Научная статья на тему 'НАВОИЙ ВИЛОЯТИДА ЧОРВАЧИЛИК ТАРМОҚЛАРИНИНГ ЖОЙЛАШУВИ ВА ЧОРВА МАҲСУЛОТЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШДА ҲУДУДИЙ ТАФОВУТЛАР'

НАВОИЙ ВИЛОЯТИДА ЧОРВАЧИЛИК ТАРМОҚЛАРИНИНГ ЖОЙЛАШУВИ ВА ЧОРВА МАҲСУЛОТЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШДА ҲУДУДИЙ ТАФОВУТЛАР Текст научной статьи по специальности «Животноводство и молочное дело»

CC BY
63
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қИШЛОқ ХЎЖАЛИГИ / ЧОРВАЧИЛИК / МАҲСУЛОТ / ГЎШТ / СУТ / ТУМАН / ШАҲАР / МЕЪЁР / ИХТИСОСЛАШУВ / АГРАР СЕКТОР

Аннотация научной статьи по животноводству и молочному делу, автор научной работы — Худойбердиева И.А.

Ушбу мақола Навоий вилоятида чорвачилик тармоқларининг жойлашуви ва чорва маҳсулотларини ишлаб чиқаришда ҳудудий тафовутлар ва таҳлилга бағишланган. Аҳоли истеъмоли учун зарур бўлган қишлоқ хўжалик маҳсулотларини меъёрий кўрсаткичлари жадвалда келтирилган бўлиб, статистик маълумотлар асосида аҳоли жон бошига истеъмол учун зарур бўлган гўшт ва сут маҳсулотларини туманлар кесимида тафовутларига тўхталиб ўтилган. Бундан ташқари аҳоли жон бошига чорвачилик маҳсулотлари етиштириш улуши, ҳудудлар кесимида таҳлил қилинган. Таҳлиллар натижасида Томди, Конимех, Нурота, Хатирчи туманлари гўшт маҳсулотилари, Хатирчи Навбаҳор, Қизилтепа, Кармана туманлари сут маҳсулотини аҳоли жон бошига белгиланган меъёрдан юқори кўрсаткичларга эга эканлигини ҳисобланди. Чорвачилик тармоқларини жойлаштириш ва чорва маҳсулотларини ишлаб чиқаришни ривожлантириш учун таклифлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LOCATION OF LIVESTOCK NETWORKS IN THE NAVOI REGION AND TERRITORIAL DIFFERENCES IN THE PRODUCTION OF LIVESTOCK PRODUCTS

This article presents the location and analysis of regional differences of livestock industries and livestock production in Navoi region. The normative indicators of agricultural products required for human consumption are given in the table, and on the basis of statistics, the differences in meat and dairy products required for per capita consumption by population are broken down by region. In addition, the share of livestock production per capita was analyzed by region. As a result of the analysis, it was estimated that meat products in Tomdi, Konimex, Nurata, Khatirchi districts, dairy products in Khatirchi Navbahor, Kyzyltepa, Karmana districts have higher per capita indicators. Proposals are given for the location of livestock industries and the development of livestock production.

Текст научной работы на тему «НАВОИЙ ВИЛОЯТИДА ЧОРВАЧИЛИК ТАРМОҚЛАРИНИНГ ЖОЙЛАШУВИ ВА ЧОРВА МАҲСУЛОТЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШДА ҲУДУДИЙ ТАФОВУТЛАР»

Худойбердиева И.А.

Навоий давлат педагогика институти ицтисодий ва ижтимоий география ихтисослиги таянч докторанти

НАВОИЙ ВИЛОЯТИДА ЧОРВАЧИЛИК ТАРМОЦЛАРИНИНГ

ЖОЙЛАШУВИ ВА ЧОРВА МАХСУЛОТЛАРИНИ ИШЛАБ ЧЩАРИШДА ХУДУДИЙ ТАФОВУТЛАР

Аннотация: Ушбу мацола Навоий вилоятида чорвачилик тармоцларининг жойлашуви ва чорва маусулотларини ишлаб чицаришда уудудий тафовутлар ва таулилга багишланган. Ауоли истеъмоли учун зарур булган цишлоц хужалик маусулотларини меъёрий курсаткичлари жадвалда келтирилган булиб, статистик маълумотлар асосида ауоли жон бошига истеъмол учун зарур булган гушт ва сут маусулотларини туманлар кесимида тафовутларига тухталиб утилган. Бундан ташцари ауоли жон бошига чорвачилик маусулотлари етиштириш улуши, уудудлар кесимида таулил цилинган. Таулиллар натижасида Томди, Конимех, Нурота, Хатирчи туманлари гушт маусулотилари, Хатирчи Навбауор, Кизилтепа, Кармана туманлари сут маусулотини ауоли жон бошига белгиланган меъёрдан юцори курсаткичларга эга эканлигини уисобланди. Чорвачилик тармоцларини жойлаштириш ва чорва маусулотларини ишлаб чицаришни ривожлантириш учун таклифлар берилган.

Калит сузлар: Кишлоц хужалиги, чорвачилик, маусулот, гушт, сут, туман, шауар, меъёр, ихтисослашув, аграр сектор.

Khudoyberdieva I.A. basic doctoral student speciality of economic and social geography Navoi State Pedagogical Institute

LOCATION OF LIVESTOCK NETWORKS IN THE NAVOI REGION AND TERRITORIAL DIFFERENCES IN THE PRODUCTION OF

LIVESTOCK PRODUCTS

Annotation: This article presents the location and analysis of regional differences of livestock industries and livestock production in Navoi region. The normative indicators of agricultural products required for human consumption are given in the table, and on the basis of statistics, the differences in meat and dairy products required for per capita consumption by population are broken down by region. In addition, the share of livestock production per capita was analyzed by region. As a result of the analysis, it was estimated that meat products in Tomdi, Konimex, Nurata, Khatirchi districts, dairy products in

Khatirchi Navbahor, Kyzyltepa, Karmana districts have higher per capita indicators. Proposals are given for the location of livestock industries and the development of livestock production.

Keywords: Agriculture, livestock, products, meat, dairy, district, city, norm, specialization, agricultural sector.

Кириш. Пандемия шароитида экологик тоза махсулотларни айникса инсон саломатлиги учун зарур булган табиий тоза яъни кишлок хужалик махсулотларига булган талаб ортиб бормокда. Шу сабабли кишлок хужалик махсулотларини ишлаб чикаришни кенг йулга куйиш ва уз навбатида худуднинг табиий шароитидан келиб чикиб, дехкончилик ва чорвачилик тармокларини жойлаштиришни, ривожлантиришни талаб этади.

Ахолини кишлок хужалик махсулотларига булган эхтёжлари хамда чорва махсулотларга булган талаби, иктисодий-ижтимоий жихатдан эса ахолини иш билан таъминлаш, мехнат ресурсларидан фойдаланишни кенгайтириш, замонавий технологиялар асосида ишлаб чикаришни такомиллаштириш зарур. Худуднинг ер, сув ресурсларидан окилона фойдаланиб, кишлок хужалик тармокларидаги сохасидаги муаммоларни ижобий ечими оркали иктисодиётимизни ривожлантиришга асос булиб хизмат килади.

Асосий кисм. Инсон саломатлиги учун экологик табиий махсулотлар истеъмол килиш жуда зарурдир. Чунки пандемиянинг авж олиши ва унинг асоратлари инсон саломатлигига салбий таъсир курсатиб келмокда. Инсон саломатлигини тиклашда ва кайта касални юктирмаслик учун албатта озик-овкат махсулотларини меъёрда истеъмол килиш ва туFри овкатланишни талаб этади. Бу учун чорва махсулотлари: гушт, сут, тухум, балик гушти, асал асосий озука манбаи хисобланади. Жумладан Хайруллин ва бошка чорва хайвонларининг махсулотларида куплаб оксиллар, витаминлар, углеводлар ва ёFлар билан туйинганлигини айтишади. Ахолини соFлом овкатланиши сохасидаги давлат сиёсатини амалга оширишда бир худудда истикомат киладиган ахолини чорва махсулотлар билан меъёр даражасида таъминлаш кобилиятини аниклаш шу билан биргаликда ишлаб чикаришни кенгайтириш инсонлар меъёрий рацион асосида озикланиши хусусида таклиф ва тавсиялар беришган [1].

Ахоли озик-овкатлари таркибида оксил моддалар, каллориялар, углеводлар, витаминлар хамда минерал тузлар булиши шу билан биргаликда инсон соFлиги учун 65 хилдаги кимёвий бирикмаларни булишини талаб этади. Бу витаминларнинг барчаси инсон кунлик истеъмол киладиган озик-овкати таркибида мужассамлиги, ахоли хамда миллат саломатлигини таъминловчи булиб хизмат килади. Шу сабабли ахоли сони ошиб бориши ва уларнинг чорвачилик махсулотларига булган эхтиёжларини таъминлашни хисобга олган холда келгусида чорвачилик

мaх,сyлoтлapини кyпaйтиpиш, ишлaб чи^ришни пpaгнoз килиш Ba уни pивoжлaнтиpишдa aлoх,идa УРИН тyтaди.

Kyйидaги жaдвaлдa келтиpилгaн '^ни^ия кoидaлapи Ba нopмaлapи"дa aсoсий oзик-oвкaт мaх,сyлoтлapининг aх,oли жoн бoшигa истеъмoл килишнинг меъёрий йиллик Уpтaчa мивдрри белгилaб беpилгaн [2].

1-Жaдвaл

^ишлок хужалик ма^сулотларнинг йиллик истеъмол меъёри

№ Мах,сулот номи Жон бошига

1 Гушт 41.14 кг

2 Сут 46.80 литр

3 Тухум 331.74 Aona

4 Бядик 9.68 кг

5 Асяд 3.50 кг

б Сaбзaвoт 115.47 кг

l Кapтoшкa 43.15 кг

В Пoдиз 34.98 кг

9 Мевa 75.39 кг

10 Узум 12.93 кг

11 Шя^р 7.07 кг

12 Ун 70.20 кг

13 Усимлик ëFM 9.33 кг

Жадвал вилояти ицтисодий тарацциёт ва канбагалликни цисцартириш бош бошцармаси маълумотлари асосида муаллиф тамонидан тайёрланди

Чopвa мaх,сyлoтлapини ишлaб чи^риш aввaлo, aх,oли эхтиёжлapи, бoзop тaлaбигa кypa aмaлгa oшиpилaди. Бу тaлaбни aмaлгa oшиpишдa худуднинг тaбиий вa иктитодий шapoитидaн келиб чикиб чopвaчилик тapмoклapини шaкллaнтиpиш pивoжлaнтиpиш вa чopвa мaх,сyлoтлapини ишлaб чи^риш, Kafrra ишлaш сaнoaтини йулга куйишни тaлaб этaди.

Чopвaчиликкa ихтисoслaшгaн хyдyдлapдa чopвa х,aйвoнлapидaн oлинaдигaн гушт-сут, тухум мaх,сyлoтлapни мaх,сyлдopлигини oшиpишдa aввaлo чopвaчиликни pивoжлaнтиpиш хaмдa мoдеpнизaция килиш, чopвa х,aйвoнлapи учун ем ишлaб чикapишни жaдaллaштиpиш, ер yнyмдopлигини oшиpиб, етapличa ем-хaшaк бaзaсини мyстaх,кaмлaш вa бу opкaли мaх,сyлoтлapнинг нapхини меъёpдa сaклaш, сифaтини яхшилaш, фoйдaлaниш сaмapaдopлиги oшишигa эришиш мумкин [3].

Нaвoий вилoяти кишлoк хyжaлиги чopвaчиликкa ихтисoслaшгaн булиб, тyмaнлap кесимидa тaхлил килaдигaн бyлсaк 2021 йил 1 янвapь хoлaтигa кypa aх,oли жoн бoшигa гушт мaх,сyлoтини бир йиллик етиштириш хджми кУйидaги1-paсмдa тaсвиpлaнгaн.

Навоий вилоятида а^оли жон бошига гушт ма^сулотни бир йиллик

ма^сулот етиштириш ^ажми(кг)

1-расм

800 -

624.6

■ Навоий шахри ■ Зарафшон шахри ■ Кармана тумани ■ Конимех тумани

■ ^изилтепа тумани ■ Навбахор тумани ■ Нурота тумани ■ Томди тумани

■ Учкудук тумани ■ Хатирчи тумани

Расм вилоят статистика бошцармаси маълумотлари асосида муаллиф томонидан тайёрланди.

Статистик маълумотларга кура, Томди туманини ахолиси 15 минг кишидан, Конимех туманида эса ахоли сони 36 мингдан ортик кишини ташкил килади [4]. 1-расмдан куриниб турибдики етиштириладиган гушт хажми ахоли жон бошига Томди туманида 624.6 кг, Конимех туманида 346.2 кгни ташкил килади. Бу худудларда ахоли сезиларли даражада сийрак истикомат килади, табиий шароит жихатдан нокулай. Бу икки туманларда чорвачиликнинг корамолчилик, айникса коракулчилик сохасига ихтисослашганлиги сабабли худудда гушт ва сут етиштириб чикариш ахоли жон бошига энг юкори курсаткичларни курсатиб турибди.

Бу худудларда ем- хашак базасини мустахкамлаб куймок лозим, лекин Навоий вилоятида асосан яйлов чорвачилиги шаклланган булиб, бу худудда фермер хужаликлари етакчилик килишади[4].

Хатирчи ва К,изилтепа туманлари вилоятда йирик шохли корамоллар сонини куплиги буйича вилоятда етакчилик килади. Хатирчи тумани мол ва парранда гуштини етиштириш буйича 2000-2020 йиллар оралотида энг юкори курсаткичга эга булиб, 2000 йилда 9 мингдан ортик гушт ишлаб чикарган булса 2020 йилга келиб бу курсатич 42 минг тоннага етган[5]. Айни вактда туман ахолиси 201.9 минг кишини ташкил килади, худудда етиштирилаётган гуштнинг ахоли жон бошига меъёрдан анча ортик яъни 216.4 кгни ташкил килади.

Бундан ташкари Нурота, Учкудук, Навбахор, К,изилтепа, Кармана туманларида хам бу курсаткич "Санитария коидалари ва нормалари" белигилаб берган меъёрдан 8-10 баробарга юкорилигини куришимиз мумкин. Лекин Навоий шахри 5.8 кг.ни, Зарафшон шахри 11.7 кг.ни

тaшкил килaди. Вилoятдa aхoлигa жoн бoшигa гушт етиштиpишдa тyмaнлap opaсидa кескин тaфoвyтлapни куришимиз мумкин.

Янa бир aсoсий чopвa мaхсyлoтлapидaн бири сут вa сут мaхсyлoтлapини йил мoбaйнидa бир киши 46.80 литрни истеъмoл килиш зapyp. Haвoий вилoяти шахар вa тyмaнлap кесимидa 2021 йил 1 янвap xoлaтигa кypa aхoли жoн бoшигa етиштиpилaдигaн сут мaхсyлoтини бир йиллик мaхсyлoт етиштириш хажми тахлили 2-paсмдa тaсвиpлaнгaн, бyндa xaм шахар вa тyмaнлapдa сут етиштиpишдa тaфoвyтлapни куришимиз мумкин.

Навоий вилоятида а^оли жон бошига сут ма^сулoтлаpини етиштиpиш

^ажми(литpда)

2-paсм

Г

В02.4

135.5

l33.8

41б.9

5б2

14.3 l.B

100

200

Хатирчи тумяни Hypoтa тумяни Koнимеx тумяни

300 400 500

Сут микдори (литр)

■ Учкудук тумяни

■ Haвбaхop тумяни

■ Kapмaнa тумяни

б00

б41.3

l00

В00

^мди тумяни Кизилтепя тумяни Зяpяфшoн шахри

900

Расм вилоят статистика бошцармаси маълумотлари асосида муаллиф

томонидан тайёрланди

0

2-расмдан куришимиз мумкинки, сут мaхсyлoти энг куп етиштирадиган худудлар Хатирчи, Haвбaхop, К,изилтепа, Kapмaнa туманлари булиб, бу худудларда aсoсaн кopaмoлчилик шхаси яxши шаклланган.

Сутчилик aсoсaн, уртача хapopaтдaги ва ёFингapчилик етарли даражада ёFaдигaн худудларда, дарё буйларида, яшил yтлoкзopлapдa, адирларда яxши pивoжaнгaн [6].

Hypoтa, Koнимеx, Toмди, Учкудук туманларида хам курсаткичлар инсoн бир йилда истеъмoл киладиган сут микдopидaн анча юкopи, Haвoий ва Зapaфшoн туманларида эса бу курсаткичлар жуда пасд даражада тyмaнлapapo тахлиллар шуни курсатадики "Хатирчи туманида 2000 -2020 йиллар opaлиFидa энг куп сут етиштирган булиб, 2017 йилда 167 минг тонна сут œF^ oлингaн [5].

Навоий, Зарафшон шахарлар ахолисини сут-гушт махсулотлари билан Навоий вилоятининг бошка туманлар таъминлайди ва хато узига кушни булган вилоятларга хам экспорт килиш кобилиятга эга.

Юкоридаги 1 ва 2 расмлар оркали Навоий вилояти шахар ва туманлари кесимида ахоли жон бошига нисбатан етиштирилган гушт ва сут махсулотларининг хар бир шахар ва туманнинг вилоятда улушга эга эканлигини хисоблашимиз мумкин. Худудлар кесимида ахоли жон бошига мос келувчи чорвачилик махсулотларини етиштириш улушини аниклаш учун, етиштирилган чорвачилик махсулотлари микдорини худудлар кесимида олиш ва кийматни 100 фоизга купайтириш ва натижани вилоятда жами етиштирилган чорвачилик махсулотлари микдорига булишимиз лозим:

г;.к

ЧМЙУк =

ИЧММ *Ю0%

в.к

ЖИЧММ

Бунда,

ЧМИУхк- Ахоли жон бошига чорвачилик махсулотларни етиштириш улуши, худудлар кесимида.

ИЧММхк - Ахоли жон бошига, етиштирилган чорвачилик махсулотлари микдори, худудлар кесимида.

ЖИЧММвк- Ахоли жон бошига жами етиштирилган чорвачилик махсулотлари микдори, вилоят кесимида.

Вилоятда а^оли жон бошига етиштириладиган умумий гушт ма^сулотини туман ва ша^арлар кесимидаги улуши

3- расм

Ахоли жон бошига гушт етиштириш % да

Навоий шахри

Кармана тумани

Зарафшон шахри

Конимех тумани

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

К^изилтепа тумани ■ Навбахор тумани

Нурота тумани

Учкудук тумани

Томди тумани

Хатирчи тумани

Расм вилоят статистика бошцармаси маълумотлари асосида муаллиф томонидан тайёрланди.

Демак 3-расмда тасвирланганидек вилоятда ахоли жон бошига етиштириладиган умумий гушт махсулотини туман ва шахар кесимида улушини тахлил киладиган булсак Томди тумани деярли 29 фоизини, Навоий шахар 0.3 фоиз, Зарафшон шахари 0.5 фоизни ташкил килади,

колган худудлар эса 8-17 фоиз оралотида гушт ва гушт махсулотларини етиштириб беради.

Сут етиштирадиган худудларда хамда сут ва сут махсулотларига эхтиёж куп буладиган худудлар атрофида кайта ишлаш саноатини йулга куйиш, у ерда махсулотни кайта ишлаш, кадоклаш корхоналарини ташкил этиш ва бу корхоналар шахар атрофидан хамда бозорга якин худудларда жойлаштириш зарур.

Томди, Конимех, Учкудук туманларида яйлов чорвачилиги яъни куйчилик-эчкичилик тармоFи шаклланган булиб гушт ва жун етиштириб беради. Хатирчи, Навбахор, Кизилтепа, Нурота, Кармана, туманларида асосан сут ва сут махсулотларини етиштиришда етакчилик килади.

Вилоятда а^оли жон бошига етиштириладиган умумий сут ма^сулотини туман ва ша^арлар кесимидаги улуши

Ахоли жон бошига сут етиштириш % да 0.2 0.36

4-расм

3.43

Навоий шахри ■ Зарафшон шахри Кармана тумани ■ Конимех тумани Кизилтепа тумани ■ Навбахор тумани Нурота тумани ■ Томди тумани Учкудук тумани ■ Хатирчи тумани

Расм вилоят статистика бошцармаси маълумотлари асосида муаллиф томонидан тайёрланди

4-расмда вилоятда ахоли жон бошига етиштириладиган умумий сут ва сут махсулотини туман ва шахар кесимидаги улушини тахлили килинган. Бунда Хатирчи тумани 20 фоиз, Навбахор тумани 19 фоиз, Кизилтепа тумани 16 фоиз, Кармана, Нурота, Конимех туманлари 10-14 фоиз оралотида улушга эга.Томди тумани 6 фоиз, Учкудук тумани 3 фоиз улуш етказиб берилади. Навоий ва Зарафшон шахарлари эса 0.2 ва 0.36 фоиз улушни беради.

Хулоса ва таклифлар. Хулоса килиб айтганда юкорида келтирилган жадвал ва расмларда Навоий вилоятида ахоли истеъмоли учун етарли булган сут ва гушт махсулотлари етиштирилади. Келтирилган статистик тахлиллар шуни курсатиб турибдики вилоятнинг туманлари уз эхтиёжини ортиги билан кондириш имконига эга. Юкоридаги тахлиллар шуни курсатиб турибдики, вилоят туманлари юкори экспорт имкониятларига

эга, Навоий ва Зарафшон шахарлари эса ахоли жон бошига гушт ва сут махсулотлари истеъмол меъёрини кондириш ва бошка вилоятларга экспорт килиш, махсулотларни сифати бузилмасдан бозорга, истемолчига етказиш зарур. Шунингдек бу тахлиллар натижасида куйидаги таклифлар илгари сурилди

-Чорва хайвонлари учун етарлича ем хашак базасини мустахкамлаш ва такомиллаштириш бу учун ер унумдорлигини ошириш. Худуддаги яйлов хосилдорлигини ошириш ва янги кудуклар казиш, мавжуд кудукларни кайтадан таъмирлаш максадга мувофик.

- Чорва махсулотларини ишлаб чикаришни ривожлантириш учун табиий ва иктисодий омилларини хисобга олган холда Навоий шахар атрофида гушт ва сут махсулотларини ишлаб чикаришга ихтисослаштириш, кайта ишлаш корхоналарини ташкил этиш ва мавжуд корхоналари замонавий техналогиялар асосида таъминлаш лозим.

- чорва хужаликларини хукук манфаатларини химоя килиш, кичик ва урта тадбиркорликда гушт ва сут етиштиришни куллаб кувватлаш учун тадбиркорларга имтиёзли кредитлар ажратиш, махсулотларни сифати бузилмаган холатда истеъмолчига етказишда транспорт инфратузиламасини яхшилашга эьтибор каратиш зарур.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Хайруллин. Марс Фаритович, "О потребительских предпочтениях при выборе мясных продуктов." Мясная индустрия 12 (2011): 15-1

2. Навоий вилояти иктисодий тараккиёт ва канбаFалликни кискартириш бош бошкармаси маълумотлари, 2021 йил.

3. Tikhomirov, A. I., and V. I. Chinarov. "Economic efficiency of production and realization of livestock products." Экономика Сельскохозяйственных и Перерабатывающих Предприятий 9 (2017): 25-29.

4. Навоий вилояти статистика бошкармаси маълумотлари, 2021 йил.

5. Комилова Н.К, Худойбердиева И.А. Навоий вилояти чорвачилигининг айрим иктисодий географик жихатлари. УзМУ хабарлар. 3/2 сон. Тошкент. 2021.ИССН 2181-7324. 175 б

6. Солиев.А.С., Комилова Н.К., Янчук С.Л., Жумахонов Ш.З., Ражабов Ф.Т. Иктисодий ва ижтимоий география. Дарслик, "Ношир", Т.2019. 138 б

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.