Научная статья на тему 'СХОДНЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ И ИХ ПЕРЕДАЧА ПРИ ПЕРЕВОДЕ'

СХОДНЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ И ИХ ПЕРЕДАЧА ПРИ ПЕРЕВОДЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
50
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПЕРЕВОД / ФРАЗЕОЛОГИЗМ / ПОСЛОВИЦА / ХУДОЖЕСТВЕННОСТЬ / ЗНАЧЕНИЕ / СТИЛЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мамараимов Д.М.

В этой статье дается всесторонняя информация о переводе и о роле фразеологических единиц в ней. Даны определенные рекомендации переводчику для более живой передачи художественных произведений учащимся при переводе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SIMILAR PHRASEOLOGICAL UNITS AND THEIR TRANSLATION

Сomprehensive information of the translation and the role of phraseological units in translation are given in this article. Certain recommendations are given to the translator in translating of literature work.

Текст научной работы на тему «СХОДНЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ И ИХ ПЕРЕДАЧА ПРИ ПЕРЕВОДЕ»

УДК 82

УХШАШ ФРАЗЕОЛОГИК БИРЛИКЛИКЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАРЖИМАДА БЕРИЛИШИ

Д.М. Мамараимов1

Аннотация

Ушбу маколада таржима ва таржимада фразиологик ибораларнинг тутган урни хакида атрофлича маълумот берилган. Бадиий асарларни таржима килишда уни укувчига янада жонли килиб етказиш учун таржимонга тегишли тавсиялар берилган.

Калит сузлар: таржима, фразиологизм, макол, кадриятлар, бадиийлик, маъно, услуб.

Фразеологизмлар таржимаси таржима назарияси ва амалиётининг энг мураккаб ва мунозарали масалаларидан бири булиб, уларни таржима килиш таржимондан катта масъулият, ижодий изланиш, синчиковлик ва махоратни талаб килади.

Фразеологизмларни урганиш планида адекват таржима яратиш, автор ва таржимон услуби, таржимада миллий коларитни акс эттириш ва мухим назарий масалаларни тадкик килиш катта ахамиятга моликдир.

Таржимада авторнинг индивидуал услубини акс эттиришда фразеологизмлар таржимасининг ахамияти каттадир.

Шу уринда таржимашунос олим Я.И. Рецкирнинг куйидаги фикрларини келтириш максадга мувофикдир: «Таржимада автор услубини айнан бериш учун лексик- фразеологик воситаларини танлаб ола билиш хал килувчи ахамиятга эга». Бадиий таржима туфайли тилнинг фразеологияси бойийди. Бадиий асар тилида ифодаланган миллий рухни акс эттиришда фразеологиянинг роли бекиёсдир.

Таржимашуносликда фразеологизмлар таржимаси асосий уринни эгаллайди. Шунингучун хам таржимоннинг узи бу масаладан хабардор булиши керак.

Таржимашунос олим А.Б. Фёдоров фразеологизмларни таржима килишда куйидаги усуллардан фойдаланишни максадга мувофик деб курсатади:

1. Фразеологизмлар таркибидаги маъносини тулик саклаган холда аник таржима килиш;

2. Асл нусхадаги фразеологизмлар мазмуни ёки шаклини бироз узгартирган холда;

3. Асл нусхадаги фразеологизмларни таржима килаётган тилдаги мавжуд булган мукобили оркали угириш мумкинлигини тавсия килади.

Авторнинг курсатишича фразеологизмларни таржима килишнинг биринчи ва иккинчи усуллари кул келмаган холларда, уларни таржима тилида мавжуд булган кучма маъноли бирикмалар билан алмаштириш маъкул. Бу усул таржимада катта урин эгаллайди.

Кучма маънода ишлатилган хар бир суз бирикмаси таржимон учун хакикий фразеологизмдир.

Фразеологизмлар составига кирувчи, халк томонидан асрлар мобайнида яратилиб, сайкалланган макол, матал ва идиомалар бизга бой мерос булиб колган.

Макол халк огзаки ижодининг ихчам шаклга, аммо чукур мазмунга эга булган жанрларидан бири булиб, у халкнинг куп асрлик хаётий кузатишлари, ижтимоий-иктисодий, сиёсий ва маданий тажрибалари асосида вужудга келган.

1Мамараимов Даврон Мамадаминович - преподаватель кафедры иностранных языков, Самаркандский архитектурно-строительный институт, Узбекистан.

Макол халкнинг панд-наси^ати, маънавий-ахлокий хулосаси, халк миллий ру^ининг акс садоси, тил табиатининг ^икматли мезонидир. Макол тукилмайди, балки маълум шароит такозоси билан яратилади.

Макол чукур ижтимоий, ахлокий, фалсафий-^икматнома мазмунга эга. Макол ва маталлар ихчам шакл ва чукур мазмунга эга булиб, фикрни лунда, аник ва образли ифодалашда жуда му^им восита ^исобланади.

Маколлар узларининг ижтимоий, гоявий вазифаларига кура, асосан кенг халк оммасининг, айрим лолларда эса баъзи ижтимоий табака ёки гуру^ларнинг дунёкарашларини ифодалайди. Шу боисдан маколларнинг тематик кулами жуда кенг булиб, бу куламни жузъий ^аётий вокелик доираси билан чегаралаб булмайди, ижтимоий борликнинг ^еч бир со^аси йукки, у маколларда акс этмаган булса?!

Масалан:

Инглиз тилида: Bad news has wings

Француз тилида: Jes mauvaises nouvelles ont des ailes

Рус тилида: Худые вести на крилях летят

Узбек тилида: Ёмон сузнинг цаноти бор.

Маколлар фикрни аник, лунда ва образли тарзда баён этишга нуткимиз учун улкан хазина булиб, улардан усталик билан фойдаланиш ёзучининг асарини, нотикнинг нуткини, пур маъноли ва жозибали килади, айтмокчи булган фикрни образли ифодалашга гоят таъсирчан булишига олиб келади. Маколларни киёсий урганиш, уларни таржима килиш илмий ва амалий а^амиятга эгадир.

Шу уринда фразеологик ибораларни таржима килишда сузма-суз, изошли ёки тасвирий таржима килиш анъаналари мавжудлигини таъкидлаш лозим.

Масалан:

Инглиз тилида: Не laughs best who laughs last.

Француз тилида: Rira bien quirira le dernier

Рус тилида: Хорошо смеётся тот, кто смеётся последним.

Узбек тилида: Охирги кулган яхши кулади.

Суз ва ибораларга мос тушувчи мукобилларни излаб топиш, асардаги маъно-мазмунга айнан мукобил ибораларни ишлатиш таржиманинг таъсирчанлик доирасини кенгайтириб, ифодалирок укилишига олиб келади.

Фразеологизмлар таркибидаги сузларнинг маъносини тулик саклаган ^олда аник угириш, таржимачиликда энг куп таркалган усуллардан булиб, у асар таржима килинаётган тилга янги фразеологик ибораларни кириб келишига ва шу тил фразеологик составининг янада бойишига сабаб булади. Бу ^олатни куйидаги мисолларда аник куришимиз мумкин.

Масалан:

Инглиз тилида: Health is better than wealth.

Немис тилида: Gesudheit ist der groesste.

Француз тилида: Santé passé richesse.

Рус тилида: В здоровом теле здоровый дух.

Узбек тилида: Соглик - туман бойлик.

Машхур адиб М.Шолохов таъкидлаганидек, «Халк ёзма ижодининг акл-заковати, тарихи, ижтимоий тузуми, урф-одатлари, дунёкараши макол ва маталлари каби теран ифодаланган эмас».

Макол ва маталлар ихчам шакл ва чукур мазмунга эга булиб, фикрни лунда, аник ва образли ифодалашда жуда му^им восита ^исобланади. Мисолларга эътибор берайлик:

Инглиз тилида: Fish begins to stink at the head.

Немис тилида: Der Fisch fängt am Kopfe an zu stinken.

Рус тилида: Рыба тухнет с головы.

Узбек тилида: Балиц бошидан сасийди.

Ушбу маколни ташкил этувчи компонентлар - сузлар туртта тилда хам бир хил эканлигини куришимиз мумкин.

Инглиз тилидаги макол немис, француз, узбек ва рус тилларда анологлари билан таржима килинганини гуво^и буламиз. Бу каби маколлар жуда куп тилларда учрайди.

Масалан:

Инглиз тилида: Reap as one has sown.

Немис тилида: Wie die Saat, so die Ernte.

Француз тилида: On récolte ce que I 'on a seme'

Рус тилида: Что посеешь, то и пожнешь.

Узбек тилида: Нима эксанг, шуниурасан.

Келтирилган мисолдан куриниб турибдики, ушбу маколнинг мутлок эквиваленти немис, француз, рус ва узбек тилларида хам мавжуд экан.

Олимларнинг фикрига кура жуда куп тилларда бир-бирига ухшаш макол, матал ва идиомалар борлигини таъкидлайдилар. Турмушда синалган, маълум эзгу, тугал умумий маъно англатувчи, ихчам жарангдор шаклга кириб колган халк хикмати саналмиш маколлар нуткни жонлантириш, жозибадор ва образли килиш, уни янада мазмундор килиш учун ишлатилади.

Масалан:

Инглиз тилида: Strike while the iron is hot.

Немис тилида: Mann soil das Eisen schmieden, solange es heiss ist.

Француз тилида: Il faut batter le fer pendant qu 'il est chaud.

Рус тилида: Куй железо пока горячо.

Узбек тилида: Темирни иссигида бос.

Яна бир мисол:

Инглиз тилида: Strech legs according to the coverlet of yours.

Немис тилида: Decke strecken

Француз тилида: Tailler la role selon corps.

Рус тилида: По одежке протягивай ножки.

Узбек тилида: Курпангга цараб оёцузат.

Асл нусхадаги фразеологизмларни таржима килинаётган тилдаги мавжуд булган мукобили оркали таржима килиш, таржимачиликда кенг таркалган усуллардан биридир. Бу усулда шакл бузилсада, мазмунан энг якин ибора танланади.

Масалан:

Инглиз тилида: Friend in need is a friend indeed.

Француз тилида: Au besoin on connaît l'ami.

Рус тилида: Друзья познаются в беде.

Узбек тилида: Дуст кулфатда билинар

Купинча фразеологик иборалар таркибидаги сузларни алохида олганда асл нусханинг узида хеч кандай маъно булмаслиги ёки иборадаги мазмунга карама-карши булиши мумкин. Бунда антономик таржима усулидан фойдаланилади.

Масалан:

Инглиз тилида: Few words are best.

Француз тилида: Qui n edit mot consent.

Узбек тилида: Куп гап эшакка юк. (Кам гапир, куп тингла)

Инглиз тилида ишлатилган иборанинг компонентларини ташкил килувчи сузлар few-кам, best-яхши, француз, рус ва узбек тилларидаги ибораларнинг ташкил килувчи компонентларга зид равишда кулланилган. Аммо мазмун бутунлиги тулик сакланган.

Олиб борган кузатишларимизнинг натижаси сифатида шуни айтиш максадга мувофикдирки, гоявий мазмуни, маънавий-ахлокий хулосасига кура хилма-хил, ранг-баранг булган фразеологик иборалар стилистик функцияси жихатидан хам узига хос хусусиятга эга.

Барча халкларда тафаккур конунларининг бир хил эканлиги, уларда бир-бирига якин эътикод ва тасаввурлар мавжудлиги натижасида тузилиши жихатидан бир-биридан фарк киладиган тилларда хам маъноси бир хил ёки бир-бирига якин макол ва маталлар келиб чикиши мумкин.

Адабиётлар:

1. К^.Мусаев., Таржима тахлилининг назарий асоси. Таржима тарихи ва назарияси.

Туплам. Тошкент 1992 й.

2. Н.М.Шанский., О фразеологизме как языковый единице и предмете фразеологии Москва 1985 г.

3. Л.И.Ройзензон., Русская фразеология. Самарканд 1977 г.

4. Я.И.Рецкер., Теория перевода и переводческая практика. Mосква 1974 г.

5. А.В.Кунин., Фразеология современного английского языка. Москва 1972г.

6. К^.Мусаев., Стилистические вопросы художественного перевода с английского языка на узбекский. Самарканд 1967 г.

7. Еайбулло^-ас-Салом., Ма;ол ва идиомалар таржимаси. Тошкент 1961 й.

8. А.В.Фёдоров., Введение в теории перевода. Литературы на иностранных языках. Москва 1958 г.

© Д.М. Мамараимов, 2016

UDC 82

SIMILAR PHRASEOLOGICAL UNITS AND THEIR TRANSLATION

D.M. Mamaraimov

Abstract. Comprehensive information of the translation and the role of phraseological units in translation are given in this article. Certain recommendations are given to the translator in translating of literature work.

Keywords: translation, phraseological unit, proverb, traditions, artistry, meaning,

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

style.

D.M. Mamaraimov, 2016

УДК 82

СХОДНЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ И ИХ ПЕРЕДАЧА ПРИ ПЕРЕВОДЕ

Д.М. Мамараимов

Анатация. В этой статье дается всесторонняя информация о переводе и о роле фразеологических единиц в ней. Даны определенные рекомендации переводчику для более живой передачи художественных произведений учащимся при переводе.

Ключевые слова: перевод, фразеологизм, пословица, ценности, художественность, значение, стиль.

© Д.М. Мамараимов, 2016

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.