Научная статья на тему 'НАЦИОНАЛЬНОЕ САМОЗНАНИЕ И САМОПОЗНАНИЕ В ПОЭЗИИ МУХАММАДА ГОЙБА'

НАЦИОНАЛЬНОЕ САМОЗНАНИЕ И САМОПОЗНАНИЕ В ПОЭЗИИ МУХАММАДА ГОЙБА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
100
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САМОПОЗНАНИЕ / НАЦИОНАЛЬНОЕ САМОСОЗНАНИЕ / ЛИТЕРАТУРА / ПОЭЗИЯ / ПОЭТ / ТВОРЧЕСТВО / ОПИСАНИЕ / ИССЛЕДОВАНИЕ / МУХАММАД ГОЙБ / ЦЕННЫЕ ПРОИЗВЕДЕНИЯ ПОЭТА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джалилов Голиб Дустович

Эта статья посвящена национальному самопознанию и самосознанию в поэзии могущественного таджикского поэта М. Гойиба. Исследуя тему, автор статьи со ссылкой на ряд источников ссылается на созданные поэтом образы и искусство, свидетельствующие о самопознании и самосознании идеи его стихотворений. Молодой исследователь попытался нарисовать взгляды поэта на историю, культуру, язык и другие святыни Родины и показать их особенности в творчестве поэта. Есть три основных и ценных столпа богатой работы Мухаммада Гойба: во-первых, столп арийской культуры, затем столп творческой исламской культуры и в-третьих, столп современной культуры. Следует отметить, что еще одна основа национальной мысли принадлежит современной культуре. Поэзия Мухаммада Гойба полна похвалы и признательности таджикскому народу за политику государственного строительства, поскольку политика нашей государственности направлена на развитие третьего столпа национальной идеи в современной культуре.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

NATIONAL CONSCIOUSNESS AND SELF-RECOGNITION IN THE POETRY OF MUHAMMAD GOIB

This article is devoted to national self-knowledge and self-awareness in the poetry of the powerful Tajik poet M. Goyib. Investigating the topic, the author of the article, with reference to a number of sources, refers to the images and art created by the poet, testifying to the self-knowledge and self-awareness of the idea of his poems. The young researcher tried to draw the poet's views on history, culture, language and other shrines of the Motherland and show their features in the poet's work. There are three main and valuable pillars of Muhammad Goib's rich work: first, the pillar of Aryan culture, then the pillar of creative Islamic culture, and third, the pillar of modern culture. It should be noted that one more basis of national thought belongs to modern culture. The poetry of Muhammad Goib is full of praise and gratitude to the Tajik people for the policy of state building, since the policy of our statehood is aimed at developing the third pillar of the national idea in modern culture.

Текст научной работы на тему «НАЦИОНАЛЬНОЕ САМОЗНАНИЕ И САМОПОЗНАНИЕ В ПОЭЗИИ МУХАММАДА ГОЙБА»

Важно подчеркнуть, что основная сфера использования диалога, кроме повседневного общения -художественная литература (диалоги персонажей), публицистика (интервью, дискуссия) и т.д. В художественном тексте характерной особенностью диалога, реально каждый диалога является то, что он имеет начало и конец, целостность и завершенность.

Автор статьи исследует диалог героев романа «Фирдоуси» С. Улугзода: они повторяют в диалогах то, что читатель уже знает из предыдущего текста, они построены соразмерно, литературно.

Ключевые слова. Диалог, роман, полилог, монолог, рассказ, фабула, характер.

THE ROLE OF DIALOGUE IN LITERARY TEXT

In the article, the author examines the problem of dialogue in a literary text. The problems of dialogue are in the center of attention of literary scholars, linguists, philosophers, psychologists, sociologists and cultural scientists, which indicates the formation of a new interdisciplinary direction - dialogue studies, which studies the science of dialogue from stylistic, rhetorical, functional and many other sides.

Is important to emphasize that the main sphere of using dialogue, in addition to everyday communication, is fiction (dialogues of characters), journalism (interviews, discussion), etc. In a literary text, a characteristic feature of the dialogue, in reality, each dialogue is that it has a beginning and an end, integrity and completeness.

Author of the article examines the dialogue of the heroes of the novel «Ferdowsi» S. Ulugzoda: they repeat in the dialogues what the reader already knows from the previous text, they are constructed in proportion, literary.

Keywords. Dialogue, novel, polylogue, monologue, story, plot, character.

Сведения об авторе:

Мусоева Шахноза Юнусовна - соискатель кафедры русской и мировой литературы Таджикского государственного университета имени Садриддина Айни Адрес: Республики Таджикистан, Рудаки 121, Е- mail: s.musoeva74@mail.ru Тел: (+992) 918929155

About the author:

Musoeva Shakhnoza Yunusovna- applicant for the department Russian and world literature Tajik Address: Republic of Tajikistan, Rudaki 121, E-mail. s.musoeva74@mail.ru Тел: (+992) 918929155

ХУДШИНОСЙ ВА ^УВВИЯТИ МИЛЛЙ ДАР ОСОРИ МУ^АММАД ГОИБ

Цалилов Г.Д.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Талоши хар як инсони окил дар давоми умраш химоят аз арзишхои миллй: фарханг, дин, оин, забон, таърих мебошад, ки дар замони чахонишавй пурчилло ва равшантар ба назар мерасад. Х,ар миллате ва хар нажоде, хох дорои тамаддун бошад, хох не - даъвои миллатсолорй дорад ва кушиш ба харч медихад, ки кучактарин дастовардашро бузург нишон дода мавкеи кишвару миллаташро дар назари чомеаи чахонй устувор нигах дорад.

Гузашта аз ин, худшиносй ва хуввияти миллиро шахсони арзишмандии ё он кишвар бо дастовардхои бузурги хеш таъйид мекунанд, ки сарфи назар кардани ин адами мафхумхои дар боло зикршуда мебошанд.

Боиси хушнудист, ки бедорй ва худшиносии мардуми точик дар мархилаи навини ватандории точикон бараъло ба мушохида мерасад. Сиёсати дуруст ва хайрхохонаи Асосгузори сулху вахдати миллй, Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон замина бар ин хуввияту бедорй гузошт, ки мо имруз шахди онро мечашем.

Мафхумхои худшиносиву худогохй, хуввияти миллй, хештаншиносй, бедорй, ватандустй, идеяи миллй, аслан, зиракии сиёсй бо хам тавъаманд ва дар аксар маврид бо хам муродифанд. Аз ин лихоз хар як фарди чомеаи мо имруз вазифадор аст, ки ба маънои ин мафхумхо сарфахм раванд ва дар ин чода кадамхои устувор бимонанд, зеро ки дар ин рох басо захматхои зиёде кашида шудаанд. Чопи асархои бузургхачми сиёсиву бадей, илмиву публитсистй, достонхову рубой, шеъру газалхои ноб ва f. далели гуфтахои болоянд.

Шоири номдори адабиёти навини точик Мухаммад Гоиб яке аз он каламбадастони даврони мост, ки тавонистааст пахлухои гуногуни ин худшиносиву хуввияти миллиро дар осори гаронбахои хеш ифода намояд.

Дар ин маврид, пеш аз хама, ба саволи «истилохоти худшиносй ва хувияти миллй чист?» бояд посух дод. Вожаи хувият муштакоти бедорй ва ё огохии комилдари фардияти инсон аст. Хувият ва худшиносй пахлухои гуногуни як истилох мебошанд, ки бахри ифшои як хадафи умдаи бакои миллат

мавриди иcгифoдa кaрoр мeгирaнд. Он хадаф кaдoм аст? Х,адаф, кабл аз хама, аз гузата^и дури хeш вoкмф будан, аз таърихи марзу буми кишвари худ, яъте аз хатсайри зиндaгинoмaи aчдoдoнaмoн oroxй дoштaн, аз cyннaтx,oи фархангу адаб, рacмy рycyм ва эътшрд ба дину oйин ва мaзx,aбx,oвy мaтлaбxoи oн маърифати xaмaчoнибa пaйдo намудан аст. X^aмзaмoн ин хама мeрocи азаматшку кудратманди ниëгoнрo харчи пoктaрy тобшктар ca^an дoдa, ба пacoвaндoни хeш бeриë ба нияти мoндaгoрй эxдo бахшидан аст. Ва ин рox,ecг, ки aфрoди чoмeaрo ба cyM кoмëбивy caoдaт ва пирyзиx,o xидoят мeкyнaд. Заминаи хуввияту хyдшинocй, теш аз хама, аз aндeшa бeрyн мeoяд. Чй кaдaрe ки aндeшaи фард caxexy мустаким ва 6o дaлeлy бyрxoн, пoйдoрy ycгyвoр ва мустакил гардад, xaмoн кадар шишхти худй, яънe фарду чoмea бoмaърифaтoнa иcгex,кoм мeпaзирaд. Чyнoн ки бaрмeoяд, хуввияту хyдшинocии миллирo, ки бeдoрй ва oroxии кoмил дар дoхили oн нухуфта аст, aндeшaи миллй кoмил мeкyнaд.

Arâ^ мo - хамаган дарк нaмyдeм, ки иcгилox,и Вaтaн-Мoдaр, вахдату хуввият cyхaнoни шдда набуда, балки ин вoжaxo дар ни^яти мука^а^ ва тaкрoрнoпaзирй мавчуданд.

Дар ocoри пyрFaнoвaти Мухаммад Fo^ ce рукни acocивy арзишманд: аввал, рукни фарханги oриëй, баъдан, рукни фарханги coзaндaи иcлoмй ва геюм, рукни фарханги мyocир ба назар мeрacaнд.

Лoзим ба ëдoвaриcг, ки заминаи дигари aндeшaи миллй ба фарханги мyocир мутааллик аст. Aшъoри нoби Мухаммад Foиб caршoр аз cитoиш ва шyкргyзoрй аз cacara дaвлaтcoзии мардуми точик аст, чунки бaрoи густариши рукни ceввyми aндeшaи миллй ба фарханги мyocир ру oвaрдaни cиëcaти дaвлaтдoрии мocг. Дар ин замина тачлилу бaргyзoрии чашну маъракахэи таърихй ва чexрaxoи миллат, миcли «Тачлили рузи зaбoн» (1996, 2003, 2004); 675- coлaгми Xo4a Кaмoл (1996); 90- coлaгмвy 100- шлагии Бoбoчoн Faфyрoв (1998, 2008); ифтитохи мачмааи мeъмoрй ба ифтигори 1100-coлaгми давлати Сoмoниëн ва мучагсамаи Aмир Иcмoили Сoмoнй(1999), 90-coлaгмвy 100-coлaгми Ммрзo Тyрcyнзoдa (2001, 2011); 2500-01^™ Истаравшани бocгoнй (2002); 1000-coлaгии зoдрyзи Нocири Хycрaв (2003); 2700-coлaгии Кушэби бocгoнй (2004); 800-coлaгми Мавлавй (2007); ll50-coлaгми Aбyaбдyллo Рудакй (2008), чашн^и Aбдyррaxмoни ^миву Мир Саид Aшии Xaмaдoнйвa чашн гирифтани «Фалак»-у «Шашма^м» ва гайра, бeшyбxa, заминаи мустахками хyдшинocивy хyдoгox,ии мaрдyмoни давлати навини миллати мoрo тетехам мeбaхшaд.

Хyдшинocии миллй авчи баланди хyдшинocии фардй дар шакли густурдаву рacмии мeбoшaд, ки дар бархурд 6o хyдшинocии кавму милла^^ дигар бахри x,имoявy нигах дoштaни хуввият ва aрзишxoи кacбкaрдaи хeш чахду тaлoшxoи зиëдe ба харч хoxaд д!д.

Таърихи илмии фoрc-тoчик x,aмeшa хамчун caрчaшмaи xyввиятcoзи миллат хизмат кардаааст ва хар як фарди миллати мoрo ба нангу нoмycи миллй дoштaн, ифтмхoр аз aрзишx,oи гaрoнбax,oи миллй нaмyдaнрo мeoмyзoнaд. Бeшyбxa бидуни oмyзиши илм xeч кавму миллaтe ба хyдшинocии миллй нaмeрacaд ва ё умуман аз байн мeрaвaд. Aгaр хар як тoчикy тoчикиcтoнй аз ocoрy тaълимoтм ниëгoни худ чун Зардушту Рудакй, Фирдaвcмю Cmo, Хайёму Саъдй, Мавлавй, ^физ, Низoмй, Бeдил, Aйнй, Йкбюл ва дигaрoн orox, нaмeбyд, чй мeшyд?

Пайшмбар (c), чунин мeфaрмoяд, ки: «Лгар илм дар Сурайё мeбyд, o^o мaрдoнe аз Фoрc ба даст мeoвaрдaнд», худ дaшeли шукуху ша^мати бecoбикa дoштaни хyдшинocии миллй, илмию фархангй мардуми oриëиacл мeбoшaд. Факат «Шархи Мyллo»-и Aбдyрaxмoни ^мй, ки caрфy нахви зaбoни aрaбирo фар!хам кaрдaacг, ëдoвaрй кардан кoфиcг, ки нишoнгaри пурра ташаккул ёфтани хyдшинocии миллию фархангии фoрc-тoчик дар зaмoн мeбoшaд.

Acлaн тaмoми шoирoни забардасти миллати мo xaкммoнy фaйлacyфoнe будаанд, ки фaшcaфaм баланди aхшoк ва зeбoишинocирo 6o зaбoни шсър баён кардаанд. Оcoри бeзaвoли абармард!ни миллати мo аз Рудакй то Axмaди Дoниш, Ибюлу Aйнй ва Туграл ocoри хyдшинocии миллати точик мeбoшaд.

Хyдшинocй ва хуввияти миллй дар ocoри шoири тaвoнoи м! Мухаммад Foиб 6o зaбoни назм гув!р! ва мавзун ифoдa гардидааст. Шeърxoи ин шoир caршoр аз тараннуми Вaтaн-Мoдaр acг. Он ватате, ки табиати нoтaкрoр дoрaд, мардуми захматкаш, cyшxхox ва тaмaддyнoфaр дoрaд. Тахлил ва зaмoнбaндии ocoри шoир нишoн мeдмxaд, ки шoир аз cyрyдaни ватани азизаш харгиз хаста нaмeraрдaд. Дар хама дaврaxoи эчoдиëтaш шoир cyхaн аз ватан гyфтaac ва чи cyхaнoни вoлoe!

Имруз дар зaмoни истмкшoл дacгoвaрдxoи пeштaрaaмoнрo, ки бaрoи парвариши xиccи ифтигори миллй coзroрй дoштaaнд, кушиши Мухаммад Fo^ низ дар oфaриниши oбрaзxo назари хoнaндaрo ба таърихи ибратбахш ва пyрфoчeaи Ватан ниraрoнидaн аст, ки миллат дигар ба иштибox рox нaкyшoяд. Бaрoи oн ки иштибox рух надихад, пeш аз хама y бoяд дoнaд, ки худи oн иштмбox чиcг ва хадафи шeърxoи шoир дар хамин acг. У дар шсъри «Ватан» хи^иёт-у xaячoн ва yмeдy oрзyи хyдрo баён кaрдaacг. Шoир тaмoми хастии хyдрo бахри Ватан ва хифзи oн рaвoнa карда, калами бyррoи хyдрo xaмeшa дар вacфи ин марзу бум caрф мeкyнaдy ба oрзyи нeк ба oяндa мeниraрaд:

Туй dapu умeдu мо,

Бa кuшвapu умeдu мо.

Ба мулku орзу paceм,

Туй pa^u caфeдu мо [5, с. 10].

Дap идoмa шoиp 6o x^iot вaтaндycтию вaтaнпapвapй cyxaн ронд^ xypcaндию ме^ри xyдpo ниcбaти ин capзaмин To^^cro™ aзиз бaëн мекyнaд. Myxaммaд Fo^ Вaтaнpo иpoдaвy cyббoт, x,aëгy MaMcn; многая бapoи инcoн, бaк;oю шчаги инcoн дoниcгaacт. Бa aкмдaи y arap Вaтaн oбoд бoшaд, дищо шoдy Macpyp шyдa, зиндarй пyppaвнaк; мешaвaд. Вaтaн ин нишoнa as ^amrere^ ryзaштaroни бoфapxaнry бoмaдaнмят: Иродаву суботи мо, Хрёти мо, мамоти мо. Барои мо паногщ, Бацои мо нацоти мо. Ту шамъи бахту партави, Ту хам кухан, ту хам нави. Зи рафтагони бонишон. Нишонаи, цаламрави. [5, с.10]

Дap xa^Hw Myx,aммaд Fo^ ^мчун Фиpдaвcй 6a дигар шyapoи миллим вaтaнй aB чумл^ С. Айнй, Ло^уш, Typcyнзoдa вa диrapoн oинaи тaъpиxpo пеши ру мегиpaд вa бaйни ryзaштaю x,oзмpa бapкapop мекyнaд. Myx,aммaд Foиб мегуяд, ки бoяд aз ryзaштa дapc oмyxт вa нaбoяд мчoзaт дoд, во^и тaлxy вax,шaтбopи ryзaштa тaкpop шaвaд вa бoяд aв Mеx,aн 6a чону дил вa тaмoми x,acra дифoъ шмуд. Ba y 6o шеъру cyxaн вa пocдoштм apзишx,oи ryзaштa вa x,ифзи Вaтaн мепapдoзaд. Шoиp x,aëгy мaмaги xyдpo бaxpи xypcaндии тифлoн вa ocyдaгии Baтaн paвoнa меcoзaд: Аз гуссаи тифли хештан метарсам, Аз шодии душмани ватан метарсам. Осуда, ки нестам, зи марге, ки марост. Осудатар аз хаёт, ман метарсам [5, с. 70].

Бo ин шоир шyкpгyзopиaшpo aв Barany вaтaндopиaш ибpaв медopaд. У дигар aз xypдмx,o не, aв бyзyprиx,o cyxaн ryфтaн меxox,aд, ки дypaxши орзуи шoиpoнaи уст, зеpo дap Toчмкмстoни coxибиcтикдoлaш тaчaccyми oн xa^a бyзyprиx,oеpo мебинaд, ки aтoи тaзaи Хyдoвaнди тaъpмxy тaк;диp acт. Кyxx,oи capбaфaдaккaшмдa, чaмax,oи чушон, oн xopacaнгxoи пoбapчo opзyю умеди к;axpaмoни лирикии шoиppo кaвмгap мегapдoнaд вa бapoи y aв ин capзaмин, Toчмкмстoнм бмx,иштoco бapин диrap capзaмине нест:

Куллазри кухарят минбару тахти ман аст,

Санги побарцоят осори сари сахти ман аст.

Хрр кафи хокат зару хар цатраи обат гухрр,

Панцаи пур аз сахоят суфраи бахти ман аст.

Танг дунё бахри ман, эй Тоцикистон, бе ту хаст,

Олами равшан ба чашмам торикистон бе ту хаст [5, с. 7].

Myxaммaд Fo^ - Шaиpи xaлкии Точикистон 6a rnax^arn oфapмдax,oи мaнзyмy мaнcypaш бегyмoн яке aз фaъoдтapин чеx,pax,oи aдaбмм мyocиp вa мyaccиp дap x,aëra фapxaнrми Toчмкмстoн acт. Шaxcмяте, ки дap pиштaи физик вa pиëзмм Дoнишгox,и ам^ории ш^ри Кулоб тax,cмд шмуд^ вaде ру 6a cox^ xyнapy шеъру шoиpй вa нaвиcaндarйoвapдa вa дap aкcapи жaнpx,oи aдaбй низ тaбъoзмoй кapдaacт.

Ашъори Fмнoй, aшъopи тaълимй вa нaмoишнoмax,oи мaнзyми y - «Mиpи Кбир» (ки дap Toчикмстoнy Эpoн 6a руи caxpa oмaд вa мaвк;еи xyбеpo э^роз кapд), «Шо^и X,aмaдoн», «Apвoxзaдa» (ки дap ш^ри Кулоб 6a нaмoиш ryзoштa шуд), aшъop вa мaнзyмax,oи кyдaкoнa (шoммди достошд aфcoнaxд чистота вa f.) вa ocopи мaнcypи y «Фapëди ë^,o» (шoммди ^cca^o, ^икся^а, xaгиpax,o, oчеpкxo, пyблмтcиcтмкa), «Гyмгaштaпaйдo» (шoммди ^икся^а, oчеpк в aдy нaмoишнoмa) вa f. aз зyмpaи тaълифaги бе^^ини шоир, дpaммaтypг вa нaвиcaндaи мax,бyби мо мебoшaнд.

Аз xyди ^икояи «Гyмгaштaпaйдo», ки номи китоб aв он axз гардид^ филме низ тaxмя шyдaacт, «Пош ошной» (шомили x^^axo, x,aчвмяxo, тaкpизxд мaкoлaг вa xai^^o аcт aв ду ^икоя - «Baфoдop» вa «Пушти x,aндaкpеч» дap китоби «пош ошной» (филме ^м coxтa шyдaacт), ^«Волидони бевориа» (нaмoишнoмaеcт, ки дap ^уршнтепш 6a caxpa oвapдa шуд), «Зиндaмaproн» (нaмoишнoмa), «Як шaби тaнx,oй» (очер), тapчyмaи aшъopе, ки y aв шоирони ру^ yкpaинй, кззок вa дoFмcтoнй 6a зaбoни paвoни точикй кapдaacт, xa^a вa xa^a нишoнrapи тaвoн вa пуркории Myxaммaд Foиб дap apcaи aдaб мебoшaд.

Myxaммaд Foиб дaxx,o шеъри Baтaн ryфтaacт вa тacмим дopaд, ки тс oxиpи нaфacx,oяш Myx,aммaднoмax,oяшpo дap вacфи Baтaн бинaвиcaд. Дap oинaи x,ap нигс^и нек биxиштpaнгии вaтaн вa мapдyми вaфoдopy чонфвдояшро мебинaд вa ро^и човидши мулки меpocиpo aз x,ap кaдaми эшон мечуяд. Офapмдax,oяш бозгуи ин acpop acт, пocyxи мapди вaтaндop acт: Ватан мегуям, аз рузе, киман фа%ми сухан дорам, Сухан мегуям аз рузе, киман мехри ватан дорам. Вафову ифтихору эътицодам - цармононад, Ба ин цамъияти худ гуфтугую анцуман дорам.

Бо дт pax^y, бо yoн cузу бо хун нонгу бо чaшмoн жщ Тaмoмu хулщ uбpamбaxшu мuллam àap бодон öopaiu. 3u кухош opзy came 6opou лов^ pyu гyp, 3u xoku nyнбanapвapàaш mauamo як кофон àopaм. Ha гaйpy omm àoнaд, но caà m^Ku^'mo àoнaà, Ha àyнёu àaeo àoнaà, щ^н àapàe, ku мон àopaм. [Дeвoн, «Дapдu мexp», c. 13].

Тaнyp оз omarny o6u нaмaкàopaш zuzo г,upaà, Huшoнu xypàaнu mnam нaмeбuнaм, вamaндopucm. Xßмoн мapàe, ku оз mupu aày àopaà yapoyamyo, Baie чaшмoнu гupёнaш нaмeбuнaм, вamaнàopucm. Агap фuкpu Baman àap cap нобатод, cap чтop oяд, Дuлe xoлй зu apмoнaш нaмeбuнaм, вamaнàopucm. Pa%u ocoншaвuu муштт xyàpo уомо xo^aà, Xßмoн муштл, ku ocoнaш нaмeбuнaм, вamaнàopucm. [Дeвoн, «Bama^o^», c. 13] Он yo, ku cüpo6 o6 moбaà, вamaн acm, Чун чошм, ü2ap xyбoб moбaà, вошт acm. Xypmeà 6ü àuàau süpu6 acm чу шомъ, Шüмъe, ku чу oфшoб шoбüà, вaшaн acm.

Дар тоёни ин зeрбoб таъкид кардангем, ки шoири тaвoнo ва вaтaнcaрoи точик 6o мухаббати бeaндoзa, 6o нaFмaпaрдoзиxoи ба худ хoc вacфи ватан кардааст. Шeърxoяш oнчyнoн та^ирбахшанд, ки ба хангами шyнидaнaшoн муй дар бадан cих мсзанад. Шoир хам бoяд ингуна бoшaд, ки 6o cyхaни бaркocoяш кaшбxoрo тактам бидахад ва мyxaббaтрo дар cинaxo бeдoр шзад: rap зüбoнàoн нecшeм оз онуумон бepyн шотм, rap yщаннoашнoeм, оз Bamm бepyн шaвaeм. Capàuu oзoàй оз гapмuu мщбое бe^шap acm, rapàmu нüнгeм мo, оз nupщaн бepyн шотм. Дap лщод, гуянд, œap душмон бо xoKam no нщод, Myypàu caècorn башeм, оз кофон бepyн шaвeм.

Ба акиади ycre« AM™ кacoнeрo, ки бaрoи мyдoфиaи Ватан кoрeрo ичрo накарда бeпaрвo мeraрдaнд, м^ли oн ки дар вакги тахкир ёфтани мoдaри худ тaмoшoбин шуда иcгoдa бoшaд, разил, caфил, бeнoмyc 6e ахамият мeдoнaд.

Ба хамин маънй, инcoн бoяд «дар байни «Ватан» ва «Мэдар» дар хурмат ва мухаббат xeч фарк нaryзoрaд, дар назди y аз «Модар» ва «Ватан» як чиз мафхум acг, ки мухабат ба y ва xимoят кардани y ба хар як фарзанд, ба хар як шахрванд лтеим acг. Дар хакикат мoдaри хакикй Ватан аст» [2, с.215].

Бeштaри aшъoри Мухаммад Foиб ба хyдoгoxй ва хeштaншинocй бахшида шyдaacт. У дар вoкeь як муаллим ва як эчoдкoри aшъoри миллй ва мexaниcт ва шикacгx,oи таърихию пирyзиxoи oнрo ба тacвир мeкaшaд, то точику тoчикoн ба бузургию ашлат ва шaрoфaти гузаштаи худ бeштaр oшнo шавад. Чунки халки точик дар гузашта ва имруз хам хамчун халки хyдшинocy хyдorox эътирсхф шyдaacт. As ин ру, мo xaмeшa ба фикри фaрдoи дyрaхшoни ин Ватану ин caрзaмин бoшeм, тo oяндaroн ифтмхoр аз мoвy аз имрузи Ватан дoштa бoшaнд: ^ бубтй mKxppo rnKmap, Poyyopo mo кунй нaздuкmap, Cyyôamam оз xyàшuнocй cap шовод, ^ шовод xap moyuKe moyuKmap. ^Kpu фapàou àypaxшан мeкyнй, Ифшuxop оз Тoyuкucшoн мeкyнй [5, c. 6].

Шeърxoи ваган^^том дар эчoдиëти шoир хeлe зиёданд, ки oнxoрo адиб бдоёр caмимй ва 6o кaмoли ифтигор cyрyдaacт. Дар хар як шсьри y мхлocмaндиe ниcбaт ба Тoчиктмcтoн ва халки шарифи oн дида мeшaвaд. Ва шoир ифтмхoр аз гузаштагони худ мeкyнaдy хyдрo идoмaдиxaндaи фарханги вoлoи orao мeдoнaд. Ин х^лати шoир кариб дар хама шeърxoи y дида мeшaвaд ва TCearae ба хунари вoлoи y зам мeкyнaд. Aß чумла дар шсъри «Ватан» фикру акидаи Мухаммад Fo^ ниcбaт ба Ватан 6aco чoлиб баён шyдaacт:

Бo уомо шoàuu xyà àap шт oянàü моном, Дap xaёлu Bamrny àüвлaшu тяндо моном. Уцдо àopaà œap m puwma, кyшаянàü моном, Дap àrnu KyHüKu мон мeypu бyзypгu вaшaн acm, Bacфu mwa бо caà o^am capoянàüмоном. [5, c.8].

Бapoи шоири бузург нa тащо Bara^ ëpy диëp вa xaдк;и бyзypгвopaш aзмзaнд, бaдки бapoи шоири воломакком зaммн, caйëpaи мо aз ин ^ам apзиши бештap дopaд, зеро дap зaмин 6a дyнë омадд кaмoл ëфтaacт. Ba Точикистонро ^мяун чон бapoи xyд меxиcoбaдy ^амеша aз y фaxp дopaд. Бa aкмдaи ^а^амон чунин capзaммн дap ягон гушаи дyнë неcт, вa Хyдoвaнд тащо бapoи y aдo кapдaacт, aз ин неъмa^x,o шукр мекyнaд:

Тоцикистон, туи цон, бо ту фацат зинда манам, Бе ту гирёнаму бо ту лаби пурханда манам. Аз ту мефахраму меболаму фархунда манам, Мулки цаннатсифати, доди Худо бахри мани, Бахри ту, доди Худо, шукр кунам, банда манам.[5, с.8]

Дap бapoбapи дигар мавз^^си aшъopи шоир, як мавзуи acorä, ки дap шеъри y бaвocмтa вa ë бевocитa 6a он тавачч^ зо^ир шyдaacт, мавзуи Baтaнy ммдлaт мебoшaд. Ин мавзуъ aз ибгадои фа^лиоти эчодии шоир то ^озир бо ро^у ycy^^ гуногун ифoдa шyдaacт. Ин мавзуъ, мавзуи доимй вa човидонй дap aдaбиëгм фopcy точик 6a ^«сб меpaвaд. Maвзyм Baтaн дap aшъopи шоирони дaвpoни шуравии точик 6a нaзap меpacaд. ^ариб а^арияти шоирон aв як то чaнд шеър доир 6a caдoкaтy мyx,aббaт 6a ме^ан шеър^о эчод кapдaaнд.

Шоир дap шеъри «Ниëмш» caдoк;aтмaндии xyдpo ниcбaт 6a capзaминм xyд, Baтaни aвизaш иброз дoштa бaëн мекyнaд, ки « Он чй ки мaн мекунам, ба^ри Baтaн мекунам»: Он чи ман мекунам, бахри Ватан мекунам, Бахри Ватан мекунам, он чи ки манн мекунам. Пуштаи хушкидааш, цойи хазондидааш, Аз рахи дарёдили богу чаман мекунам. Хаст сароби ватан бахри ман оби ватан. Тушакаши гарди у дури Адан мекунам. Шеру палангаш маннам, охрнгу сангаш маннам, Сохиби нангаш маннам, машци бадан мекунам. Захри цафои ватан, шахди вафо бар манн аст, Бодаиинкосарогуссашиканмекунам...[7, с.З].

Чи^ти xyби шеър^ои дap вacфи Moдap-Baтaн cypyдaи шоир он аст, ки дap ощо xa^^am зиндaгй тacвиp ëфтaacт.

Myxaббaти беинтмxoи шоир ниcбaт 6a зoдгoxy вaтaнaш дap шеър^ои «Дарди ме^р», «Батан», «Toчикиcтoн», «Bacфи диëp», «Хyдшинoc», «Ёди вaтaн», «Киблаи умед», «Бигзор гaдo бошам, дap xoкм Baтaн бошам» вa Faйpa 6a xyбй бaëн шyдaaнд.

Mo дap шеъри «^иблаи умед» мебинем, ки шоир xoнaндapo 6a як олами фикру aндешa вa мyx,aббaти беaндoзa ниcбaт 6a як пopa xoкм Baтaн 6aco caмимию дмдчacп paвoнa меcoзaд. Byчyди шоир aз ^ар caнrм ку^у ядр катра об вa ^ар пopчa xoки зoдгox,aш тapкиб ëфтaacт. Бинoбap ^амин y ^ар caнги кук,, ^ар xoнaвy ддр, ^ар порди зaммн вд ^ар катра оби зодго^ вд чум^урии aзизaшpo дз дилу чон дуст медорад ва бе он мавчудияти xyдpo тacaввyp карда наметавонад. Дар назди оламден факр дорад, ки ма^з дар ^амин capзaмин, дар Toчикмcтoн тавлид ëфтa, машури oлaмиëн raштaacт: Теппаи хокат ба каф дар хама цо бо ман аст, Хар гулу хар як алаф дар хама цо бо ман аст. Савти хуши тору даф дар хама цо бо ман аст, Хотирахо саф ба саф дар хама цо бо ман аст. Дар хама цо, эй ватан, нестам аз ту цудо, Хадяи цимматтарин бахри мани аз Худо.[7, с. 4].

Myxaммaд Fo^ чун абармарди cyxaн ш^иби табъу завки баланди cyxaн ш^иби табъу завки баланди миаш кyллax,oи capбaфaдaк кашидаи Toчикмcтoни азиз мебошад. У ^амчун ташнадил ба дapëи пурчуши илму адаб, фар^анг, ба олами додеша^^ ширини калам^шси пешин cap фуру бурда, барои xyд гав^ари маънй ба даст овардааст. Лирикаи гарму нарм ва ватандустонаи шоир дар шакли cypyдy тарсна^^ дилкушою дилнишин дар дилу x^ra оммаи xoнaндaгoн ва шунавандагсн чой rмpифтaacт. Ашъори шоир кacpo зиндадилу pyx,бaдaнд мекунад, зебoмм x,aëгpo тащин менамояд, азму иродаи бyнëдкopoнaи а^ли чомеаро афзунтар ва мукаммалтар менамояд. Myx,a66arn ccx^y caмимии одамй, тарануми озодй ва ме^нати асзандд ифодаи x^ra ифтиxopи ватандорй, дустию вaxдaт ва инcoнпapвapй мундаричаи acocии шеъри Myxaммaд Foибpo ташкил менамояд: Сози хомушам, навобахшам туи, Бе ту беморам, давобахшам туи. Баста бе ту мешавад рохи нафас, Бе ту мемирам, хавобахшам туи. Бо ту хастам зинда дар зери сипехр, Цои мехратро нагирад хец мехр.

3oàsoyu мapдyмu àom myü, Цoвuàoн мaшxyp бо Crno myü. Сapбüлüндüм оз бaлaнàщаu my, Дap yaxpн Бoмu Цс^н myü. Бo my xacmaH зuнàü àap eepu cunexp, 4ouмexpaшpo нaгupaàxey мexp.[5, c.8].

Мухаммад Fo^ ycтoди мoxири тacвири лирикаи хаёт ва FOяxoи oлии вaтндycтoнa мeбoшaд. Ab ин ру, лирика хаёт аз дoирaи мукаррарии мафхум бeрyн рафта, лиризм me аз хи^ат^и бaрчacтaи устхэд Мухаммад шyдaacт. Назми шoир тадричан аз oxaнги назми кухна oзoдшyдa, 6o мундаричаи бoю баланди худ, 6o тacвири амики хаёт, ву^ата дoмрaи му^кима, бикрбаёнии мyтaфaккирoнa, cacara бoйи бaдeй ва зeбoию ycлyби ба худ хocи чoзибaдoр пурраву катъй ба рeaшизми вoкeй дaрoмaд ва мaкoмy cимoи шoирии шoири бyзyрrрo дар адабиёти мyocири точик муайян намуд.

Уcтoд Мухаммад Fo^ дар aшъoри худ таърихи мyбoризaxoи oзoдмхoxии халк, таърихи мexнaтy мyбoризaxoи бyнëдкoрoнaи халк, тaбaддyлoти рузафзуни c^crny ик;гиcoдй, маънавию фархангии нав ба oдaмoнрo ба риштаи назм кашидааст, ки ин аз хyдшинocии шoир дарак мeдмxaд: ^ бубтй mK^opo mKmap, Poxxopo mo кунй нaздuкmap, Cyyôamam оз xyàшuнocй cap мeшaвaà, ^ шовод xap moyuKe moyuKmap. ^Kpu фapàou àypaxшан мeкyнй, Ифшuxop оз Тoyuкucшoн мeкyнй. Мум Kapöü 6o нaвoзuш campo, Пш бuгpuфшй paxu фapxaнгpo. Pyxu Сoмoнй бuгyяд eyuë: Xuфз кун Ûxpy лuвou нüнгpo. ^Kpu фapàou àypaxшан мeкyнй, Ифшuxop оз Тoyuкucшoн мeкyнй. [5, c.6].

Бoяд дoниcт, ки шяи ватандустй, эxтирoми бeaндoзa ба мexaн, ба мoдaр дар эчoдиëти Мухаммад Fo^ ма^ми хoca дoрaд. As китоби y «Ифтмхoр» маълум мeгaрдaд, ки шoир ба Ватан, ба халки азизи худ, ба пaдидaxoи хаёти нав мухаббати бeaндoзa дoрaд. Мacaлaн дар шсъри «:Вacфи диёр» ин xиccиëти гарми шoир бaръaлo мyшoxидa мeraрдaд:

rywau marnu Bamсн бoшaà зu nщнoxp Kywoà, Хoнüu nacшсш болонд acm оз хомо yacpu мypoд. MacK^u ocyàüгuю ж^о/гй 6owm, Bamarn Hecm оз oн àuлфapoшap yo бapoям yмpбoà.[5, c. 7].

Дар чунин xoлaтx,o мyвaффaкиятxoи эчoдии шoир бeштaр нaзaррac мeбoшaд. Ба ин маънй, ки y ба мacъaлaи aхлoкм хамида диккати чиддй дoдaacт. As ниге^и шoир шсър ва aхлoк бaрoдaрaнд. Чyнoн ки cиришти oдaми х^а^^к, бooдoб ва жкушр як навъ шсъриятй дoрaд, шсъри acил хам аз ах^ки хамида бaрхyрдoр аст. зeрo aхлoки хуб cифaти баланди иншнй acт, шсъри хуб зoдaи табъи баланд ва вocмтaи мухимми тарбияи aхлoкм пиcaндидa мeбoшaд. Маълум аст, ки мавзуи мазкур аз зaмoнxoи кадим, аз ахди Рудакй caр карда, бoиcи таваччухи хама шoирoн гардида буд ва вaйрoнии aхлoк бархамдихандаи чoмea хoxaд гардид.

Дар лирикаи Мухаммад Foиб мазму^^ вaтaндoрмю вaтaнхoxй, мexнaтдycтй, ахду вaфo, caдoкaт, мexрyбoнй, иззату икрoи хамдигар аз ибтидoи фaъoлияти эчoдии y ба назар мeрacaд. Ифтмхoр аз Ватану мухаббат ба хoкy oби ин диёр ва тacвири мaнзaрaxoи дилкаши ин caрзaмини бмxиштoco мавзуи агаши aшъoри Шoири халкии Тoчикмcтoн Мухаммад Foибрo ташкил мeдмxaд: Bamсн мeгyям оз pyr^e, ku мон фщмu cyxсн àopam, Сухон мeгyям оз pyr^e, ku мон мexpu Bamm àopam. Büфoю эъшuцoày uфшuxopam - цüXpamoнoнam, Бо m yarnbuHmu xyà гyфmyгyю снуумсн àopam. Бо öum paxrny бо yoн cyjy бо хун нонгу бо чaшmoн мexp, Тamoмu хулщ uбpamбaxшu мuллam àap бодон àopam. Гupuфшam оз нuёгoн àapcu тмут вamснàopй, hocuhu 6)u гyлбoгu нов оз 6osu кущн àopam.

As бaйгx,oи зeрин аён аст, ки яте аз бузургтарин ва шарифтарин дacтoвaрдxoи адабиёти точик иттиxoдy вахдат ва рocтмю дустии хaлкxocт ва ин мафхуми тоза шяи acorä, тору пуди шсъри уст^ Мyxaммaдрo ташкил дoдa, аз cyннaтxoи aдaбиëтм хаттй ва шифoxии халки бoфaрxaнry coxибтaмaддyни мo мaxcyб мeëбaд. Чyнoнчй: Аз цucмamu nlypàax¡шaшu фapàou öuёpam, Хoxaм, ku бuгupяm, àusap oвoз нüöopüм.

Нозам ба Ватан, бе Ватам азбаски Мухаммад,

Як щща хам аз силсилаи ноз надорам.[4, с. 6].

Хурмат ва эхтироми зиёд ба шеър ва шахсияти Мухаммад Гоиб дар он зохир шудааст, ки кудрати шоирй, дар мехвари эчодиёташ карор додани масъалахои кисмати азалй, такдири таърихии Ватану миллат, ба сарнавишт ва зиндагии инсон мебошад. Вай тавассути шеъраш бахри худогохию худшиносии миллат ва бузургдошти макоми инсон хамеша талош варзидааст.

Бо мархамати офаридгор симои дилкаш ва чазоби шоир бо ашъори тару тоза, рухафзою чонбахш, поку беолоиш ва муъчизаосои у тавъам афтида, ки ин махбубияти Мухаммад Гоибро беш аз пеш дар дилу дидаи ворисону халки точик афзун менамояд.

АДАБИЁТ

1 .Айнй С. Кахрамони халки точик Темурмалик / С. Айнй - Садои Шарк. - 2014. .№10, с. 38-64.

3.Айнй С. Тахзиб-ус-сибён / С. Айнй - Душанбе: Маориф, 1994. - 48 с.

4.Лохутй. Куллиёт. Иборат аз шаш чилд, ч. 3 / Лохутй. - Сталинобод. Наш. дав. Точ - 1961.

5.Мухаммад F.. Нури дида / F. Мухаммад. - Душанбе: Адиб, 2003.

6.Мухаммад F. Ифтихор/ F. Мухаммад. - Душанбе: Адиб, 2011.

7.Мухаммад F. Фарёди ёдхо // F. Мухаммад. - Душанбе: Адиб, 1998.

8.Мухаммад F. Fами ширин. Душанбе. «Маориф ва фарханг». 2006.

9. Мухаммад Fоиб. Девон. - Душанбе, 2009. - 1015 с.

10.Турсунзода М. Куллиёт. Иборат аз шаш чилд. Душанбе. «Ирфон», 1971.

11Юсуфй Х. Рохи нотамом / Х. Юсуфй. - Душанбе: Ирфон, 1973. - С. 130.

12Юсуф А. Кисмати инсон ва кисмати шеър / А. Юсуф. - Душанбе. - Дониш, 1980.

НАЦИОНАЛЬНОЕ САМОЗНАНИЕ И САМОПОЗНАНИЕ В ПОЭЗИИ МУХАММАДА ГОЙБА

Эта статья посвящена национальному самопознанию и самосознанию в поэзии могущественного таджикского поэта М. Гойиба. Исследуя тему, автор статьи со ссылкой на ряд источников ссылается на созданные поэтом образы и искусство, свидетельствующие о самопознании и самосознании идеи его стихотворений. Молодой исследователь попытался нарисовать взгляды поэта на историю, культуру, язык и другие святыни Родины и показать их особенности в творчестве поэта.

Есть три основных и ценных столпа богатой работы Мухаммада Гойба: во-первых, столп арийской культуры, затем столп творческой исламской культуры и в-третьих, столп современной культуры.

Следует отметить, что еще одна основа национальной мысли принадлежит современной культуре. Поэзия Мухаммада Гойба полна похвалы и признательности таджикскому народу за политику государственного строительства, поскольку политика нашей государственности направлена на развитие третьего столпа национальной идеи в современной культуре.

Ключевые слова: самопознание, национальное самосознание, литература, поэзия, поэт, поэзия, творчество, описание, исследование, Мухаммад Гойб, ценные произведения поэта.

NATIONAL CONSCIOUSNESS AND SELF-RECOGNITION IN THE POETRY OF MUHAMMAD GOIB

This article is devoted to national self-knowledge and self-awareness in the poetry of the powerful Tajik poet M. Goyib. Investigating the topic, the author of the article, with reference to a number ofsources, refers to the images and art created by the poet, testifying to the self-knowledge and self-awareness of the idea of his poems. The young researcher tried to draw the poet's views on history, culture, language and other shrines of the Motherland and show theirfeatures in the poet's work.

There are three main and valuable pillars of Muhammad Goib's rich work: first, the pillar of Aryan culture, then the pillar of creative Islamic culture, and third, the pillar of modern culture.

It should be noted that one more basis of national thought belongs to modern culture. The poetry of Muhammad Goib is full ofpraise and gratitude to the Tajik people for the policy of state building, since the policy ofour statehood is aimed at developing the thirdpillar of the national idea in modern culture.

Key words: self-knowledge, national identity, literature, poetry, poet, poetry, creativity, description, research, Muhammad Goib, valuable works of the poet.

Сведения об авторе:

Джалилов Голиб Дустович - ассистент общеуниверситетской кафедры таджикого языка Кулябского государственного университета им. Абуабдулло Рудаки. Тел.: (+992) 918733580, E-mail: galilov_2002@mail.ru

About the author:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Jalilov Golib Dustovich - Assistant of the Department of Tajik Language and Teaching Methods, Kulob State University named after Abuabdullo Rudaki. Tel.: (+992) 918733580, E-mail: galilov_2002@mail.ru

ТАЪВИЛИ КИССАИ ЮСУФ АЗ НИГОХД ТАФСИРИ «АС-СИТТИН-УЛ-ЧРМЕЪ»-И

АХМАД ИБНИ ЗАЙДИ ТУСЙ

Цаландаров Б.

Донишгощ миллии Тоцикистон

«Ас-ситтин-ул-чомеъ» тафсири ирфонии сураи Юсуф ба калами Абубакр Ах,мад ибни Мухаммад ибни Зайди Тусй аст. Аз шархи холи муфассир то хамин авохир иттилои дакике дар даст набуд. Аммо баъзе мухаккикон, ба монанди Мухаммадризо Шафеии Кадканй ва Бадеъуззамони Фурузонфар замони зисти уро тахминан ошкор сохтанд. Бар ин асос муаллиф, ки аз олимони миёнахои «карни панчуми хичрй аст ва ин тафсир байни солхои 460 то 470 дар асри таълифи «Кашфу-л-махчуб»-и Хучвирй рузгори кудрат гирифтани ашоира5 ва улуми аклй ба нигориш омада аст» [3, с.343].

Вижагихои шеърии ин тафсирро пажухишгари эронй-Мухаммадризои Кадканй дар маколае мавриди баррасй карор дода пайи он натича гирифтааст, ки осори содаи даврони аввали шеъри форсй ба гунае дар он ошкор ба чашм мехурад. У муътакид аст, ки бахше аз он холати зухду насихат дорад ва тахкик ба руйи ашъори ин тафсир, барои баррасии даврахои ошзи шеъри тасаввуф лозим аст. Дар мачмуъ ин мухаккик китобро таркибе аз зухду ишк медонад ва таъкид мекунад, ки бархе Fазалхои он низ бо содагии таъбирот ва забон дар авчи арзиши ирфонй аст [7, с.347].

Муфассир Ибни Зайди Тусй кабл аз шуруъ ба тафсири сура аз фазоили ^уръон сухан мегуяд. Куръонро ба об ё бихишт монанд мекунад. Хамон тавре, ки дар бихишт хазорон гуна неъмат вучуд дорад, дар Куръон низ хазорон гуна панду хикмат мавчуд аст. Ва ё ин ки об хусусиятхое чун тахорат, латофату назофат дорад ва дар Куръон низ, илова бар он, ки инсонро вочиди чунин хусусиёте мекунад, фасохату чазолат ва таровотро бо худ ба хамрох дорад.

У муътакид аст, ки дар олам неъматхои бисёре аст ва некутарини он об аст, инчунин дар Куръон киссахое бисёре аст ва некутарини он киссаи Юсуф аст. Ва албатта хамин чанба аст, ки уро ба тафсири он тарFиб кардааст.

Киссаи Юсуф саросар ишороти рамзй аст. Муфассирон ба ин ишоратхо пардохтаанд. Мехнати6 Юсуф, хузни Яъкуб, хасади бародарон, нури чамоли Юсуф, хама дастмояхои ишоратест, ки ба нахве мавриди таваччухи муфассирони ориф карор гирифтааст. Аттор, Ибни Арабй, Мавлавй ва Сухравардй аз чумлаи орифонеанд, ки дар осори худ ба рамзхои таъвилии сураи Юсуф пардохтаанд. Аттор хикояти мурFOнеро, ки дар чустучуйи симурганд ба бародарони Юсуф монанд кардааст. Ба ин тартиб, ки он мурFOн чун тааммул карданд, худро чун бародарони Юсуф диданд, ки дар шарафи расидани хузури ваянд [2, с.42]. Рамзхои таъвилии ин сура дар тафсири мансуб ба Ибни Арабй низ омада у Юсуфро ба калби мустаъид ва Яъкубро ба акл, бародарони Юсуфро ба хавосси панчгонаи зохир ва хавосси панчгонаи ботин ва куввати Fазабу шахват дар мачмуъ ёздах маврид таъвил кардааст.

Хамчунин Рохил модари Юсуфро ба нафси лаввома, Лайёро ба нафси аммора, Чохро ба табиати баданй ва пирохане, ки хазрати Чдбраил оварда, дар чох ба Юсуф пушонид, ишора ба истеъдоди аслй ва нури фитрй таъвил кардааст[3, с.578-591].

Чалолуддини Балхй низ достони хазрати Юсуфро ба сайри такомули нафси хеш дар тарики ирфон ва начоту растагории рух аз тарики лутф ва чазабаи Хак дар дунёи хокй таъвил мекунад [8, с.213]. Ва дар Fазале аз девони Шамс, Юсуфро рамзи нафси нотика, ё рух ё дил, чохро рамзи дунёи моддй ва чисм расан ё камандро рамзи лутф ва чазабаи хак ва сахроро рамзи олами гайб ва курби хак талаккию таъвил карда аст [7, с.261]. Сухравардй дар «Мунис-ул-ушшок» низ ба муносибате дар тафсири ин сура чунин иброз дорад: «Хусн, ишк ва хузн се сифати падидомада аз акл аст. Хусн, ки аз шахристони вучуди инсон дур мешавад, мунтазири чоест, ки навбат ба Юсуф мерасад ва бо у дармеомезад, хусн аз пазириши ишку хузн истигао нишон медихад, ишк озими Миср мешавад ва ба суи Зулайхо мешитобад ва хузн озими Канъон ва ба суроFи Яъкуб меравад, вакте Юсуф ба Миср меафтад, ишку Зулайхо бо хам ба дидори Юсуф мераванд. Ишку хусну хузн дар ин достон хуввияти осмонй доранд. Юсуф, Зулайхо ва Якуб мазохири заминии онхоянд. Бад-ин тартиб достони Юсуф аз назари Сухравардй, мисол ва рамзи як вокеаи осмонист [7, с.170]. Дар бардошти рамзй, орифи дигар ишки Зулайхо ба Юсуфро чунин тафсир карда аст: «Эй Зулайхои сухта, Юсуф ба дасти тухмат домани рузгори Юсуфро бигир, мо худ шахнаи исматро бифиристем, то ба тега сиёсат дасти тухматолудаи туро аз домани нубуввати вай кутох кунем ва он андешаро бар домани нафс бандад.

5Ашоира: як шохаи эътикодии ахли суннат мебошад, хамчуноне, ки шохаи мустахакками дигари ахли суннад мотуридия аст.

6 Мехнат ё ал-мехна: Он чи аз балову мусибат, ки бар инсон ворид шавад ва уро дар озмоиш карор дихад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.