Научная статья на тему 'НАУЧНОЕ НАСЛЕДИЕ ЕСТЕСТВОИСПЫТАТЕЛЕЙ ХШ ВЕКА (НА ПРИМЕРЕ ПРОИЗВЕДЕНИЙ НАСИРИДДИНА ТУСИ)'

НАУЧНОЕ НАСЛЕДИЕ ЕСТЕСТВОИСПЫТАТЕЛЕЙ ХШ ВЕКА (НА ПРИМЕРЕ ПРОИЗВЕДЕНИЙ НАСИРИДДИНА ТУСИ) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
65
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НАСИРИДДИН ТУСИ / МЫСЛИТЕЛЬ / ОБСЕРВАТОРИЯ / МАРОГА / НАУЧНЫЙ ЦЕНТР / ЕСТЕСТВЕННЫЕ НАУКИ / АСТРОНОМИЯ / ИССЛЕДОВАНИЯ / МИРОВАЯ НАУКА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Исмоилов Ёдгор Хофизович

В статье рассматривается научное наследие средневековых мыслителей, особенно Насируддина Туси в развитии естествознания. Вклад Насируддина Туси в создание обсерватории и научного центра Марога в XIII веке является свидетельством развития естественных наук в Центральной Азии и Иране в дальнейшем развитии мировой науки. В статье подчеркивается, что за 100 лет работы обсерватории Насириддин Туси руководил 15 годами, обучая многих наставников. Он также написал множество научных работ и внес ценный вклад в развитие естественных наук, особенно астрономии. После упразднения обсерватории ученики Насириддина Туси основали обсерватории и исследовательские центры в других частях мира и руководили ими. Поэтому важно досконально изучить научную и практическую деятельность мыслителей ХIII века и Насируддина Туси.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SCIENTIFIC HERITAGE OF NATURALISTS OF THE THIRTEEN CENTURY (ON EXAMPLE OF THE WORKS OF NASIRIDDIN TUSI)

This article deals with the scientific heritage of medieval thinkers, especially Nasiruddin Tusi in the development of natural science. The contribution of Nasiruddin Tusi to the creation of the observatory and scientific center of Marog in the 13th century is evidence of the development of natural sciences in Central Asia and Iran in the further development of world science. The article emphasizes that for 100 years of operation of the observatory, Nasiriddin Tusi led 15 years, teaching many students. He also wrote many scientific papers and made valuable contributions to the development of the natural sciences, especially astronomy. After the abolition of the observatory, Nasiriddin Tusi's students established and directed observatories and research centers in other parts of the world.

Текст научной работы на тему «НАУЧНОЕ НАСЛЕДИЕ ЕСТЕСТВОИСПЫТАТЕЛЕЙ ХШ ВЕКА (НА ПРИМЕРЕ ПРОИЗВЕДЕНИЙ НАСИРИДДИНА ТУСИ)»

STRATEGIC PARTNERSHIP OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN AND THE RUSSIAN FEDERATION IN THE BEGINNING OF THE XXI CENTURY

In the article, the authors trace the strategic partnership between Tajikistan and Russia at the beginning of the 21st century and analyze some aspects of this cooperation andpartnership.

Central Asia is an extremely important region for ensuring its long-term vital interests of the states of the post-Soviet space. The understanding that without stability in Central Asia, without dynamic socioeconomic development of the countries of the region, without deepening and expanding integration processes in this space, it is difficult to imagine further sustainable growth and development of the economies of leading countries, including Russia.

Regular dialogue at the highest level between the Presidents of the Republic of Tajikistan and the Russian Federation makes it possible to discuss not only topical issues and the prospect of strategic partnership, but also to thoroughly exchange views on regional and international issues.

The process of cooperation in the cultural and humanitarian, scientific and educational spheres, the provision of Russian language teachers to educational institutions of Tajikistan, the study of Tajik youth in Russian universities, the implementation ofprojects to create schools with a bias of the Russian language in Tajikistan have been and remain important priority issues in relations between Tajikistan and Russia....

Thus, we must multiply our common history, carefully preserve and pass it on to future generations unchanged.

Keywords: Russia, Tajikistan, partnership, cooperation.

Сведения об авторах:

Алимов Ботурджон Хамидович - кандидат исторических наук, доцент, заведующий кафедрой международных отношений Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики. Тел: +992 927796966. Электронная почта: alimovb68@mail. ru

Ризоев Бурхонджон Мирзоевич - доктор исторических наук, профессор кафедры международных отношений Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики. Тел: (+992) 928881948.

About the authors:

Alimov Boturjon Khamidovich - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor, Head of the Department of International Relations, Tajik State University of Law, Business and Politics. Tel: +992 927796966. Email: alimovb68@mail.ru

Rizoev Burkhondzhon Mirzoevich - Doctor of Historical Sciences, Professor of the Department of International Relations of the Tajik State University of Law, Business and Politics. Tel.: (+992) 928881948.

МЕРОСИ ИЛМЙ - ТАБИАТШИНОСИИ ДОНИШМАНДОНИ АСРИ ХШ (ДАР МИСОЛИ ОСОРИ НАСИРИДДИНИ ТУСЙ)

Исмоилов. Ё.Хг

Донишгох,и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Омузишу баррасии таърихи асрхои миёнаи халки точик, хусусан масъалахои мубрам ва тахкикнашудаи он дар замони истиклолият диккати мутахассисонро бештар ба ин давраи таърихй чалб намуд, ки яке аз дастовардхои мухими он тахкики мероси илмии мутафаккирони асрхои миёнаи халки точик, хусусан дар сохахои илми дакик аз дидгохи нав ба шумор меравад. Х,арчанд таваччух ба пахлухои норавшан ва тахкикношудаи давраи мазкур аз замони бозсозй, яъне аз солхои 80-уми асри гузашта ибтидо гирифта бошад хам, вале дар замони истиклолият аз хама побандихо озод шудани илмхои чомеашиносй, бахусус илми таърих, инчунин дастрас гардидани сарчашмахои хуччатхои нав ва шархи он диккати мутахассисонро боз бештар ба тахкики муфассали ин мархалаи таърихи чомеа равона сохт.

Таърихи асрхои миёна давраи тулониро фарогир буда, як зумра мутафаккирони барчаста ва асархои илмие ба мерос гузоштааст, ки он аввалин комёбию дастовардхои афкори бедоршудаистодаи илми ба хисоб рафта, ба мо хамчун мероси гаронарзиш бокй мондааст.

Яке аз масъалахои мухими таърихи асрмиёнагии халки точик, мероси илмии мутафаккирони асри ХШ ба шумор меравад, ки ахамияти илмию амалии назаррасро молик аст, зеро он таъсири

намоёне дар хдёги маънавй, фархангй ва илмии на танхо форсизабонон, балки кулли мардуми чахон мегузорад. Таълифоти ин давраи таърихй, хусусан хавзаи илмии Марога, ки барои ривочи баъдинаи илми чахонй хамчун намунаи волои маърифати илмй шинохта шудааст, дар пояи азхудкунии донишхои юнонй ва эллинй сарчашма мегиранд..

Дар асл омузиши хакикии астрономия аз асри Ш - и то мелод ошз гардида, акидахои фалсафй ва табиатшиносии Арасту чамъбасткунандаи хамаи илмхои антикии Юнон мебошад. Дар Шарки асримиёнагии мусулмонй бахсу мунозирахо, аз чумла шарххои зиёде оид ба осори Арасту навиштаанд. У дар байни олимони мусулмонй, алалхусус эрониён бо лакаби ифтихории «муаллими аввал» машхур буд [1, с.26].

Илм ва осори антикй барои акоиди баъдинаи илмии мактабхои илмии Багдод, Бухоро, Самарканд, Хоразм, Нишопур ва Кардовия назаррас буд. Мактабхои илмии мусулмонй инчунин реша дар хикмати хазорсолаи кадимаи Шарк доранд. Рост омадани давраи тиллоии илми мусулмониро ба асрхои 1Х-Х1, ки мутафаккирон дар осори илмии худ ба принсипи ягонагии олам ва илм такя кардаанд, нишон додаанд.

Дар асрхои миёна дар Хуросону Мовароуннахр Академияи-»Хонаи хирадмандон» «Байтулхикма» дар маркази илмии пойтахти Хилофат шахри Багдод, китобхонаи машхури Сомониён, калонтарин ва машхуртарин марказхои илмии Марога ва Самарканд, ки аз чониби шахсиятхои маъруф дар солхои мухталиф таъсис шудаанд, ба корхои бузурги илмй шугл варзидаанд, ки аксари олимон зодагони Осиёи Марказй буданд.

Дар таърих мусаллам аст, ки олимон илмро дар асрхои миёна ба гуруххои аклию наклй чудо менамуданд. Ба илмхои аклй факат мутафаккирони эронй гуё сарукор доштанд, илми наклиро илми арабй мегуянд, бо вучуди он ки мутафаккирони эронй дар харду илм хам шухратёр будаанд. Мухаккикон ба гуруххо чудо шудани хамаи илмхои асримиёнагиро чунин маънидод намудаанд:

1. Улум ал-исломийа «илми исломй» ё ки «илми шариъат»- фикх (хукукшиносии исломй), калом, сарфу нахв, таърих, назм, вазни шеър ва гайрахо.

2. «Улум ал-ачам» ё «улум ат-табиъийа»,- «илми гайриарабй» (арифметика, геометрия, механика, астрономия, философия, химия, илм оиди табиат, яъне физика ва дигархо [2, с.263].

Олимони машхури асримиёнагии мусулмонй на танхо ба таснифоти илм сарукор гирифтаанд, инчунин дар ин бахш осори чудогона низ таълиф намудаанд, ба монанди Форобй, Розй, Сино, Саббох ал-Киндй Хоразмй ибни Халдун ва дигархо.

Вакте дар Аврупои асримиёнагй илмхои табиатшиносй ру ба таназзул оварданд, астрономия ва илмхои табиатшиносй дар мамлакатх,ои Шарк ривоч ёфт. Асархои офаридаи олимони ахди кадим ба арабй тарчума карда шуд, расадхонахо сохта шуданд, нахустин зичй ва чадвали сахехтари харакати Офтоб ва Мох, тартиб дода шуд, ки ин дар пешафти илми Аврупо таъсири амик гузоштааст.

Мутафаккирони форс-точик дар рушди илми табиатшиносй сахми босазои худро гузоштаанд, ба монанди Закариёи Розй, Абунасри Форобй, Абурайхони Берунй, Шайхурраис Абуалй ибни Сино ва г. Онхо дар риштахои гуногуни илм таълифот намудаанд, аз он чумла дар риштаи илми нучум ва хайат ва г., ки таъсири бузурге ба рушди минбаъдаи илм расонидааст.

Яке аз чунин симохои бузурги илми чахонй, саромади мутафаккирони карни ХШ, таъсисдихандаи расадхонаи Марога Насириддини Тусй, (1201-1274) ба шумор меравад. Зери рохбарии у зиёда аз 100 олимони миллатхои гуногун фаъолият намуда, дар рушди илмхои табиатшиносии Осиёи Марказй ва Эрон сахми босазои худро гузоштаанд.

Сахми Насириддини Тусй дар таъсис додани расадхонаи Марога ва хавзаи илмии Марога дар асри ХШ багоят калон аст. Академияи байналмилалии барпокардаи Насириддини Тусй бо тамоми олоту дастовардхои хамонвактаи илмй мучаххаз будаанд [3, с.33]. Расадхонаи Марога дар замони фармонравоии элхониёнии мугул бунёд шудааст. Дар ин хавзаи илмй як гурух олимони забардаст бо рохбарии Насириддини Тусй фаъолият менамуданд. Ба монанди Алй ибни Умари ^азвинй, Мувайиддини Урдй, Фахриддини Марогй, Мухийиддини Маргибй, ^утбиддини Шерозй, Асириддини Абхарй гирд омада буданд.

Расадхонаи Марога зиёда аз 100 сол фаъолият намудааст. Расадхонаро Хоча Насириддини Тусй 15 сол сарварй намуда, шогирдони зиёдро тарбия ва ба воя расонидааст. Х,амчунин осори зиёди илмиро навиштааст, ки барои пешрафти илми астрономия хидмат намудаанд. Баъди бархам хурдани расадхонаи Марога шогирдони Насириддини Тусй ва кормандони расадхона дар дигар нукоти олам расадхона ва марказхои илмй бино ва рохбарй намудаанд. Масалан, расадхонахои Табрез, Самарканд, Пекин, Истамбул, Хивд ва Димишкро дастпарварон ва шогирдони мактаби илмиии

Марога бунёд намудаанд. Расадхона дорои китобхонаи бузурге буд, ки онро аз мамолики тасарруфшуда чамъоварй намудаанд. Ба кавли муаррихин он, дорои зиёда аз 400 хазор нусха китоб будааст.

Олимони ин хавзаи илмй дастовардхои илмии гузаштагонро баррасию такмил дода, худ ба дастовардхои нодир ноил шудаанд. Олимон зиёда аз 10 намуд олотхои нодири илми нучумро ихтироъ ва дар расадхонаи Марога насб ва истифода мекардаанд, ки собикаи худро надорад.

Насириддини Тусй бори аввал дар таърихи илми риёзй ададхои мусбату манфиро дар асари худ «Шакл-ул-Китта» пешниход кард, ки аврупоиён онро баъди 400 сол кашф карданд. У аввалин касест, ки назарияи курравии хамвории чортарафа ва секунчаи куравии кутбиро пешниход кардааст [3, с.80]. Хизмати Тусй оид ба хатхои мусовй, ки тригонометрияро ба илми мустакил табдил дод ва барои геометрияи гайриэвклидй замина фарохам овард, бори аввал чадвали зарби аз дах камро (чадвали карад) тартиб додааст. Дар сохаи биология аз аввалинхо шуда гояи эволютсиониеро пешниход намуд, ки мувофики он дар олам дар аввал унсурхои авалия мавчуд буданд. Баъд аз онхо охиста- охиста маъданхо, растанихо, хайвонот ва одамон пайдо шуданд. Инчунин у дар осори худ механикаи кайхониро асос гузошт, ки баъди 400 сол олимони Аврупо ба фахми он расиданд. Астрономи даниягй Тихо Браге (1546-1601), хисобхои Тусиро такрор намуда, фехрести зиёда аз 700 ситораро тартиб дод.

Хизмати у ва шогирдонаш дар пешрафати сохаи илмхои табиатшиносй, хусусан нучум ва хайат (астрономия) дар асрхои миёна ва баъдина хело боарзиш ва назаррас аст. Таьсири дастовардхои хавзаи илмии Марога ба ташаккул ва ривочи илми баъдинаи чахонй, алахусус аврупой такони бузурге расонидааст.

Осори Насириддини Тусиро мухаккикон зиёда аз 150 номгуй дар риштахои гуногуни илм, риёзиёт, нучум, физик, мантик, фалсафа, ахлок, сиёсат, молиёт, илохиёт, маъдан ва гайрахо, ки ба забони форсй-точикй иншо кардааст, ба калам дода, намоёнтарини онхоро «Зичи Элохонй», «Ахлоки Носирй», «Рисола дар илми хайат», «Тансукномаи Элхонй», «Бист боб дар маърифати устурлоб», «Шакл-ул-Кита», «Рисола дар илми хайат», «Рисолаи муъиния», «Сй фасл дар маърифати таквим» ташкил медиханд.

Дастхатхо аз мероси илмии Хоча Насириддини Тусй дар китобхонахои ба номи Фирдавсй, осори хаттии ба номи А. Мирзоев ва китобхонаи Пажухишгохи забон ва адабиёти ба номи Рудакй нигахдорй мешаванд. Дар бораи мероси илмии Хоча Насириддини Тусй бисёр мухаккикони таърихи илм, аз кабили Г. Зутер, Чорч Саратон, Хоча Халифа, Г.Д. Мамедбейли, Б.А. Резенфельд, Г.П. Матвивеская, Ф. Сезгин, М. Диноршоев, Мударриси Разавй ва дигарон ба кадри имкон тахкикот бурда бошанд хам, масъалаи мавриди назар аз мухаккиони оянда омузиши васеъро талаб мекунад.

Хулоса, мардуми форс-точик дар рушди илми табиатшиносй собикаи дуру дарози таърихй дошта, сахми босазои худро гузоштаанд, ки ифтихори форсизабонон ва ахли башар мебошанд

АДАБИЁТ

1. Аристотель. Физика / Аристотель; пер. В.П. Карпова. - изд. 2-е. - М.: Государственное социально-экономическое изд-во, 1937.

2. Берунй, А. Осор-ул-бокия / А. Берунй. - Душанбе: Ирфон, 1990.

3. Рожанская, М.М. Насир-ад-Дин ат-Туси и его труды по математике и астрономии в библиотеках Санкт-Петербурга, Казани, Ташкента и Душанбе, / М.М. Рожанская, Г.П. Матвиевская, И.О. Лютер. - М.: Восточная литература, 1999.

НАУЧНОЕ НАСЛЕДИЕ ЕСТЕСТВОИСПЫТАТЕЛЕЙ ХШ ВЕКА (НА ПРИМЕРЕ ПРОИЗВЕДЕНИЙ НАСИРИДДИНА ТУСИ)

В статье рассматривается научное наследие средневековых мыслителей, особенно Насируддина Туси в развитии естествознания.

Вклад Насируддина Туси в создание обсерватории и научного центра Марога в XIII веке является свидетельством развития естественных наук в Центральной Азии и Иране в дальнейшем развитии мировой науки. В статье подчеркивается, что за 100 лет работы обсерватории Насириддин Туси руководил 15 годами, обучая многих наставников. Он также написал множество научных работ и внес ценный вклад в развитие естественных наук, особенно астрономии. После упразднения обсерватории ученики Насириддина Туси основали обсерватории и исследовательские центры в других частях мира и руководили ими.

Поэтому важно досконально изучить научную и практическую деятельность мыслителей XIII века и Насируддина Туси.

Ключевые слова: Насириддин Туси, мыслитель, обсерватория, Марога, научный центр, естественные науки, астрономия, исследования,, мировая наука..

SCIENTIFIC HERITAGE OF NATURALISTS OF THE THIRTEEN CENTURY (ON EXAMPLE OF THE WORKS OF NASIRIDDIN TUSI)

This article deals with the scientific heritage of medieval thinkers, especially Nasiruddin Tusi in the development of natural science.

The contribution of Nasiruddin Tusi to the creation of the observatory and scientific center of Marog in the 13th century is evidence of the development of natural sciences in Central Asia and Iran in the further development of world science. The article emphasizes that for 100 years of operation of the observatory, Nasiriddin Tusi led 15 years, teaching many students. He also wrote many scientific papers and made valuable contributions to the development of the natural sciences, especially astronomy. After the abolition of the observatory, Nasiriddin Tusi's students established and directed observatories and research centers in other parts of the world.

Сведения об авторе:

Исмоилов Ёдгор Хофизович - кандитат исторических наук, кафедры методика преподавании истории и право Тадикского государственного педагогического университета имени С. Айнй,. тел.: (+992) 987665455. Электронный почта: ydqor. ismoilov@bk. ru

About the author:

Ismoilov Yodgor Hofizovich - the candidate of historical science in the department methods of teaching the history and law of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, Tel.: (+ 992) 987665455. E-mail:ydqor.ismoilov@bk.ru

ЦЕНТРАЛЬНАЯ АЗИЯ И ФРАНЦИЯ: ИНТЕНСИФИКАЦИЯ ПОЛИТИКО-ДИПЛОМАТИЧЕСКИХ ОТНОШЕНИЙ

Ашуров А.М.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Центральноазиатский регион территориально был расположен на стыке двух континентов, служил историческим мостом между странами Европы и Азии. Также связующим звеном между Европой и Азией был Великий шёлковый путь, его маршруты были проложены в европейские страны через Индию, Китай и территории Центральной Азии. Страны Европы, в том числе, и Франция, стали развивать политику экономической зависимости указанных стран, кроме того, политические и экономические интересы стран стали выдвигаться за пределы Европы и направляться в центральноазиатский регион.

В целом, процесс становления политико-дипломатических и других отношений между государствами Центральной Азии и Францией включает две фазы:

- охватывает период 90-х годов ХХ века, происходит формирование концепции взаимных связей Франции и центральноазиатских стран, определяются основные направления взаимного сотрудничества;

- период с 90-х годов ХХ века по настоящее время, устанавливаются задачи и деятельность стратегического партнёрства между Францией и центральноазиатскими странами, Евросоюз начинает активную деятельность в центральноазиатском регионе [5, с. 123-124].

Можно констатировать, что 1991 г. стал отправной точкой процесса налаживания политико-дипломатических отношений государств Центральной Азии с Францией. В период начала 1992 г. были заложены политические и дипломатические основы партнёрских отношений Франции и стран Центральной Азии, когда Страны Евросоюза, в том числе, и Франция, в своём заявлении приняли статусы новых независимых стран, образовавшихся после распада Советского Союза [6, с.81-84].

Начало 1990-х годов было ознаменовано вступлением в силу Маастрихтского договора, после заключения которого государства - члены Европейского Союза, включая Францию, стали приобретать политическую значимость на мировом уровне [9]. В силу данного договора

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.