Научная статья на тему 'НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ТОПОНИМИКАСИ ВА ҚАДИМИЙ ЎТМИШИГА БИР НАЗАР'

НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ТОПОНИМИКАСИ ВА ҚАДИМИЙ ЎТМИШИГА БИР НАЗАР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
427
63
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
манбашунослик / тарихий манбалар / топонимика / Хатлом / Монисо / Мовароуннаҳр / ноҳия / бўлислар / уезд. / source studies / historical sources / toponymy / Khatlom / Moniso / Movarounnahr / districts / districts / districts

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Абдуллаев, Илхом Икрамович

Ушбу мақолада Наманган вилояти топонимикаси ва манбашунослиги ҳақида илмий изланиш олиб борилган. Наманган вилоятидаги қадимий манзиллар ҳақида фикр мулоҳазалар олиб борилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A LOOK AT THE TOPONYMICS AND ANCIENT PAST OF NAMANGAN REGION

This article is a scientific study of toponymy and source studies of Namangan region. Opinions were expressed about the ancient settlements in Namangan region

Текст научной работы на тему «НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ТОПОНИМИКАСИ ВА ҚАДИМИЙ ЎТМИШИГА БИР НАЗАР»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ТОПОНИМИКАСИ ВА ЦАДИМИЙ

УТМИШИГА БИР НАЗАР

Абдуллаев Илхом Икрамович

Наманган давлат университети магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Наманган вилояти топонимикаси ва манбашунослиги уацида илмий изланиш олиб борилган. Наманган вилоятидаги цадимий манзиллар уацида фикр мулоуазалар олиб борилган.

Калит сузлар: манбашунослик, тарихий манбалар, топонимика, Хатлом, Монисо, Мовароуннаур, ноуия, булислар, уезд.

ABSTRACT

This article is a scientific study of toponymy and source studies of Namangan region. Opinions were expressed about the ancient settlements in Namangan region.

Keywords: source studies, historical sources, toponymy, Khatlom, Moniso, Movarounnahr, districts, districts, districts

КИРИШ

Узбекистан тарихида манбашунослик ва тарихий манбалар яратиш, узининг узок тарихига эга. Бу асарларда Узбекистан худудидаги цадимий шахарлар, тарихий обидалар хакида мухим тарихий маълумотлар ёзиб колдирилган. Бунга мисол сифатида Наманган вилояти кадимий шахарлари хакидаги асарларни мисол килишимиз мумкин.

АДАБИЁТЛАР ВА МЕТОДЛАР

Фаргона водийси, жумладан, Наманган вилояти географик номлари хакидаги илк ёзма манба муаллифи номаълум "Худуд ул-олам" (Х аср) асаридир. Шунингдек, Шамсиддин Абу Абдуллох Мухаммад Ибн Ахмад ибн Абу Бакр ал-Мукаддасийнинг "Хасан ат-Такосим", Захириддин Мухаммад Бобурнинг "Бобурнома", Исокхон Ибратнинг "Тарихи Фаргона" асарлари хам Наманган вилояти топонимиясини урганишда мухим манбалардан хисобланади. Араб географи ва сайёхи Мукаддасийнинг "Ахсан ат-таккосим фи маърифат ал-аколим" ("Иклимларни урганиш учун энг яхши кулланма") номли асарида Фаргона водийсидаги 40 шахар каторида Ахсикат, Косон, Боб (Поп)

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

шахарлари хам тилга олинган. Бу хозирги Ахсикент, Косонсой, Поп худудлари кадимийлигидан далолат беради.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Наманган вилояти топонимикаси тарихийлик ахамияти хозирги давр тадкикотчилари эътибор марказида булиб келади. Муаллифи номаълум илмий манбаларда кискача "Худуд ул-олам" шаклида танилган "Китоб худуд ул-олам мин ал-машрик ила-л-магриб" (982-983) асари хам Наманган вилояти топонимикасининг тарихий манбаларидан бири хисобланади. Асарда вилоят топонимиясига мансуб Хатлом (хозирги Норин) дарёси, Боб (хозирги Поп), Ахсикат (хозирги Ахси) каби тарихий худудлар кузатилади. Китобнинг "Дарёлар хакида суз" номли кисмида Хатлом дарёсига куйидагича изох берилади. "Яна бири Хатлом дарёси. Монисо тогидан, Халлух ва Ягмо уртасидаги чегарадан бошланади. Хатлом шахардан окиб утиб, Боб якинигача боради ва Узганд дарёсига куйилади".

Бу уринда келтирилган Боб - хозирги Поп шахри, Поп туманининг маркази. Шунингдек, китобнинг бошка урнида мазкур шахарга оид куйидаги кайд кузатилади: "Кашукас, Поб - иккита обод шахарча, экинзорлари куп. Мазкур шахарларнинг барчаси Фаргона нохиятига мансуб". Бу хам юкоридаги фикримизни тасдиклайди. Демак, мазкур манбада хозирги Поп ойконими Боб, Поб каби вариантларда учрайди.

Рисоланинг "Мовароуннахр нохияси ва ундаги шахарлар хакида суз" кисмида хозирги Ахсикент ойконими Ахсикат шаклида берилиб, куйидагича изохланган: "Ахсикат - Фаргонанинг касабаси, амир ва масъул аъёнларнинг кароргохи эрур; Хашарт дарёси буйида жойлашган; тог этагида". Хашарт айнан хозирги Сирдарёдир. Китобни Х асрда ёзилганлиги эътиборга олинса, Наманган вилояти топонимиясига мансуб Поп, Ахси номларининг кадимийлиги, тарихийлиги англашилади. Бобурнинг "Бобурнома" асарида Ахси (Ахсикат), Архиён (хозирги Айкирон), Косон (хозирги Косонсой шахри), Санг, Гунбази Чаман, Карнон, Гаво (хозирги Гова), Поп, Навканд (хозирги Навкент), Пошхорон // Бишхорон (хозирги Пешкургон), Норин каби худудлар келтирилган. Мазкур асар вилоят топонимиясига оид айрим худудларнинг тарихий шаклларини, этимологиясини урганишда мухим ахамиятга эга.

Ибратнинг "Фаргона тарихи" асари Наманган вилояти кадимий жойларига оид тарихий манбалардан биридир. Наманган вилояти худуди энг кадимги ахоли яшаган ва жойлашган масканлардан бири хисобланади. Ахолининг утрок хаёт кечириши ва дастлабки сугорма дехкончилик

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

тугрисидаги маълумотлар м.а. VI-VII асрларга бориб такалади. Бу вактларда Фаргона водийсида сиёсий-маъмурий, иктисодий ва маданий марказ ролини Косон шахри (хозирги Косонсой ) уйнаган. Эрамизнинг биринчи асридан бошлаб Фаргона Буюк Кушон империяси таркибига кирган ва унинг маркази Косон шахри булган. Рус истилолари ва шуролар даврида хам вилоят чегаралари, туманлари сони бир неча бор узгарган. Жумладан, 1920-йиллардаги маълумотларга кура, вилоятда уезд, приставлик, волост, кишлок ва овул жамоалари булган. Наманган уезди Фаргона вилояти таркибидаги мухим ахамиятга эга худуд хисобланиб, 1925-йилги маълумотларга Караганда куйидаги волостлар (булислар)ни уз ичига олган: Олмос, Ахси - Шаханд, Ашт, Бободархон, Варзик, Косон, Капа, Киргизкургон, Нанай, Поп, Пишкарон, Тергачи, Туракургон, Уйчи, Хонобод, Чодак, Чорток, Чуст ва Янгикургон.

Вилоятнинг мухим таркибий кисми булган Наманган уезди дастлаб 26 та волост, 131 та кишлок жамоаларига булинган. 1897-йили унга Чуст уезди хам бирлаштирилиб, Наманган уезди таркибидаги волостлар сони 29 тага, кишлок жамоалари эса 151 тага етди.

1924 йилга оид архив хужжатида курсатилишича улар куйидагилар эди: Арим, Кизилжар, Киркугул, Сарой, Сусамир, Мустур, Чоткол, Кутлуг Саид, Багиш, Боястон, Олмос, АхсиШаханд, Ашт, Бободархон, Варзик, Косон, Капа, Киргизкургон, Нанай, Поп, Пишкургон, Тергачи, Туракургон, Уйчи, Хонобод, Чодак, Чуст, Чорток, Янгикургон каби. Далиллардан куринадики, йирик маъмурий худудлар,аъни утмишдаги волост ва уездлар, хозирдаги вилоят ва туман ахоли масканлари: кишлок ва шахарларнинг номлари билан аталган. Чунончи, хозирда Наманган вилоятининг 11та туманидан 9 таси ойконимлар билан аталган: Поп, Туракургон, Уйчи, Чорток, Янгикургон, Косонсой, Чуст, Наманган, Учкургон каби. Бу топонимияда кенг таркалган холат. Юртимиз топонимиясида, хусусан, Наманган вилояти ойконимиясида анъана мавжуд. Исохкон Ибратнинг "Тарихи Фаргона" асари айнан водий тарихига багишланганлиги, узида кенг куламли материалларни жамлаганлиги билан тарихий ва илмий нуктаи назардан диккатга молик. Шу боис "Тарихи Фаргона" асари Фаргона водийси, хусусан, Наманган вилояти тарихий топонимиясини урганишда хам алохида ахамиятга эга. Асарнинг "Таърихи Намангон" номли бобида Наманган полисоними, Сардоба, Лаббайтога, Дегрезлик, Косонсой, Туракургон каби ойконимлар хусусида тарихий нуктаи назардан фикр юритилган. Биз ана шу манбага таянган холда Исхокхон Ибратнинг топонимик талкин ва карашлари хусусида фикр юритмокчимиз. Наманган астионими

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

хакида Ибрат хам анчайин атрофлича фикр юритиб куйидагиларни ёзади: "Наманган янгилик жихатидинму ёки биз ахли ислом диний китобларга ахамият беруб, тарихларга ахамият йуклиги сабаблу, бу Намангонга хеч ким равшан тарих килмаган экан. Бу сабабдан бир китоб курилмайди. Кариялар огзидан огиз эшитилуб, хадди тавотурга етуб, ёнида булак килу кол булмай, хаммани масмуъи булган равшан сузлар билан адо килинадур. Чунончи, бу Намангон асли намангон эмасдур. Форсий лафзи бирла намакон - намак кондур. Муни маъниси шу эканки, бизни Чигатой тилида асли гон йук экан, бу шеваи форсийдур. Чикайтойда кон ёки гон ё кон буладур. Бу лафзи гон конни осон килибдур. Ёки форсийлар ихтилоти ва хам буёни лафзи форсий учун гон деб машхур ва бу лафзда мазкур булди. Чунончи, Намангон аввали холда, яъни мунда туккиз юз йил илгари ерларда хеч ким булмай ётган биёбон - култуз булиб, ул вактда Бухоро хонликлариндан Абдуллоххон бу Фаргона тарафларига келиб, хар ерга гох сардобалар кавлаб, саккойи муминингга чохлари тепасига гумбазлар килиб, куб халкга кафлик ишларни килган хон экан. Ул киши бул Намангонни ерига келиб, алхолда сардоба деган мадраса бордур // бир Чуст ва бир аминлик махалладур, ул ерга тушуб, дархол сардоба кавлатиб, неча кунлар тутуб, бир тарафли дарё ва бир тараф тог хавоси яхши учун бу ерга бир шахар бино килмок булуб уз ичларидан бир оголик мансабида турган кишини амр килиб, шахар килмок булганда, ушал ерни дарё тарафи бутун шур кул булуб ётган туз экан. Бинобарон, намак кон деб, яъни туз кон деб атаган экан. Бу намак кон лафзини форсийда гон килиб ёзуб, намакконни намангон деб, бир нуни зоида илан намангон булди, асли намаккондур.

ХУЛОСА

Ибрат "Наманган топоними "намак кон", яъни "туз кони" бирикмасининг даврлар давомида сайкалланиш махсули деган хулосага келади. Унинг фикрича, Наманган полисонимининг этноними туз кони, шур кул маъносидаги намак кон бирикмасидир. Тахлиллардан куринадики, юкоридаги асарларда келтирилган маълумотлар уз мазмун-мохияти билан тарих, география, этнография фанларига оид тарихий манба булиб, Наманган вилояти топонимиясининг тарихий вариантларини, халкона этимологик талкинларини, номинативмотиватсион хусусиятларини тадкик этишда хам ахамиятга эга.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Ахмедов Б. Узбекистон тарихи манбалари. - Т.: Укитувчи; 2001. - Б.122-123.

2. Худуд ул-олам. - Т.: O'zbekiston; 2008. - Б.64.

54

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

3. Захириддин Мухаммад Бобур. Бобурнома. - Т.: Шарк; 2002. -Б.336.

4. Список насселённых мест Узбекской ССР и Таджикиской АССР. Выпуск III. Ферганская областъ. - Самарканд, 1925. - С.1-4.

5. ^осимов Й. Наманган вохасини сугорилиш тарихидан. -Т.: Фан; 1988. - Б.45.

6. Мирзалиев Э.Ю., Базарова М.Т. Наманганнинг XI аср охири - XX аср бошидаги социал-иктисодий ва маданий рикожланиши. - Наманган. 1998. -

7. Rustamaliyev, Mirjalol Hayrullo O'G'Li. "Rajiv Gandi hokimyati davrida Hindistondagi siyosiy inqiroz." Science and Education 3.5 (2022): 1097-1101.

Б.7.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.