Научная статья на тему 'НАВОИЙ СИЙМОСИ ВА АСАРЛАРИ ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРИ САҲНАСИДА'

НАВОИЙ СИЙМОСИ ВА АСАРЛАРИ ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРИ САҲНАСИДА Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
184
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Адабиёт / қўғирчоқ / саҳна / қўғирчоқ театр / ёш авлод / жажжи томошабин

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Аъзамжон Абдухалилов

Ушбу мақола Ўзбек миилати фахри бўлган хазрат Мир Алишер Навоий қолдирган адабий мерос ва унга дунё халқларининг қизиқишлари, шунингдек Тошкент шахрида ўтказилган “Навоий сиймоси ва асарлари саҳнада” номли кўрик фестивал юзасидан сўз боради. Драматик театрлар билан бир қаторда қўғирчоқ театрлари ҳам ўзига хос талқинбилан Навоий асарларига мурожат этганлиги, бу хайъат ва томошабин томонидан юксак баҳолангани хақида. Албатта спектаклларнинг қисқа тахлиллари ўрин олган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «НАВОИЙ СИЙМОСИ ВА АСАРЛАРИ ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРИ САҲНАСИДА»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal Volume 3 Issue 2 / June 2022 ISSN 2181-063X

НАВОИЙ СИЙМОСИ ВА АСАРЛАРИ ЦУГИРЧО; ТЕАТРИ

САХДАСИДА

Аъзамжон Абдухалилов УзДСМИ

Аннотация: Ушбу макола Узбек миилати фахри булган хазрат Мир Алишер Навоий колдирган адабий мерос ва унга дунё халкларининг кизиккишлари, шунингдек Тошкент шахрида утказилган "Навоий сиймоси ва асарлари сахнада" номли курик - фестивал юзасидан суз боради. Драматик театрлар билан бир каторда кугирчок театрлари хам узига хос талкинбилан Навоий асарларига мурожат этганлиги, бу хайъат ва томошабин томонидан юксак бахолангани хакида. Албатта спектаклларнинг киска тахлиллари урин олган.

Калит сузлар; Адабиёт, кугирчок, сахна, кугирчок театр, ёш авлод, жажжи томошабин

NAVOI IMAGE AND WORKS ON THE STAGE OF PUPPET THEATER

Azamjon Abdukhalilov UzSIAC

Abstract: This article deals with the literary heritage left by Hazrat Mir Alisher Navoi, the pride of the Uzbek nation and the interests of the peoples of the world, as well as the festival "Image of Navoi and works on stage" in Tashkent. Along with the drama theaters, the puppet theaters turned to the works of Navoi with their interpretation, which was highly appreciated by the jury and the audience. Of course, there is a brief analysis of the speeches.

Keywords: Literature, puppet, stage, puppet theatre, young generation, small audience.

"...- Бизнинг уавас цилса арзийдиган буюк тарихимиз бор. %авас цилса арзийдиган улуг аждодларимиз бор. %авас цилса арзийдиган бециёс бойликларимиз бор. Ва мен ишонаман, насиб этса, уавас цилса арзийдиган буюк келажагимиз, буюк адабиётимиз ва санъатимиз уам албатта булади. " Шавкат Мирзиёев, Убекистон Республикаси Президенти

Бугун юртимизда булаётган ислохотлар, амалга оширилаётган улкан бунёдкорлик ишлари утмишда буюк аждодимизнинг улмас бунёдкорлик гояларини мантикий давоми сифатида акс этмокда. Буюк боболаримиз

томонидан жахон тамаддунига куйилган учмас излар, ворисларга муносиб булишни, улар эзгу-истакларини руёбини амалга оширувчи, улар хотираларига хурмат, меросларини келажак авлодга юксак бадиий асарлар оркали танитувчи ва етказувчи куч булиб намоён булмокда. Дунё маънавий оламини шаклланишида узига хос куринишда хисса кушганларга эхтиром курсатиш, бебахо меросини урганиш, дунёда кенг таргиб этишга доимий эътибор каратилмокда. Бу мазмунда Узбекистон Республикаси Президентининг "... -Жонажон Ватанимиз «Миллий тикланишдан - миллий юксалиш сари» деган бош тамойил асосида тараккиётнинг бутунлай янги боскичига кадам куйиб, янги Уйгониш даври - Учинчи Ренессанс пойдеворини яратаётган бугунги кунда Алишер Навоийнинг безавол адабий мероси мисолида узбек адабиёти ва маданиятини чукур урганиш ва оммалаштириш хар качонгидан хам мухим ахамият касб этмокда."1 - деб айтган фикрлари ибратлидир.

Буюк мутафаккир, давлат арбоби, суз мулкининг султони хазрат Мир Алишер Навоийнинг бой маънавий мероси асрлар оша бутун башариятни хайратга солиб келган. Унинг асарлари одамлар калбига инсонпарварлик, саховат, мехр-мурувват, эзгулик уругини экиб, адолатсизлик, зулмга карши курашга чорлаб келган. Бу нуктаи назардан Навоий хазратлари колдирган адабий мерос исталган даврга жавоб бера оладиган, долзарблиги билан ахамиятини йукотмаган.

Бугунда бу асарлар юзлаб тилларига таржима килиниб жаранг топди. А.Навоийнинг бекиёс мероси дунё халкларини кизиктириб, унда олга сурилган олийжаноб гоялар ва фалсафий мушохадалар куплаб миллатлар калбларини забт этмокда.

Жумладан 2021 йил 12 декабр санасида Жанубий Кореянинг Сеул шахрида Узбекистон элчихонаси томонидан буюк бобомизни шарафлаб Навоийнинг бюсти кад рослади. Тадбирда Жанубий Кореянинг Хангкук чет тиллари университети профессори Ли Жи Ин " - Алишер Навоийнинг таваллуд айёмини дунё халклари учун адабиёт байрами десак асло муболага булмайди, чунки Навоий узининг серкирра ижоди билан бутун дунёда эзгуликни, инсонпарварликни, яхшиликни тараннум этди."2 - деб айтди.

Мамлакатимизда хам бу борада эътиборли ишлар, маданий- маърифий тадбирлар амалга оширилмокда. Хусусан, 2021 йилнинг 17-23 декабр саналарида юртимиз пойтахти Тошкентда "Навоий сиймоси ва асарлари сахнада" деб номланган Республика театрларининг курик - фестивали булиб утди. Фестивалда катта (драматик) театрлар каторида республика кугирчок театрлари хам Навоий асарларини узига хос талкини билан иштирок этдилар.

1 Тошкент ш., 2020 йил 19 октябрь, ПК-4865-сон

2 https://sputniknews-uz.com.

Халкнинг истеъдоди, мехнати, махорати, диди, шунингдек, тафаккуридан дарак берувчи, йиллар давомида шаклланиб, театр санъатининг алохида бир тури сифатида кугирчок театри жамиятда уз урни ва кадр-кийматини топди. Узига хос томоша услуби билан кугирчок театри миллий урф-одат ва анъаналаримизга уйгун шаклланиш баробарида ахлокий тарбия масаласини бош максад этиб белгилаган. Асрлар давомида аждодлардан авлодларга ана шу юксак ахлокий нормаларни уз томошаларида кугирчок воситалари оркали мувоффакиятли таргиб этиб келиниши, соханинг энг катта ютугидир. Кугирчок театри тарбия борасида кузга куринмас бирок, айни пайтда жамиятни исканжасига олиб бораётган, ёш авлодни тобора уз турига ва хукмига тобе килаётган интернетнинг салбий окибатларига карши кураша оладиган кудратли кучга эга булиб, жамият ривожланиши, мамлакатнинг баркарор тараккиётга муносиб хиссасини кушиб келмокда. Айнан хазрат Навоий асарларининг болалар дунёкарашига мос тарзда талкин этилиши юкоридаги тахдидларга алтернатив сифатида намоён була олади деб айтиш мумкин.

Фестивалда Андижон вилоят кугирчок театрини Е.Маликнинг "Фарход ва Ширин киссаси" номли пьесаси режиссёр Д.Шайхов, Кашкадарё вилояти кугирчок театри ва Бухоро вилояти кугирчок театрларида А.Навоийнинг "Лисон ут-тайр" достони асосида драматург Х.Расулнинг "Куш тили" инсценировкаси, режиссёр Узбекистон Республикасида хизмат курсатган артист Ш.Юсупов, Хоразм вилоят кугирчок театрини А.Навоий "Хайрат-ул аброр" достонидан Б.Матниязов инценировкаси, режиссёр Г.Юсупова, Коракалпок давлат кугирчок театри А.Навоий газаллари асосида "Чин юртини дунёга машхур килган гузал хакида суз" номли М.Бегматов инсценировкаси ва режиссёрлиги остидаги спектакль, хамда Узбек Миллий Кугирчок театрида А.Навоийнинг "Хамса" асаридаги "Саббаъи сайёр" достони асосида Т.Мирзо инсценировкаси "Бахром ва Дилором" спектакллари намойиш этилди. Х,ар бир спектаклга режиссёр томонидан томошабин аудиториясига караб шакл топилган. Бунда томошабин ёши, фикрлаш ва психологик кабул имкониятлари инобаптга олинган ва шунинг баробарида уларни кизиктириши мумкин булган жихатлари режиссёрлик топилмаларида уз аксини топади. Бухоро ва Кашкадарё вилоятлари кугирчок театрлари А.Навоийнинг "Лисон ут-тайр" достони асосида драматург Х.Расулнинг "Куш тили" инсценировкаси, режиссёр Узбекистон Республикасида хизмат курсатган артист Ш.Юсупов томонидан сахналаштирилган. Драматург ва режиссёр хамкорлиги самараси сифатида яратилган "Куш тили" кугирчок спектакли инсоният хаётидаги эзгулик ва ёвузлик, яхшилик ва ёмонлик тушунчалари кушлар тили оркалиёш томошабинларга ифода этиб берилади. Спектаклда эзгулик ва ёвузлик уругларини хар бир инсон калбида булиши, факатгина эзгу фазилатлар ва

соглом фикрлаш ёвузлик ва иллатлар устидан галаба козониш гояси олга сурилади. Асардаги Касофат куш тимсолида инсонлар вужудидаги хасад, разолат бокий эмаслиги, качонки, узини, калбини англай бошласа хар кандай алокат ва касофатлар ундан нари кетиши ва орзу килган Семургга айланиши мумкинлиги болалар тушунчасига мос тарзда талккин этилгин. (Бухоро вилоят цузирчоц театри "Куш тили " спектаклидан лавха)

Гарчан бир хил асар танлови ва сахналаштирувчи ижодкор - режиссёр бир шахс булишига карамай, спектакль сценографияси юкорида айтганимиздек спектаклнинг сахнавий талкин борасида, бадиий ифода жихатидан хеч бир кийинчиликларсиз уларни бирини бошкасидан фарклаш имконини беради. Бунда мезансцена яратиш, хар бир сахна куринишини акс эттиришда харакатдаги декорациялар, кугирчокнинг планшет тури ва махорат билан уларни бошкараётган актёрлар, ижродаги турли топилмалар, чирок, мусика в.х.к. борасидаги бу каби фаркланишларни кузатиш мумкин булди. (Кашцадарё вилоят цузирчоц театри "Куш тили " спектаклидан лавха).

Андижон вилоят кугирчок театри такдим этган Е.Маликнинг "Фарход ва Ширин киссаси" номли пьесаси (режиссёр Дилмурод Шайхов, рассом Алфия Джабборова) жонли пландаги актёрлар ижроси билан бошланди. Асардаги давр мухитидан дарак берувчи либослардаги саркарда ва аскарлар, минора декорация. Хизмат вазифасига локайдлик билан ёндошаётган аскарга саркарда танбех беради ва шу пайт вокеалар кугирчок персонажлари оркали мужазгина сахнага кучиб утади. Асардаги вокеалар хам икки ёш калбнинг мухаббатидан сузласада, аммо режиссёр театр аудиторияси - ёш авлодга Ватанпарварлик, мард ва жасур булиб вояга етишлари учун, шунингдек, эзгуликхамиша голиб булишини уктиришни олга сурган.

Коракалпок давлат кугирчок театрининг А.Навоий газаллари асосида "Чин юртини дунёга машхур килган гузал" номли М.Бегматов инсценировкаси ва режиссёрлиги остидаги спектакль хам узига хос сахнавий талкинга эга булди. Ушбу асар Фарход ва Ширин достони асосида инсценировка килинган булсада, ундаги вокеаларни томошабинга етказишда кугирчок театри спецификасига таянилган. Яъни болаларча тушуниш осон тилда, чукур фалсафани содда кечинмаларга ва харакатларга кучириб утилган. Чин мамлакати гузали, маликаси тарифини эшитган ошиклар катори мамлакат вазирини хам улим жазосига махкум этган мухаббат таърифидан хикоя этади. Кунларнинг бирида уста Дарвеш бир йигитга Чин гузали хаккида сузлаб беришади ва у маликани излаб йулга тушади. Уста йигит хуфя маликани кузатиб юрган кезлар сокчилар тутиб олишади. Ва подшох унга жазо сифатида саройда минора куришни буюради. Бу орада маликанинг узи хам Дарвешга ошик булиб колади. Аммо минора битгач уста катл этилиши керак булади. Бу эса уларни яна хам кийин

Ba3uaTra conuS Kyagu. fflyHga ynap apaTraHra unra^o этнS y3u fiyn KypcaramuHu cypafigunap, HuaTnapu ymanuS Kymnapra afinaHagunap, MHHopaHH Sy3uS ynuS KeTagunap. ^Ha эзгynнк, Myx,aSSaT FonuS Syngu. MuHopa эca 6y ceBrugaH aBnognapra fiunnap yicaga xuKoanap cy3naS SepMoKga geraH xynocaHu yKum MymKyn эмacgн.

OecTHBan goupacuga Y3ÖeK Munnufi KyFHpnoK TeaTpu ^aMoacHHH A.HaBOHfiHHHr "XaMca" acapugaru "CaSSatu cafiep" gocTOHH acocuga T. Mup3o uHc^HupoBKacu "EaxpoM Ba ^unopoM" cneKTaKnnapu HaMofium этнnнmн aHrunuK Syngu. EyHga pe^Hceep cneKTaKnra KynnaraH maKngaH TopTuS aKTepnapHuHr u^pocurana aHruna eHgamyBHH ryBOXH SynguK. ABBano pe^uccep Y3ÖeKHCTOH PecnySnuKacuga xu3MaT KypcaTraH apTHCT ffl.McynoB Ba caxHanamTupyBHH paccoM B.AnyxTHH SunaH Supra TonunraH cneKTaKnt c^Horpa^uacugup. Xen Sup opTHKna geкopaцнa, peKBH3HT Ba SyTa^opnap umnamaraH xpnga Typnu mapTnunuK acocuga paM3napHH KynnaS TOMomaÖHHra eTKa3um maKnu TonunraH. YHga cax,HanapHH anMamuHyBuga aKTepnapHH Typnu xapeorpa^uK xaTTH-xapaKaraapu opKanu yTa H03HK gug SunaH y3rapTumra эpнmнnгaн. AKTepnap KyFupnoKnapHH Typnu reoMeTpuK maKnnap goupacuga u^po этagнnap Ba KyFupnoK ynyH TaHnaHraH nuSoc paHru my TypTÖypnaK eKu goupa maKn rapgumu x,aM my paHr SunaH Kypcaranagu. Ey y3 HaBSaraga maKn unugaru u^po Ba paHr afiHaH my KyFupnoK oSpa3 nuHuacu, xapaKTepuHu onumga, myHuHrgeK, KyFupnoK TeaTpu Me3aHC^HacuHu y3ura xoc enuMu SynuS, aKTepnapra KyFupnoKHu SomKapumga aparnnraH uMKoHuaT, TonunMagup. Y3ura xocnuK myHgaKu, cneKTTaKnga x,ap Sup KyFupnoK ukku Ba Sat3aH yn aTep ToMoHugaH SomKapunuS oSpa3nap aparnnraH. Ey эca ynapgaH WKcaK aKTepnuK Maxpparn SunaH Supra MoxupoHa ^ofinamyB Ba xaTTu-xapaKaTHu TanaS этagн.

CneKTaKnt MoHufi - aKTep Anumep Mup3aruacoB ToMoHugaH afiTuS SepunaguraH xuKoa Tap3uga ^mnu nnaH SunaH SomnaHagu. OSpa3 ynyH nuSocnap paccoM MyTaSap Py3MeToBa ToMoHugaH TafiepnaHraH SynuS, gaBp Ba MaKoHra moc u^ogufi eHgomyB SynraH gefium MyMKuH. ^oHnu nnaH, KyFupnoKnap, экpaн caHtaTu Ba xapeorpa^uaHuHr cuHTe3namyBu pe^uccep TonraH maKn Kyn fiunnuK Ta^puSa ManaKacugaH gapaK эgн. ^Kopuga afiTraHuMu3 cax,Hanap anMamuHyBu Ku3nap xopu - aKTpucanap H.CafinueBa, ffl.HmMyxaMegoBa, C.fflapunoBa, ^.A3uMoBa Ba r.CoSupoBanap ToMoHugaH aManra omupungu. ABBanura mox EaxpoMHuHr muKop - ob ^apaeHuga KufiuKnap oSpa3uHu cu^aTuga oMMaBufi cax,Ha umTupoKHucu SynraH Ku3nap myHra moc nuSocga HaMoeH Syngunap. rye Sy caxpa KufiuKnap paKcuHu aKc эттнpapgн. AnSarra Sy ypuHga xapuorpa^ Ontra OcTaHuHaHuHr Max,opaTu TaxcuHra nofiuK. Cup эмacкн KyFupnoK TeaTpuHuHr cпeцн^нк aHa Sup y3ura xocnuru, yHga KyFupnoK pyxufi xonaTu, KenuHMacu Ba MyxuTHu aKc эттнpнmga MycuKa Ba moBKuH Se3aKnapu SacTaKopgaH ho3uk gug,

касбий махорат ва режиссёр хохиш истакларини чукур тушунишни талаб этади. Бу маънода режиссёр Ш.Юсупов ва бастакор М.Тиора ижодий тандем була олганлар.

Асар икки дил, шох Бахром ва гузал Дилором севгисидан хикоя этади. Овчиликда тенгсиз махорат эгаси Бахром бундан кибрланади ва Дилоромга мактанмочи булади. Коядаги охуни камондаги ёй билан малика пойига кулатишини айтганида, бунга каршилик килган Дилоромни жахл устида бадарга килишга амр этади. Уз килмишидан пушаймон булганида эса, кеч булгани, Дилоромни йукотганини англайди. Уни топиш максадида бутун салтанатга чопар юборади, бу орада етти каср курдиради. Шу касрларда турли юртлардан келганларнинг хикояларини эшитади. Хикояларнинг биридан уз Дилороми билан боглик вокеани эшитиб колади ва излаб топади. Аммо бу галги учрашув шох Бахромнинг уз жахолати курбонига айланишию, тириклик химоячиси Дилоромни оппок булутлар аро авлодлар хурматига сазовор этди. Бу трактовка режиссёр томонидан кугирчок театрида эзгулик ва ёвузлик курашини акс эттиришдаги аник рангларда ифодалайди. Шу уринда спектаклнинг бошдан охирига кадар мусика хамрохлигида, хар бир сахна компазицион узига хос ечими, актёрлар ижроси, хореографияси, сценографияси ва либослардаги толпилмалар режиссёр махорати ва ижодий жамоанинг тандемини намойиш этди. Шундай катта ва чукур фалсафани болаларга мос, осон тушуна оладиган, сузлар урнини харакат ва кечинмаларга, санъат турларини синтезлаш оркали юксак махорат намойиш этилди.

Фестивал якунида фахрли биринчи уринга Хоразм вилоят кугирчок театрининг А.Навоий "Хайрат-ул аброр" достони асосида Б.Матниязов инценировкаси, режиссёр Г.Юсупова томонидан сахналаштирилган "Шер ва Дуррож" спектакли муносиб топилди. Спектаклнинг бош гояси ёлгончиликнинг аянчли окибати ва ёш авлодни росгуйликка чакирикдан иборат. Асарда урмон кироли Шерхон ва Дуррож кушнинг танишуви, дустлашув, ахдлашув ва нихоят вокеалар ривожида еса Дуррожнинг давомий ёлгонлари туфайли сайёднинг тузогига тушиб колиши курсатилади. Спектакль барча ёшдаги томошабинга мулжалланган булиб, унда олга сурилган пур хикматлар томошабин калбини поклашга каратилган.

Кугирчок театри сепецифик хусусиятлари; махсус ёритиш чироги (прк), экран ва ундаги лазер нурлари каби воситалар ёрдамида томошавийликка интилганлар. Жонли планда опа - уканинг китоб, унинг сехрли олами, маърифати хусусидаги сухбатлари юкоридаги воситалар оркали спектакльнинг асосий кисмига утиш кузатилади. Хазрат Навоий тилидан хикоянинг замон рухига мос кириш сузлар спектаклга жозиба ва сехр рухиятини берган. Шундан сунг, бу рухият спектаклга гуё берилган дуодек шер боласининг кувнок

Kynrycu, ypMoH Ba yHga xaeragaH MaMHyH fflepxoH SunaH SomnaHagu. CneKTaKnHuHr x,ap Sup caxHacu pe^uccep ToMoHugaH Typnu TonunManapra Sofi Tap3ga u^oganaHraH. ^yMnagaH; mep Sonacu xanoBaruHu Sy3uS, oHacuHu epgaMra naKupumra Ma®:Syp KunraH nyMonunap caxHacu, eKu ^yppo®: KymHuHr KyTunMaraHga gaxmaT conuS oHa - Sona fflepnap yciugaH ynuS yiumu Ba HuxoaT enFoH ^a3onaHraH caxHanapHu Ky3aTraH ToMomaSuH SyHra ryBox, Synumu MyMKuH.

ffly KyHu aKTepnuK Maxppara anoxuga эtтнpo$ этнnga. OHa mep - OapoFar CafiugHa3apoBa, Sona mep - HyKyn^öH PaxuMoBa, ^yppo®: - YMypSeK AnnaSepraHoBnap acocufi ponnapHu u^po этгaн Syncanap, MyxuT aparumga nyMonunap, KufiuKnap, Kym Ba KananaKnap - эпнзognapнннг ypHu x,aM Saguufi axnuTnuK ynyH xu3Mar Kungu. EyHga KyFupnoK SomKapum, yHra moc obo3, napTHepHu xuc этнm, Myannu^ ToMoHugaH SepunraH mapT-mapofiurga MeH, мeзaнcцeнa b.x.k. ToMomaSuH Ky3 yHruga KyFupnoK cneKTaKnu эмac SanKu, MyntT^untM HaMofium этнnгaнgeк Syngu. Ey aBBano cneKTaKnra TexHuK BocuTanapHu ypuHnu TagSuK этнnгaнн SapoSapuga aKTepnap aHcaMSnuHu roKcaK Maxppara caSaS geS Kypcaram ypuHnu. CneKTaKngaru ^yppo®: - aKTep YMypSeK AnnaSepraHoB u^pocuga my gapa^aga Mafiga xarra-xapaKarnap MyKaMMan Sa^apunguKu, ToMomaSuH roKcaK aKTepnuK Maxoparara ryBox Syngu.

MatnyMKu Sy KaSu u^ogufi ^ecraBannap TearpnapHuHr ^aonuaiuga aHruna u3naHum, ®;aMoaga aHruna u^ogufi Kapam Ba ycumrra 3aMuH aparagu. Karranap onaMuga oggufinuKKa afinaHuS ynrypraH xaeT ^yMSoKnapuHu em ToMomaSuHra eTKa3um, эзгynнк Tapa^uga TypuS eBy3nuKKa Kapmu Kypamum KepaKnuruHu y3ura xoc ycnyS Ba maKnnapga cneKTaKnnap opKanu yKTupagu.

KyFupnoK Tearpu TOMomanapu ^a^^u Sona^mnapHu эtтнpo$нгa caSaS SynaeTraH, afiHu nafiTga ynapHuHr KrouKumnapu, xoxum-ucTaKnapu, pean Ba uppean BoKeanapu SunaH My^roanapra Sofi MacKaH cu^araga эtraSop Ko3oHraH. Xen KuMra afiTMaraH SonanuKHuHr SeFySop ucTaKnapuHu ynap Sy gaproxga HaMofium этнnaeтгaн KyFupnoK BocuTacu opKanu cneKTaKnt BoKeanapugaH Tonagunap. Ey TeaTp cneKTaKnnapu uHcoHnap, xafiBoHnap, ycuMnuK, cyB ocra MaB^ygognapu, xarro HoaHtaHaBufi ^aHTacraK onaM MaxnyKoTnapu xaeragaH Typnu ®;aHp Ba ycnySgaH ^ofiganaHuS, ymSy BoKeanap opKanu TapSuaBufi FoanapHu TapFuS этagн. EyHga TearpHuHr u^ogufi ^aMoacu cneKTaKnHu Sona oHru, ncuxonoruacu SunaH xucoSnamuS, xoxum-ucTaKnapuHu эtтнSopгa onraH x,onga BoKea Ba KaxpaMoHnap ypiacugaru знggнaтnapнн cexp Ba My^u3anapra yfiFyH Tap3ga HaMofium этagнnap. YHga xafiBoHnap, xamopoinap, ycuMnuKnap, Typnu SywMnap Ba xarro ^aHTacraK onaM BaKunnapu x,aM uHcoHnap TunugaH y3apo MynoKoT ropuragunap. Ey uHcoHufinamTupum Sonanap ncuxonoruacuga BoKeanapra umoHHHu ro3ara KenTupagu. ^yHKu ynap caxHaga Typnu oSpa3nap, BoKea Ba xogucanap opKanu y3u Ba eH aipo^ugarunapHu npoioiunuHu Kypagu.

Спектакл кахрамонларига кушилиб жажжи томошабин хам кувонади, кулади, хурсанд булади, хайратланади, кайгуради, ачинади, еглайди, койийди вахоказо кечинмаларни туяди. Айни шу нуктада бу театр турининг кудрати намоён булади. Зеро, унда кутарилган мавзу ва гоя, жамият олдига куйган максадга эришиш йулидаги хам бош бугин, хам илгор услубларни мужассамлаштирган восита сифатида куринади.

Глабаллашувнинг тахликали, тусик ва такикларига карамай тобора ёш авлод камолотига тахдид солиб турган бугунги кунда, кугирчок театри санъати ута самарали ва натижадорликда устун томоша тури деб айта оламиз. Шу юксак максадлар йулида хизмат килувчи кугирчок театри санъатининг урни ахамиятлидир.

Фойданилган адабиётлар

1. Ш.Мирзиёев "Янги Узбекистон демократик узгаришлар, кенг имкониятлар ва амалий ишлар мамлакатига айланмокда" , Т., "Укитувчи", 2021.

2. М.Кодиров. "Узбек халк томоша санъати", Т., "Укитувчи", 1981.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.