Научная статья на тему 'НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ШАҲАРЛАРИНИНГ ШАҲАРСОЗЛИГИ'

НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ШАҲАРЛАРИНИНГ ШАҲАРСОЗЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
140
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маданий ёдгорликлар / маданий мерос объектлари / замонавий шаҳарсозлик / зиёратгоҳлар / масжидлар / гумбаз. / cultural monuments / objects of cultural heritage / modern urban planning / shrines / mosques / dom.

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Z. Adilov

Ушбу мақолада бугунги кундаги мавжуд тарихий обидаларни ҳолатини янгидан ўрганиш, уларни жойлашган ўринларини таҳлил қилиш, бино ва иншоотларни қайтадан техник рўйхатдан ўтказиш, тарихий маълумотлар асосида уларни мазмун-моҳиятини бойитиш бўйича маълумотлар баён қилинган.Шунингдек, мақолада Наманган вилоятидаги тарихий обидаларни замонавий қиёфага келтириш асосида халқаро туризмни ривожлантириш бўйича муҳим масалаларга ҳам эътибор қаратилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

URBAN PLANNING OF THE CITIES OF NAMANGAN REGION

This article provides information on the re-examination of existing historical monuments, analysis of their location, re-registration of buildings and structures, enrichment of their content based on historical data, and highlights important issues in the development of international tourism.

Текст научной работы на тему «НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ШАҲАРЛАРИНИНГ ШАҲАРСОЗЛИГИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ША^АРЛАРИНИНГ ША^АРСОЗЛИГИ

Адилов Зафар Равшанович

Наманган мухдндислик-курилиш институти катта укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.7245576 Аннотация. Ушбу мацолада бугунги кундаги мавжуд тарихий обидаларни %олатини янгидан урганиш, уларни жойлашган уринларини та%лил цилиш, бино ва иншоотларни цайтадан техник руйхатдан утказиш, тарихий маълумотлар асосида уларни мазмун-мо%иятини бойитиш буйича маълумотлар баён цилинган.Шунингдек, мацолада Наманган вилоятидаги тарихий обидаларни замонавий циёфага келтириш асосида халцаро туризмни ривожлантириш буйича му%им масалаларга %ам эътибор царатилган.

Калит сузлар: маданий ёдгорликлар, маданий мерос объектлари, замонавий ша%арсозлик, зиёратго%лар, масжидлар, гумбаз.

ГРАДОСТРОИТЕЛЬСТВО ГОРОДОВ НАМАНГАНСКОЙ ОБЛАСТИ Аннотация. В в данной статье приведены сведения о переосвидетельствовании существующих исторических памятников, анализе их местонахождения, переоформлении зданий и сооружений, обогащении их содержания на основе исторических данных, а также освещены важные вопросы развития международного туризма.

Ключевые слова: памятники культуры, объекты культурного наследия, современное градостроительство,святыни, мечети, купола.

URBAN PLANNING OF THE CITIES OF NAMANGAN REGION

Abstract. This article provides information on the re-examination of existing historical monuments, analysis of their location, re-registration of buildings and structures, enrichment of their content based on historical data, and highlights important issues in the development of international tourism.

Keywords: cultural monuments, objects of cultural heritage, modern urban planning, shrines, mosques, dom.

КИРИШ

Х,ар бир инсоннинг аждодлардан колган меросга, уз халки тарихига булган муносабати ва кизикиши унинг эскиликка учлиги билан эмас, балки оддий инсоний туйгуси, боболар кони ва пешона тери тукилган тупрок юракдаги Ватан деган яшил дарахт илдизларига сув ичириши билан изох,ланиши керак. кадимги ёдгорликлар биз учун халкимизнинг маданий тафаккурини, маънавий киёфасини, ижодкорлик дах,осини намоён этишидан гоят мух,имдир. Кух,на обида ва кулёзмалар асрий мусика ва халк огзаки ижоди биз учун энг аввало халкимиз тарихини ёритувчи чироклардир.

Ота - боболаримизнинг маънавий мероси, турмуш тарзи, орзу - уйлари, фалсафаси, х,ис-туйгулари, санъат ва илму - маърифатини самарали таргиб килувчи кимматли воситаларидан бири меъморий ёдгорликлар х,исобланади. Чунки, меъморий ёдгорликлар халкимизнинг тарихий, илмий, маънавий ахдмиятга эга булган бойликлари, кадриятларини урганиш, дунёга танитиш ва таргиб этишга хизмат килувчи бекиёс ташвикот воситаси вазифасини бажаради.

Халкнинг турмуш даражасини билмокчи булсанг унинг бозорини бориб кур, дейишади. Худди шунингдек бирор халкнинг утмиши, маънавий кадриятларини

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ШТЕКМАТЮМЛЬ 8С1БОТ1Р1С ГОШ1ЧАЬ УОШЫБ 1 188иБ 6 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

урганмокчи булган х,ар кайси укимишли, зиёли одам, унинг тарихий обидалари, кутубхоналари билан бирга музейларини х,ам куришга интилади. Чунки, бундай даргох,ларда кургазмага куйилган х,ар бир буюм, х,ар бир ёзув муайян халкнинг утмишидан жонли х,икоя килади.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Наманган вилояти х,удуди инсоният цивилизациясининг энг кадимий минтакаларидан хисобланади. Купгина тарихий ёдгорликлар, хусусан жез (бронза) даври манзилгохлари, кабристонлар, антик ва урта аср калъа ва шахдрларининг колдиклари, асрлар давомида викор тукиб турган меъморчилик обидалари ана шуни тасдиклайди. Археолог олимлар Урта Осиё шахдрларининг вужудга келиши ва ривожланиши тарихининг айрим даврларини аникладилар. Бу мавзуда В.М.Массон, А.А.Аскаров, Б.А. Литвинский, А.Заднепровский, Н.Н.Негматов, Ф.Буряков, Т,Ш.Ширинов, А.Анорбоев каби археолог олимлар тадкикотлари мавжуд[1].

Кейинги пайтларда Урта Осиё шахдрлари тарихи борасида катта ишлар олиб бораётган академик А.А.Аскаров ва тарих фанлари доктори Т.Ш.Шириновларнинг хулосаларига кура, Фаргона водийсида шахдрларнинг пайдо булиши, ривожланиши бутун Урта Осиёдаги каби умумий х,усусиятлар билан бирга узига х,ос томонларга х,ам эгадир. Атрофи табиий равишда уралган водий кисман умумий жараёнлардан йирокрок булган. Узок йиллар олиб борилган археологик тадкикотларга кура водийда илк шахдрлар пайдо булиши бошка жойлардагидан, айтайлик, Бактриядагидан кейинрок руй берган. Кадимги шахдр белгилари х,ам бошка минтакаларникидан кам булсада фарк килади[2].

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Наманган вилояти нафакат Узбекистонда, балки, бутун Марказий Осиё х,удудида такрорланмас табиий манзараларга бойлиги билан ажралиб туради. Вилоят марказий Осиёнинг «Жавохири» хисобланган Фаргона водийсининг шимолий кисмига жойлашган булиб, чузилган туртбурчакни эслатади хамда гарбдан шаркка 130 км, шимолдан Жанубга эса 35 кмдан 80 кмга кадар чузилган. Худуди 7,9 минг кв км. Узбекистоннинг Фаргона водийси вилоятлари уртасида худуди катталиги жихатидан биринчи уринда туради. Шимол ва шимолий - шаркдан киргизистон Республикасининг Жалолобод вилояти, шимолий - гарб ва гарбда Тошкент вилояти ва Тожикистон Республикасининг Хужанд вилояти, жануб ва жанубий - шаркда Фаргона вилоятининг ^укон группа туманлари хамда Андижон вилояти билан чегараланган. Наманган вилояти узининг хилма - хил табиий бойликлари билан х,ам алох,ида ахдмиятга эга. Инсон хаёти хамда юксак даражада ривожланган дехкончилик учун зарур булган барча табиий шарт - шароитлар бу ерда кадимдан мавжуддир. Вилоятнинг тупроги серунум, об - хавоси муътадил, сув ресурсларига бой. Бу эса кадим замонлардаёк утрок дехкончилик маданиятининг юзага келишига маълум даражада имконият тугдирган. Худди Бактрия, Сугд, Хоразм сингари Фаргона водийси хам Урта Осиёнинг тарихи алохида кадимий - маданий вилоятларидан биридир.

Наманган Норин дарёсидан чиккан Янги арикнинг чап киргогида Сирдарёдан шимолда ётади. Шахар рус ва тузем кисмларидан иборат, рус кисмида 60 гача уйлар бор. Тузем Наманган русидан шаркда ётади ва унда 12.100 гача уйлар бор ва 100 паст ва 20 урта мусулмон мактаблари саналади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

"Наманган вилояти меъморий обидалари сирлари" китобида келтирилишича: "1814 йилда Наманганда булган рус сайёхи Ф.Назаров шахар бозорлари, ахоли зичлиги, пахта, когоз фабрикалари ва бошкалар хакида ёзади. Наманган шахри 15 чакирим узунликдаги айланма девор билан уралган, бозори ^укон бозоридан анча катта булган"[3]. МУ^ОКАМА

Манбаларнинг курсатишича Наманган вилояти куп асрлик тарихга эга булиб, инсоният цивилизациясининг энг кадимий манзилларидан бири хисобланади. Купгина тарихий ёдгорликлар: тош асри кишиларининг манзиллари, кояларга туширилган тасвирлар, кабристонлар, бронза даврининг кишлоклари, урта аср калъаларининг ва шахарларининг колдиклари, ажойиб меъморлик иншоотлари ана шундан далолат беради.

Фаргона водийси хусусан Наманган вохаси узининг катта - кичик шахарларига эга. Уларнинг бири кухна ва кадимий булса иккинчиси ёш ва навкирондир. Ана шундай шахарлардан бири Чустдир. Чуст Фаргона водийсининг кадимий шахарларидан бири булиб, узига хос хусусиятларига эга булиб, у асрлар давомида куплаб давлатлар, подшохлигу - хонликлар таркибида хаёт кечирган.

Чуст ёдгорлиги асосан эрадан аввалги иккинчи минг йилликнинг охири-биринчи минг йилликнинг биринчи ярмига тугри келади. Бу манзилгохлар ичида энг машхур ва яхши урганилган мавзе Чуст шахридан 2,5 км шимолда, Говасой сохилида жойлашган. Халк тилида Буонамозор номи билан юритиладиган бу манзилгох дастлаб археологлардан М.Э.Воронец ва В.И.Спришевскийлар томонидан урганилиб фанга киритилди. Чуст маданияти кишилари утрок хаёт кечирганлар ва дехкончилик килганлар, уларнинг хужалик юритиш даражаси анча юкори булган, чорвачилик, тукувчилик ва металл ишлаш билан шугулланганлар[4].

Сунгги йилларда Наманган шахрида курилиш коммуникация максадларидаги ер ишлари жараёнида шахарнинг ёшига аниклик киритувчи бир канча топилмалар кулга киритилди.

ХУЛОСА

Чунончи, сопол идишларни синиклари археологларнинг фикрича X асрга тааллуклидир. Улар узининг рангини ханузгача йукотмаган. Шунингдек, кухна Ахсикент ва Афросиёб (Самарканд) гиштларига ухшаш хажми катта пишик гиштларнинг топилиши хам диккатга сазовордир[5].

XIX асрнинг 60 -йилларида Россия Урта Осиёни, 1876 йилда Фаргона водийси худудини узига тула карам килиб олди. Бу пайтгача ^укон хонлигидаги шахарлар бир даражада узларининг ер эгалиги даврига хос булган киёфаларини саклаб келар эди. Шахар маркази Чорсу булиб, у ердан чор атрофга кучалар чузилиб кетган, кучалар орасида хавш-жойлари зич махаллалар жойлашганди. Шахар майдонидан ташкарида эса узумзорлар, бог - роглар кулф уриф усиб ётарди. Аксарият шахарларда 4 тадан даха булиб, хар бир даха узининг маъмурий хукмдорига, яъни биттадан козиси ва мингбошисига эга эди. Масалан, Наманган шахри 4 кисмга ёки 4 дахага - Лаббайтога, Сардоба, Чукур куча ва Дегрезликка булиниб, идора этилган[6].

REFERENCES

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

1. Б.ХМатбобоев, Р. Т. Шамсуддинов, АМамажонов "Буюк Ипак йулидаги Фаргона шахарлари" Андижон, "Мерос", 1994, 13-бет

2. И.Юсупов, Э.Мирзаалиев "Наманган шахри тарихидан лавхалар", Наманган, 2010, 5-бет

3. Юсупов И.Ю., Мирзаалиев Э.Ю. Наманган вилояти меъморий обидалари сирлари. -"Наманган", 2008. 16-бет

4. Б.Х.Матбобоев, Р.Т.Шамсуддинов, А.Мамажоиов."Буюк Ипак йулидаги Фаргона шацарлари"-Андижон, "Мерос", 1994, 13-бет

5. Наманган цацицати", 1981 йил 23 сентябрь.

6. У. Мавлонов, Д. Махкамова, "Маданий алокалар ва саздо йуллари", Тошкент "Академия", 2004, 68-69 бетлар

7. Adilov, Z. (2021, June). ISSUES OF IMPROVING TOURIST OPPORTUNITIES IN NAMANGAN REGION. In Конференции.

8. Ravshanovich, A. Z. (2021). Issues Of Improving Tourism Opportunities In Namangan Region. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 26(2), 40-44..

9. Адилов, З. Р., & Болгабоев, Д. (2021). РЕСТАВРАЦИЯ И СОХРАНЕНИЕ СУЩЕСТВУЮЩИХ ИСТОРИЧЕСКО - АРХИТЕКТУРНЫХ ПАМЯТНИКОВ НАМАНГАНСКОЙ ОБЛАСТИ-ОСНОВА РАЗВИТИЯ МЕЖДУНАРОДНОГО ТУРИЗМА. Вестник Науки и Творчества, (11 (71)), 38-44.

10. Ravshanovich, A. Z. (2021). Namangan Historical Architectural Monuments. Design Engineering, 6940-6945.

11. Адилов, З. Р., & Рахмонбердиев, С. (2021). НАМАНГАН ВИЛОЯТИНИНГ ТУРИЗМ ИМКОНИЯТЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ МАСАЛАЛАРИ. Вестник Науки и Творчества, (11 (71)), 34-37.

12. Адилов, З. Р. (2021). ЗАЩИТА КУЛЬТУРНОГО НАСЛЕДИЯ СОКРОВИЩА НАШЕГО НАРОДА-ОСНОВА НАШИХ НАЦИОНАЛЬНЫХ ЦЕННОСТЕЙ. In НАУКА И ПРОСВЕЩЕНИЕ: АКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ, ДОСТИЖЕНИЯ И ИННОВАЦИИ (pp. 249-252).

13. Адилов, З. Р. (2022). ЁШЛАРГА МАДАНИЙ МЕРОС ХДЗИНАСИНИ ТАРГИБ ^ИЛИШ МАСАЛАЛАРИ. ИЖТИМОИЙ ФАНЛАРДА ИННОВАЦИЯ ОНЛАЙН ИЛМИЙЖУРНАЛИ, 2(4), 124-130.

14. Adilov, Z. R. (2022). Peculiarities of Construction Drawings. EUROPEAN JOURNAL OF INNOVATION IN NONFORMAL EDUCATION,, 2(4), 227-230.

15. Адилов, З. Р. (2022). НАМАНГАН ВИЛОЯТИ МАДАНИЙ МЕРОС ХДЗИНАСИНИ АСРАШ МИЛЛИЙ ^АДРИЯТЛАРИМИЗНИНГ АСОСИДИР. TA'LIM VA RIVOJLANISH TAHLILIONLAYNILMIY JURNALI, 69-73.

16. Mahmudov, O. Z. O., & Kasimov, I. M. (2021). THE STUDY OF THE GEOECOLOGICAL PROBLEMS OF A BIG CITY. Academic research in educational sciences, 2(4), 271-275.

17. Раззаков, С. Ж., Холбоев, З. Х., & Косимов, И. М. (2020). Определение динамических характеристик модели зданий, возведенных из малопрочных материалов.

18. Ozodovich, H. A., & Maribovich, Q. I. (2022). Improving the Design of Youth Innovative-Creative and Development Scientific Centers. Eurasian Scientific Herald, 7, 72-76.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

19. Арифжанов, А. М., Фатхуллаев, А. М., Самиев, Л. Н., & Косимов, И. (2015). Установившееся неравномерное движение взвесенесущего потока в верхнем бьефе гидроузла. Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук, (5-2), 204-207.

20. Zokirjon o'g'li, M. O., & Kasimov, I. M. (2021). MODELING OF BUILDINGS. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(05), 772-781.

21. Ozodovich, H. A., & Maribovich, Q. I. (2022). Improving the Design of Youth Innovative-Creative and Development Scientific Centers. Eurasian Scientific Herald, 7, 72-76.

22. Bakhodir, D. (2021). Formation And Development Of Military Architecture In Fergana (Antiquity, Early Middle Ages). Turkish Journal of Computer and Mathematics Education (TURCOMAT), 12(4), 106-109.

23. Ахмедов, Р. М., Дадаханов, Б., & Ахмедов, Ф. Р. (2016). Методы прогнозирования объемов финансирования ремонта и строительства автомобильных дорог. Инновационная наука, (6-1), 38-40.

24. Дедаханов, Б. (2017). Особенности конструктивно-технологических решений граждающих конструкций энергоэффективных зданий. Символ науки, (12), 22-25.

25. Дадаханов, Б. (2017). Особенности физико-механических свойств теплоизоляционных материалов для крыш. Символ науки, 2(3), 53-55.

26. Дадаханов, Б., & Ахмедов, Ф. Р. Доц. каф.«Производство строител. материалов, изделий и конструкций» Наманганский инженерно-педагогический институт. Свидетельство о регистрации СМИ-ПИ № ФС77-61597, 38.

27. Касимов, О. С. (2021). СОВРЕМЕННЫЙ ИНТЕРЬЕР. Интернаука, 20(196 часть 1), 88.

28. Raimjonovna, N. N. (2022). URBAN AND URBAN PLANNING AS AN OBJECT OF PHILOSOPHICAL AND AESTHETIC RESEARCH. INNOVATIVE ACHIEVEMENTS IN SCIENCE 2022, 1(9), 65-69.

29. Azizbek, H. (2022). The Main Artistic Principles of The Project Proposal of The Ecological Mosque. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF THEORETICAL & APPLIED SCIENCES, 3(6), 45-51.

30. Акрамов, К. (2022). Afrosiab, Panjikent monuments interior solutions. Общество и инновации, 3(6/S), 62-66.

31. Ibragimjon o'g'li, A. K. (2022). URBANIZATION AS A MAIN OBJECT OF PHILOSOPHICAL AND AESTHETIC RESEARCH. INNOVATIVE ACHIEVEMENTS IN SCIENCE 2022, 1(9), 70-75.

32. Sharifjanovna, Q. M. (2022). METHODS OF USING FINE ARTS IN THE PROCESS OF DEVELOPING THE PROFESSIONAL COMPETENCIES OF FUTURE ARCHITECTS. INTERNATIONAL JOURNAL OF RESEARCH IN COMMERCE, IT, ENGINEERING AND SOCIAL SCIENCES ISSN: 2349-7793 Impact Factor: 6.876, 16(5), 49-51.

33. Kahharov, A. A., & qizi Rahimova, G. E. (2021). Intensive Methods of Developing Students' Graphic Competencies in the Training of Competitive Personnel. European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630), 7, 38-44.

34. кизи Рахимова, Г. Э., Холмирзаев, А., & Турсунбоева, М. (2022, May). РОЛЬ И ЗНАЧЕНИЕ ТЕКУЩИХ ПРОГРАММ ПРОДВИЖЕНИЯ (PIRLS, PISA, TIMSS,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

TALIS) РЕФОРМЫ ДОШКОЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ. In International Conference on Research Identity, Value and Ethics (pp. 242-244).

35. Buzrukov, Z., Yakubjanov, I., & Umataliev, M. (2021). Features of the joint work of structures and pile foundations on loess foundations. In E3S Web of Conferences (Vol. 264, p. 02048). EDP Sciences.

36. Хамидов, О. У. У., Якубджаиов, И. И., & Хайдаров, А. А. (2018). УЧРЕЖДЕНИЯ ОБЩЕСТВЕННОГО ПИТАНИЯ: ФУНКЦИОНАЛЬНАЯ СТРУКТУРА И РАСПОЛОЖЕНИЕ. Science Time, (6 (54)), 11-14.

37. Yuldashev, S., & Xakimov, S. (2022). ТЕМИР ЙУЛ ТРАНСПОРТИДАН КЕЛИБ ЧЩАДИГАН ТЕБРАНИШЛАР ХАСИДА. Science and innovation, 1(A5), 376-379.

38. Шаропов, Б. Х., Хакимов, С. Р., & Рахимова, С. (2021). Оптимизация режимов гелиотеплохимической обработки золоцементных композиций. Матрица научного познания, (12-1), 115-123.

39. Yuvmitov, A., & Hakimov, S. R. (2021). Influence of seismic isolation on the stress-strain state of buildings. Acta of Turin Polytechnic University in Tashkent, 11(1), 71-79.

40. Хакимов, С., Шаропов, Б., & Абдуназаров, А. (2022). БИНО ВА ИНШООТЛАРНИНГ СЕЙСМИК МУСТАХКАМЛИГИ БУЙИЧА ХОРИЖИЙ ДАВЛАТЛАР (РОССИЯ, ЯПОНИЯ, ХИТОЙ, А^Ш) МЕЪЁРИЙ ХУЖЖАТЛАРИ ТАХЛИЛИ. BARQARORLIK VA YETAKCHITADQIQOTLAR ONLAYNILMIY JURNALI, 806-809.

41. Хакимов, С. (2022). АКТИВ ВА ПАССИВ СЕЙСМИК УСУЛЛАРИ ХАМДА УЛАРНИНГ АСОСИЙ ВАЗИФАЛАРИ. Journal of Integrated Education and Research, 1(2), 30-36.

42. Арифжанов, А. М., Фатхуллаев, А. М., Самиев, Л. Н., & Хотамкулов, Б. (2015). Русловые процессы в оросительных каналах. Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук, (5-2), 207-209.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.