Научная статья на тему 'НАМАНГАН ВИЛОЯТИДА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ВА МЕВА САБЗАВОТЧИЛИКНИНГ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИ'

НАМАНГАН ВИЛОЯТИДА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ВА МЕВА САБЗАВОТЧИЛИКНИНГ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
29
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АГРОИқЛИМИЙ ОМИЛ / ТЕХНОЛОГИК ИМКОНИЯТ / "НОУ-ХАУ" / ИНФРАТУЗИЛМА / ФЕРМЕРЛИК / қИШЛОқ ХЎЖАЛИГИ

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Нишонов А.Ж., Сойибжонов И.С.

Қишлоқ хўжалигини ишлаб чиқариши самарадорлигини белгиловчи ички ва ташқи омиллар мавжуд. Ички омилларга ер ресурслари салоҳияти билан бирга қишлоқ хўжалиги корхоналарининг маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажми, ресурсларни тақсимлаш, техник-технологик имкониятлар ва меҳнатни ташкил этиш кабилар киради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Нишонов А.Ж., Сойибжонов И.С.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE DEVELOPMENT OF AGRICULTURE IN THE PROCESS OF FRUIT AND VEGETABLE NAMANGAN REGION

There are internal and external factors determines the efficiency of the agricultural production. Internal factors the size of the output of agricultural enterprises with the potential of land resources, distribution of resources, technical-technological and include opportunities such as a labor organization.

Текст научной работы на тему «НАМАНГАН ВИЛОЯТИДА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ВА МЕВА САБЗАВОТЧИЛИКНИНГ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИ»

Нишонов А.Ж.

Наманган давлат университети 5А230102- Ицтисодиёт (тармоцлар ва сохалар буйича) йуналиши 2-боскич студент магистранти

Сойибжонов И. С.

Наманган давлат университети 5А230102- Ицтисодиёт (тармоцлар ва

сохалар буйича) йуналиши 2-босцич магистранти

НАМАНГАН ВИЛОЯТИДА ЦИШЛОК; ХУЖАЛИГИ ВА МЕВА

САБЗАВОТЧИЛИКНИНГ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИ

Аннотация: Цишлоц хужалигини ишлаб чицариши самарадорлигини белгиловчи ички ва ташци омиллар мавжуд. Ички омилларга ер ресурслари салоуияти билан бирга цишлоц хужалиги корхоналарининг маусулот ишлаб чицариш уажми, ресурсларни тацсимлаш, техник-технологик имкониятлар ва меунатни ташкил этиш кабилар киради.

Калит сузлар: Агроицлимий омил, технологик имконият, "ноу-хау", инфратузилма, фермерлик, цишлоц хужалиги.

Nishonov A.J.

2nd stage student master's degree 5A230102 - Economics (by industries and sectors)

Namangan State University Soyibjonov I.S.

2nd stage student master's degree 5A230102 - Economics (by industries and sectors)

Namangan State University

THE DEVELOPMENT OF AGRICULTURE IN THE PROCESS OF FRUIT AND VEGETABLE NAMANGAN REGION

Annotasiya. There are internal and external factors determines the efficiency of the agricultural production. Internal factors the size of the output of agricultural enterprises with the potential of land resources, distribution of resources, technical-technological and include opportunities such as a labor organization.

Keywords: Agroclimatic factors, technological opportunity, know-how, infrastructure, farming, agriculture.

Наманган вилоятининг ер майдони 7,44 минг кв.км. булиб, 48 фоизи дехдончилик учун нокулай хисобланишига дарамай, вилоятнинг географик урни сезиларли даражада унинг ижтимоий-иктисодий ривожланишига кулайликлар яратади. Агроидлимий омиллар эса вилоятда дишлод хужалиги ишлаб чидариши ихтисослашувининг асоси хисобланади.

Айникса, табииий омиллардан кишлок хужалигининг ривожланиши ва ихтисослашувида ер ва сув ресурслари мухим урин тутади. Хрзирги пайтда дехкончилик интенсив ривожланган худудларда илгор агротехник тадбирларни шу жумладан, пахта ва галлани алмашлаб экиш асосида хориж тажрибалари, илгор технологиялар, "ноу-хау" ютуклари тизимини куллаш тобора кенг ёйилмокда.

Бугунги кунда кулай агроиклимий шарт-шароитлар таъсирида минтака кишлок хужалигида узига хос тармоклар ва худудлар ишлаб чикариши вужудга келди. Наманган вилоятида асосан сугорма дехкончилик ривожланган булиб, пахтачилик, дончилик, сабзавотчилик, богдорчилик ва полизчилик тармоклари устувор хисобланади. Айни вактда, чорвачилик тармогида куйчилик ва эчкичилик, корамолчилик, паррандачилик сезиларли урин тутади. Мустакиллик йилларида кишлок хужалиги экин майдонлари таркибида ва хосилдорлик курсаткичларида жиддий узгаришлар кузга ташланди. Бу жараён галла мустакиллигига эришидан иборат аграр сиёсат билан боглик булди, жумладан, пахта майдонлари кискарди. Галла майдонлари кенгайди.

Кишлок хужалигини ишлаб чикариши самарадорлигини белгиловчи ички ва ташки омиллар мавжуд. Ички омилларга ер ресурслари салохияти билан бирга кишлок хужалиги корхоналарининг махсулот ишлаб чикариш хажми, ресурсларни таксимлаш, техник-технологик имкониятлар ва мехнатни ташкил этиш кабилар киради. Бу омилларни маълум даражада олдиндан режалаштириш ва назорат килиш мумкин. Ташки омиллар эса бозор конъюнктураси ва ракобат мухити, ахоли сони ва уларнинг миграцияси, табиий-иклимий шароитлар, сиёсий ва ижтимоий омиллар, хукукий асос ва давлат бошкаруви жараёнлари билан боглик.

Сунгги уч йилда мамлакатимиз агросаноат мажмуаси, жумладан унинг асосий тармоги хисобланувчи кишлок хужалигида бир катор ижобий узгаришлар руй берди. Бу энг аввало давлат томонидан аграр тармок ривожланишига берилаётган эътиборнинг ортиши, соханинг ривожлантириш бораси кабул килинаётган давлат дастурлари, кишлок хужалиги давлат томонидан куллаб-кувватлашнинг хукукий асосларини такомиллашиб бориши билан боглик. Олиб борилаётган кенг куламли ислохотлар натижасида республикамизда ва шу жумладан Наманган вилотида хам бир катор ютуклар кулга киритилмокда.

Наманган вилояти ахолиси узига хос менталитетга эга ва унинг истеъмоли таркибига кирувчи озик-овкат махсулотларига кура бир катор анъаналарга эга. Жумладан, гушт махсулотлари, шунингдек сут махсулотларидан табиий сутнинг узи, катик, каймок хам водийдаги кушни вилоятларга нисбатан купрок истеъмол килинади. Сабзи, картошка, карам, пиёз, помидор, бодринг каби сабзавотлар нисбатан купрок истеъмол килинади. Кузги-кишки мавсумда турп, шолгом, бахорда редиска каби резаворлар истеъмоли даражаси ортади. Мевалардан олма, гилос, ёнгок

кaбилaр деярли кундвлик рaциондa кaтнaшaди. Бу мвзкур мaхсyлотлaр вхоли томоркд хyжaликлaридa оммaвий тaрздa етиштирилиши билвн хэм боFлик 6ули6, мaсaдaн Чует дехкон бозоридa мевa нaрхи пойтaхтдaгидaн икки бaрaвaр aрзонлиги мyнтaзaм рaвишдa кyзaтилaди.

Вилоят худудидв дехкон вa томоркд хyжaдикдaрининг экин мaйдонлaри тaркиби бир-биридж фврк килaди. Бошкдчв килиб aйтгaндa, хaр бир тyмaн ёки худуд мaълyм бир тyрдaги мaхсyлот етиштириш учун ихтисослaшгaн. Ихтисослaшишнинг омиллaри - бевоситв шу жойдa яшaётгaн aхолининг ментвлитети, тaбиий-икдим вa тупрок шaроити хaмдa мaхaдлий бозор тйтаби квбилврдир.

^ишлок хуж^ит вилоят учун энг всосий тaрмокдaридa бири Xисоблaнaди. Тврмок ривожи нвФвквт икктисодий, б&лки ижтимоий мaсaдaдaрни an этишдв хвм мухим Урин тутади.

Вилоятдв ишлвб чикдрилган кишлок хуж^ит мaхсyлотлaрини ишлвб чикдриш хaжмлaри йил свйин ортиб бормокдв, жумлвдвн 2016 йилга нисбвтж 2019 йилдв деярли икки мвротвбв ортди. Вилоятнинг Мингбулок, Поп вв УчкyрFOн тумвнлври кишлок хужвлигидв фойдaдaнилгaн ер мвйдонлври, тахтв вв Faдлa экинлври буйичв етaкчи уринга эта. Айниксв Мингбулок вв Поп тумвнлвридв всосвн тахтв вв Faдлa экинлври етиштириш имкониятлври юкори бвхолвнвди. Лекин вилоятдв мевa-сaбзaвотчилик сохвсини ривожлвнтириш имкониятлври хвм жудв юкори. Утган 2018-2019 йиллвр дввомидв вйтан боFдорчилик вв свбзввотчилик сохвсига берилвётгвн raira эътибор туфвйли, вилоятнинг ЯнгикУрFOн вв ТyрaкУрFOн етиштирилган кишлок хужвлиги мaхсyлотлaри хвжми мос рввишдв 12,5 вв 15,0 фоизга ортди.

Нвмвнгвн вилоятидв внъвнввий тврздв ЯнгикУрFOн, Чорток вв Чуст тумвнлври квртошкв етиштириш буйичв етвкчи булиб хисоблвнган, жумлвдвн 2016 йилдв вилоятдв етиштирилгж ушбу турдвги мвхсулотнинг 32,2 фоизи ЯнгикУрFOн тумвни, 12,9 фоизи Чуст тумвни вв 8,4 фоизи Чорток тумвнидв етиштирилган. Бошквчв килиб вйтгвндв вилоятдв етиштирилган квртошкв мвхсулотининг кдрийиб ярмидвн кyпроFи вйтан юкоридв свгаб утилган учтв тумвн хиссвсига тyFри келвди. Бунинг свбвби сифвтидв свгаб утилган тyмaнлaрдaги твбиий иклим швроитлврининг бирмунчв кугайлиги келтиришимиз мумкин. Шу билвн бирга, Чуст вв ЯнгикУрFOн тумвнлвридв фойдaдaнилaдигaн ер мвйдонлврининг ^ira кисми тоF ён бaFридa жойлвшган aдирликдикдaрдaн иборвт булиб, вегетвция двври бошкд тумвнлврга нисбвтж бирмунчв кискaрок хисоблвтади. Твхлил кдлинган 2016-2019 йиллвр орaдиFидa хвм ушбу тенденция деярли св^тан^ колди. Фвквтгинв 2019 йил якуни буйичв квртошкв экин буйичв ер мвйдонлврининг вилоят буйичв улуши бирмунчв кдскдрганлиги куришимиз мумкин. Шунинг билвн бирга ушбу тумвндв квртошкв экин буйичв ер мвйдонлври 2017 вв 2018 йилга нисбвтж сезилврли рввишдв ортди. Ята бир жихвт вилоятнинг Чуст тумвнидв

мазкур экин буйича экин майдонлари 2018 йилга нисбатан 3 мартадан купрок ортганлиги таъмидлаб утиш зарур. Худди шундай вазият Чорток туманида хам кузатилади. Туманда экин картошка майдони 2018 йилга нисбатан карийиб 2,5 марта купайди.

Мамлакатимиз ва хусусан вилоятимиз кишлок хужалиги махсулотлари бозорида картошка махсулоти бошка сабзавотларга нисбатан купрок; истеъмол килинади. Ушбу махсулот тури буйича экин майдонларининг ортиб бориши, биринчидан вилоятда ахоли сонининг ортиб бораётганлиги ва шунинг билан параллел равишда истеъмол хажми хам ортиши билан изохланса, иккинчидан хосилни пишиб етитилиши давридаги экспорт хажмининг ортиб бораётганлиги билан изохланади.

Вилоятда картошка экинига ажратилган ер майдонлари сунгги утган 2019 йилда 2018 йилга нисбатан 71,8 фоизга ошди. Бу албатта пахта ва галла экинларига ажратилган ер майдонларининг кискартирилиши хисобига руй берди.

Вилоятда аграр ишлаб чикарувчилар дуч келаётган муаммоларнинг асосий кисми барча турдаги кишлок хужалик корхоналари учун умумийдир. Бундай вазият куйидагиларда ифодаланади:

- кишлокдаги бандлик муаммоси ва унинг ечимларини ишлаб чикиш зарурияти;

- кишлокда ижтимоий инфратузилмани янада ривожлантириш зарурияти, бу жараёнда фермерлик (тадбиркорлик) тузилмаларининг иштироки;

- кишлок хужалигидаги ва унга алокадор барча субъектларда шартнома интизомига тула риоя этилишини таъминлаш;

- кишлок хужалиги субъектларида ишлаб чикарилаётган махсулот таннархини пасайтириш зарурияти, шунингдек бу махсулот харид бахолари кишлок хужалик корхоналарининг етарли даражада фойда олишини таъминлаши лозимлиги;

- кишлок хужалиги субъектларини замонавий моддий-техника ресурслари билан таъминланиш;

- кишлок хужалиги корхоналарига нисбатан давлатнинг молиявий ва солик сиёсатини янада такомиллаштириш зарурлиги;

- кишлок хужалиги корхоналарининг тулов кобилиятини доимий равишда куллаб туриш буйича таъсирчан чоралар талаб этилаётганлиги;

- кишлок хужалиги иктисодиётида хисоб-китоб механизми хозирга кадар хам бозор эркинликлари талабларига мос равишда ташкил этилмаётганлиги кабиларда ифодаланади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати: 1. K.LSirojiddinov. R.Botirova A. Toxtaboyev. Development of food oriented of agricultural production. Academicia (An International Multidisciplinary Research Journal), Vol.9 Issue 3, March 2019. Pages: 42-45.

2. K.I.Sirojiddinov. Development the food orientation of agricultural production and the need to develop agromarketing . International Scientific Journal. Theoretical and Applied Science, Vol 79, Issue 11, November. 2019.Pages:268-272.

3. K.Cnpo^nggHHOB P.EoTnpoBa.ArpoMapKeTHHr - KumnoK xy^annrn nmnaô HHKapyBHHnapn ^aonutfra caMapagopnurnHH omnpumHUHr MyxuM xycycutfra Biznes-3KcnepT, №1, 2019

4. K.Cnpo^nggHHOB, A.CnggHKOB MeBa-caÖ3aBOT MaxcynoraapHHHHr Tarnen 6o3opnapgarn ycTyHnnKnapn Taxnunn HaM^Y hhmhh axöopoTHOMacn. 2019 hhh 3-coH. 113-117 öeraap.

5. K.Cnpo^nggHHOB. Arpap TapMOKga MapKeTHHr TagKUKoraapuHH Tammn этнmнн pHBO^naHTHpnmHHHr ycTHBop HyHannmnapH HaM^Y HHMHH ax60p0TH0MacH. 2019 HHH 8-COH. 144-149 öeraap.

6. K.Cnpo^nggHHOB. Arpap TapMOKga MapKeTHHr TagKHKOTnapuHH SomKapnmHHHr MyxnM ^nxaraapn. HaM^Y HHMHH axöopoTHOMacn. 2019 HHH 8-COH. 130-136 öeraap.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.