Научная статья на тему 'Национальная независимость и внутренняя и внешняя стратегия Республики Таджикистан'

Национальная независимость и внутренняя и внешняя стратегия Республики Таджикистан Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
1478
93
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
истиќлолияти миллї / истиќлолияти давлатї / муносибатњои байналмилалї / ризоияти миллї / сиёсати хориљї / субъекти муносибатњои байналхалќї / сиёсати дарњои кушод / Национальная независимость / государственная независимость / Международные отношения / национальное согласие / Внешняя политика / субъект международных отношений / политика "открытых дверей"

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Алимов Ботуржон Хомидович, Ходжаева Мубина Джалоловна

В данной статье авторы показывают историческую значимость обретения государственной независимости Республикой Таджикистан. Процессы созидания во внутренней и внешней политике выступают прочной основой для динамичного развития страны. Политика «открытых дверей» и стратегические предложения Республики Таджикистан по решению геостратегических вопросов высоко оцениваются мировым сообществом. В статье приведены мнения политических лидеров разных стран о миролюбивой политике Республики Таджикистан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The author show historical importance of getting independent state in the given article. The process of internal and external policy establishment is a stable base for dynamic country development. The policy of “open doors” and strategic offer on geostrategic matter solving is highly estimated by world. Here is brought views of political leaders from various countries about peace loving policy of Tajik nation.

Текст научной работы на тему «Национальная независимость и внутренняя и внешняя стратегия Республики Таджикистан»

8. Государственная программа развития библиотечного дела в Республике Таджикистан на 2006-2015 годы. Утверждена решением Хукумата Республики Таджикистан от 2 июля 2005г. № 238.

Умарова М. С.

Государственная политика суверенного Таджикистана в сфере библиотечного дела (1991 -2005 годы)

В данной статье исследована политика суверенного Таджикистана в области библиотечной деятельности, а также значение, которое придается государством работе библиотек.

За период времени, прошедший со дня объявления независимости Таджикистаном (1991), был принят ряд законов, указов, постановлений, направляющих развитие культуры в независимой республике. Это законы «О языке» (1989), «О культуре» (1997), «О библиотечной деятельности» (2003), которые регламентируют деятельность библиотек. В статье подробно изложены законы «О культуре» и «О библиотечной деятельности», а также цели и задачи Государственной программы развития библиотечной деятельности. Подняты проблемы сокращения числа массовых библиотек, выделения денежных средств на комплектование библиотечных фондов, подготовку библиотечных кадров.

Umarova M. S.

The State policy of sovereign Tajikistan in library sphere (1991-2005)

The rapid information development and telecommunication technologies in the modern world, deeply changes the view about library problems, their role in a society and in political life, in the development of democracy and local self administration.

The policy of sovereign Tajikistan in the field of library affairs, and also value which is given by the state is researched in the article.

It was accepted several laws, decrees, and orders directing to development of culture after the independence of Tajikistan (1991) in independent republic. These laws «About language» (1989), «About culture» (1997), «About library affairs» (2003) regulate activity of libraries. The laws «About culture» and «About library activity», and also aims and government program matters of library activity development is detailly considered. Library reduction problems, allocation of money resources on acquisition of library funds, preparations of library specialists are arisen in this article.

Алимов Ботурлон Ыомидович -

дотсенти кафедраи сиёсатшиносии ДДЬБСТ Холаева Мубина Лалоловна -

дотсенти кафедраи забони русии ДДЬБСТ

ИСТИКЛОЛИЯТИ МИЛЛТ ВА СТРАТЕГИЯИ СИЁСАТИ ДОХИЛИВУ ХОРИЛИИ ЛУМН^УРИИ ТОЛИКИСТОН

Дар малрои таърих халку миллатшои зиёде шастанд, ки садсолашо дар орзуи ба даст овардани истиклолияти милл! то имруз муборизашои зиёд мебаранд.

Барои Лумшурии Толикистон истиклолият шадяи бузурги таърих! буд, ки бо баршам хурдани Иттишоди Шурав! имконпазир гардид.

Соаибихтиёрии Лумаурии Толикистон дар он ифода меёбад, ки давлат самтаои асосии сиёсати дохилї ва сиёсати хорилиро мустакилона муайян месозад.

Дар илми сиёсатшиноа соаибихтиёрии халк тавъам бо ду соаибихттерї, яъне соаибихтиёрии давлат ва соаибихтиёрии миллї нишон дода мешавад. Соаибихтиёрии давлат дар волоияти аокимияти давлатї дар дохили давлат ва истиклоли пурраи он дар муносибат бо кишвараои хорила ифода меёбад.

Лумаурии Толикистон дорои ин нишонааои зикршуда мебошад, чунончи дар давоми 20-соли истиклоли давлатї Толикистон дар арсаи байналмилалї аамчун субъекти мустакили аукуки байналмилалї тавассути пешниаод намудани ташаббусаои созанда нуфуз ва эътибори зиёдро соаиб гардид.

Дар шароити кунунї Лумаурии Толикистон аамчун субъекти комилаукуки муносибатаои байналмилалї бо зиёда аз 130 давлати лааон муносибати расмї дорад. Аз соли 1992 узви комилаукуки СММ мебошад.

Як нуктаи муаимро бояд зикр намуд, ки Лумаурии Толикистон дар сиёсати лааонї аангоми аал кардани муаммоаои глобалї мунтазам иштирок менамояд. Ташаббусаои Лумаурии Толикистон ролеъ ба масъалааои муаими эколоп, яъне соли Оби тоза эълон шудани соли 2003, «Даа солаи амалиёт»-и «Об барои ааёт» дар солаои 2005-2015, пешниаод шудани истифодаи оби Кули Сарез барои давлатаои поёноби минтакаи Осиёи Марказї, инчунин мунтазам дар зери назар доштани амнияти минтака, аз лумла масъалаи таъмини ааёти осуда дар Афгонистон ва гайраао далели ин гуфтаао мебошанд.

Лумаурии Толикистон ба таври фаъол дар созмонаои минтакавию байналмилалї, ба монанди Созмони йамкории Шанхай, Иттиаоди иктисодии Авроосиё (Евро Азия), Созмони Конфаронси Исломї ва гайраао амал мекунад. Лумаурии Толикистон дар замони муосир бо дар назардошти ду омил, яъне хусусиятаои талрибаи таърих'1', анъанааои сиёсии давлатдории миллї ва дар ааёт татбик шудани принсипи либералї-демократї, авлавияти аукуки инсон пояаои давлати демократии худро устувор менамояд. Аадномаи ризоияти миллї дар Лумаурии Толикистон ба лааониён намунаи демократияи мусолиаатомезро намоиш дод ва тараккиёти ломеаи моро бо роаи демократі' ба таври муттасил идома медиаад. Чунончи, дар моддаи 8-уми Сарконун омадааст, ки ааёту фаъолият дар кишвари мо дар асоси плюрализми мафкуравї инкишоф меёбад. Сиёсати хорилии кишвари мо бо усулу асосао ва суннатаои тагйирнопазир дар тули солаои истиклолият идомаи мантикии стратегияи санлида ва мутавозину фарогири Лумаурии Толикистон буд.

йамчунин бояд зикр намоем, ки максади стратегияи сиёсиву иктисодии Лумаурии Толикистон дар шароити кунунї дар доираи се аадафи стратегї, яъне таъмини истиклолияти энергетик!, аз бумбасти комуникатсионї рааои бахшидани кишвар ва аифзи амнияти озукаворї инкишоф ёфта истодааст.

Новобаста аз таъсири буарони молиявии лааон! дар раванди амалигардонии стратегияаои зикршуда натилааои назарраси соаааои гуногуни ааёти мамлакат боиси кайд аст. Чунончи, таваррум дар сатаи 5% нигоа дошта шуда, истеасоли маасулоти кишоварз! дар соли 2010 нисбат ба соли 2009 10% афзуд, даромадаои пулии ааол! ба кадри 15% зиёд гардид ва музди меанати кормандони соааи илтимо!, аз лумла маориф, тандуруст!, аифзи илтимо! ба аисоби миёна 20% зиёд карда шуд. Малмуи маасулоти дохил! 4,8% афзуд, ки ин назар ба моааои январ-марти соли 2009 3,2% зиёд аст. Сохтмон ва азнавсозии роааои мошингарди Душанбе-Чанок, Душанбе-Кулоб-Калъаи Хумб-Хоруг- Кулма, Душанбе-Саритош, Кургонтеппа-Дуст! босурът идома дорад ва мавриди истифода карор гирифтаанд. Рушди иктисодиёт аз аисоби зиёдшавии малмуи маасулоти дохилии кишвар ба андозаи 6,5% ё дар аалми 24,7 миллиард сомон! таъмин гардид. Дар айни аол бояд гуфт, ки вазъи зудтагйиринизоми муносибатаои байналмилал!, баъди заволи дунёи дукутба ба вулуд наомадани ягон низоми наву мустаакам боиси лидд! халалдор гардидани устувориву суботи он шуданд, ки аодисааои пургавго ва руйдодаои пурмоларои вактаои охир дар Шарки Миёна ва олами араб шааодати ин гуфтаао мебошанд. Дар ин вазъият Толикистон аамчун тарафдори аамкории созанда сиёсати санлидаву фарогиреро пеш гирифтааст, ки аадафи он аарчи зиёд намудани сафи дустони Толикистон аст. Президенти Лумаурии Толикистон муатарам Эмомал! Раамон дар Паёми солона ба Маллиси Ол! дар бораи самтаои асосии сиёсати дохил! ва хорилии Лумаурии Толикистон аз 20-уми апрели соли 2011 кайд намуданд, ки бо ташаббуси Толикистон Малмаи Умумии Созмони Милали Муттааид соли 2013-ро Соли аамкории байналмилал! дар соааи об эълон кард. Акидаи асос! ва калимаи марказ! дар ин ибора аамкор! аст, ки аадаф ва максаду мароми моро ифода месозад. Толикистон аамеша лонибдори аамкорист ва аар пешниаоде, ки дар арсаи минтакав! ва ё байналмилал! манзур мекунад, иборат аз аамкорист. Сиёсати пешгирифтаи Толикистон сиёсати дараои кушод буда, бо аамаи созмонаои байналмилал! ва кишварао аамкории созанда ва фаъолро пеш мебарад. Дар бораи стратегияи дохиливу хорилии Лумаурии Толикистон андешааои пешвоён, сиёсатмадорон, олимон пешниаод гардидаанд. Чунончи, собик муншии Созмони Милали Муттааид Коф! Анан гуфта буд: «Толикистон барои бисёр мамлакатаои дигар дар аалли мунокишааои дохил! сабаки беназир дод. Фикр мекунам, ки ин саами Толикистон дар таърихи элоди сула аст».33

Мааз бо ибтикори сарвари давлат ба хотири коркарди сиёсати окилонаи хорил! Консепсияи сиёсати хорилии Лумаурии Толикистон тааия гардида, 24 сентябри соли 2002 ба тасвиб расид. Мутобики ин Консепсия бо назардошти манфиатаои милл! ва вазъи кунунии лааон! Толикистон дар

33 Огонек, 2001, стр. 3.

сиёсати хорилии худ - Соли 2GG3 сиёсати даршои кушод-ро эълон дошт, ки шадафи он дарёфти тавозуни окилона дар робита бо кишваршои хорил аст.

Сиёсати хорилии даршои кушод дар давраи истиклолият дурустии худро собит сохта имкон дод, ки Толикистон мавкеи худро дар лашони имрyза ёбад.

Чунончи, самараи мушимтарини шамкоришои Толикистон бо шарики стратегии худ, яъне Федератсияи Русия дар шамкоришои рушдёбандаи иктисодЇ байни ин ду кишвар дида мешавад. Инкишофи робиташои дУстона бо кишвари шамзабону шамфаршанг Эрон дастоварди бузурги давраи истиклолият аст. Aфгонистон дар сиёсати хорилии Толикистон мавкеи хосро ишгол менамояд. Президенти Толикистон Эмомал! Рашмон шанyз дар солшои 90-уми асри 2G дар суханронишояш диккати ломеаи лашониро ба вокеашои фолиабори Aфгонистон, яъне хатари шаракати толибон ба халкшои лашон ва минтака лалб намуда буд.

Инкишофи муносибатшо бо давлатшои Шарк ба монанди йиндустон, Покистон, Туркия, Япония, бо кишваршои ^3M, Иттишоди Aврупо самти мушим ва афзалиятноки сиёсати хорилии Толикистон ба шисоб меравад.

йамин тавр машз Вашдати миллЇ решашои истиклолияти давлатии моро мусташкам карда, ба рушди тамоми сошашои шаёти ломеа заминаи устувор гузошт. Ва дар як муддати кутош мо дар арсаи ободониву бунёдкории Ватанамон ба дастовардшои назаррас ноил гардидем.

Калидвожашо: истиклолияти миллЇ, истиклолияти давлатЇ, муносибатшои байналмилалЇ, ризоияти миллЇ, сиёсати хорилЇ, субъекти муносибатшои байналхалкЇ, сиёсати даршои кушод.

Ключевые слова: национальная независимость, государственная независимость,

международные отношения, национальное согласие, внешняя политика, субъект

международных отношений, политика «открытых дверей».

Key words: national independence, state independence, foreign relations, national consent, foreign policy, the subject of foreign affairs, open door policy.

Пайнавишт:

1. Тафсири илмию оммавию Конститутсияи (Сарконуни) Лумшурии

Толикистон. - Душанбе, 2GG9.

2. Лумшурият. 5.1G.2GG9. № 12G (21 627).

3. Паёми Президенти Лумшурии Толикистон Эмомалх' Рашмон ба

Mаллиси Олии Лумшурии Толикистон, 19 апрели соли 2GG9.

4. Паёми Президенти Лумшурии Толикистон Эмомалх' Рашмон ба

Mаллиси Олии Лумшурии Толикистон, 2G апрели соли 2G11.

5. Хайдаров Г., Иномов M. Таджикистан: трагедия и боль народа. - Санкт-Петербург, 1993.

6. Усмонов И. Mоменты из созидательного мира.- Душанбе: Ирфон, 1999.

7. Журнал «Огонёк», специальный выпуск, 2GG1.

Алимов Ботуржон Хомидович -

кандидат исторических наук, доцент ТГУПБП Ходжаева Мубина Джалоловна -

кандидат педагогических наук, доцент ТГУПБП

Национальная независимость и внутренняя и внешняя стратегия Республики Таджикистан

В данной статье авторы показывают историческую значимость обретения государственной независимости Республикой Таджикистан. Процессы созидания во внутренней и внешней политике выступают прочной основой для динамичного развития страны. Политика «открытых дверей» и стратегические предложения Республики Таджикистан по решению геостратегических вопросов высоко оцениваются мировым сообществом. В статье приведены мнения политических лидеров разных стран о миролюбивой политике Республики Таджикистан.

Alimov B.H., Khojaeva M.J.

National Independence and the strategy of internal and foreign policy of Republic of Tajikistan

The author show historical importance of getting independent state in the given article.

The process of internal and external policy establishment is a stable base for dynamic country development. The policy of “open doors” and strategic offer on geostrategic matter solving is highly estimated by world.

Here is brought views of political leaders from various countries about peace -loving policy of Tajik nation.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.