Научная статья на тему 'НАМАНГАН ҚИПЧОҚ ШЕВАЛАРИНИНГ АЙРИМ ФОНЕТИК-ФОНОЛОГИК БЕЛГИЛАРИ'

НАМАНГАН ҚИПЧОҚ ШЕВАЛАРИНИНГ АЙРИМ ФОНЕТИК-ФОНОЛОГИК БЕЛГИЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
69
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тилшунослик / шева / фонетик белги / фонологик белги / фонологик сатҳ / туркий тиллар / унли ва ундош ҳарфлар / linguistics / dialect / phonetic sign / phonological sign / phonological level / Turkic languages / vowels and consonants

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Назокат Зиядиллаевна Исмайилова

Ўзбек тилшуноси, профессор А.Нурмонов фонема фонологиянинг бирлиги сифатида тан олинишини, унинг таянч нуқтаси Ленинград фонология мактаби асосчиси И.А.Бодуэн де Куртене фонологик назарияси эканлигини, Прага тилшунослик тўгараги вакиллари томонидан мазкур фонологик концепция илмий-предмет сифатида шакллантирилиб, фонологик назариялар Н.С.Трубецкой асарида мужассамлашганини қайд қилган . Олим ўзбек тили фонологик структураси хусусида кенг қамровли илмий изланишларни амалга оширди. Ҳозирги ўзбек тили фонологик системаси ва структурасидаги фонемаларнинг ўзига хосликларини биринчилардан бўлиб илмий асослади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME PHONETIC-PHONOLOGICAL SYMBOLS OF NAMANGAN KIPCHAK SHEVA

Uzbek linguist, Professor A.Nurmonov acknowledged that the phoneme is recognized as a unit of phonology, the basis of which is the phonological theory of the founder of the Leningrad School of Phonology IABoduen de Courtenay. S. Trubetskoy noted that it is embodied in the work. The scientist has conducted extensive research on the phonological structure of the Uzbek language. He was one of the first to scientifically substantiate the peculiarities of phonemes in the phonological system and structure of the modern Uzbek language.

Текст научной работы на тему «НАМАНГАН ҚИПЧОҚ ШЕВАЛАРИНИНГ АЙРИМ ФОНЕТИК-ФОНОЛОГИК БЕЛГИЛАРИ»

НАМАНГАН КИПЧОК ШЕВАЛАРИНИНГ АЙРИМ ФОНЕТИК-

ФОНОЛОГИК БЕЛГИЛАРИ

Назокат Зиядиллаевна Исмайилова

Кашкадарё вилояти Нишон тумани 35-давлат ихтисослаштирилган мактаб

укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Узбек тилшуноси, профессор А.Нурмонов фонема фонологиянинг бирлиги сифатида тан олинишини, унинг таянч нуктаси Ленинград фонология мактаби асосчиси И.А.Бодуэн де Куртене фонологик назарияси эканлигини, Прага тилшунослик тугараги вакиллари томонидан мазкур фонологик концепция илмий-предмет сифатида шакллантирилиб, фонологик назариялар Н.С.Трубецкой асарида1 мужассамлашганини кайд килган2. Олим узбек тили фонологик структураси хусусида кенг камровли илмий изланишларни амалга оширди. Хрзирги узбек тили фонологик системаси ва структурасидаги фонемаларнинг узига хосликларини биринчилардан булиб илмий асослади.

Калит сузлар: тилшунослик, шева, фонетик белги, фонологик белги, фонологик сатх,, туркий тиллар, унли ва ундош хдрфлар

SOME PHONETIC-PHONOLOGICAL SYMBOLS OF NAMANGAN KIPCHAK

SHEVA

Nazokat Ziyadullaevna Ismayilova

Teacher of the 35th state specialized school of Nishan district of Kashkadarya region

ABSTRACT

Uzbek linguist, Professor A.Nurmonov acknowledged that the phoneme is recognized as a unit of phonology, the basis of which is the phonological theory of the founder of the Leningrad School of Phonology IABoduen de Courtenay. S. Trubetskoy noted that it is embodied in the work. The scientist has conducted extensive research on the phonological structure of the Uzbek language. He was one of the first to scientifically substantiate the peculiarities of phonemes in the phonological system and structure of the modern Uzbek language.

Keywords: linguistics, dialect, phonetic sign, phonological sign, phonological level, Turkic languages, vowels and consonants

1 Трубецкой Н.С. Основы фонологии /Пер. с нем. А.А.Холодовича; Подред. С.Д.Канциельсона. - Москва: Аспект Пресс, 2000. - 352 с. (Серия "Классический учебник".)

2 Нурмонов А. Узбек тили фонологияси ва морфонологияси. - Тошкент, 1990. - Б.13.

КИРИШ

Фонологик сатхда фонема инвариант бирлик булиб, нуткий жараёнда улар бир неча вариантларда кулланади. Шундай экан, нуткдаги энг кичик сегмент бирликлар инвариант бирлик булган фонемалар эмас, балки унинг вариантларидир.

Маълумки, туркий тиллар материаллари асосида фонологик сатх масалалари А.М.Шчербак томонидан яхши ёритилган. У туркий тиллар унли фонемаларининг тарихий ёзма манбалар асосида фонологик белгиларини ажратган ва ана шу фонологик мухим белгиларга таянган холда туркий бобо тил унлилар системасини тахминий фаркловчи белгилар асосида кайта тиклаган .

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Уз куршовидаги товушларнинг таъсирига кам берилган, перцептив томондан максимал дифференциал позиция фонемаларнинг кучли позицияси хисобланади.

Кучли позициядаги вариантлар иккига булинади: 1) асл позицион вариантлар (аллофонлар); 2) комбинатор кучсиз вариантлар (аллофонлар).

Фонемалар позицияси таснифларида маълум бир фонеманинг бир белгиси учун кучли позиция шу фонеманииг бошка белгиси учун кучсиз булиши

4

мумкинлиги айтилади .

Москва фонологик мактабида фонемалар суз ва морфемалардан ажратилмаган холда, уларнинг таркибий кисми сифатида каралади ва уларни ажратишда позиция тушунчаси энг мухим белги саналади5.

МУХОКАМА

Узбек тили ундош фонемалари учун интервокал холат ва суз охири позицияси кучсиз позиция хдсобланади. Бу уринда ундошлар узгаришга мойил булади.

Ундош фонемаларнинг асосий белгилари коррелятив ва коррелятив булмаган белгилари булиши мумкинлиги эътироф этилади. Камида икки фонеманинг асосий белгилари умумий булиб, бирида бор, иккинчисида йуклиги билан ажралиб турадиган белги коррелятив белги хисобланади6.

Адабий тилдан фаркли уларок, шевалар таркибидаги ундошлар уртасидаги бундай жараёнлар бошкача кечади. Ана шу фонологик белгилар шеваларнинг узига хос хусусиятларини белгилаб беради.

3 Щербак А.М. Сравнительная фонетика тюркских языков. - Ленинград, 1970. - С.105.

4 Нурмонов А. Танланган асарлар. 1-жилд. - Тошкент, Академнашр, 2012. - Б. 240-241.

5 Реформатский А.А. Из истории отечественной фонологии. - Москва: Наука, 1970; Фонологические этюды. -Москва: Наука, 1975. - С 74-95.

6 Нурмонов А. Узбек тили фонологияси ва морфонологияси. - Тошкент, 1990, Б.- 19.

Наманган кипчок шевалар ареалида хам куйидаги ундошлар жарангли ва жарангсиз белгиларига кура коррелятив жуфтликлар хисобланади: б — п: [бонд ] якинда, аввал, [поно] пона, с — з: [сдмо://сомон] сомон, [зомон] замон, ч — ж: [чьнъ] чинни, [жънъ] асаби, ц — г: [гором] гарам, [^ором] карам каби.

^ипчок шева ундошлари узининг коррелятив белгиларини, асосан, суз бошида саклаб колади ва кучли позицияга эга булади. Масалан: [бов] бог, [бовлыц] боглик, [поллопо^] полопон каби сузларда суз бошидаги б ва п ундошлари кучли позицияда булса, [кдвоп] кабоб, [совоп] савоб, [кьтопъм// кьтввим] китобим, [сурввъ] суроби, [совъ] сопи, [товып] топиб каби сузларда интервокал холатда б ва п ундошлари кучсиз позицияда булади.

НАТИЖА

Адабий тилда жарангли ва жарангсиз белгисига кура коррелятив муносабатга эга булмаган у, й, м, н, л, р, нг каби ундош фонемалар жуфтликка кирмайдиган ундошлар хисобланади. Бирок Наманган кипчок шевалар ареалида хам бошка шевалардаги каби фонемаларнинг турли факультатив вариантлари узаро жуфтлик хосил килиб, маънога таъсир этмаган холда узаро алмашиб кела олади. Масалан, с — х: [отоуьнъкд] отасиникига; ш — х: [моуьндой] мана шундай, ч — х: [уввдъш] чойжуш (кумгон), [нумоцо] нимага каби. X ундоши кадимги турк тилида протеза сифатида учраши, руник ёдгорликларида умуман учрамаслиги, хозирги туркий тилларнинг айримларида муким уринга эгалиги, унинг шеваларида протезик мавжудлиги кузатилади. Хусусан, озарб. тили ва шеваларида: [уорох] урок, [уавос] новвос, бука, [уахчъх] озар булмаган киз; узбек адабий тилида: уул, [уоры] чарчамок, [уурпдй] хурпаймок; туркман тилида: [уун] кун, вакт, [уува] кува каби. Боботил ундошларининг тараккиётининг кейинги боскич рефлекси сифатида с, ш, ч, з товушлари хозирги бошкирд, ёкут тилларида х урнида кулланади. Жумладан, ёкут тилида интервокал холатда х жарангли хисобланади. Бошкирд тилида: с — х: [увз] суз, [удръ] сарик, [уъ:з] сиз, [ув^] сунг, [увцър] сукир, [бвлуд] булса, [уэв] сог; ёкут тилида: ш — х: [ауд] оша, егин, [къуън] киш, [къуъ] киши, ч — х: [пъудх]

п

пичок, з — х: [кууун] куз каби .

ХУЛОСА

Хуллас, узбек шевалари ундошларини фонологик назариялар - позицион-комбинатор вариантлар, инвариант ва вариант концепциялари нуктаи назаридан урганиш уларнинг фонетик-фонологик структураси ва узига хос жихатларини, умуман, нуткий вокеликлар фонетикасини урганишдаги илмий жараёнларга асосли хулосалар беради.

7 Щербак А.М. Сравнительная фонетика тюркских языков. - Ленинград, 1970. - С. 81

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

REFERENCES

1. Исмайилов А.З. Демократик фукаролик жамияти ва унда хукукий онгни билишнинг ижтимоий-фалсафий диалектик асослари. // Academic Research in Educational Sciences, 1(1), 202-210 (2020)

2. Исмайилов А.З., Исмоилова Н.З. Давлатчилик шаклланишида хукукий онгнинг амал килиши: корреляцион-функционал тахлил. // Academic Research in Educational Sciences, 1(2), 416-424 (2020)

3. Ismayilov A.Z., Kholmuminov G.B. THE ORIGIN OF THE STATE AND THE IMPLEMENTATION OF LEGAL STATEHOOD IDEAS ON THE TERRITORY OF UZBEKISTAN. // EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR) -Peer Reviewed Journal Volume: 6 | Issue: 10 | October 2020

4. Ikramov R.A. Ismayilov A.Z. HISTORICAL AND THEORETICAL ROOTS OF ESTABLISHING A DEMOCRATIC LAW IN UZBEKISTAN. // EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR) - Peer Reviewed Journal Volume: 6 | Issue: 10 | October 2020

5. Исмайилов А.З. Холмуминов Г.Б. УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА ХУКУКИЙ ДАВЛАТ БАРПО ЭТИШНИНГ ТАРИХИЙ-НАЗАРИЙ ИЛДИЗЛАРИ. // Proceedings of Global Technovation- An International Multidisciplinary Conference. Hosted from Samsun, Turkey 31 October 2020. // 93-96

6. Исмайилов, А. З. КАДИМГИ УЗБЕКИСТОН ХУДУДИДА ХЖУКИЙ ДАВЛАТЧИЛИК ГОЯЛАРИНИНГ АМАЛГА ОШИШИ. // Academic Research in Educational Sciences, 1 (4), 250-259.

7. Исмайилов А.З. ДЕМОКРАТИК ФУКАРОЛИК ЖАМИЯТИ ВА УНДА

ХУКУ^ИЙ онгни билишнинг ижтимоий-фалсафий диалектик

АСОСЛАРИ // Academic Research in Educational Sciences Vol. 1 No. 1, 2020 ISSN 2181-1385 202-220

8. Shayxislamov, N. S. N. (2021). ONA TILI DARSLARIDA FILOLOGIK MASHQLARNING TUTGAN O 'RNI. Журнал иностранных языков и лингвистики, 2(5).

9. Shayxislamov, N. (2021). Ona tili darslarini o'qitishda interfaol usullardan foydalanish. The 21st Century Skills for Professional Activity,(4), 221-222.

10. Shayxislamov, N. (2021). LINGVOKULTUROLOGIYANING FAN SIFATIDA SHAKLLANISHI VA RIVOJLANISH BOSQICHLARI. Academic research in educational sciences, 2(1).

11. Shayxislamov, N. (2021). Lingvokulturologiya-zamonaviy tilshunoslik yo'nalishi sifatida: tarixi va nazariyasi. Tilshunoslikdagi zamonaviy yo'nalishlar: muammo va yechimlar, 61-62.

12. Shayxislamov, N. (2021). BADIIY NUTQDA "ISHLAMAYDIGAN" SO 'ZLARNING LINGVOPOETIK XUSUSIYATLARI. Scientific progress, 1(6).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.