Научная статья на тему 'НЕКОТОРЫЕ ПРОБЛЕМЫ НРАВСТВЕННОГО ВОСПИТАНИЯ ПОДРОСТКОВ В СЕМЬЕ'

НЕКОТОРЫЕ ПРОБЛЕМЫ НРАВСТВЕННОГО ВОСПИТАНИЯ ПОДРОСТКОВ В СЕМЬЕ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
83
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЕМЬЯ / СЕМЕЙНОЕ ВОСПИТАНИЕ / ПОДРОСТКИ / НРАВСТВЕННОЕ ВОСПИТАНИЕ / ШКОЛА / ТРАДИЦИЯ / НАЦИОНАЛЬНЫЕ ЦЕННОСТИ / ОТНОШЕНИЕ РОДИТЕЛЕЙ В СЕМЬЕ / СЕМЕЙНЫЕ ТРАДИЦИИ / РАДИО / ТЕЛЕВИДЕНИЕ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Нуров Абдубоки, Чобулова Наргиза Мемондустовна

В статье отмечается, что воспитание детей- важная и постоянная проблема общества. Семья как первая ячейка общества, занимает особое место в истории, а сила и стабильность семьи являются силой и общим развитием государства. В статье 33 Конституции Республики Таджикистан говорится: «Государство защищает семью как основу общества». Именно это требование Конституции Республики Таджикистан обязывает семью, средние общеобразовательные учреждения, институты и университеты и общественность уделять особое внимание вопросам воспитания подростков и молодёжи, от которых зависит светлое будущее независимого Таджикистана. Потому что будущее развитого общества связано с постоянным, систематическим и последовательным воспитанием и образованием. Для достижения этой благородной цели необходимо сотрудничество школы, семьи и общества. В воспитании подрастающего поколения и молодёжи нравственное воспитание занимая особое место, берёт своё начало в семье, для его реализации очень важна роль родителей и взрослых. Только тогда родители и взрослые в семье смогут быть примером поведения, общения, доброты, честности, трудолюбия и отношения друг с другом.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME PROBLEMS OF MORAL EDUCATION OF ADOLESCENTS IN THE FAMILY

The article notes that children upbringing is an important and constant problem of society. The family, as the first unit of society, occupies a special place in history, and the strength and stability of the family are the strength and general development of the state. Article 33 of the Constitution of the Republic of Tajikistan says: "The state protects the family as the foundation of society." Namely this requirement of the Constitution of the Republic of Tajikistan that obliges families, secondary educational institutions, institutes and universities and the public to pay special attention to the education of adolescents and young people, on which the bright future of independent Tajikistan depends. Because the future of a developed society is depends of constant, systematic and consistent upbringing and education. Achieving this noble goal requires the collaboration of school, family and society. In the upbringing of the younger generation and youth, moral upbringing occupies a special place, starts in the family, for its implementation the role of parents and adults is very important. Only then parents and adults in the family can be an example of behavior, communication, kindness, honesty, hard work and relationships with each other.

Текст научной работы на тему «НЕКОТОРЫЕ ПРОБЛЕМЫ НРАВСТВЕННОГО ВОСПИТАНИЯ ПОДРОСТКОВ В СЕМЬЕ»

ХаитбоеваХабиба Одинамахматовна преподаватель кафедры английского языка Таджикского государственного педагогического университета имени СадриддинаАйни. E.mail.tuk-tuk.89@mail.ru. Тел,(+992)938868086

About the authors:

Yuldasheva Mavjuda Rakhmatovna - Doctor of Pedagogy, Professor of the Department of Pedagogy, Psychology and Teaching Methods, Russian-Tajik Slavic University, E-mail: yumavj@mail.ru

Khaitboiva Habiba Odinamahmatovna - Lecturer Chair of English language Tajik State Pedagogical University namedaferSAyni. tuk-tuk.89@mail.ruPhone(+992) 938868086

БАЪЗЕ МАСЬАЛАДОИ ТАРБИЯИ АХЛО^ИИ НАВРАСОН ДАР ОИЛА

Нуров А., Чобулова Н.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Фарзанд меваи умри одамизод мебошад. То замоне, кии урн дар бадани инсон аст набояд у аз тарбияи фарзанд канорачу намояд.

Эмомали Ращон

Тарбияи фарзанд масъалаи мудим ва доимии чомеа аст. Дар ин бора мутафаккирон, шоирону нависандагон, педагогону психологдо, чомеашиносон, сиёсатмадорон, сотсиологдо назари хешро гуфтаанд ва дамеша ходанд гуфт. Давлат ва Хукумати Чумдурии Точкистон ба масъалаи тарбияи насли наврас ва чавонон, ки ояндаи дурахшони Точикистони содибистиклол ба ондо вобастааст, яке аз вазифадои мудими чомеа ба шумор меравад ва адамияти багаят калон дорад. Асосгузори сулду Ваддати миллй, Пешвои миллат-Президенти Чумдурии Точикистон мудтарам Эмомалй Радмон таъкид намудаанд, ки «... мадз тадкими оила, таълиму тарбияи наслдои солиму содибмаърифат яке аз воситадои рушди чомеа, мустадкамии кудрати давлат ва побарчойии тамаддундо ба шумор меравад» [1]. Сарвари давлат падару модаронро вазифадор ва масъул намуданд, ки дар тарбияи фарзанд, ба хусус дар давраи наврасии ондо диккати махсус диданд. Зеро олимони содаи психология давраи наврасиро, давраи «заминчунбй>> номидаанд. Дар ин давра наврас «ман»-и худро дорад. «Ман метавонам^>, «ман гуфтам>>, «маро бисёр насидат накунед>>, «ман хурд нестам>>, «намеравам>>, «ин корро намекунам» ва гайра.

Оила ба акидаи олимон (Арабов И.А., Радимзода Х., Лутфуллозода М., Мачидова Б., Нуров А. ва дигарон), ки дар тарбияи оилавй, бахусус тарбияи наврасон тадкикотдои арзишмандро ба анчом расонидаанд, макоми падару модар ва калонсолони оиларо даматарафа тадлил намуда, ба хулосаи дакик омадаанд, ки пеш аз дама масъулият ва вазифаи аввалиндарачаи падару модар дар тарбияи фарзанд, «новобаста аз шароити зиндагй, агар падару модар майлу ходиш дошта бошанд метавонанд ба фарзандон тарбияи дуруст диданд>>. (И.Г.Песталотсй).

Дар далли ин масъалаи мудими руз мактаб ва муассисадои беруназмактабй маком ва масъулияти баланд доранд, чунки омузгорон ва мураббиядои содибкасб фаъолият доранд, аммо бе калонсолони оила, дастгирии падару модарон ва адли чомеа душвор аст. Мушодида ва судбатдои гузаронидаи мо бо омузгорони муассисадои тадсилоти миёнаи умумии ракамдои 7, 34, 10, 53 (доло литсеи № 3-и ш.Душанбе, №-1-и н.Темурмалик, №3,19 н.Рудакй, инчунин дангоми лексия ва машгулиятдои амалй бо донишчуёни курсдои дуюм, сеюм ва чоруми шуъбаи шибонаи факултети педагогика (доло факултети тадсилоти томактабй ва ибтидой ДДОТ ба номи Садриддин Айнй) ва падару модарон собит карданд, ки максад, мазмун ва вазифадои тарбияи ахлокй ба наврасон аз тарафи падару модарон ва омузгорон дар асоси ба назар гирифтани хусусиятдои хоси ин давраи синну сол дуруст фадмонида нашавад, дар он долат ин наврасонро ба хушомадгуй, тамалуккорй ва лабайгуии нодаркорй, аз нормадои ахлокй берун, датто ба тарсончакй бурда мерасонад. Чунончи хонандаи синфи 6-и муассисаи тадсилоти миёнаи умумии раками 7 А. барои он дар оила ором ва боодоб аст, ки аз падари худ метарсад. Айнан дамин долат дар мактаб дар долати дузур доштани родбари синф мушодида мешавад. Аммо дангоми шиб будани падар дар оила модарро гуш намекунад, нисбати ходар ва додараш дагал аст ва дузур надоштани родбари синф бо дамсинфонаш дагалй карда, бештар духтаронро меранчонад. Хамин гуна долатро мо баъзан дар синфдои ибтидой низ мушодида кардем.

Бояд тазаккур дод, ки дангоми судбати фардй ва мачлиси падару модарон бо модарони талабагон (бояд ёдрас шуд, ки дар мачлиси падару модарон, дама вакт модарон ширкат мекунанд), бештари ондо дар ташвишанд, ки рафтору кирдори духтараш ё писараш табъи дил нест, гамгин ва дагал аст, дарсдояшро мисли пештара бо шавку давас тайёр намекунад ва f.

Дар судбате, ки мо бо модари хонанда Х. доштем у чунин иброз дошт: «Писарам дар синфи шашум мехонад, то ба синфи якум дохил шуданаш дар кудакистон шеърдои зиёд аз ёд карда буд, дар синфдои

и6гидой xyбy aълa мexaнд Bane x,œHp мсбинам, ки шавку хаваш дapcтaйёpкyниaш py ба py cycг шуда иcгaдaacт, бeшгap тeлeвизиaн тaмaшa мeкyнaд ё ин ки 6о тслсФони мо6илй 6о чypaхaяш дypy дapоз cyхбaг мeкyнaд. Meбинaм, ки аз бахаи ce, чаp г^ифтваш паpвae нaдapaд caбaбaшpa нaмeдaнaм. 4apa ни^ам ин тaвp шудааот^>. MymaxHAa ва cyx^ara фapдй ва ^ухии мо ба пaдapy мaдapaн (зиёда аз 450 аила) низ caom^ каpд, ки ^p^ ахвали анха низ хамин xeл будааст. Баяд ёдавap шуд, ки тeлeвизиaни Тачикиоган, Сафина ва Бахapиcгaн бapнaмaхaи xeлe xyб дaиp ба таpбия ва таълими наоли нaвpac, пaдapy мaдapaн, aмyзгopaн ва мypаббияхa шшнихад мeкyнaд, ки оaзaвapи дacггиpй хастанд Maоaлaн, тeлeвизиaни оaфинa дaиp ба аилахаи намунавй cилcилахaи намаишхаи аилахаи нaмyнaвиpa шшкаши тамашабинан гapдaндa иcгaдaaacт, ки xene бaмaвpид мсбашад. Aммa пaдapy мaдapaн, фapзaндaн хама вакг имканияти ин бapнaмaи чaлибpa, ки махияти тapбиявии баланд дapaд, тамаша мeкyнaнд?. Ma ба чунин оaвaл ба падаpy мaдapaн мypaчиaг кapдeм. <<Шума бapнамaхаи тeлeвизиaнии Тачикиаган <<Сайди маънй>> ва тeлeвизиaни Сафина <<Оилахаи намутв^^о гамаша мeкyнeд. Aз 450 нaфap пaдapy мaдapaн 40% тамаша мeкyнeм, 25% на хама вакг, 35% вакти тамаша ^дан надapeм». Чй баяд ^д, ки дap халли ин маивал^ мyбpaми py ба пaдapy мaдapaн ёpй paccee^ та ин ки фapзaндани оaзaвapи Ватан ба воя paca4A. Вaбacгa ба ин, мeоaзaд, ки чунин aндeшaи пeдaгoги бapчacгaи дaвpaни Шypaвй В.A.Сyxaмлинcкийpa ёдpac намоем: «Maн бaвapй хoоил ^дам, ки чамъияти ма хам ба пaдapy мaдapaн, хам ба чавош, ки даp аянда баяд аила 6bpto ^ванд Пeдaгoгикaи пaдapy мaдapaн зapyp acг. Gpe, кигоби aилaдapй, аз чихати маънавй тайёp шудан тapбияи фapзaндaн лазим аст. Пeдагoгикаи пaдapy мaдapaн, китаби pyимизии хap як шaхpвaнди ма гapдaд. Илми тapбияи одам баяд ба мадди аввал гузашта шавад>>

[3].

<<Илми тapбияи кудак баяд ба мадди аввал гузошта шaвaд» гуфтани пeдaгoги бapчacгa В.A.Сyxaмлинcкий аз тачpибаи зиёда аз 30 гали aмyзгopй ва диpeктopи мактаби миёнаи Павлиш^™, ки хaмapyзa ба пaдapy мaдapaн хам даp cyхбaгхaи фapдй, хам дap машгулиягхаи мактабии пaдapy мaдapaн ва чopабинихoи тapбиявй мушахида намуд ба миён aмaдaacт. Савали Чй тaвp баяд тapбия кapд? Тансюуби мeхpy мухаббаг навазишу дycгдаpй ва cepталабиpo чй тaвp баяд ёфг? Чй xop баяд ^д та ки фapзaндoн xymбaxг шаванд? ва f.

Myшoхидa ва cyхбaгхaи ма ба пaдapy мaдapaн ва aмyзгopaни муа^^а^и тахcилoти миёнаи умумй бapи дигap еoбиг намуд, ки пaдapaнy мoдapoн дap оaвaли <<чй тaвp»-pa ба миён мeгyзapанд ки мyхимгapин ва cap^a^m аст. Баяд ёдавap шуд, дap гapбияи фapзaнд аъана, pacмy аин, apзиmхаи миллй ва yмyмибашаpй, эчадиёги шифахй ва адабиёги raacc^m фapcy тачик дap тули хaзopcoлaхo маками xoc даpaд, дap тapбияи axлaк;ии нaвpaоoн ёpии амалй paconAa мсгаванад.

Myгaфaккиpaни адабиёги тачику фopc аиди маками пaдapy мaдap дap тapбияи фapзaнд ва ё вазифаи фapзaнд дap бабати хypмaтy эхтиpoм намудани пaдapy мaдap acapхaи иypapзишe oфapидaaнд, ки дap тapбияи axлoк;ии нaвpacoн ва чаванан дap rnapomn имpyзaи чaмea ва чаханишавии тамаддунха хамчун махаки aоaой xизмaг мeкyнaнд. Aз чумла «Kc>бycнaмa>-и Унcypyлмaaлии Кaйкoвyc, «:Hacихaтнaмa>-и Имами Aъзaм, «Axлaки Нафиддини Туш, «Гyлиcгaн» ва «Бycгoн»-и Саъдии Шфозй,

«Бaхapиcгaн»-и Aбдypaхмaни Чрмй, «Axлaки Myхcинй»-и Хyоaйн Ваизи Кашифй, «Зaxиpaг-yл-мyлyк»-и M^p Саид Aлии Хамаданй, «Axлaки Чалалй>>-и Даванй ва дигаpoн.

Gмyзгopaн баяд ин китабхаи apзишмaнд, ки дap бала зикp шуд дap тapбияи аклй, маънавй, мeхнaтй, xacôy хyнap ва зeбaииapacгии нaвpacoн ва чаванан, aлaлxycyc дap тapбияи axлaки хамида: адабу paфгap, муношбат, эхтиpaми пaдapy мaдap ва кaлoнcoлoн, вaтaндycш, aмyxтaни илму даниш, ка^у хyнap маками xoc даpaнд, на танха бapаи талабагон, инчунин баpoи мугалиаи пaдapy мaдapaн тaвcия мeнaмaяд. Gмyзгopaн ин xappa мсгавананд хангоми гyзаpaнидани мaчлиcи пaдapy мaдapaн, cyхбaгхoи фapдй ва чapaбинихoe, ки дap макгаб бapгyзap мeгapдaд, тaвcия намаяд. Бинабap ин, aмyзгopaн баяд ин acapхopo xyдaшaн мугалиа каpда башанд, нaвaбacтa аз фaннe, ки таълим мeдихaнд. Myхим будани мугалиаи ин acapхopo бapaи пaдapy мaдapaн ва oмyзгopoн ба чунин андeшахaи мyтaфaккиp ва алими бapчacгa M^p Сайид AлИи Хамадонй, ки дap «Зaxиpaг-yл-мyлк» aмaдaacт, aоoонaк мeнaмoeм: <^ap халати таваллудшавии фapзaнд дap нихади y хeч гуна xиcлaгхaи нeкию бадй вучуд надapад ва алами ботинии y чун аина пак аст. Пaдapy мaдap ва aтpoфиён бaчapo чи xeлe, ки тapбия кунанд, y хаман тaвp мeъёpхaи axлoкй, тapзи paфтap ва мyamиpатpa аз анха мeoмyзaнд» [2].

Aз ин py, дap назди аила (пaдapy мaдap) вазифахаи зepин мeиcгaд:

• ,3ap нaвpacoн мунтазам ва cиcгeмaнoк тapбия намудани acacхaи axлaки хамида;

• Хангоми иcгифaда бypдaни мeт'oдх,oи тapбияи axлaкй cиннy оoл ва даpачаи тapбиянaкии aнхapa ба эътибop гиpифта гaвaниcгaн;

• Meг'aдхaи фaхмaндaдихиpa аз aддитаpин нapмaхaи axлaкиe, ки бapoи нaвpacoн вaзeхy фахма башад агэз намудан;

• Падаpy мoдapoн бояд гapaфхaи мyобaтy манфии нaвpacoнpo xyб дананд. Aз чумла, бeштap ба чй шавку хaвaо дopaнд, cyиapиmхapa чй тaвp ичpa мeкyнaд, ба амyзгopан ва хамcинфaн чй гуна муношбат дopанд ва f;

• Хангоми сухбат интихоб намудани мавзуъхое, ки ахамияти тарбиявии онхо барои наврасон фахмо бошад;

• Дар тарбияи наврасон аз тачрибаи шахсй истифода бурда тавонистан;

• Барои мустахкам намудани сифатхои ахлокй наврасонро мунтазам ва системанок ба машк одат кунонидан;

• Рафтору кирдор ва муносибати ибратбахши падару модар ва калонсолони оила;

• Ба воситаи сари вакт ислох намудани камбудй ва норасоии наврасон. «Илочи вокеа пеш аз вукуъ» гуфтаанд [4].

Дар натичаи мунтазам ва системанок гузаронидани ин гуна корхои тарбиявй оиди риоя намудани нормахои ахлокй, аз он чумла боодобй дар талабагон дониш, малака ва махорат хосил шуда, ичрои он ба наврасон одат шуда мемонад ва дар вакти муошират ва муомила бо падару модар, калонсол, омузгор ва хамсинфон онро катъиян риоя менамоянд.

Одату рафтори хуб дар он холат бенуксон шуда метавонад, ки наврасон на танхо донанд, ки бояд чй гуна муомила кунанд ва одоби муоширатро ба чо оваранд, балки дар амал хамон тавр муомила карда тавонанд. «Ба рохи рост рав, гарчи дарозтар аст».

АДАБИЁТ

1. Суханронии Президент Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон оид ба лоихаи Крнуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи масъулияти падару модар дар таълиму тарбияи фарзанд». Душанбе, 2010.

2. Конститутсияи (Сарконуни) Чумхурии Точикистон. Душанбе, 2003.

3. Мир Сайид Алии Хамадонй. «Захират-ул-мулук». Душанбе, 2012.

4. Сухомлинский В.А Асархои мунтахаби педагоги; Дар 3 чилд. ЧД (мураттибон О.СБогданова, В.З.Смаль, АИСухомлинская), Душанбе,-Маориф, 1988.

5. АНуров. Накши арзишхои маънавй дар тарбияи мактабиёни хурдсол Душанбе, 2002.

6. АНуров Талаботи муосир ба тарбияи насли наврас ва чавонон Душанбе, 2017.

7. Рахимзода Х «Оила ва чомеа». Душанбе, 1999.

8. МЛутфуллоев., ТШукурзод Тафсири Конуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи масъулияти падару модар дар таълиму тарбияи фарзанд». Душанбе, «Маориф ва фарханг» 2012.

9. Шарифзода Ф., Каримова ИХ., Сулаймонй С. Хонаводаи солим. Душанбе, «Ирфон» 2015.

10. Гребенников И. В. Семья: воспитательные возможности. М.: Знание, 1985. 40 с.

НЕКОТОРЫЕ ПРОБЛЕМЫ НРАВСТВЕННОГО ВОСПИТАНИЯ ПОДРОСТКОВ В СЕМЬЕ

В статье отмечается, что воспитание детей- важная и постоянная проблема общества. Семья как первая ячейка общества, занимает особое место в истории, а сила и стабильность семьи являются силой и общим развитием государства. В статье 33 Конституции Республики Таджикистан говорится: «Государство защищает семью как основу общества». Именно это требование Конституции Республики Таджикистан обязывает семью, средние общеобразовательные учреждения, институты и университеты и общественность уделять особое внимание вопросам воспитания подростков и молодёжи, от которых зависит светлое будущее независимого Таджикистана. Потому что будущее развитого общества связано с постоянным, систематическим и последовательным воспитанием и образованием. Для достижения этой благородной цели необходимо сотрудничество школы, семьи и общества.

В воспитании подрастающего поколения и молодёжи нравственное воспитание занимая особое место, берёт своё начало в семье, для его реализации очень важна роль родителей и взрослых. Только тогда родители и взрослые в семье смогут быть примером поведения, общения, доброты, честности, трудолюбия и отношения друг с другом.

Ключевые снова: семья, семейное воспитание, подростки, нравственное воспитание, школа, традиция, национальные ценности, отношение родителей в семье, семейные традиции, радио, телевидение.

SOME PROBLEMS OF MORAL EDUCATION OF ADOLESCENTS IN THE FAMILY

The article notes that children upbringing is an important and constant problem of society. The family, as the first unit of society, occupies a special place in history, and the strength and stability of the family are the strength and general development of the state. Article 33 of the Constitution of the Republic of Tajikistan says: "The state protects the family as the foundation of society." Namely this requirement of the Constitution of the Republic of Tajikistan that obliges families, secondary educational institutions, institutes and universities and the public to pay special attention to the education of adolescents and young people, on which the bright future of independent Tajikistan depends. Because the future of a developed society is depends of constant, systematic and consistent upbringing and education. Achieving this noble goal requires the collaboration of school, family and society.

In the upbringing of the younger generation and youth, moral upbringing occupies a specialplace, starts in the family, for its implementation the role of parents and adults is very important. Only then parents and adults in the family can be an example of behavior, communication, kindness, honesty, hard work and relationships with each other.

Keywords: family, family education, adolescents, moral education, school, tradition, national values, the attitude of parents in the family, family traditions, radio, television.

Сведение об авторах:

Нуров Абдубоки - доктор педагогических наук, профессор кафедры педагогики и психологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни Тел: (+992) 918878141 E-mail: ANurov1953@mail.ru Адрес: город Душанбе, р.Фирдавси, улица Крупская-216/4

Чобулова Наргиза Мемондустовна - старший преподаватель кафедры педагогики и психологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни Тел: (+992) 988-669896 E-mail: nargis_89chobulova@mail.ru Адрес: город Душанбе, р. Сино, улица Гисар 22, кв. 15.

About the authors:

Nurov Abdulbok- doctor of Pedagogical Sciences, professor of the Department of pedagogy and psychology of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini Тел: (+992) 918878141 E-mail: A.Nurov1953@mail.ru Adress: Republic of Tajikistan, Dushanbe city, st. Krupskaya, 216/4. Chobulova Nargiza Memondustovna- senior theacher of the Department of pedagogy and psychology of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini Тел: (+992) 988669896 E-mail: nargis_89chobulova@mail.ru Adress: Republic of Tajikistan, Dushanbe city, st.Gissar 22, fl.15.

ФОРМИРОВАНИЕ ИНФОРМАЦИОННО-КОММУНИКАТИВНОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ ЛИЧНОСТИ В ПСИХОЛОГО-ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ

Шерматзода О. Т., Шерматов Д. С., Кодиров Б. Р.

Таджикский государственный медицинский университет им. А.И. Сино

Сегодня, в век информатизации социума, информация - производственный ресурс. В профессиональной деятельности будущих специалистов формируются новые требования использования информационных материалов, выраженные в определенной самоорганизации пространства для развития и формирования личности, как активного субъекта профессионального процесса, создание индивидуального творческого типа мышления, воспитание духовных качеств личности. На сегодняшний день образование направлено на создание специалистов узких специальностей, которые, в свою очередь, не будут профессионально мобильными.

Информационные технологии, использующие Интернет, телекоммуникационные сети и интеллектуальные компьютерные системы, открывают возможность свободной передачи знаний, разнообразной информации и материалов. Возникает необходимость адаптироваться к новым социальным условиям, где научное знание и информация являются ведущими факторами, обусловливающими потенциал общества и его развитие. Единые мировые информационные сети способствуют развитию информационных образовательных технологий, формированию единого образовательного пространства. Возрастает потребность человека в общении, и получении доступа к общим информационным ресурсам, осмыслении и переработке больших объемов информации.

Термин «компьютеризация образования» сформирован в связи с включением в образовательную систему методов и средств информационно-коммуникационных технологий. Основы компьютеризации процесса образования представлены при формировании компьютерных технологий в рамках учебной деятельности. Общество предлагает повысить уровень информатизации в области педагогических наук, а научно-технические основы информатизации определять как процесс самого социально-экономического явления [1].

Наиболее точный подход к разграничению понятий «коммуникация» и «информация» предложил A. Соколов, который утверждал, что «информация - инструментальное понятие информационного подхода, содержание и объем которого изменчивы и зависят от изучения коммуникационных и организационных явлений» [9].

Под термином «коммуникация» словарь Ожегова понимает «сообщение» [7].

Коммуникация - передача материалов, процесс общения одного человека с другим. Передача данных может быть выражена в невербальной и вербальной форме, способствующей реализации процесса общения в рамках процесса познания.

Коммуникативность - от латинского - «соединяющий, сообщающий» - положительное нравственное качество индивида, выраженное в расположенности человека к взаимодействию с другими людьми,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.