Научная статья на тему 'ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ И ПОГОТОВКИ МОЛОДЁЖИ К СЕМЕЙНОЙ ЖИЗНИ'

ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ И ПОГОТОВКИ МОЛОДЁЖИ К СЕМЕЙНОЙ ЖИЗНИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
30
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЕМЬЯ / ПОДГОТОВКА / СЕМЕЙНАЯ ЖИЗНЬ / ПОДРАСТАЮЩЕЕ ПОКОЛЕНИЕ / МОЛОДЁЖЬ / РОДИТЕЛИ / ОБЩЕСТВО / БРАК / СУПРУГИ / МОЛОДОЖЁНЫ / ВОСПИТАНИЕ / ПОКОЛЕНИЕ / РОЛЬ / ФОРМИРОВАНИЕ / РАЗВИТИЕ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Иброимов Грез, Раджабзода Дилафруз

Статья посвящена одному из важнейшим темам человеческого общежития - проблеме подготовки молодёжи к семейной жизни. В основном затрагивается вопрос какую важную роль играет семья, в частности родители, в этом ответственном деле, от успешности исполнения которой зависят будущее совместной счастливой семейной жизни молодожен, прочности брачного союза и в целом благосостояния общества.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FUNDAMENTALS OF THE FORMATION AND PREPARATION OF YOUNG PEOPLE FOR FAMILY LIFE

The article is devoted to one of the most important topics of human society - the problem of preparation of youth for family life. Mainly addresses the question of family importance, particularly the parents, in this important matter on the success of which depends the future of the joint execution of the newlyweds’ happy family life, the strength of the marital union and in general well-being of society.

Текст научной работы на тему «ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ И ПОГОТОВКИ МОЛОДЁЖИ К СЕМЕЙНОЙ ЖИЗНИ»

ПУТИ ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ ОБУЧЕНИЯ В СРЕДНИХ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧЕРЕЖДЕННИЯХ

В этой статье обсуждаются компетентное преподавание, различные подходы к преподаванию и обучению, стандарты демонстрации, активное обучение, общее описание взаимоотношений учитель-центр и детский центр. компетентность, разные подходы к преподаванию и обучению играют важную роль. Автор подчеркивает роль компетентное преподавания, различных методов преподавания и обучения в формировании и развитии компетенций учеников.Он ведет в презентации своих знаний и опыта на новых теоретических и практических уровнях.В этом случае учитель - не единственный источник информации, поэтому учителю необходимо организовать учебный процесс таким образом, чтобы преобразовать его из традиционных в современные формы, чтобы удовлетворить потребности современного общества.

Ключевые слова: компетентное преподавание, различные методы преподавания и обучения, демонстрационные критерии, активное обучение, общее описание взаимоотношений учитель-центр и ребенок-центр, компетентность, демонстрационные критерии,ученик.

WAYS TO INCREASE THE EFFECTIVENESS OF TEACHING IN SECONDARY GENERAL EDUCATION INSTITUTIONS

This article discusses competent teaching, different approaches to teaching and learning, demonstration standards, active learning, and a general description of the teacher-center and child-center relationship.competence, different approaches to teaching and learning play an important role. The author emphasizes the role of competent teaching, various teaching and learning methods in the formation and development of students' competencies. He leads in the presentation of his knowledge and experience at new theoretical andpractical levels.In this case, the teacher is not the only source of information, so the teacher needs to organize the educational process in such a way. in a way to transform itfrom traditional to modern forms to meet the needs of modern society.

Keywords: competent teaching, various teaching and learning methods, demonstration criteria, active learning, general description of the teacher-center and child-center relationship, competence, demonstration criteria,pupil

Сведения об авторах:

Палавонов Амоншо Муминович - старший преподаватель истории и права колледжа информатики и компьютерной техники г.Душанбе, тел:(+992) 934417792, 2-380601, E-mail: amonsho.palavonov @mailru

Гайратов Мехровар Ховарович - кандидат биологических наук, кафедра ботаники факультета биологии, ТадЖикский государственный педагогический университет им. СадриддинаАйни, тел:(+992)937726572, (+992)939299390

About authors:

Gayratov Meurovar Khovarovich - Candidate of Biological Sciences, Department of Botany, Faculty of Biology, Tajik State Pedagogical University named by Sadriddina Aini, tel: (+992) 939299390 Palavonov Amonsho Muminovich - Senior Lecturer of History and Law of the College of Informatics and Computer Technology, Dushanbe, tel: (+992) 934-417792. 2380601, E - mail amonsho.palavonov@mail.ru

ЗАМИНАХОИ ТАШАККУЛ ВА ОМОДАГИИ ^АВОНОН БА ХДЁТИ ОИЛАВЙ

Ибрахумов Г., Рацабзода Д.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Оила гурухи хурди ичтимой мебошад ва накши он дар тарбия ва омодасозии наврасону чавонон ба зиндагии оилавй, яъне издивочй калон буда ба зиммаи он ичроиши вазифахои мухиму азими чамъиятй вогузор аст. Аз ин ру, дар тайёр намудани чавонон ба хаёти оилавй омодасозии онхо ба издивоч дар оилаи волидайн яке аз масъалахои мухим махсуб меёбад.

Аксари олимони чомеашинос ва психологхо, ки ба омузишу тахкики проблемахои оила ва демография машгуланд онхо чунин мешуморанд, ки махз оила хамчун вохиди сохтории чомеа ба ташаккулёбии шахсият хануз аз сини хурдсолй замина мегузорад ва ба он таъсир мерасонад. Зеро оила бо робитаву муносибатхои хаете ва хешу таборй ва зану шавхари алокаманд буда, волидон ва фарзандонро дар доираи худ муттахид месозад.

Вокеан, оила хануз аз замони пайдоишаш ба худ накши институти асосии тарбияро гирифт ва новобаста аз татар ёфГани талаботи давру замон вашароити чомеа мавкеи оила дар кори тарбияи насли

нaвpac ахамияти xyдpo хамчун тapбияви аз дacг иaдoдaacг. Бeшaк, иaкm в, мащии oилa, бaxycyc пaдapy мoдap, дap кopи ба зиндагии oилaвй oмoдa иамудани иaвpacoиy чаюши xeлe мухим буда дap ии pocro мacъaлaи тaëpии чаюши ба xaëra oилaви xeлe дoмaнaдop мeбoшaд. Ба ии xcrmp мo бииoбap махдуд будани имкoи дap ии нигашта факат ба бaъзe пaxлyxoи ии маралам xaëraH мухими чoмea дао мeиaмceм.

Тaвpe зикp rap^A, acoceo® шaxcият махз дap oилa гyзoштa мeшaвaнд ва бaтaдpич ташаккулу инкишoф мeëбaнд. Тapбияи ч^мий, мeх,иaтй, зexнй, зeбoипapacгй (эcгeгикй), маъиавию axno^H, динию мазхабй, mran^cm, xyдшииccй, эxтиpoмгyзopй ба м^а^ата™ миллй, ypфy oдaт, аньанахри миллй ва apзишxoи мухими yмyмибamapй, илмдустй ва aмcoлм инх,o ca^x® тapбияи oилaвй мeбoшaнд ва мазмуну мyндapичaм oHpo ташкил мeиaмoянд. nac, тaъcиpи oилa ба кудак ни^ат ба дигap тaъcиppacoииx,oи тapбиявй пypзypтap буда дap вучуди ии aъзoи oяндaм чoмea xмcлaтx,ce замииа мeгиpaнд ва ташаккул ëфтaвy иикмшCф мeëбaнд, ки бepyи аз oилa, дap кyдaкиcгcиy мактаб ва дигap 4oMxo чамъияти тamaккyлëбиamoи имкoииoпaзиp acг.

Аз ии бapмeoяд, ки мoдoмe тapбияи аввалини aъзcëии чoмea capaввaл дap мухити oилa, тахти тaъcиpи вoлидoн ва дигap aъзoëии oилa cypaт мeгиpaд, ичтимaьшaвии шaxcият низ махз дap хамии мухит ва зфи тaъcиpaги oи амалй мeгаpдад. Жж, тapбияи шaxcи ватандусту мexиaтдycг ва oилaдopи oяндa, ки 6o дappacидaни иавбату фypcaти xeш 6o дapки тaмoми мacъyлмяти ииcaиию ша^ванАй ва узви чoмea будаи бoяд дap тapбияи xaмaтapaфaм иacлм oяндa кyшишaг ба xap4 дихад, аз мyxимгapии вaзифaxoи ичтимoии oHna мeëбaд. Ба гуфги фaйлacyфи pyc Н.В.Шeлгyнoв «Оила ии rypyxH xypди oн чoмeae мe6oшaд,

ки вaйpo ба вучуд oвapдaacг, бииoбapии байни чoмea ва oKna хам^и^ии зичтapии apзи вучуд дopaд. Xap oKna хами дapaчa бад ва ë хами дapaчa xy6 acг, ки чoмeaм вaйpo эчoд иамуда xaмoи rçaAap бад ë xy6 acг. Оилаи ба вучуд oвapдaм xyди чoмea дap иавбати xyд бapoи вай aъзcëи тapбият мeиaмoяд ва дap ии вазъияти 6eKno4 ба тapбия машгул аст» [Ниг. 2, 68].

Албатта пaдapy мoдap ба xe4 вачх Faйpимycгaк;им бaxpи аз oro™ кудакй ва хагто баъзан аз дaвpoни иaвpacй бapoи ба xaëги oилaвии oяндa oмoдa иамудани фapзaндoи кушиш иaмeиaмoянд ва ии мacъaлapo шoяд ба гушаи xaëл хам нaoвapaнд. aммo мycaллaм acг, ки orno 6o мyнocибaтy paфтcp ва мyoшиpaтy дигap киpдopxoи ба xaëги oилaвй дaxлдopи xeш дap зexни кудак дap poбитa ба ии мacъaлaм мухим Faйpииxтиëp иакшу так^и аник мeryзopaнд.

Маълум acг, ки xиcлaти аз хама бemгap иикмшcф ëфтa дap aйëми кудакй дap ииcaи ии тaклидкopиcг. Кудак чи дap oилa, чи дap куча ва чи дap кyдaкиcгaи аз a^on^ë^ acocan аз кaлoиcaлoи ибpaт мeгиpaд ва ба ryфтcpy paфтopy киpдopи obxo пaйpaви мeиaмoяд. Албатта, кудаши дap бapoбapи таклид намудан ба ryфтcpy paфтcpy киpдopи xy6y шoиcгa ва иeкy дypycгy м^фиат-шки кaлoиcoлoи, xaмзaмoи ба oдaгxo, тapзи мyomиpaтy paфтcpи баду зишг ва зapapнoкy шмакбуш oиoи низ таклид мeиaмoянд. Ва ии гуна тaклидкopиxo ва ибpaтгиpиxo тaдpичaн 6o мypypи ба вoя pacидaн дap rnaxc ба oдaти дoимй табдил ëфтa, баъдан дap зaмoии ба балотат pacидaнy oилa бapпo намудан Faйpииxтиëpй кac ба зoxиpшaвй orœ мeкyнaнд.

Aзбacкм кудаку иaвpac бemтapи вакти xeшpo дap мухити oилa, дap халкаи пaдapy мoдap ва диг^ aъзoи oилa мeryзapoиaд, y 6emrap аз тapзи мyoшиpaтy мyнocибaти obxo ибpaт мeгиpaд. Ба ии xoтиp пaдapy мoдap ва дигap aъзoи oилapo лoзим ва зapyp аст, ки дap мyoшиpaтy мyнccибaт ба хамиш^й ва низ 6o кудак мухаббату caмимият, эътимoдy бoвapй, иззату эxгиpoм, ди^^зию ra^xop^ xaмдapдй, кумаки бerapaзoиa xaмдигapфaxмй, xymryt^rop^ ca6py гахаммул, эътиpcфи шаxcият ва aмcaлм инxo бapии xиcлaтxoи хамидаи ииcaииpo зoxиp иaмoянд ва бapoи фapзaндoи намунаи ибpaт гapдaнд.

Пaдapy мoдap ба шфати аввалии тapбиятгapoи дap тapбияи фapзaндoи иакш ва тaъcиpи мухим^ дopaнд ииcбaт ба дигap aъзoи oилa ва хам чoмea. Адиби pyc Н.И.Нoвикoв, муаллифи кигcби <<U,ap бopaм тapбия ва иacиxaти фapзaндoн», xy6 oвapдaacг: «Хрч чиз ба кaлбxoи чaвoии кудаши аз ку^ати умумии ибpaт зypтap тaъcиp иaмeкyнaд. ,äap байни тaмoми дигap ^paixo 6oma,A, аз ибpaти пaдapy мoдap дида чизи дигape aмикгapy caxnap иакш иaмeбaндaд».

,3ap мyнccибaтxoи бaйнишaxcй, ки бapoи дap oяндa 6aprn иамудани oилaм caлмм ва rn^oprn oh иакши мухиму бopиз мeбoзад, махз пaдap ва мoдap дap xaëги xap як кудак (пиcapбaчa ва дyxтapчa) иaмyнaxoи аввалини pa^rc^ мapдoиa ва зaнoиa мeбoшaнд.

,3ap oилa вoбacгa ба xycycиятxoи фapдй дap тamaккyлëбии фapзaндoи хамчун шaxcият ба якe пaдap, ба диrape 6om,A бeшгap мoдap тaъcиp м^атои,^ Бo вучуди ии мexpy мухаббат ва тaъcиppacaиии пaдapy мoдappo ба фapзaндoни чинш мapдoиa ва зашна мyкoбил гyзoштaн лoзим иecг, <eepo, ки ohxo бapoбapвaзиии зapypии мyaccиp (эмaгcиoиaлй) ва бамуюхиза мexpyбoиoиaю нaвoзишкopoнa ва caKirapona, oзoд ва мaxдyдpo ба вучуд oвapдa, якдигapиpo nyppa мecaзaнд» [3, 22].

Myxимтap аз хама oh аст, ки дap oилa ба тaвaccyги ибpaти maxcm вoлидaйн дap мyнccибaтxo ва мyoшиpaти байнихамии мухиги мyвcфикy мycaиди пcиxoлoгй-мaьнaвй бapoи тapбияи фapзaндoи ва ба xaëra oилaвии oяндa тaйëp ^дани ohxo фapoxaм 6om,A. 3epo тибки aкидaxoи пeдaгcги pyc A.Н.Оcгpoгcpcкий, ки дap caдaм 19 xaëг ба cap бypдaacг, дap тapбияи фapзaндoн пaдapy мoдap тaвpи aлoxидa та«^ иaмepacaиaнд, балки дap ии мaвpид oмилм acacй ва халкунанда даp ташаккули шaxcияти кудаку иaвpac ва тapбияи y ва oмoдacaзии y ба xаëги oилaвй xyди мyнocибaтxoи oилaвй ва зaнopшyйй

мeбoшaнд. Бa акждаи A.Н.Оcгpoгopcкий «... Бapoи oн ки oилa тaвoнaд тлим эътиpoф гapдaд, кaм acт, ки дap вaй пaдap вa мoдap xœwp бoшaнд; лoзим acт, ки мyнocибaтxoи бaйниxaмдигapии oнoн бa идeяи ин якe аз жттаxoдxoи ин^нии мaxpaмoнaтapин мyвoфикaт нaмoянд вa дap xyд ягoн чизи xwccwëra фapзaндoнpo тax,киpcoзaндa нaдoшгa бoшaнд. Бapoи oнxo xaм пaдap вa xaм мoдap бapoбapy якxeлa бoшaнд вa oнxo мyxaббaт вa иззaтy эxтиpoми тapaфaйни вoлидaйнpo бyбинaнд вa эxcoc нaмoян1д» [3, c.14].

Aъзoи oилa вa пeш аз xarn пaдapy мoдap бOяд бa мacъaлaи дap pyxwHw мexнaтдycтй вa ниcбaт бa дигapoн rai^xopy мaдaдгop бyдaн тapбия намудани фapзaндoн вa 6o ин вaаилa бa xaëra oилaвии мyагaкжлoнa oмoдa намуданж нaвpacoнy чaвoнoн диккaти бeшгap диxaнд. 3epo биcëpxo вoкeъ rap^AE ки як кишат oилaxoи чaвoнж нaв 6aprn гашта бинoбap нaдoшгaни мaлaкaю мaxopaт вa тaчpибaи пeшбypди мycтaкилoнaи xoiaraw oилa вa pyзгop аз як тapaф 6a гapдaни вoлидaйн 6op мeшaвaндy аз c>™ дигap xy! дap тaшкилy таъминж зиндaгии oилaвиaшoн 6a мушкилию бeаyбoгй py 6a py мeгapдaнд. Дap чунин xoлaт бадии кop дap oн acx, ки xaмин нoyxдaбapoию бeмaаъyлиягй дap ташкили pyerapy xoiaraw oилaвй aкcap вакт бoиcи cap зaдaнии мудакжшаю lawionxow xoнaвoдaгй, дилxapoшию oвypдaкyнии якдигapии xaмcapoни чаюн вa бaъзaн дap ниxoяти кop caбaби вaйpoншaвии oилa мeгapдaд. Бa чунин xoл 6emrap oилaxoи чаюшу нaвтaшкилe гиpифгop мeгapдaнд, ки бaъд аз ждивoч мaйлy xoxиши аз вoлидaйн чyдo зиндaгй кapдaнpo дopaнд. ^p coлxoи oxwp бoшaд микдopи чунин oилaxo xene aфзyдaacт вa мo якe аз caбaбxoи aфзoиши шyмopи вaйpoншaвии oилaxoи чaвoнpo мaxз дap xaмин мeбинeм.гyзaшгa аз ин, биcëp нaвxoнaдopoн 6a мoxияги oилaю oйлaдopиpo дapк нaмeкyнaнд.

^p мaаъaлaи аз чжxaтж xoчaгидopй-мaишй тaйëp намуданж чaвoнoн 6a зиндaгии oилaвй oилaи вoлидaйн нaкшy ма^ми пeшбappo мoлик acт. «Чунин oмoдaгии чаюшн 6a ивдивoч, - 6a xynoca мeoяд ВАСьк^н^, - тaшaккyлëбии мaлaкaю мaxopaти пeшбypди xoiaraw oилa, тaйëp намуданж xypo^ capфи oR^^^arc» бoаaмapи мaблarxoи пyлиpo дap 6ap мeгиpaд. Кaм6axoдиxию кaмaxaмиягдиxй 6a нaкши иктиcoдии пeшбypди xoiaraw xoнaгй, мyтaaccифoнa, 6a як киcмaти нaвxoнaдopшyдaгoн xoc acт. Сaбaби ин XOлaт oзoд нaмyдaни фapзaндoн дap биcëp oилaxo аз тaшвивxoи pyзгopи xoнa мeбoшaд. ^p натжча oнxo xaтгo xy^o^o тaйëp кapдa нaмeгaвoнaнд, aкcap вaкт дap xa^ra мyшкилoги oддигapини xoiaraw pyerap oiwy нoгaвoн мeмoнaнд [4, c.179].

Оилa вa 6axycyc вoлидoн бoяд дap тapбияи oилaвии фapзaндoн cap кapдa аз oвoни xypдcoлй 6a мaаъaлaи тaкcими мexaнг дap xoiaraw pyзгopy xoнaвoдa axaмияти чиддй диxaнд. Бaxycyc дap xoлaтe, ки 6a пиcapoн фapмyдaни кopxoи дyxтapoнa вa 6a дyxтapoн cyпopиш дoдaни wipow кopxoи пиcapoнa зapyp мсафтад, бoяд 6a oнxo фaxмoнжд, ки дap ин кop xei чoйж aйбy шapм нecт, зepo аз yxдaи wipow ин кopxo бapoмaдa тaвoниcтaн дap зиндaгии oяндa 6a raop мeoяд.

Яте аз вaзифaxoи мyxими дигape, ки oилa бoяд 6a тaвpи бoядy шoяд 6a wipo pacoнaд ин дap зaмиpи нaвpacoнy чаюшн тapбия нaмyдaни xиcлaтxoи тaxaммyлпaзиpй, шaxcoни дигappo фaxмидaн вa бaxшидa тaвoниcтaн мeбoшaд. Зиндaгй ин мачмуж кaмy бeшиxocт вa oн poxw пypпeчy тоб ва нoxaмвope дopaдy мyшкилпaй вa факат oн нaфapoнe onpo ниcбaтaн ocoнтap мeпaймoянд вa 6a кyллaи ма^д мepaаaнд, ки xиcлaтxoи нoмбapшyдapo мoликaнд. Пш аз xarn пaдapy мoдap ва бaъдaн дигap aъзoи oилa 6o ибpaти шaxcй бoяд нишoн диxaнд, ки дap xoлaтxoи мушкили зиндaгию pyзгop нaxapoаидa, бapъaкc 6o ca6py тaxaммyл вa к^аки xaмдигapй, 6o дacгтиpию ëpмaндии xa^rawap^ 6o якдигappo фaxмидaн вa 6o гyзaшткyнивy 6axшoишxo чи тaвp мeгaвoн мyxиги oилapo аз чжxaтж пcиxoлoгй вa мaънaвй coлим гapдoнид вa зиндaгиpo xym6axTOm вa opowy ocoиmгaвy бocaмap гyзapoнид. Зиндaгй xyд coбиг нaмyдaacт, ки кабули rçapopxow capoceмaю бeaндeшa вa xa^rawappo нaфaxмидaни нaвxoнaдopшyдaгoн дap вaктxoи 6a миëн oмaдaни нивoъxoи oилaвй, нoвoбacтa аз oн ки 6o aйби кaдoмe аз xaмcapoн 6a вук^ъ пaйвaагaacт, oкyбaти нoxyшy нoгyвoppo 6a 6op мeoвapaд, мyxиги pyxwK» мaънaвии oилapo нocoлим мecoвaд, нoбoвapии xaмcapoнpo ниcбaт 6a якдигap 6a вучуд мeopaд вa галичан 6a як нaвъ «бeмopй»-e мeпeчaд, ки тaбoбaтaш, иcлoxaш мушкил вa бaъзaн нoмyмкин мeбoшaд.

Мyтaacаифoнa, дap зaмoни xoвиpa зиëд 6a нaзap мepacaд, ки чаюшн вa бoнyвoни нaв oилa бapпo ^да 6o cap зaдaни aндaк нoфaxмии бaйниxaмдигapй вa ë кaмбyдивy нopacoй мушкилй дap зиндaгию pyзгop якдигappo aйбдop мeдoнaнд вa бoгaп нoдapoи вa cyxaни якдигapo инкop кapдaн бoиcи 6a вучуд oмaдaни нивoъ вa xapxaшaи oилaвй мepacoнaндy 6e xei гущ aндeшa capoceмa мaаъaлaи тaлoкy Чyдoшaвиpo пeш мeгyзopaнд. Бapoи ин amxoc aкди никox вa ждиюч, чудаш дap филмxo вa мeлoдpaмaxoи чун кaфки бoлoи o6 м^итем, вд^у кжмат вa мyкaддaаиe нaдopaнд. Пaйдocт, ки aгap дap мyxиги oилaи вoлидaйн 6a ин гyнa arnxoc мукаддае бyдaни ивдивoчy никox га oилa аз xypдй талкин мeгapдид вa oн 6o ибpaти rnaxcm пaдapy мoдap, бoбoвy бибй га дж^ aъзoи oилaдopи xoнaвoдa амалан нишoн дoдa мeшyд, oнxo ин apзишxopo дapк вa кадо кapдa мeгaвoниcтaнд.

Мycaллaм acx, ки дoниcтaни кaдpи дигapoн аз ка^у кдмет вa мащии xempo дap oилa вa дap чoмea дoниcтaнy шинoxтaн манша мeгиpaд. Дap мyxиги oилa ба фapзaндoн oмyзoнждaн ва талкжни ин гуна xиcлaтxo аз ^ниби вoлждoн ва дигap aъзoи кaлoнcoли oжлa дap кopи мyxими ба зиндагии oжлaвй oмoдa намуданж нaвpacoнy чaвoнoн муфжд ва caмapoвap xoxaA буд. 3epo шaxce, кж xyдшинoа нecт ва жзатж xempo, ^pw мexангж xempo ва ма^му манзалатж xeшpo нaмeдoнaд, ба xei ва1^ ба кaдpи иззату эxтиpoми дигapoн, ба мexнaтж дигapoн, ба ша^ияти дигapoн apчгyзopй кapдa нaмeгaвoнaд.

Табиатан волидайн ба фарзандон дар мухити оила асосан ва пеш аз хама хислатхои мехнатдустй, дар корхои хочагидорй ухдабаро будан, масъулиятнокй, гамхору мададгор будан нисбат ба дигарон, махорати гузашткунй ва бахшидани сахву айби дигарон, хурмату иззати калонсолонро ба чо овардан ва амсоли инхоро меомузонанд. Албатта, чунин хислатхо барои мустахкамию пойдории оилаи нав ташкил ёфта мухиманд. Вале волидайн аксаран дар пойдорию устувории оила ва ташкили зиндагии оилавии хушбахтона маком ва мухимияти хоса доштани мехру мухаббат ба хамсар ва ба фарзандонро ба эътибор намегиранд ва агар ба назар гиранд хам ба макоми дуввумдарача мегузоранд.

Ба акидаи Карл Маркс, дуст доштан ин яъне зиндагй кардан ба тарзи зиндагии касест, ки дусташ медорй [2].

Дар хакикат он хамсароне, ки кабл аз издивоч хамдигарро дуст дошта, муддате, ба кавле, бо хам ошикй кардаанд, яъне чанд мохе ё соле бо хам вохурию мулокот кардаанд, ба хислату хулку атвор ва гуфтору рафтори якдигар хуб ошноянд ва дар зиндагии оилавй ба хамдигар зудтару бехтар мутобик мегарданд, дар холати зарурй аз айбу хатову гунохи кардаи якдигар осонтару сабуктар мегузаранд. Бар илова фарзандонро низ бо мехру муххаби самимитари падару модарй парвариш карда, ба воя мерасонанд ва дар навбати худ, дар замири онхо низ тухми мухаббату мехрубониро нисбат ба атрофиён ба вучуд оранд.

Ба андешаи мо, дар замони хозира, ки бинобар як катор сабабхои объективию субъективй дар чомеа миёни одамон, бахусус чавонон, як навъ сардшавии мехру мухаббат ва сангдилй нисбат ба якдигар эхсос мешавад, хангоми ба зиндагии оилавй, ба хаёти хамсарй омода намудани насли наврасу чавон масъалаи аз руйи ишку мухаббат ва дустдорию писандидагй ташкил кардани оиларо дар мадди аввал бояд гузошт. Албатта, агар ин ишку мухаббату дустдорй на сохтаю гаразнок ва бо максади хосил намудани манфиати шахсие бошад, балки самимию хакконй.

Хдмин тарик, дар шахс аввалин падидахои тачрибаи зиндагй хануз аз кудакй дар оила пайдо мегарданд ва ташаккул меёбанду тадричан то ба сини балетах расидан устувор мегарданд. Яъне, шахсият камол меёбад ва ба зиндагии оилавй омода мегардад.

Хдмин тавр халки точик маколи хубу арзишмандмаъное дорад, ки «Хишти аввал гарнихад меъмор кач, то ба охир меравад девор кач». Ин хикмати ниёгони мо хушдор аз он медихад, ки дар кори тарбияи фарзандон ва насли наврас хануз аз лахзахои аввалини ба тарбияи кудак даст задан бояд, ки дар оила падару модар ва дигар аъзои он масъулияти баланд эхсос намоянд ва хамеша бар он кушанд, то ин ки дар ягон самту чанбахои тарбия ва омода намудани насли наврасу чавон ба хаёти оилавй - ичтимой, маънавй-эстетикй, хукукй, рухй, физиологй-гигиенй, хочагй-иктисодй, фархангй, маърифатй ба чузъитарин, ба хурдтарин сахву хато рох надиханд.

Дар замони муосир, ки наврасону чавонон ба манбаъхои маълумотй-ахборотй дар мавриди хаёти оилавй дастрасии бештар доранд, барои босамартар ва максаднок гардонидани тайёрии наврасону чавонон ба зиндагии оилавй ба ёрии оила ва волидайн системаи тадбиру чорабинихои натз андешида шудаи созмонхои давлатию хизбй, чамъиятию Еайрихукуматй, мактабу маориф ва ахли чомеаро чалб намудан ба максад мувофик мебошад. Ба андешаи мо, агар дар муассисаву ташкилоту коргоххои калон дар мавзуъхои ^«Накшн волидайн дар тайёр намудани чавонон ба зиндагии оилавй» ва «Масъулияти падару модар дар кори тайёрии чавонон ба хаёти оилавй» бо иштироки чомеашиносон, равоншиносон, педагогхо, табибон, демографхо сари харчанд вакт «мизхои мудаввар» ва лесияхо ташкилу гузаронида шаванд, аз ин бурд мекунанд хам волидайн, хам чавонон , хам оила ва хам чомеа.

Факат дар холи амали дастачамъй метавон барои чомеа шахрвандони хаматарафа камолёфтаро ба воя расонид, ки бо ташкил намудани оилахои солиму устувор ва зиндагии босаботу хушбахтона ва ба вучуд овардани наслхои боз хам солим дар пойдорию мустахкамй ва солимии чомеа хиссагузор мегарданд.

АДАБИЁТ

1. Александровский Ю.А Состояние психической дезадаптации и их компенсации. М., 1976.

2. Маркс Карл, Энгельс Фридрих. Асархо. Ч,. 21.

3. Острогорский АН. Семейные отношения и их воспитательное значение. Спб., 1898. - 347 с.

4. Сысенко В.А. Молодёжь вступает в брак. - М.: Мысль, 1986.- 255с.

5. Сысенко. В.А. Устойчивость брака. Проблемы, факторы, условия. М., - 1981.

6. С^гсенко. В.А Супружеские конфликты. М., - 1983.

7. С^гсенко. В.А. Молодёжь вступает в брак. М.: ^<М^1сль» - 1986.

8. Философский энциклопедический словарь. М. - 1983.

ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ И ПОГОТОВКИ МОЛОДЁЖИ К СЕМЕЙНОЙ ЖИЗНИ

Статья посвящена одному из важнейшим темам человеческого общежития - проблеме подготовки молодёжи к семейной жизни. В основном затрагивается вопрос какую важную роль играет семья, в частности родители, в этом ответственном деле, от успешности исполнения которой зависят будущее

совместной счастливой семейной жизни молодожен, прочности брачного союза и в целом благосостояния общества.

Ключевые слова: Семья, подготовка, семейная жизнь, подрастающее поколение, молодёжь, родители, общество, брак, супруги, молодожёны, воспитание, подготовка, поколение, роль, формирование, развитие.

FUNDAMENTALS OF THE FORMATION AND PREPARATION OF YOUNG PEOPLE FOR FAMILY LIFE

The article is devoted to one ofthe most important topics of human society - the problem of preparation of youth forfamily life. Mainly addresses the question of family importance, particularly the parents, in this important matter on the success of which depends the future of the joint execution of the newlyweds' happyfamily life, the strength of the marital union and in general well-being of society.

Keywords: family, preparation, family life, young people, Youth, parents, society, marriage, newlyweds, education, generation, the role, formation, development.

Сведения об авторах:

Иброимов Грез - кандидат педагогических наук, доцент общеуниверситетской кафедры педагогики Кулябского государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: Республика Таджикистан, индекс- 735360, г.Куляб, улица С.Сафарова, 16, E-mail: sharaf26@mail.ru Тел: (+992) 985151415;

Раджабзода Дилафруз - ассистент кафедры начального обучения Кулябского государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: Республика Таджикистан, индекс- 735360, г.Куляб, улица С.Сафарова, 16, E-mail: sharaf26@mail.ru/ Тел: (+992) 987522500;

About the authors:

Ibroimov Grez - Candidate of pedagogical sciences, associate professor of the generaluniversity department of pedagogy in the Kulyab State University named after Abuabdulloh Rudaki. Address: Republic of Tajikistan, index - 735360, Kulyab, S. Safarov street, 16, E-mail: sharaf26@mail.ru Phone: (+992) 985151415;

Rajabzoda Dilafruz - Assistant of the Department of Primary Education of the Kulob State University named after Abuabdulloh Rudaki. Address: Republic of Tajikistan, index - 735360, Kulyab, S. Safarov street, 16, E-mail: sharaf26@mail.ru. Phone: (+992) 987522500;

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ РАЗВИТИЯ САМОСТОЯТЕЛЬНОСТИ СТУДЕНТОВ В СИСТЕМЕ ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ПЕДАГОГИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ

Ансори П.Б.

Таджикский педагогический институт

Переход образовательной парадигмы индустриального общества к образовательной парадигме постиндустриального общества изменяет цели учения, его мотивы1, формы и методы учения, позицию учащегося и само понимание учебно-познавательной деятельности. Новая парадигма образования, учитывающая тенденции его развития, - это гуманистическая парадигма, в центре которой - человек, его духовное развитие, система ценностей, формирование его нравственно-волевых качеств, творческой свободы личности. Поэтому, в современных условиях возникает необходимость рассмотреть проблему развития образовательной самостоятельности в единстве с проблемой индивидуальности человека. Как справедливо отмечает ВЯ. Лудись, научный смысл формирования учебно-познавательной деятельности будет ограниченным, если под этим понимать либо процесс формирования способности, либо формирование научного теоретического мышления, либо обучение творчеству. «Следует признать, -отмечает ВЯ. Лудись, - что формирование образовательной самостоятельности - это прежде всего процесс формирования субъекта этой деятельности, в основе которой лежит такое важнейшее качество как самостоятельность субъекта» [56].

Самостоятельность студентов - будущих бакалавров как основа их профессиональной компетентности формируется в процессе управления учебной деятельностью, высшей формой которой является самостоятельная работа обучающихся, базирующаяся на двупланной структуре развития их деятельности и уровневой системы управления учебным взаимодействием. Овладеть профессией невозможно, только посещая занятия преподавателей и прослушивая установленные учебным планом курсы. Большую роль в профессиональной подготовке играет самообразование. Самообразование -специально организованная, самостоятельная познавательная деятельность, направленная на достижение определенных личностно или общественно значимых образовательных целей: удовлетворение познавательных интересов, общекультурных и профессиональных запросов и повышение квалификации.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.