Научная статья на тему 'МУХАММАД ГОЙБ В ИССЛЕДОВАНИХ САИДРАХМОН САИДОВ'

МУХАММАД ГОЙБ В ИССЛЕДОВАНИХ САИДРАХМОН САИДОВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
314
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МУСАММАТ / МУРАББАЪ / МУХАММАС МУСАДДАС / ФОРМИРОВАТ / РОДЖЕБАНД / ПРЕДЛОГ / РИФМА / ЗАВЯЗКА / ПАТРИОТ / МРАМОР / КРАЙ / ПРАВИТЕЛЬ / ПЛЕННЫЙ / БЕСПОДОБНЫЙ / КАЧАЮШАЯ КОЛЫБЕЛЬ / УГОЛОК / ЗАБОТЛИВАЯ / МАТЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каримова Шарифхуджа Муллоджонович

Комплексное изучение поэзии Мухаммада Гойба в таджикской литературе до конца не изучено. В этой связи Устад Саидрахмон Саидов является одним из первых деятелей, которые провели комплексное исследование лирической поэзии Мухаммада Гойба, созданной до 2009 года, а также дал ценную научную оценку литературной ценности творчества поэта. что красноречие классических поэтов можно найти в стиле выражения и стиле его слов, поэтому эта способность редко достигается поэтами. Газели поэта также основаны на стихах известных поэтов классической и современной литературы и имеют свою рифму, рифму, рифму и стиль выражения. В связи с этим поэзия Мухаммеда Гойба в современной литературе быстро находит свой путь в сердца читателей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MUHAMMAD GOIB IN CAILRAHMON CAIDOV’S RESEARCH WORKS

A comprehensive study of the poetry of Muhammad Goib in Tajik literature has not been fully studied. In this regard, UstadSaidrakhmon Saidov is one of the first figures who conducted a comprehensive study of the lyric poetry of Muhammad Goib, created before 2009, and also gave a valuable scientific assessment of the literary value of the poet's work. that the eloquence of classical poets can be found in the style of expression and the style of his words, therefore this ability is rarely achieved by poets. The poet's gazelles are also based on the poems of famous poets of classical and modern literature and have their own rhyme, rhyme, rhyme and style of expression. In this regard, the poetry of Muhammad Goib in modern literature quickly finds its way into the hearts of readers.

Текст научной работы на тему «МУХАММАД ГОЙБ В ИССЛЕДОВАНИХ САИДРАХМОН САИДОВ»

ВОСПЕВАНИЕ ДРУЖБЫ В ПОЭМЕ «ХАДИКАТ-УЛ-ХАКИКАТ»

САНОИ ГАЗНАВИ

Проблемы дружбы является одним из конкретных тем каждого поэта, и мы не встречам ни одного поэта классика и современника, который не воспевал бы дружбу. Санои Газнави в поэме «Хадикат-ул-хакикат» по теме дружбы уделил одной отдельной главе, которое в нем по отдельности исследует данной теме. Взгляды Санои Газнави по этой теме берет свое начало от культуры, религиозных книг, и этических критерий.

Ключевые слово: воспевание, [пропоганда], дружба, проблема, конкретных, отдельная глава, условия, культура дружбы, плохой друг, жадный, добрый, справедливый.

CHANTING OF FRIENDSHIP IN THE SANOI GHAZNAVT POEM «HADIKAT-UL-HAKIKAT»

The problem of friendship is one of the specific topics of each poet, and we do not meet a single classic and or contemporary poet who would not sing the praises of friendship. Sanoi Ghaznavi in the poem «Hadikat-ul-haqikat» paid attention to the topic of friendship one separate chapter, which in it separately examines this topic. Sanoi Ghaznavi's views on the mentioned topic have their origins in culture, religious books, and ethical criteria.

Key words: chanting, [propaganda], friendship, problem, specific, separate chapter, conditions, culture of friendship, bad friend, greedy, kind, fair.

Сведения об авторе:

Овииров Нуриддин Хасанович - соискатель 2-го курса таджикского филологического факультета Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, (+992) 918617053

About the author:

Oviirov Nuriddin Khasanovich - the 2nd year applicant in the Department of Tajik Philology, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel.: (+992) 918617053

УДК: 891, 550

МУДАММАД ГОИБ ДАР ШИНОХТИ САИДРАДМОН САИДОВ

Каримов Ш.М.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Омузгор, мухаккик ва адабиётшиноси асил Саидрахмон Саидов аз зумраи он донишмандоне шуморида мешавад, ки дар чодаи корхои илмиву тадкикотй аз тарафаи устод китобхои таълимй барои донишчуёни факултети филологияи точики Коллечу Донишгоххои олии кишвар: «Адабиёти кадим», «Таърихи адабиёт» (IX - X) хаммуаллифй, «Таърихи адабиёт» (XI - XII) хаммуаллифй, «Сабкшиносй» ва «Назарияи адабиёт» омода намудааст ва корхои илмиву тахкщотии Саидрахмон Саидов нисбат ба китобхои таълимии у зиёд буда ва мо аз онхо чанд намунаеро зикр менамоем: «Абдусалом Дехотй», «Шеъри шоири асил ва рисолати он» аз хамин чумлаанд. Вобаста ба хамин китоб, ки ашъори лирикии Мухаммад Гоибро фаро гирифтааст, масъаларо баррасй менамоем.

Китоби «Шеъри шоири асил ва рисолати он» муаллифаш Саидрахмон Саидов буда, ин китоб ба тахкики эчодиёти Мухаммад Гоиб бахшида шудааст. Китоб аз пешгуфтор, чанд андеша пиромуни вижагихои ашъори гиноии шоир ва панч фаслро ташкил медихад. Гарчи пеш аз устод С. Саидов дигар адабиётшиносон монанди С. Табаров, А. Кучаров, М. Рачабй ва шоирон Л. Шералй, Н. Крсим, М. Ачамй, З. Абдулло ва С. Хатлонй ба ашъори Мухаммад Гоиб фикру андешахои худро гуфта бошанд, устод С. Саидов бошанд, хамаи ин андешахоро пурра карда ба ашъори Мухаммад Гоиб бахои хакконй додаст. Устод дар пешгуфтори китобаш шоирро чунин «Дар олами шеър фарди тасоддуфй нест, хар чй мегуяд, дидаву дониста мегуяд» [6. с. 3] шуморидааст ва дар шеваю тарзи эчодаш аз ашъори Мухаммад Гоиб фасохати каломи Саъдию Хофиз, Мавлоною Аттор, Соибу Бедилро пай бурдааст, ки ин масъаларо боз поёнтар дида мебароем. Дар ошзи китоб мухаккик ба хунари шоирии Мухаммад Гоиб, осори офаридаи у ва навчуиву навпардозихои шоир сухан кардааст, ки барои омузиши мавзуи дохилии ашъори шоир ошной пайдо намоем.

Фасли якум чунин ном дорад: «Рубой ва дубатихои Мухаммад Гоиб», дар ин фасл адабиётшинос ба тахкики вазну кофия, сабки баён, мазмун ва мундаричи кулли рубой ва дубайтихои шоирро (то соли 2009 эчодшудаи М. Гоибро) муайян намуда ва бештар мавзуъхои дохилии онро мавриди тахлилу баррасии худ карор додааст, ки чунин: ^«Мавзуи рубоиёти Мухаммад Гоиб гуногунпахлу буда, диккати уро на танхо ватандустиву ватанпарварй, инчунин мавзуъхои ишк, хаётдустй, озодандешй,

rap^^ пaндy хикмат, танкиди беaдoлaтихoи рузшр Ba тaнгнaзapии aшxocи гyнoгyн, aндешaхoи pиндoнaвy фaлcaфй, мaънипapдoзиx,oи шoиpoнa ....» [6, c. 9] фapo гиpифтaacт, мегуяд. От, ku 6a poyu дт цabaiu мeмoнaд, Дер ya6pu aàyu хеш Karn мeмoнaд. Шaмшepбaдacm mapcaд a3 meгu ^amiu, Деp дa%p фaцam ñau цaлaм мeмoнaд [l. с. 690].

^rap ин ки ycrc« Сaидpaхмoн Сaидoв мазмун Ba мyндapичaи pyбoй Ba дyбaйтихoи шoиppo дap Myrço^a 6o эчoдиëги xan^ß ва aшъopи шoиpoни клaccик тахлил намуда гyфтaacт, ки шoиp бapoи paнгин ^дани cехpи кaлoм дap pyбoй ва дyбaйтихoяш аз фoлклop ба мaвpид иcтифoдa нaмyдaacт, ки ба pyбoй ва дуба^ш^ шoиp oбy parnrc бадей бaxшидaaнд.

Фacли дуюм «HaB^y^^ Мухаммад Foиб дap навъи мycaммaт ва тapчеoт» нoм дoштa. Дap ин фacл aдaбиëгшинoc С. Сaидoв на тан^ бapoи муайян ^дани мaвзyъхoи мycaммaтy тapчеoт, балки навчуиву нaвпapдoзиx,oи шoиppo дap ycтyxoнбaндии ин жа^хри шеъpй мaвpиди пажухиши xyд rçapop дoдaacт. Аз чумла, нав^шеи aдибpo дap шеъpхoи «Baтaндop» ва «Barago дует медopaм» пaйдo кapдa ва чунин гyфтaacт: «Мухаммад Fo^ ин coxтopи ycтyxoнбaндии назми ^accm^o шикаста, хам бaндхoи шaшмиcpaгй ва хам бaндхoи чopмиcpaиpo дap шакли кэфиябандии мacнaвй аа, бб oвapдaacт»[6. c. 21]. Ва мавзуи мехвapии нaвъхoи мycaммaт ва тapчеoти Мухаммад Foибpo вaтaндopй шyмopидaacт, чyнoн чи: «flap магз aндap магзи калбаш чoйгyзин будани мехpи вaтaнpo эътимoдбaxш таъкид ва тacвиp нaмyдaacт» [6. c. 24], ё ин ки «Мавзуи Ватан бapoи Мухаммад Fo^ мавзуест, ки ба чoнy дилаш бapoбap аст» [6. c. 23,]. Cypyâu мтлй ояд x¡ap eaye 6ap гуш мeгupям, Дaмu 6oRomaeuu napnamam хомуш мeгupям. Мy^aббamнoмau xy^po 6a у naйвacma мeнoзaм, Бa пешм nou бeдopuu мтжт сayàa мecoзaм. Хyдaмpo, rnxu6u мулт Kyyanpo дуст мeдopaм, Вamaнpo дуст мeдopaм, вamaнpo дуст мeдopaм [l. с. 448].

Хамчунин Мухаммад Fo^po шoиpе шyмopидааcт, ки ба вазъи c^crny ичтимoй диккат дoдa, мавзуи вaтaнpo бapoи мycaммaтy тapчеoтaш аз мaвзyъхoи мехвapй rçapop дoдacт.

Дap фacли «Moдapнoмa» бoшaд, ycrc« Сaидpaхмoн Сaидoв аз эчoдиëги Мухаммад Fo^ oн шеъpхoеpo мaвpиди тахлилу тахкики xyд rçapop дoдaacт, ки мaвзyъхoи oн ба тacвиpи бyзypгии мoдap, мехpи мoдap ва макфму манзалати мoдappo дap зиндагй ба xyд тачагсум кapдaaнд. Аз чумла, «Moдapaм - дyxтapи зaмoни чанг», «Н^уи мoдap», «^маи мoдap», «Дунёи мoдap», «Зиндагибакш» ва Faйpa аз хамин кабиланд. Уcтoд С. Сaидoв aшъopи ба мoдap бaxшидaи шoиppo бaхoи баланд дoдaacт, чунки чанд навчуиву нaвпapдoзихoи ypo дap ycтyxoнбaндй ва мaвзyъхoи дoxилии aшъopaш ёфтааст, дap миcoли шеъpи «Moдapaм - дyxтapи зaмoни чанг». Дap шеъp acлaн шoиp хoлaти мoдapеpo тacвиp кapдaacт, ки зaмoни чанг (Чднги дуюми чaхoн) мезиcтaacт, aммo xyди шoиp nac аз чанг ба дунё oмaдaacт. Aммo дap шеъpaш бузургии модaр, paH^y a'îo6n модaр, тax,aмулпaзирй Ba интизории номaи acKapxo 6a дуxтaрx,о, чун лолaи сурх гaштaн шoиpoнa тacвиp гapдидa, гуё шoиp дap хамин зaмoн зиста бoшaд.

Имmщoнu мapгpo дap m^arn бucnypдaй, Зuндaгuбaxшaндaй, x¡apu нaмupй, мoдеpaм [l. с. 485]. Фаали чopyм «Мухаммад Fo^ шoиpи Faзaлcapo» шм дoштa, aдaбиëгшинoc бapoи муайян намудани caбки баёни шoиp, иcтифoдaи caнъaтхoи бадей, мазмуну мyхтaвo ва oхaнги ичтимoии oн, Faзaлхoи шoиppo беш^ мaвpиди тахкику пажухиш rçapop дoдaacт. Ва як зyмpa Faзaлиëги aдибpo аз p^ caбки баён тахкик намуда, чунин гуфтааст: «Аз мутолиаи Faзaлхoи Мухаммад Foиб маълум мешавад, ки Faзaли y дap pyхy oхaнги Faзaли клaccикй тавлид ёфта, Fизoи маънавии oн ба андешаи мo эчoдкopoнa oмyxтaнy иcтифoдaи caбкхoи маъмули шеъpи фopcии тoчикй - caбки xypocoнй, caбки ^orç^ caбки хиндиву шевaхoи маъмули oн бoяд бoшaд» [6. c. 54]. ^rap пахлуи тахкик ин аст, ки уатод Сaидpaхмoн Сaидoв ба тacвиpи мaвзyъхoи Faзaлиëги шoиp чунин: «Як ^^rapo бoяд таъкид намуд, ки Мухаммад Fo^ хангами oфapидaни тacвиpхoи шoиpoнa гс>хе аз aшъopи Саъдию Хoфиз, гoх Сaнoивy Maвлoнo, беш^ caбки шoиpoни caбки хиндй, мaxcycaн, Mиpзo Бедил тaъcиpи маънавй гиpифтaacт» [6. c. 60] бaхo дoдaacт.

Чй сон a3 po^ü гуянд щpфe xoмaбapдacmoн, Ku neшu бeцaлa]Щoянд мucлu дол xain uмpyз [l. с. 456]. Мавзуи мехвapии Faзaлиëги шoиp ин ишк буда, дoнишмaнд Сaидpaхмoн Сaидoв ин мaвзyъpo дap Faзaлиëти y ба миали ишки Х^йфизи Шеpoзй «:Ч,oвидoнaгии ишкpo дap вучуди инcoн миcли ^фив эхcoc кapдaacт ва ин чoвидoнaгиpo дap хамаи Faзaлхoяш 6o шева^^ гyнoгyн cифpт мекунад» [6. c. 42] медoнaд ва хoлaти pyхии ^aspao™ лиpикии шoиppo ба хoлaти pyхии Faзaли А. Xycpaв, Кaмoл, Саъдй ва Maвлoнo шабех дoниcгaacт, ин гуна мaхopaти баланд ба хap шoиp мyяccap нaмегapдaд, мишл:

Кадамат ба рози ормони дили ман нарасад, Гули мезрат ба гулистони мая нарасад [1. с. 659].

Дар баробари мавзуи ишк дар газалиёги шоир мавзуи Ватан аз мавзуъхои мехварй хисоб мешавад ва хамин масъаларо С. Саидов бо намунаи чанд газали шоирро тахлил намуда чунин бахо додаст: «... ишки Ватан аз дилу синаи кахрамони лирикй чунон бохарорат фавора мезанад, ки уро аз Ватан чудо тасаввур кардан мухол аст» [6. с. 42].

Он чи ки ман мекунам, базри ватан мекунам,

Базри ватан мекунам, он чи ман мекунам [1. с. 422].

Баробари мавзуъхои ишку мухаббат, Ватан, мехри механу механпарастй дар газалиёти Мухаммад Гоиб мавзуъхои динй - тасаввуфй макоми хоса дорад. Шоир дар ин шеваи баён худро пайрави Боязиду Саной, Аттору Мавлоно мешуморад. Аммо устод С. Саидов аз тахлили чанд газали шоир чунин андеша баровардааст: «Оханги динй - тасаввуфй дар газалхои шоир хеле зиёд аст, аз чумла газалхое, ки мисли газалхои Мавлоно мусалсал, шузу чаззоб ва бо лахну навои мусикй хамсадоянд ба мушохида мерасад, вале дар газалхои Мухаммад Гоиб кахрамони лирикй вокеияти имрузаи рузгори худу хамзамононашро аз мадди назар дур карор намедихад ва аз ин чихат аз газалхои тасаввуфии гузаштагон тафовут дорад. Махсусан дар байти мактаи газали зерин мо инъикоси хамаи вокеияти хастиро, ки ишора ба сохибдавлату сарконун, сохибистиклолии Точикистон аст - «Мо лахву хома дорем, човиднома дорем» бараъло мебинем» [6, с.55], мисол:

Мо лазву хома дорем, цовиднома дорем,

Гуяд Музаммад акнун, моро ба мо гузоред [1, с. 532].

Дар охири хамин фасл мухаккик мавкеи санъатхои бадеиро дар газалиёти Мухаммад Гоиб муайян намуда ва чунин санъатхои бедеиро - ташбех, ташхис, муболига, талмех, мачоз, тавсиф, ихом, лаффу нашр, киноя, мачоз, тачнис, хусни мактаъ, хусни матлаъро аз эчодиёти Мухаммад Гоиб муайян кардаастДамчунин истифодаи санъатхои бадей дар газалиёти шоир ба чунин хулоса баровардааст: «Як нуктаро бояд таъкид намуд, ки Мухаммад Гоиб хангоми офаридани тасвирхои шоирона гохе аз ашъори Саъдию Хофиз, гох аз Саноиву Мавлоно, бештар сабки шоирони сабки хиндй, махсусан, Мирзо Бедил таъсири маънавй гарифтааст» [6. с. 60], мисол:

Бо лашкари дарду аламам суи ту рафтам,

Аз рози софи мижгони ту гардонд сипозам [1, с.583]

«Авзони газалиёти Мухаммад Еоиб» фасли панчуми китоб мебошад, ки ба масъалахои рукну вазн ва кофияхои газалиёти шоир бахшида шудааст. Устод Саидрахмон Саидов аз руи тахкики 155 газали «Девон» - и шоир, газалхоро тактеъ намуда, чунин бахрхоро - бахрхои аслй хазач ва рукнхои он 53 газал, рамал ва рукнхои он 66 газал ва бокй дар рукнхои ин бахрхо, рачаз ва бахрхои фаръй - хафиф, музореъ, мунсарех, мучтасро муайян кардааст.

Устод Саидрахмон Саидов Мухаммад Гоибро хамчун шоири сермахсул дониста, ашъори то соли 2009 эчодкардаи шоирро аз нигохи илмй тахкик намуда, бахои арзишманде низ додааст. Дар эчоди шеър уро дар мавзуи ишк пайрави Хофиз, ирфон Боязиду Аттор ва Мавлоно, панду ахлок Рудакй ва Бедил, Ватан - Модар пайрави М. Турсунзода, Л. Шералй ва А. Сафар махсуб медонад. Маврид ба зикр аст, ки Мухаммад Гоиб дар адабиёти муосир, махсусан, адабиёти даврони истиклол аз зумраи шоирони сермахсули адабиёт хисоб мешавад, ки дар хама анвои адабй дасти эчод дорад.

АДАБИЁТ

1. М. Гоиб. Девон. - Душанбе: Пажухиишгохи фарханги форсй - точикии. / М. Гоиб - Сафорати Чумхурии Исломии Эрон, 2009. - 1015 с.

2. М. Гонб. Ифтихор. / М. Гонб. - Душанбе: Ирфон, 2011. - 224 с.

3. М. Еоиб. Дарди номус. М. Гоиб. - Хучанд: Ношир, 2014. - 235 с.

4. М. Еоиб. Шеъри зиндагй. М. Гоиб. - Душанбе: Адабнёги бачагон, 2017. - 98 с.

5. Чарога андеша. (Мачмуаи маколахо), - Душанбе: Ямини Содик, 2007. - 95 с.

6. С. Саидов. Шеъри шоири асил ва рисолати он. / С. Саидов. - Душанбе: Шарки озод, 2013. - 79с.

7. Ш. Ориёнфар. Мухаммад Гоиб шоире аз гунаи дигар. / Ш. Ориёнфар - Дарди номус. (Пешгуфтор). - Хучанд: Ношир, 2014. - 235 с.

МУХАММАД ГОЙБ В ИССЛЕДОВАНИХ САИДРАХМОН САИДОВ

Комплексное изучение поэзии Мухаммада Гойба в таджикской литературе до конца не изучено. В этой связи Устад Саидрахмон Саидов является одним из первых деятелей, которые провели комплексное исследование лирической поэзии Мухаммада Гойба, созданной до 2009 года, а также дал ценную научную оценку литературной ценности творчества поэта. что красноречие классических поэтов можно найти в стиле выражения и стиле его слов, поэтому эта способность редко достигается поэтами. Газели поэта также основаны на стихах известных поэтов классической и

современной литературы и имеют свою рифму, рифму, рифму и стиль выражения. В связи с этим поэзия Мухаммеда Гойба в современной литературе быстро находит свой путь в сердца читателей.

Ключевые слово: Мусаммат, мураббаъ, мухаммас мусаддас, формироват, роджебанд, предлог, рифма, завязка, патриот, мрамор, край, правитель, пленный, бесподобный, качаюшая колыбель, уголок, заботливая, мать,

MUHAMMAD GOIB IN CAILRAHMON CAIDOV'S RESEARCH WORKS

A comprehensive study of the poetry of Muhammad Goib in Tajik literature has not been fully studied. In this regard, UstadSaidrakhmon Saidov is one of the first figures who conducted a comprehensive study of the lyric poetry of Muhammad Goib, created before 2009, and also gave a valuable scientific assessment of the literary value of the poet's work. that the eloquence of classical poets can be found in the style of expression and the style of his words, therefore this ability is rarely achieved by poets. The poet's gazelles are also based on the poems of famous poets of classical and modern literature and have their own rhyme, rhyme, rhyme and style of expression. In this regard, the poetry ofMuhammad Goib in modern literature quicklyfinds its way into the hearts of readers.

Keywords: musamat, murabba, mukhammas, musaddas, tarkibband, targeband, claim, rhythm, plot, patriot, marble, margin, ruler, prisoner, incomparable, mantis, anqle, bakinq whom, mother.

Сведения об авторе:

Каримова Шарифхуджа Муллоджонович - докторант (PhD) второго курса кафедры теории и истории литература Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Тел: (+992) 918186748

About author:

Karimov Sharifkhuja Mullojonovich — second - year Doctorate (PhD) of the theory and history of literature Department, Tajik State Pedagogical University named after Sadridddin Ayni. Phone: (+992) 918186748

ГАЗЕТЫ «НОВЫЙ ХАТЛОН» И «НАБЗИ БОХТАР» В ИНФОРМАЦИОННОМ ПОЛЕ ХАТЛОНСКОЙ ОБЛАСТИ: ИСТОРИЯ И СОВРЕМЕННОСТЬ

Мусаввирова Ф.В.

Бохтарский государственный университет им. Н. Хусрав

История зарождения и становления газет «Новый Хатлон» и «Набзи Бохтар», как и в случае с прессой других регионов республики тесно связана с процессами административно-территориального деления вначале Таджикской АССР, затем Таджикской ССР и независимой Республики Таджикистан, которая неоднократно менялась на протяжении десятилетий прошлого века. Помимо того она связана с названиями вилоятов, округов, районов, областей (Гиссар, Сталинабад, Куляб, Кургантюбе) и области (Хатлон), которые ставили свой отпечаток на названия этих и других периодических изданий.

История административно-территориального деления нынешнего Бохтарского (бывшего Курган-тюбинского) региона Хатлонской области взаимосвязана с столицей республики городом Душанбе (Дюшамбе, Сталинабад), Гиссарской долиней и Кулябским вилоятом (округом, областью).

Курган-тюбе в качества бекства существовал при Бухарском эмирате, затем стал называться Курган-тюбинским вилоятом в составе Бухарской Народной Советской Республики и Таджикской АССР. Курган-тюбинский вилоят просуществовал до 1929 года. После преобразования республики из автономной в союзную этот вилоят был преобразован в Курган-тюбинский округ. Данный округ объединял пять тюменей и просуществовал до 1930 года. В 1930 году был упразднен наряду с другими округами, а районы непосредственно подчинялись центру.

С конца 30-х годов на территории союзных республик, в том числе Таджикской ССР начали создаваться более крупные области. В результате такой политики, путем объединения районов бывших Курган-тюбинского и Гиссарского округов (данный округ ранее назывался Дюшамбинским, затем Гиссарским вилоятом) была создана крупная Сталинабадская область. Эта область существовала до 1951 года, и в течение двенадцати лет ее территория несколько раз перетерпела изменение. В 1944 году из южных районов области была создана Курган-тюбинская область, но уже через четыре года, в 1948 году вновь была упразднена и объединена со Сталинабадской областью. В 1951 году Сталинабадская область была ликвидирована а ее районы перешли в республиканское подчинение.

В качестве отдельной области (без районов бывшего Гиссарского округа) вновь была учреждена в 1973 году и существовала до 1988 года. В 1988 году путем объединения с Курган-тюбинской и

* В те годы слова «вилоят» («велаят», «вилайет») - «область» и «тюмен» - «район» в русских текстах писались без перевода.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.