Научная статья на тему 'НАУЧНЫЕ ПОДХОДЫ В ИССЛЕДОВАНИИ ВИКТИМОЛОГИЧЕСКОЙ ПРОФИЛАКТИКИ ПРЕСТУПЛЕНИЙ, СОВЕРШЕННЫХ ПРОТИВ ЛИЧНОСТИ С ПРИМЕНЕНИЕМ НАСИЛИЯ'

НАУЧНЫЕ ПОДХОДЫ В ИССЛЕДОВАНИИ ВИКТИМОЛОГИЧЕСКОЙ ПРОФИЛАКТИКИ ПРЕСТУПЛЕНИЙ, СОВЕРШЕННЫХ ПРОТИВ ЛИЧНОСТИ С ПРИМЕНЕНИЕМ НАСИЛИЯ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
81
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
против личности / применение насилия / преступление / потерпевший / классификация / виктимология / виновный / исследование / профилактика. / coercion against the person / a crime / the victim / classification / Victimology / latency / scientific work / survey / behaviour / offender / preventive measures.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — С.Ниёзова

в данной научной статье рассматриваются вопросы виктимологической профилактики преступления насильственного характера в практике зарубежных стран. Кроме этого, на основе анализа результатов научных исследований разработаны соответствующие рекомендации.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

APPROACHES TO THE STUDY OF THE PHYSICAL AND PSYCHOLOGICAL PROPHYLAXIS OF CRIMES COMMITTED AGAINST PERSONS

This article is devoted to the issues that analyses approaches on Viktimological preventive measures of coercion against persons and basing on the results promotes proposals on that sphere.

Текст научной работы на тему «НАУЧНЫЕ ПОДХОДЫ В ИССЛЕДОВАНИИ ВИКТИМОЛОГИЧЕСКОЙ ПРОФИЛАКТИКИ ПРЕСТУПЛЕНИЙ, СОВЕРШЕННЫХ ПРОТИВ ЛИЧНОСТИ С ПРИМЕНЕНИЕМ НАСИЛИЯ»

APPROACHES TO THE STUDY OF THE PHYSICAL AND PSYCHOLOGICAL PROPHYLAXIS OF CRIMES COMMITTED AGAINST PERSONS

S.NIYAZOVAa

Tashkent state University of law, Tashkent, 100047, Uzbekistan

НАУЧНЫЕ ПОДХОДЫ В ИССЛЕДОВАНИИ ВИКТИМОЛОГИЧЕСКОЙ ПРОФИЛАКТИКИ ПРЕСТУПЛЕНИЙ, СОВЕРШЕННЫХ ПРОТИВ ЛИЧНОСТИ С ПРИМЕНЕНИЕМ

НАСИЛИЯ

С.НИЁЗОВА"

Ташкентский государственный юридический университет, Ташкент, 100047, Узбекистан

ШАХСГА КАРШИ ЗУРЛИК ИШЛАТИБ СОДИР ЭТИЛАДИГАН ЖИНОЯТЛАР ВИКТИМОЛОГИК ПРОФИЛАКТИКАСИНИ ТАДКЩ КИЛИШ БУЙИЧА ИЛМИЙ ЁНДАШУВЛАР

С.НИЁЗОВАа

Тошкент давлат юридик университети, Тошкент, 100047, Узбекистон

Аннотация: ушбу илмий мацолада шахсга царши зурлик ишлатиб содир этиладиган жиноятлар виктимологик профилактикасини тадциц цилиш буйича илмий ёндашувларга доир масалалар баён этилган. Шунингдек, тадцицот натижалари тащил этилиб, тегишли таклиф ва тавсиялар берилган.

Калит сузлари: шахсга царши зурлик ишлатиш, жиноят, жабрланувчи, виктимология, таснифлаш, тадцицот, айбдор, профилактика.

Аннотация: в данной научной статье рассматриваются вопросы виктимологической профилактики преступления насильственного характера в практике зарубежных стран. Кроме этого, на основе анализа результатов научных исследований разработаны соответствующие рекомендации.

Ключевые слова: против личности, применение насилия, преступление, потерпевший, классификация, виктимология, виновный, исследование, профилактика.

Annotation: This article is devoted to the issues that analyses approaches on Viktimological preventive measures of coercion against persons and basing on the results promotes proposals on that sphere.

Keywords: coercion against the person, a crime, the victim, classification, Victimology, latency, scientific work, survey, behaviour, offender, preventive measures.

Бизга маълумки, Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 14 майдаги "Жиноят ва жиноят-процессуал ^онунчилиги тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари

тугрисида'ги П^-3723-сонли ^арорига илова ^илинган "Узбекистон Республикасининг Жиноят ва жиноят-процессуал ^онунчилигини такомиллаштириш" Концепциясидан келиб чи^иб, "Жиноятларнинг олдини олиш ва бартараф этиш буйича самарали ху^у^ий механизмларни яратиш, фу^ароларга юксак ху^у^ий маданиятни сингдириш, уларни Конституция ва ^онунларга амал ^илиш рухида тарбиялаш" назарда тутилган булиб, уз навбатида, бу шахсга ^арши зурлик ишлатиб содир этиладиган жиноятлар учун жазо тайинлашда жабрланувчи хул^-атворини эътиборга олиш ва ушбу жиноятлар виктимлигининг профилактикасига доир тегишли таклиф ва тавсиялар беришга хизмат ^илади.

Дархдащат, муста^иллик йилларида мамлакатимизда жиноятлар виктимлигининг олдини олишга доир узига хос миллий тизим ва норматив-ху^у^ий асослар яратилди. Натижада эса фу^ароларнинг ху^у^ий онг ва ху^у^ий маданияти янада юксалиб, турли ху^у^бузарликлар ва жиноятлардан химояланиш даражаси ортди.

Шуни алохида таъкидлаш лозимки, жамиятда маълум бир турдаги ху^у^бузарлик ва жиноятчилик содир этилса, давлат хамда ху^у^ни мухофаза ^илувчи органлар эътибори асосий куч ва воситаларини жиноятчи шахсни топиш хамда унга нисбатан адолатли жазо тайинлаш масаласига ^аратилиши сир эмас. Жабрланувчининг эса одатда процессуал харакатларда иштирок этиши инобатга олинади. Аммо унинг жиноят содир этилишидан олдинги, жиноят содир этилиши ва^тидаги хамда жиноят содир этилгандан кейинги харакатлари куп эътиборга олинмайди. Аммо жиноятчи ва жабрланувчи уртасидаги узаро муносабат инкор этиб булмайдиган даражада мураккаб хисобланади. Чунки айнан шу муносабат купинча жиноят содир этилишига сабаб булади.

Шу маънода содир этилаётган жиноятларни урганиб, виктимологик тахлил ^илиш мухим ахамиятга эгадир. Шунинг учун хам мазкур йуналиш буйича бир ^атор илмий тад^и^отларда жабрланувчи ва жиноятчи уртасидаги муносабатлар очиб берилган. Алохида турдаги жиноятларни виктимологик профилактика ^илиш юзасидан миллий ва бош^а хорижий олимлар томонидан илмий изланишлар олиб борилган.

Жумладан, виктимологик профилактика юзасидан олиб борилган тад^и^отларни урганиш жараёнида айрим олимлар виктимологиянинг вужудга келиш тарихи хамда ривожланиш бос^ичлари хасида фикр юритишган булишса, айримлари эса маълум бир турдаги жиноятлар буйича виктимологик профилактика ^илиш юзасидан уз фикрларини билдирганлиги кузатилиши мумкин. Масалан, хорижий олимлар Л.В.Франк, Д.В.Ривман, Ю.М.Антоньян, В.С.Устинов, И.А.Фаргиев, В.И.Полубинский, Г. фон Гентинг ва бош^алар виктимология фани назариясининг асосчилари сифатида эътироф этилади. Улар виктимологияни урганиш ну^таи назаридан турли ёндашувларни илгари суришган [1].

Бундан таш^ари, Л.В.Франк, Ю.М.Антонян виктимологияни криминология, криминалистика ва жиноят ху^у^и фанларига кумаклашувчи муста^ил йуналиш сифатида бахолашса, Д.В.Ривман, В.С.Устинов ва А.А.Глуховалар эса унга криминология фани доирасига кирувчи йуналиш сифатида ^арашган [2]. Шунингдек, В.И.Полубинский виктимологияни муста^ил равишда вужудга келган махсус мажмуавий фан [3] сифатида таърифлаган.

Ю^оридагилардан келиб чи^иб, шахсга ^арши зурлик ишлатиб содир этиладиган жиноятлар виктимологик профилактикаси тушунчаси ха^идаги ёндашувларга тухталиб утар эканмиз, Узбекистон Республикасининг 2014 йил 14 майда ^абул ^илинган "Х^у^бузарликлар профилактикаси тугрисида'ги [4]Крнунининг 43-моддасида "Х^у^бузарликлар профилактикасини бевосита амалга оширувчи орган ёки муассасанинг муайян шахснинг ху^у^бузарликдан жабрланувчига айланиши хавфини камайтиришга ^аратилган профилактика чора-тадбирларини ^уллашга доир фаолияти ху^у^бузарликларнинг виктимологик профилактикасидир" деб белгиланган.

Мамлакатимизда ху^у^бузарликларнинг виктимологик профилактикаси тушунчаси илк бор ушбу Крнунда уз аксини топган булсада, бунга ^адар бир ^атор махаллий тад^и^отчилар томонидан хам виктимологик профилактика юзасидан илмий изланишлар олиб борилган.

Масалан, ^РАбдурасулова, И.У.Исмаилов, Ж.С.Мухторов, С.Б.Хужа^улов, Д.Р.Тураева, Ш.К.Гиясов ва бош^алар виктимологик профилактика юзасидан узларининг илмий фаразларини илгари суришган [5].

Урганилган илмий ишларда жиноятлар ва ху^у^бузарликларни виктимологик профилактика ^илишда кузга ташланаётган муаммолар буйича ва жабрланувчиларнинг жиноят ^урбони булиб ^олишларининг олдини олиш юзасидан таклифлар ишлаб чи^илган.

Масалан, С.В.Надтока уз тадкикотида виктимологик профилактиканинг ахборот базасини яратиш лозимлигини, амалиётда бундай тизим мавжуд эмаслигини, дукук-тартибот органлари уртасида узаро жабрланувчиларнинг дисоботини топшириш тизимини ташкил этиш ва унинг ягона базасини юритишни ички ишлар органларига юклашни таклиф этган [6].

Шунингдек, А.Б.Кодзов виктимлик долатларини урганиш жараёнида жиноятлардан жабрланганларга ижтимоий ва моддий жидатдан ёрдам курсатиш, уларга етказилган моддий ва маънавий зарарларни коплаш масаласида жамгариб борилувчи фонд ташкил килишни таклиф этади ва бу фонднинг сарф килинадиган маблагларини, аввало, жиноятчининг моддий кимматликларини хатлаш оркали амалга ошириш кераклигини таъкидлайди [7].

Юкоридагилардан ташкари, А.Б.Кодзов ОАВ курол билан содир этиладиган жиноятларни виктимологик профилактика килишда бир катор чора-тадбирларни амалга ошириши лозимлигини таъкидлайди ва бунда асосан адолига охирги зарурат ва зарурий мудофаа усулларини куллашни ва уларнинг тажовуздан фаркли жидатларини, кайси долатларда куллаш мумкинлиги тугрисида ва бундай долатларга карши кураш усуллари дакида хабардор килиб боришларини таклиф этади [8].

Олимларнинг виктимологик профилактика тушунчаси юзасидан фикрлари урганиб чикилганда уларнинг бу йуналишда ёндашувлари дар хил эканлиги кузатилди.

Л.Ю.Щербакованинг фикрига кура, виктимологик профилактика шахсларнинг шахсий ва мулкий хавфсизлигини турли жиноятлардан жабрланиши эдтимолини камайтиришга каратилган чора-тадбирлар тизими дисобланади. У мазкур фаолиятни амалга оширишда шахсларнинг интеллектуал, жисмоний кобилиятларидан, шунингдек жиноятчига карши туриш учун моддий, техник имкониятларидан фойдаланиш мудим адамиятга эга деб дисоблайди [9].

B.И.Задорожный виктимология тушунчасини тор маънода криминологик виктимология, яъни факат жиноятлардан жабрланганларнинг хусусиятларини урганади деб таърифлаган [10].

C.Б.Хужакулов эса Узбекистон Республикасининг "Хукукбузарликлар профилактикаси тугрисида'ги Крнунига асосан профилактиканинг бир тури сифатида виктимологик профилактикани кайд этмайди, балки бу умумий, махсус ва якка тартибдаги профилактика билан бирга олиб борилади ва уларнинг дар бирида виктимологик жидатлари бор деб таъкидлайди. Шунингдек, виктимологик профилактиканинг юкорида курсатилган ушбу турлари булмаган такдирда виктимликнинг олдини олиб бориб булмаслигини курсатиб утган [11].

Е.О.Алауханов эса криминологик профилактика ва виктимологик профилактика уртасидаги фаркларни курсатиб бериб, криминологик профилактика асосан жиноятчига каратилган булади, лекин виктимологик профилактика эса жабрланувчига йуналтирилган долда амалга оширилишини, шунингдек виктимологик профилактикани 2 та, яъни умумий ва махсус (якка) тартибда амалга ошириш максадга мувофик деб дисоблайди. Унга кура, умумий виктимологик профилактика чоралари виктимоген омилларни аниклаш ва уларни бартараф этишга каратилган булади. Махсус (якка) тартибдаги виктимологик профилактиканинг виктимлиги юкори булган шахсни аниклаш ва у билан тарбиявий чора-тадбирларни утказиш, унинг жиноятдан жабрланиб колиш хавфини камайтиришдан иборат чора-тадбирлар тизими ташкил этади [12].

Виктимологик профилактика жиноятчиликнинг олдини олишдаги йуналишлардан биридир. Бу ижтимоий институтларнинг жиноят содир этилишига шарт-шароит яратувчи ва виктим ахлокни шакллантирувчи омилларни, долатларни, вазиятларни аниклаш, бартараф этиш ва нейтраллаштиришга каратилган специфик фаолиятдир [13].

Дардакикат, анъанавий тарзда виктимологик профилактиканинг куйидаги турлари ажратилади (жиноятчилик профилактикасига ухшаш тарзда):

умумий виктимологик профилактика;

индивидуал виктимологик профилактика;

турдош виктимологик профилактика (алодида турдаги жиноят курбонлари буйича);

кечиктириб булмайдиган виктимологик профилактика (аник содир этилган жиноятлар ва тайёрланаётган жиноятларга карши кураш) [14].

Виктимологик профилактика иккита асосий: махсус ва умумийнинг узаро богликлигини урганиш даражасида олиб борилади. Бундан ташкари, виктимологик профилактиканинг якка тартибда амалга ошириш тури дам мавжуд.

Шу уринда биз зурлик ишлатиб содир этиладиган жиноятлардан жабрланувчи булиб колишнинг олдини олишнинг максад ва вазифаларига доир масалага тухталиб утамиз.

Шахсга карши зурлик ишлатиб содир этиладиган жиноятлар виктимологик профилактикасининг махсус даражада олиб борилиши жиноят жабрланувчиларининг хулк-атворини, жиноятчида дукукка хилоф ниятнинг вужудга келиши ва ривожланишига таъсир

курсатиши мумкин булган омил сифатида урганилади. Умумий даражада урганиш эса виктим хул^нинг ^онунияти ва сабабларини анщлаш имконини беради.

Шунингдек, виктимологик профилактиканинг умумий ва махсус чораларини куришда жиноят содир этиш ва^тида жабрланувчининг роли хам мухим ахамиятга эга булиб, улар ^уйидагиларни уз ичига олади:

а) уша пайтдаги жабрланувчининг холати (маст булиши, жисмоний ва рухий камчилиги);

б) узининг шаъни, ^адр-^иммати, мулкининг мухофазасига эътиборсизлиги, енгилтаклик (асосан, угрилик, номусга тегиш жиноятларининг содир этилишига сабаб булади);

в) олдин содир этилган жиноятлар юзасидан ху^у^ни мухофаза ^илувчи органларга хабар бермаслик;

г) но^онуний битимлар тузиш (фирибгарлик, порахурлик жиноятлари келиб чи^ишига сабаб булади);

д) жамоат тартиби ^оидаларига риоя этмаслик (безорилик, автотранспорт жиноятларининг келиб чи^ишига сабаб булади).

Виктимологияга оид тад^и^отлар шуни курсатадики, жабрланувчиларнинг виктим хул^и ва хатти-харакатлари айрим жиноятларнинг латентлик даражасини оширишга сабаб булади. Чунки жабрланувчилар уз характерлари ва тушган холатларига кура, жиноят тугрисида хабар беришни лозим топишмайди. Бунинг натижасида латентлик даражаси уз-узидан ошиб бораверади.

Виктимологик профилактиканинг ма^сади жабрланувчиларни жиноятдан огохлантириш, уларнинг ху^у^ий маданияти ва онгини оширишдан иборатдир. Бу борада хар ^андай шахсга нисбатан тажовуз булганда, уни химоя ^иладиган суд ва ху^у^ни мухофаза ^илувчи органлар борлигини у^тириш лозимдир.

Виктимологик профилактика шахсни жиноий хавфдан огохлантиради, уз хул^-атворини узгартиришга ундайди. Бу унинг жиноят ^урбони булиш хавфини камайтиришга ^аратилади. Профилактик чора-тадбирлар шахсни жиноий хужумдан химояланишга, узгаларнинг хатоларидан сабо^ олишга чорлайди. Киши ^анчалик криминологик мухитда узини тута олса, унинг жабрланувчига айланиш хавфи шунча камаяди.

Булгуси жиноятчи ва унинг жабрланувчиси бир-биридан рухий холати, характери, ^изи^иши, эхтиёжи буйича тубдан фар^ ^илади. Жиноят жабрланувчилари ^ариндошлар орасида 44,3 %, эски танишлар орасида 28,5 %, я^ин таниш булмаганлар ёки умуман танимаганлар орасида 27,25 % ни ташкил этади [15].

Ху^у^бузарлик содир этганлар ва жабрланувчиларнинг хул^и, одоби, ахло^и, маълумоти, маънавияти, рухий холати каби шахсини белгиловчи курсаткичлари купинча бир-бирига я^ин хисобланади [16].

Салбий хул^-атворли, маълумот даражаси, маънавияти паст, ижтимоий-рухий холати бузилган одамлар уз эхтиёжларини ^ондириш йулида жиноят ^урбони булиш хавфи мавжуд булсада, уз ^илмишларини давом эттираверади. Табиики, бундай кишилар турли куринишдаги ху^у^бузарликлар, жумладан, жиноят содир этиш билан бирга аксарият холларда жабрланувчига хам айланиб ^олади.

Масалан, ^асддан одам улдириш жинояти ^урбонларининг 48,9 фоизи, ^асддан баданга шикаст етказилганларнинг 50 фоизидан ортиги ва зурлик ишлатиб номусига тажовуз ^илинган аёлларнинг 49 фоизи узларининг салбий хул^лари, яъни ха^оратлаш, тухмат ^илиш, енгилтаклик, ичкиликбозлик каби ^илмишлари билан узларига нисбатан жиноий тажовузлар содир этилишига сабаб булган ёки бундай жиноятлар содир этилишига ^улай шарт-шароитлар яратиб берган [17].

Ху^у^бузарликдан ва жиноятдан жабрланувчи булишга мойил шахс хул^ининг салбий йуналиш касб этиши унинг ижтимоий рухий, психофизиологик хислатлари муайян хаётий вазият билан ало^ада булгандагина вужудга келади. Шунинг учун виктимология нафа^ат шахсларнинг виктимлик даражасини, балки виктимоген хусусиятга эга вазиятни хам урганади. Виктимоген вазият ху^у^бузарликдан жабрланувчи булишга мойил шахснинг муайян хислатлари ва хул^-атвори билан богли^ равишда юзага келадиган ани^ хаётий вазият булиб, унда жабрланувчига ху^у^бузарлик ёки жиноий йул билан жисмоний, мулкий ёки маънавий зарар етказилиш учун пайдо буладиган имконият хисобланади [18].

Виктимологик профилактика субъектлари жабрланувчи булиш эхтимоли булган шахсларни огохлантирар экан, бунда жабрланувчи шахсини ва у дуч келган холатларни урганишни та^озо этади.

Айрим хорижий давлатлар криминологлари шахсга ^арши зурлик ишлатиб содир этиладиган жиноятлар виктимологияси ва унинг профилактикасини урганиш зарурлигини исботлаш учун ^уйидаги фикрларни келтиради:

Биринчидан, умумий жиноятчилик сони камайиши баробарида шахсга ^арши зурлик ишлатиб содир этиладиган жиноятлар камайиш тенденциясига эга эмас, чунки тегишли жиноятлар виктимлигини пасайтириш учун тизимли чоралар курилмайди.

Иккинчидан, жиноятлар ичида шахсга нисбатан зурлик ишлатиб содир этилган жиноятлардан жабрланганлар купчиликни ташкил этади.

Учинчидан, ушбу жиноятлар натижасида шахслар нафа^ат жисмоний, балки мулкий зарар дам куради.

Туртинчидан, криминал виктимликни камайтириш борасида чора курган давлатларда виктим жиноятлар сони кескин равишда пасайган (Финляндия, Италия, Англия давлатлари) [19].

Юкоридагилардан келиб чи^иб, виктимологик профилактиканинг асосий ма^сади жиноят жабрланувчиларига бевосита таъсир курсатиш оркали ани^ жиноятларнинг олдини олиш самарадорлигини ошириш ва жиноятлардан жабр куришга тус^инлик ^илишдир.

Хулоса ^иладиган булсак, жиноятларнинг виктимологик профилактикаси тушунчасига ^уйидагича: "Жиноятларнинг виктимологик профилактикаси - бу жиноятлар профилактикасини амалга оширувчи давлат, жамоат ва зукукни му^офаза килувчи органлар ^амда фукаролар томонидан шахсларнинг турли куринишдаги жиноятлардан жабрланиб колишларининг олдини олиш ^амда уларнинг виктимлик даражасини камайтириш, жиноят жабрланувчилари булиб колишга мойиллиги ва унга имкон берувчи омилларни такозо киладиган хусусиятларини бартараф этиш максадида амалга оширадиган фаолиятидир" деган муаллифлик таърифини берамиз.

Бундан ташкари, Узбекистон Республикасининг 2014 йил 14 майдаги "Хукукбузарликлар профилактикаси тугрисида'гиКрнунига "Виктимологик профилактика турлари" назарда тутилган прим 431-модда киритилиб, унда виктимологик профилактиканинг умумий, махсус, якка тартибдаги турларини очиб бериш лозим. Яъни 431-модда. Хукукбузарликлар виктимологик профилактикасининг турлари

Хукукбузарликлар виктимологик профилактикасининг турлари куйидагилардан иборат:

^укукбузарликларнинг умумий виктимологик профилактикаси;

^укукбузарликларнинг махсус виктимологик профилактикаси;

^укукбузарликларнинг якка тартибдаги виктимологик профилактикаси.

Шунингдек, ушбу ^онунда виктимологик профилактиканинг умумий, махсус, якка тартибдаги турлари тули^ ёритилиши лозим. Чунки виктимология тушунчаси ва унинг асослари Криминология фанида бир йуналиш сифатида урганилади. Бу тушунчалар эса амалиётда виктимологик профилактиканинг умумий, махсус, якка тартибдаги турлари дакида маълумотга эга булиш, уларни фар^лай олиш ва унда субъектлар фаолияти нимага ^аратилганлигини ани^лаш каби масалалар ечимини дал этишга кумаклашади. Яъни субъектлар виктимологик профилактиканинг турларини ажрата олиш имкониятига эга булишади.

Хулоса урнида таъкидлаш жоизки, ду^у^бузарликлар ва жиноятларнинг виктимологик профилактикаси куп ^иррали фаолият булиб, бевосита адолининг жиноятдан жабрланишини олдини олиш билан бир ^аторда жамиятда содир этиладиган жиноятларнинг салбий о^ибатларининг дам олдини олишга хизмат ^илади. Шу сабабли ду^у^бузарликлар ва жиноятлар профилактикасини амалга оширувчи давлат органларининг фаолиятда виктимологик профилактиканинг роли мудимдир.

References:

1. Frank L.V. Nekotoriye teoreticheskiye voprosistanovleniyasovetskoy viktimologii // Poterpevshiy otprestupleniya. - Vladivostok, 1974. - S.15; Antonyan Yu.M. Rol konkretnoy jiznennoy situatsii vsovershenii prestupleniya: uchebnoye posobiye. - M., 1973. - S.87.; Rivman D.V. Poterpevshiy ot prestupleniya: lichnost, povedeniye, otsenka. - L.,1973; Ustinov B.C., Gluxova A.A. Ponyatiye i znacheniye viktimologicheskoy statistiki // Vestnik Nijegorodskogo universiteta im. N.I. Lobachevskogo.

- 2000. - № 5; Polubinskiy V.I. Pravoviye osnovi kriminalnoy viktimologii//Jurnal rossiyskogo prava.2001. №4.;Nadtoka S.V. Viktimologicheskiye aspekti profilaktiki nasilstvennix prestupleniy. Avtoref. diss... kand.yurid.nauk,- M., 1999. - S.207; Kodzov A.B. Kriminologicheskaya xarakteristika lichnosti poterpevshix ot voorujennix prestupleniy i ix viktimologicheskaya profilaktika. Avtoref. diss...kand.yurid.nauk. -M., 2009 - S.205; Shyerbakova L.Yu.Viktimologicheskiy aspekt prestupnosti:sovremennaya teoriya i praktika. Avtoref. diss. kand.yurid. nauk. - SPb., - S.163.

2. Antonyan. Yu.M. Rol konkretnoy jiznennoy situatsii vsovershenii prestupleniya: uchebnoye posobiye.

- M., 1973. - S. 87; Rivman D.V. Poterpevshiy ot prestupleniya: lichnost, povedeniye, otsenka. - L.,1973;

Ustinov B.C., Gluxova A.A. Ponyatiye i znacheniye viktimologicheskoy statistiki // Vestnik Nijegorodskogo universiteta im. N.I. Lobachevskogo. - 2000. - № 5;

3. Polubinskiy V.I. Pravoviye osnovi kriminalnoy viktimologii//Jurnal rossiyskogo prava. - 2001.

4. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami. -2014. - № 20. 221-modda.

5. Abdurasulova Q.R. Ayollar jinoyatchiligining jinoyat-huquqiy va kriminologik muammolari: Yurid. fan. dok. ...dis. - T., 2006; Ismailov I. Huquqbuzarliklar viktimologik profilaktikasi // O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasining Axborotnomasi. - 2014. - №4. - B. 3-6; Xo'jaqulov S.B. Huquqbuzarliklar profilaktikasi qonun hujjatlari: ilmiy-amaliy tahlil // O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasining Axborotnomasi. - 2015. - №4. - B. 34-39; Muxtorov J.S. Aktualnost viktimologicheskaya profilaktika provonarusheniy v usloviyax Uzbekistana// vestnik Akademiya MVD RUz. - 2015. - №3. - S. 45-49; Giyasov Sh.K. Hayotga qarshi jinoyatlarni ochish faoliyatida qotillik atamasidan foydalanish va uni tavsiflash masalasiga doir ayrim mulohazalar // O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasining axborotnomasi. - 2015. - №2. - B. 48-52; To'rayeva D.R. Jabrlanuvchi manfaatlarini himoya qilishda AQSH tajribasiga oid ba'zi mulohazalar // O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasining axborotnomasi. - 2013. - №2. - B. 93.

6. Nadtoka S.V. Viktimologicheskiye aspekti profilaktiki nasilstvennix prestupleniy. Avtoref. diss... kand. yurid. nauk. - M., 1999.- S. 207.

7. Kodzov A.B. Kriminologicheskaya xarakteristika lichnosti poterpevshix ot voorujennix prestupleniy i ix viktimologicheskaya profilaktika. Avtoref. diss...kand.yurid. nauk. - M., 2009..-S.205.

8. Kodzov A.B. Kriminologicheskaya xarakteristika lichnosti poterpevshix ot voorujennix prestupleniy i ix viktimologicheskaya profilaktika. Avtoref. diss.kand.yurid. nauk. - M., 2009..-S.205.

9. Shyerbakova L.Yu. Viktimologicheskiy aspekt prestupnosti: sovremennaya teoriya i praktika. Avtoref.. diss. kand.yurid. nauk. - SPb., 2005. -S. 163.

10. Zadorojniy V.I. Konseptualniye osnovi viktimologicheskoy profilaktiki prestupleniy. Avtoref. dis. ... yurid. nauk. - M., 2006. - S. 606.

11. Xo'jaqulov S.B. Huquqbuzarliklar profilaktikasi qonun hujjatlari: ilmiy-amaliy tahlil // O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasining Axborotnomasi. - 2015. - №4. - B. 34-39.

12. Alauxanov Ye.O. Urovni i prinsipi viktimologicheskoy profilaktiki prestupleniy // Vestnik Gosudarstvennaya yuridicheskaya Akademiya Kazaxstana. - 2008. - №3. -S.57-59.

13. Musayev M.A. Hayotga qarshi jinoyatlar: nazariya va amaliyot muammolari. Monografiya. - T.: Sharq, 2011. - B. 238.

14. The main directions and measures of victimological prevention. Borisova Anna - postgraduate student of the InternationalInstitute of Economics and Law. Herald of International Institute of Economics and Law. - 2015. - № 3 (20). -P.112-117.

15. Karaketov Yu.M. Agar jinoyatchi sizga tajovuz qilsa... - T.: 1999. - B. 11.

16. Xatkova F.X. Viktimologicheskiye aspekti jenskoy prestupnosti. Avtoref. diss...kand.yurid. nauk, -M., 2004. - S.186; Parfiyev Yo.A. va boshqalar. Huquqbuzarliklar profilaktikasi faoliyati psixologiyasi: Darslik. O'zResp IIV Akademiyasi. - T., 2015. - B. 341-342.

17. Giyasov Sh.K. Hayotga qarshi jinoyatlarni ochish faoliyatida qotillik atamasidan foydalanish va uni tavsiflash masalasiga doir ayrim mulohazalar // O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasining Axborotnomasi. - 2015. - №2. - B. 48-52.

18. Parfiyev Yo.A. va boshq. Huquqbuzarliklar profilaktikasi faoliyati psixologiyasi. Darslik. -Akademiya. - T.: 2015. - B. 348.

19. Croll H. Victims of White-Collar and Corporate Crime // Victims, Crime and Society / Edited by Pamela Davies, Peter Francis and Chris Greer. - London: Citi Universitu, 2007. - P.79-108.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.