Научная статья на тему 'ФАРҒОНА ВИЛОЯТИ ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ОЗИҚ-ОВҚАТ МАҲСУЛОТЛАРИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШНИ ҲУДУДИЙ ЖИҲАТЛАРИ'

ФАРҒОНА ВИЛОЯТИ ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ОЗИҚ-ОВҚАТ МАҲСУЛОТЛАРИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШНИ ҲУДУДИЙ ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

46
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
озиқ-овқат маҳсулотлари / истеъмол / озиқ-овқат маҳсулотларини етиштиришнинг ўртача қийматлари / озиқ-овқат маҳсулотларининг аҳоли жон бошига тўғри келувчи миқдорий кўрсаткичи / food products / consumption / average prices for food products / quantity of food products per capita

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Ю. И. Аҳмадалиев, З. Х. Мадаминов

Маълумки озиқ-овқат маҳсулотлари ишлаб чиқариш қишлоқ хўжалиги билан узвий боғланган. Ушбу мақолада Фарғона вилояти қишлоқ хўжалигида озиқ-овқат маҳсулотлари етиштириш ва унинг ҳудудий таркиби таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

It is known that food production is inextricably linked with agriculture. This article analyzes food production in agriculture of the Fergana region and its territorial composition.

Текст научной работы на тему «ФАРҒОНА ВИЛОЯТИ ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ОЗИҚ-ОВҚАТ МАҲСУЛОТЛАРИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШНИ ҲУДУДИЙ ЖИҲАТЛАРИ»

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 9 | 2022 ISSN: 2181-1385_Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

ФАРГОНА ВИЛОЯТИ ЦИШЛОК; ХУЖАЛИГИДА ОЗЩ-ОВЦАТ МА^СУЛОТЛАРИ ИШЛАБ ЧИ^АРИШНИ ХУДУДИЙ ЖИХДТЛАРИ

Ю. И. А^мадалиев

Фаргона давлат университети география кафедраси профессори, география

фанлари доктори

З. Х. Мадаминов

Фаргона давлат университети география кафедраси укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маълумки озик-овкат махсулотлари ишлаб чикариш кишлок хужалиги билан узвий богланган. Ушбу маколада Фаргона вилояти кишлок хужалигида озик-овкат махсулотлари етиштириш ва унинг худудий таркиби тахлил килинган.

Калит сузлар: озик-овкат махсулотлари, истеъмол, озик-овкат махсулотларини етиштиришнинг уртача кийматлари, озик-овкат махсулотларининг ахоли жон бошига тугри келувчи микдорий курсаткичи

ABSTRACT

It is known that food production is inextricably linked with agriculture. This article analyzes food production in agriculture of the Fergana region and its territorial composition.

Keywords: food products, consumption, average prices for food products, quantity of food products per capita.

КИРИШ

Маълумки мамлакат ахолисини асосий озик-овкат махсулотлари билан таъминловчи тармоклардан бири кишлок хужалиги булиб, ахолининг озик-овкат махсулотларига булган талабнинг катта кисми махаллий кишлок хужалигига богликдир. Фаргона вилоятида 2021 йилда 28223,2 млрд сумлик кишлок хужалик махсулоти ишлаб чикарилган.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Вилоят 2021 йилда 790,1 минг т донли экинлар, 354,4 минг тонна картошка,1400,5 минг т сабзавот, 158,2 минг т полиз экинлари, 371,1 минг т мева, 181,7 минг т узум, 175.5

356

минг т гушт, 1077,8 минг т сут, 590,9 минг дона тухум, 12,2 минг т тонна балик етиштирилган.

Вилоятда кишло; хужалиги махсулотларини етиштиришнинг худудий таркибига кура маъмурий бирликлар уртасида фаркларни куриш мумкин. Донли экинлар асосан Куштепа, Багдод, Бешарик, Риштон туманлари етиштирилса, картошка етиштириш Багдод, Куштепа, Кува туманларида етиштирилишини куришимиз мумкин. Олтиарик, Риштон, Тошлок, Куштепа туманлари сабзавот экинлари етиштиришда олдинги уринларда туришини куришимиз мумкин. Полиз экинлари етиштириша Куштепа тумани бошка туманларга нисбатан анча олдинда булиб, бу туман полиз экинлари етиштиришда узидан кейинги тумандан анча олдинда эканлигини куришимиз мумкин. Мева етиштириш вилоятнинг Фаргона, Кува, Риштон, Багдод туманларида юксак ривожланганлигини куришимиз мумкин. Жумладан Фаргона тумани шафтоли ва олманинг турли туман навларини, Кува тумани анор, гилос каби меваларни етиштиришда нафакат вилоят балки Республикада хам етакчи уринлардан бирида туради. Шунингдек Риштон тумани уриклари хам анча машхур. Вилоятнинг Олтиарик туманида дехкончилигининг анъанавий сохаси булган узум етиштириш жуда юкори даражада ривож топган булиб, туман бу борада Республикада етакчилардан хисобланади.

Шунингдек, Фаргона тумани гушт ишлаб чикаришда, Олтиарик, Бешарик, Фаргона туманлари сут ишлаб чикаришда, Бешарик, Дангара туманлари тухум етиштиришда, Ёзёвон, Бешарик, Багдод туманлари балик етиштиришда вилоятда етакчи хисобланишади(1-жадвал).

Кишлок хужалиги махсулотлари ишлаб чикариш ва у билан ахолини таъминлаш долзарб масалалардан бири хисобланади. Вилоят маъмурий бирликлари табиий шароити, ахолининг мехнат малакаси кишлок хужалик махсулотлари етиштириш ва ахолига етказиб беришда мухим омиллардан бири хисобланади. Вилоят худудининг асосий кисми текислик худудларидан иборат булганлиги, факат жанубий кисми тог ва тог олди, адирларнинг (Фаргона, Сух, кисман Бешарик, Олтиарик, Кува туманлари) мавжудлиги узига хос ва мос кишлок хужалик экинлари етиштиришни талаб этади.

Кишлок хужалик махсулотларини етиштиришда маъмурий бирликлар урни тахлили шуни курсатадики, Багдод тумани кишлок хужалигида (10 турдаги) озик-овкат махсулотларини етиштиришнинг уртача кийматлари хисобланганда етакчи эканлигини куришимиз мумкин. Багдод туманида 10 та озик-овкат махсулотини етиштиришнинг уртача киймати энг паст, яъни 3,8 ни ташкил

этди. Багдод тумани 1 марта биринчи уринни (картошка етиштиришда), 4 марта иккинчи уринни (донли экинлар, полиз, гушт, балик) эгаллаган. Туманнинг узум етиштириш курсаткичи энг паст булиб, бу махсулотни етиштиришдаи еттинчи урин туради.

1-жадвал

ФарFOна вилояти кишлок хужалигида айрим озик-овкат мах,сулотларини

етиштиришнинг худудий таркиби (2021 йил, % х,исобида)

№ Маъмурий худудий бирлик Донли экинлар Картошка Сабзавот Полиз Мева Узум Гушт т С Тухум Балик

1. Фаргона ш 0,3 1,5 1,0 0,2 1,4 0,4 5,4 1,2 6,4 1,5

2. Маргилон ш 0,0 0,8 0,7 0,0 1,7 2,1 3,1 0,6 1,6 0,0

3. ^укон ш 0,2 1,2 0,3 0,0 0,3 0,2 1,0 0,5 1,1 0,0

4. ^увасой ш 1,2 4,0 2,3 1,5 14,0 2,7 4,8 3,8 8,1 0,3

туманлар:

5. Бешарик 8,7 6,2 6,7 11,2 8,0 0,9 5,1 8,0 13,1 15,9

6. Богдод 8,8 10,3 6,8 13,0 8,4 3,6 7,5 6,9 6,7 17,3

7. Бувайда 8,3 4,5 4,8 7,5 2,2 3,5 6,2 6,7 4,7 4,3

8. Дангара 7,9 3,8 3,8 3,3 2,1 3,8 5,0 7,4 7,7 5,3

9. Ёзёвон 6,7 5,8 3,3 2,6 1,5 2,6 2,7 3,9 3,6 24,4

10. ^ува 6,3 8,8 7,3 5,4 9,4 3,6 6,1 7,0 3,6 5,1

11. ^уштепа 9,8 9,1 10,3 20,3 4,3 13,7 4,9 5,9 6,5 2,8

12. Олтиарик 5,6 6,8 14,2 12,4 4,3 32,0 7,2 9,2 3,7 1,6

13. Риштон 8,7 3,9 11,2 6,4 8,6 2,7 5,3 5,8 4,2 2,5

14. Сух 0,7 5,4 0,6 0,0 2,5 0,0 1,5 3,1 1,3 0,1

15. Тошлок 4,9 6,4 7,4 3,5 4,3 4,2 5,2 4,5 4,5 6,2

16. Узбекистон 5,0 7,9 5,6 6,6 6,5 9,8 5,8 6,8 5,3 1,4

17. Учкуприк 6,2 5,5 5,2 4,4 5,8 0,7 5,8 5,6 7,2 4,7

18. Фаргона 2,8 4,7 5,6 0,4 13,5 12,9 13,6 7,8 5,6 0,7

19. Фуркат 7,7 3,5 2,9 1,4 1,2 0,6 3,7 5,3 5,1 5,8

Жами 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Манба: Жадвал ФарFона вилояти статистика бошкармаси маълумотлари асосида

муаллиф томонидан яратилган

Маъмурий бирликлар ичида Олтиарик тумани озик-овкат махсулотларини етиштиришнинг уртача кийматлари хисобланганда энг куп биринчи (3 марта) уринни олган. Жумладан туман сабзавот, узум, сут етиштиришда вилоятда биринчи хисобланишига

358

карамай, донли экинлар, тухум, мева, балик етиштиришдаги урни анча пастлиги сабаб, туман умумий руйхатда 4 уринни банд этган.

Озик-овкат махсулотларини етиштиришнинг уртача кийматлари хисоб-китобларига кура Куштепа тумани эгаллаган булиб, туман донли экинлар, полиз экинлари етиштиришда биринчи, картошка ва узум етиштиришда иккинчи уринларни, сабзавот етиштиришда учинчи уринни эгаллаган булиб, уртача киймат 5,6 га тенг.

Вилоятнинг кишлок хужалигида озик-овкат махсулотлари ишлаб чикарувчи учинчи тумани Бешарик тумани булиб, туман тухум етиштиришда етакчиликни, сут етиштиришда иккинчи, донли экинлар ва балик етиштиришда учинчи уринларни банд этган. Уртача киймат 5,8 га тенг.

Озик-овкат махсулотларини етиштиришнинг уртача кийматлари хисоб-китобларига Дангара (факат тухум етиштиришда учинчи урин, Учкуприк, Кувасой шахри (факат мева етиштиришда биринчи, тухумда учинчи), Ёзёвон (факат балик етиштиришда биринчи), Фуркат туманлари паст курсаткичлар билан ажралиб турса, Фаргона шахри, Сух тумани (факат картошка етиштиришда 10 урин), Маргилон шахри, Кукон шахарлари энг куйи погоналарни эгаллаган. Юкоридаги маълумотлар кишлок хужалигида етиштирилган озик-овкат махсулотларининг микдорий курсаткичлари хисобланади. Ишлаб чикарилган озик-овкат махсулотларининг ахоли жон бошига тугри келувчи микдорий курсаткичи вилоятнинг уртача ахоли жон бошига тугри келувчи курсаткичлари билан солиштириш натижасида маъмурий бирликлар орасида турли туманликни кузатиш мумкин.

ХУЛОСА

Жумладан, донли экинлар етиштириш вилоятнинг Бешарик, Багдод, Бувайди, Дангара, Фуркат, Куштепа, Риштон, Ёзёвон туманларида туманларида вилоят ахолиси жон бошига тугри келувчи курсаткичлардан юкори эканлигини куришимиз мумкин. Кувасой шахри, Багдод, Фуркат, Олтиарик, Куштепа, Кува, Сух, Тошлок, Ёзёвон, Узбекистон туманларида картошка етиштириш ахоли жон бошига тугри келувчи вилоят курсаткичидан юкори эканлигини куришимиз мумкин. Сабзавот етиштиришда ахоли жон бошига тугри келадиган вилоят курсаткичидан юкори булган маъмурий бирликларга Бешарик, Багдод, Фаргона, Олтиарик, Куштепа. Кува, Риштон, Тошлок, Узбекистон туманлари кирса, Бешарик, Багдод, Бувайда, Олтиарик, Куштепа, Узбекистон туманларида полиз экинлари етиштириш вилоят курсаткичидан юкори натижаларга эга. Мева етиштиришнинг

359

Academic Research in Educational Sciences ISSN: 2181-1385

Volume 3 | Issue 9 | 2022 Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

ахоли жон бошига тугри келувчи кийматлари Кувасой шахри, Бешарик, Багдод,

етиштириш Кувасой шахри, Багдод, Бувайда, Дангара, Фаргона, Фуркат, Олтиарик туманларида, сут етиштириш Кувасой шахри ва Тошлок ва Учкуприк туманларидан ташкари барча туманларда, тухум етиштириш Кувасой шахри, Бешарик, Багдод, Дангара, Фуркат, Куштепа, Учкуприк, Ёзёвон туманларида, балик етиштириш, Кувасой шахри, Бешарик, Багдод, Дангара, Фаргона, Фуркат, Олтиарик, Куштепа, Ёзёвон, Узбекистон туманларида вилоят курсаткичидан юкори натижаларга эга.

Умумий хулоса сифатида шуни айтиш мумкинки, Фаргона вилояти кишлок хужалигида озик-овкат махсулотларини етиштириш минтаканинг табиий шароити, релъефи, иклими, ахоли жойлашуви, демографик таркиби, унинг мехнат малакаси хамда бозор таклифларини инобатга олиб таклиф ва тавсиялар ишлаб чикилиши максадга мувофик.

REFERENCES

1. Madaminov, Z. K. (2020). PRODUCTION AND CONSUMPTION OF GOODS OF PEOPLE'S CONSUMPTION AS AN OBJECT OF GEOGRAPHICAL RESEARCHES. Экономика и социум, (1), 61-63.

2. Мадаминов, З. Х., Салиджанов, С. О., & Сабиров, Т. С. (2019). ТЕРРИТОРИАЛЬНЫЕ УСТРОЙСТВА ДЛЯ ПРОИЗВОДСТВА ТОВАРОВ НАРОДНОГО ПОТРЕБЛЕНИЯ В СИСТЕМЕ ПРИРОДА-НАСЕЛЕНИЕ-ХОЗЯЙСТВО (НА ПРИМЕРЕ КОМПЛЕКСНОЙ АГРОПРОМЫШЛЕННОСТИ). Экономика и социум, (10), 481-484.

3. Komilova, N. K., Hudayberganova, R. T., Murtazaev, I. B., Abdinazarova, H. O., & Madaminov, Z. H. (2019). Economic and geographic problems of improvement of industrial sectors and local structure of Uzbekistan. J. Advanced Res. L. & Econ., 10, 1916.

4. Мадаминов, З. Х. (2019). ГЕОГРАФИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ПОТРЕБЛЕНИЯ НАСЕЛЕНИИ. Экономика и социум, (10), 485-488.

5. Мадаминов, З. Х., Абдукаххоров, Л. Ш., & Алижонова, Н. У. (2022). ОЗИК-ОВКАТ МАДСУЛОТЛАРИ ИШЛАБ ЧИКАРИШ ВА ИСТЕЪМОЛ КИЛИШГА ТАЪСИР КИЛУВЧИ ОМИЛЛАР. Academic research in educational sciences, 3(5), 88-93.

Фаргона, Кува, Риштон, Узбекистон туманларида, узум етиштириш Фаргона, Олтиарик, Куштепа, Узбекистон туманлари ва Кувасой шахрида, гушт

September, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.