Научная статья на тему 'НАҚШИ КАЛИМАҲОИ АРАБИШУДАИ ТОҶИКӢ (МУАРРАБОТ) ДАР «КАНЗИ ШИФО» ВА «ХАЗИНАИ ТИББИ ҚАДИМ»-И ҲОМИД ЗОҲИДОВ'

НАҚШИ КАЛИМАҲОИ АРАБИШУДАИ ТОҶИКӢ (МУАРРАБОТ) ДАР «КАНЗИ ШИФО» ВА «ХАЗИНАИ ТИББИ ҚАДИМ»-И ҲОМИД ЗОҲИДОВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
419
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
термины / арабские слова таджикского языка / медицинские термины / народная медицина / болезнь / лечения / заимствованные слова / terms / Arabic words of the Tajik language / medical terms / traditional medicine / disease / treatment / borrowed words

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ҳусанбоев Н.А.

Термины традиционной медицины на таджикском языке привлекли меньше внимания ученых, чем термины в других областях науки. Таким образом, эта группа терминов недостаточно изучена в лингвистике и считается актуальной проблемой. В этой статье обсуждаются таджикские слова муарраб в произведениях Хомида Зохидова, а также обсуждается их лингвистическое происхождение и фонетические изменения в арабском языке, что является интересной особенностью слов муарраб. Автор на основе исследовательских работ, связанных с данной областью, исследовал терминологию и определил, что в формировании терминов традиционной медицины активно участвуют таджикско-арабские слова. Также стало известно, что в структуре терминологии традиционной медицины лексические образцы слова с заменой специфических звуков таджикского языка на звуки арабского языка играют важную роль и используются в произведениях традиционной таджикской медицины.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF TAJIK WORDS TURNING INTO ARABIC (MUARRABOT) IN THE STRUCTURE OF THE MEDICAL TERMS «KANZI SHIFO» AND «KHAZINAI TIBBI KADIM(THE TREASURE OF ANCIENT MEDICINE)» BY HOMID ZOHIDOV

Traditional medical terms in Tajik language have received less attention from scientists than the terms in other fields of science. Thus, this group of terms has not been sufficiently studied in linguistics and is considered as a relevance problem. This article discusses the Tajik «muarrab» words in the works of Homid Zohidov, and also discusses their linguistic origins and phonetic changes in Arabic, which is an interesting feature of the «muarrab» words. On the basis of research works related to this area, the author researched the terminology and determined that Tajik-Arabic words are actively involved in the formation of terms in traditional medicine. It also became known that in the structure of the terminology of traditional medicine, lexical word samples with the replacement of specific sounds of the Tajik language to the sounds of the Arabic language play an important role and are used in the works of traditional Tajik medicine.

Текст научной работы на тему «НАҚШИ КАЛИМАҲОИ АРАБИШУДАИ ТОҶИКӢ (МУАРРАБОТ) ДАР «КАНЗИ ШИФО» ВА «ХАЗИНАИ ТИББИ ҚАДИМ»-И ҲОМИД ЗОҲИДОВ»

СТРУКТУРНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ФОНИСГИЛИСГИЧЕСКИХ ТЕРМИНОВ СРАВНИТЕЛЬНЫХ ЯЗЫКОВ (НА МАТЕРИАЛАХ ТАДЖИКСКОГО И АНГЛИЙСКОГО ЯЗЫКОВ)

В данной статье рассматриваются структурные особенности фоностилистических терминов таджикского и английского языков. Фоносилистика как самостоятельный раздел языкознания возникла на стыке двух самостоятельных дисциплин, т. е. фонетики и стилистики, и их функции не перечеркнуты ни в рамках стилистики, ни в рамках фонетики. В этом разделе в основном изучаются: звуки речи как средство различения звуковых оболочек; фонетические явления, приводящие к возникновению различных вариантов лексических единиц. Исследование и изучение произносительных вариантов лексических единиц и закономерностей их функционирования в разных сферах и ситуациях общения является одной из основных задач фоностилистики. С точки зрения структуры термины фоностилистики делятся на простые, производные, составные и составные, сходства и различия которых отражены в статье на конкретных примерах.

Ключевые слова: фонетика, фоностилистика, звуки речи, фонетические явления, устная речь, письменная речь, фонетические приемы, терминология, словообразование, простые слова, производные слова, сложные слова, терминообразование.

STRUCTURAL FEATURES OF PHONOSTILISTIC TERMS OF COMPARATIVE LANGUAGES (BASED ON THE MATERIALS OF TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES)

This article deals with structural features of the phonostylistic terms of the Tajik and English languages. Phonosylistics as an independent branch of linguistics appeared at the junction of two independent disciplines, i.e. phonetics and stylistics and their functions are crossed out neither within the framework of stylistics nor within the framework of phonetics. This section mainly studies: speech sounds as a means of distinguishing sound shells; phonetic phenomena leading to the emergence of different variants of lexical units. The research and study of pronunciation variants of lexical units and the patterns of their functioning in different areas and situations of communication is one of the main tasks of phonostylistics. From the point of view of structure, the terms of phonostylistics are divided into simple, derivative, compound and composite, the similarities and differences of which are reflected in the article with concrete examples.

Keywords: phonetics, phonostylistics, speech sounds, phonetic phenomena, oral speech, written speech, phonetic methods, terminology, word formation, simple words, derived words, compoundwords, termphrase.

Сведение об авторах:

Каримова Дилафруз Насибовна, кандидат филологических наук, доцент кафедры языкознания и сопоставительной типологии ТГПУ имнеи С. Айни, тел.: +992 988266996; e-mail: dnk92@inbox.ru

Джаматов Самиддин Салохиддинович, доктор филологических наук, профессор доктори илмуои филологи, кафедры языкознания и сопоставительной типологии ТГПУ имнеи С. Айни, тел.: +992 91900 5462; e-mail: jsamiddin@mail.ru About the authors:

Karimova Dilafruz Nasibovna, candidate of philological sciences, Associate Professor in the Department of Linguistics and Comparative Typology of TSPU named after S. Aini,tel.: +992 988266996; e-mail: dnk92@inbox.ru

Jamatov Samiddin Salohiddinovich, Doctor of philological sciences, Professor in the Department of Linguistics and Comparative Typology of TSPU named after S. Aini,tel.: +992 91900 5462; e-mail: jsamiddin@mail.ru

НАЕЩИ КАЛИМАХОИ АРАБИШУДАИ ТОЧЩЙ (МУАРРАБОТ) ДАР «КАНЗИ ШИФО» ВА «ХАЗИНАИ ТИББИ КАДИМ»-И Х,ОМИД ЗО^ИДОВ

Хусанбоев Н.А

Донишгоуи давлатии Ху/анд ба номи академик Бобочрн Fафуров

Калимахои муарраб калимахое мебошанд, ки ба забони арабй аз забонхои дигар, аз чумла точикй иктибос шуда, бинобар мувофикат накардани овозхои онхо ба савтиёти забони арабй бо тагйири баъзе аз овозхо ба ин забон мутобик гардидаанд. Ин гурухи истилохот низ дар «Хазинаи тибби кадим» мавриди шарх карор гирифта, барои ифодаи номи беморихо, ашёи истифодашаванда дар вакти табобат, вохиди ченаку микдори истифодаи давохо ба кор бурда шудаанд. Вожахои мазкур асосан калимахои аслй буда, дар вакти таълифи асархое, ки ба забони арабй навишта шудаанд, мавриди истифода карор гирифтаанд. Доир ба раванди муарраб шудани калимахои забони точикй-форсй як гурух олимон ибрози акида намудаанд ва аз чумлаи онхо Сайид Эдди Шер пешвои рухониёни католикии Ирок буд, тадкики хосе бо

зaбoни apaбй 6o нoми " ^JLJI â^U MiV» (Kaлимaxoи фopcии apaбишyдa) aнчoм дoдaacт, ки из чoниби узви xaйъaти илмии Пaжyxиmгoxи улуми инcaнй вa мyтолиaги фapxaнгии Эpoн - Сaид Мyxaммaди Тaбибиëн 6a зaбoни фopcй тapчyмa шyдaacт. flap ин acap муаллиф мaтaлиби wyxH^e дoиp 6a кaлимaxoи apaбишyдaи зaбoни фopcи 6aën намудааст, ки oвapдaни oRpo мo дap ин мащла чoиз мeшyмopeм: Aъpoб дap вoжaxoи бeгaнa дигapгyниxoи биcëp вa шигифтoвape aнчoм мeдиxaнд, ки аз дacг аст

1. Xypyфe аз oFœ ё миён ё noëRH caxтмoни южа^и бeгaнa мeaндoзaнд. Бapoи нaмyнa бeмopиcтонpo - мopиcтон, nemëpapo - шyфopич, нyшxoppo - нyшвop, чoлFyзapo - чалуз, cyxRopespo - cyxикa вa xaзopдaстoнpo xaзop гуянд.

2. Xypyфe 6a cаxтмoни вoжaxoи 6erom мeaфзoянд, чyнoнки cигypo - тастук, пaнчapo - фаназач вa пoчapo - бoлиFa гуянд.

3. Xypyфи вaжaи 6eroRapo 6a xypyфи дигap табдил мeкyнaнд вa бapoи мyappaбcaзии вoжaxoи 6erom бemтap xaмин paвиmpo 6a xop мeбapaнд. Бapoи нaмyнa ¿ (нун), /вoв), j (po)-po 6a J(лoм); ^(no^-po 6a ^ (чим); ¿(xe)-po ба^ (xe); y(ne)-po 6a J^e) ë v(6e); ^(rao^)-po 6a ¿(щ^); ¿^e^-po 6a ^ (cад) ë 6a ^(шин); ^cm^po 6a ^сад); ¿/re^po 6a J (то); I (алиф)^ 6a ¿(айн) ë 6a ^ (xe); ^(mH^-po 6a j^e); ^e)-po 6a ó (зoл) бадал мeкyнaндy дap ин pox из xeч кoидae пaйpaвй нaмeнaмoянд: Бинoбap ин зapюнpo 6a чиpëл, гapдaбoнpo ба чapдaбил, maнбaкpo ба шафаллака, гaндaпиppo ба кандафил, жoFappo ба закалла, гapмpo ба чapм, xyp6opo ба xap6ob, пapaндpo ба фapинд ë 6apa4^ кypтapo ба курток, чyчapo ба cyбaч ë шубак ва a6papo бО xaбopи дигapгyн мecoзaнд.

4. flap пaëни вoжaxoи wyappa6 ^ (чим) ë ¿(щ^) мeaфзoянд ва ин paвиmpo бemтap ба вoжaxoи бeгaнaи мaxтyм ба de(xo) ба xop мeбapaнд. Бapoи намуна ба чoйи гавзина - чавзайнач ва чавзайнак ва ба Ч0йи ryp6a - кypбaч ва кypбaк гуянд.

5. roxe як вoжaи бeгoнapo ба caxтоpxoи чypвaчyp wyappa6 мeкyнaнд ва ба гyнae, ки oн вaжaxoи мyappaб, ба caxтоpи acлии вoжaи бeгoнa aндaкe ë 6raëpe наздикй дopaд. Бapoи намуна зaвaнгaлpo заванкал, заванзак, заваннак, завюк, завван, завн ва тaнпapвappo тaнбyp, тинбал, тинбoл, танбул, тинтал ва xexrappo чaйгap, чaйдap, чaъдap, чaйдapй, чaъбap ва чиътоp гуянд.

6. На тaнxo aфъoлpo аз вoжaxoи wyappa6 муштак мeкyнaнд, балки aфъoлpo айнан аз вoжaxoи бeгoнa ба op™ мeгиpaнд ë ба зaбoни дигap aфъoлpo аз вoжaxoи мyappaбнoшyдa мушгак мecaзaнд. Бapoи намуна аз южа^и фopcии чaндapa, чaндapa ючaндиpy; ва аз зинxop, зaнxapa Kearn.Hpy; ва аз зфдам, зapдaмa ва зapдaбa; ва аз бу^ан, 6oca ябycy; ва аз кашидан, каша якушу; ва xaмчyнин аз cypиëнй baz фeъли базза ва аз rasama фeъли pamaмapo муштакк coxтaaнд [5, 11-12].

flap тapкиби Knwoxorn тибби cyннaтии ooopи Х. Зoxидoв низ кaлимaxoи мyappaби зaбoни точикй иcтифoдa шудаанд, ки ба ин гypyxи иcгилoxaг чунин вoжaxopo мигал oвapдaн мумкин аст

Иcгилoxи «дш^ю» шакли мyappaби вoжaи ^ax^»^ точикист, ки дap ooopи тиббии Х. Зoxидoв mapx дoдa шудоаст: Диxлиз (м-т) Ин мyappaби «дaxлeз»-и точикист [2, l4l]. Айни тифи дap лyFaтнoмaи «Дexxyдo» oмaдaaст ва oн тачвифи миëнaи дил ва истoдaнгoxи o6 аст ë зapдoб [3, ч. 24. 471]. Истилoxи «диxлиз» дap тибби oyннaтй бapoи ифoдa намудани xoлигии дил истифoдa бypдa шуда, дap тибби мyocиp истилoxи «дaxлeзи дил» маъмул аст.

Истилoxи «дoник» мyappaби вoжaи фopcии донг ва oн ба 0,531 rp 6apo6ap аст [2, 142]. Мyappaби дoнг, ки шашяки диpxaм аст [3, ч. 22, 177]. Ин Knwox бapoи ифoдaи вoxиди вазн дap тибб истифoдa бypдa мemaвaд.

Вoжaи «ибpик», ки истилoxи ифoдaкyнaндaи вoxиди вазн аст, шакли мyappaби вoжaи «oбpeз»-и точикй мeбoшaд. Ин истилox куза ë жми зapфe, ки дopoи вазни ду ман буда, бapoи истeъмoли дaвo истифoдa бypдa мemaвaд. Ибpик; - микдopи вaзнeст ибopaт аз ду ман [2, 175]. Мyappaби oбpй (аз «Тoч-yл-apyc) ë o6pes. Зapфи oaфoлин бapoи mapo6 [3, ч. 2, 273]. Ин Knwox имpyз истифoдa бypдa нaмeшaвaд ва ба rypyxи кaлимaxoи apxerara вopид гаштааст.

Истилoxи «мypcapaч> ж>ми бeмopиpo ифoдa намуда, шакли мyappaби калимаи мypaккaби точикии «мypcapaк» мeбoшaд. Аз caбaби мoнaнд будани намуди зoxиpии бeмopй ба capи м^ чунин нoм гиpифтaaст: М^^ич [м-т]. g^s - Бepyн бapoмaдaни табакаи инабияи чашм аст [2, 295]. Мyappaби мурсарак, мурсорач, мурсара. Xypyчи табакаи инабия аст, oн rox, ки ба aндoзaи capи мype ^ния бишк0фaд, ба кypxae, ë 6a^ae, ë чapoxaтe, ки 6ap oн вopид oяд [3, ч. 4б, 61].

Калимаи «мopистoн» шакли мyappaби калимаи «бeмopистoн» буда, калимаи «мop» ба мaънoи ^nxa™» дap зaбoни точикию фopoй кop фapмyдa мeшyд. flap <<Хазинаи тибби кадим» ба т^ики зайл mapx ëфтaaст: Мopистoн [м-т].£Ь*,1о - мyappaби «бeмopистoн [2, 275]. Муаллифи лyFaтнoмaи ^exxy^» oнpo мyappaб гуфгааст. Мyappaби бeмopистoн аст (Мyнтaxo-yл-apaб). Бeмopистoнpo гуянд ва oнpo ба apaбй дорушшифо xoнaнд [3, ч. 43, 37].

Истилoxи «фaтилa» низ шакли мyppaби ^<пилито» -и точикй мeбomaд, ки дap тибби oyннaтй шакли дaвopo ифoдa мeнaмoяд ва ин истилox дap <<Хазинаи тибби кадима» ба raprn^ зайл мaънидoд гapдидaaст: Фатила (т). ¿d^ Он чи дaвopo ба шакли дapoзaк coxna, дap фapчи зан ë дap макъад гyзopaнд ë дap rym, ë дap бинй, ë дap чapoxaт дapopaнд [2, 466]. Мyappaби пилита. Фатилаи чapoxaт - oн чи аз пунба cyCT 6o*^ra, ë пунба, ë чoмaxoи танг, ки ба да^на ва дapyни pem ва xacrarä (занм) ншанд, то зoxиpи pemy xacxarä

мулгаим нaшaвaд вa pим бa дapyн нaмoнaд [3, ч. 37, 63]. Яъш дap шaкли шaмъчaи xypд coxтaни дaвoxo, ки oRpo бa зaбoни лотинй suppositörium [4, 207] MeroMa^ Дap «^apxamrc зaбoни точикй» ин иcгилox, дap шaкли «mrnna» низ oвapдa шyдaacг. Вoжaи фaтилa дap «ФТЗТ» кaлимaи apaбй мaънидoд шyдaacг.

Истиnoxи «repë^» шaкли мyappaби вoжaи тapëк мeбoшaд. Дap «Клюи шифo» ин иcгилox, иcгифoдa бypдa шyдaacг, дap миcали: Arap гули o^o биxypaнд, бap зидди xaM^ нaмyдxoи зaxp тapëк мeшaвaд [1, 470]. ,3ap «^зинм тибби вддим» мугллиф oRpo кaлимaи мyappaби юшнй мaънидoд нaмyдaacг: Tapërç -ин кaлимa дap нaмyд мyappaби тapëки тачикиcг. Вoжaи мaзкyp acлaн aз юнoнй «rapë» будг, бa мaънoи нaфъкyнaндa acг бapoи гaзидaни чoнвapoни зaxpдop вa «к»» дap ин кaлимa бa мaънoи дaфъкyнaндa acn [2, 426]. Myappaби тapëк вa oн дaвoи мypaккaб гот мaъpyф, ки чaнд aдвияpo куфгаву бexтa дap шaxд oмeзaнд вa oн дафeи зaxpxoи xaйвoнй вa нaбагй бoшaд [3, ч. 15, 245]. Аз pyrn мaталиби зaкpшyдa o^o мypoдифи пoзaxp мaънидoд нaмyдaн муюфики мaтлaб мeбoшaд. Ин истиnoxpo дap бaъзe мaвpидxo мypoдифи вoжaи <^k>k» низ зикp кapдaaнд, ки шиpa ë мгеи aз кyкнop бepyнoяндa acг.

Истиnoxи «pœërn^» низ шaкли мyappaби кaлимaи |)озёнаи тачикй мeбoшaд вa ин иcгилox, бapoи ифoдaи нoми гиëxи дaвoй дap тибби cymarâ иcгифoдa бypдa мeшaвaд. Рoзëнaч (м-ф). çibjlj Myappaби «poзëнa>», ки бoдëн acг [2, 344]. Myappaби poзëнaи фopcй acг вa низ бa фopcй бодиён вa бa pyмй minvrop вa бa х,индй сунаф ва волони 6y3ypr xoнaнд [3, ч. 25, 48]. ,3ap зaбoни тачикй бодён (бoдиëн) MeroMa4A, ки нoми мeвa мeбoшaд.

^ramx^ «capид» шaкли мyappaби «rap4^» мeбaд. Ин иcгилox, бa мaънoи peзa кapдaни нoн дap каcaи o6 ë дуг иcгифoдa бypдa мeшaвaд. Дap «Xaзинaи тибби вддим» бa тapики зaйл шapx ëфтaacг: Cap4A (м-т). ¿¿¿i Myappaби «гapид»-и точикист [2, 349]. Дap лyFaтнoмaи <^e¡xxy^>» низ ин вoжa мyappaби <<rap4^» ë «rapm»^ тачикй дoниcгa шyдaacг [3, ч. 15, 23]. Истиnoxи «capид» дap тибби cyннaтй бa мaънoи бa o6 тap нaмyдaни дaвo иcгифoдa бypдa мeшaвaд.

Истиnoxи «cикaнчaбин», ки шaкли мyappaби кaлимaи мypaккaби «cиpкoaнгaбин»-и тачикй acг, дap аcаpи Х. Зoxидoв xeлe здад иcгифoдa бypдa шyдaacг: Xypдaни мaвиз бa oдaмoни гapммизoч зapap дopaд -дap ин xoлaт c^aw^m биxypaнд ë oби мeвaxoи тypш бимaкaнд, жж^и зиëн мeнaмoяд [1, 647]. Иcгилox,и мaзкyp дap «Xaзинaи тибби вддим низ кaлимaи мyappaб гyфтa шyдaacг: Cикaнчaбин (м-т) Ин мyappaб aз кaлимaи тoчикии «cиpкoaнгaбин» acг [2, 382]. Ин нoми мaъчyн ë дaваepo, ки aз oмexтaи cиpкo вa acan мecазaнд, ифoдa мeнaмoяд.

^ramx^ ««mappy^», ки дap тибби cyннaтй тъши тaFЙиpи paнг, мaзa вa буйи тaoмpo дopaд дap «Xaзинaи тибби вддим» кanимaи мyappaби тачикй мaънидoд шyдaacг. Ин кanимa мacдapи coxтa acг, aз «кapaчa>», ки мyappaби «xapex»^ фopcй-тачикй мeбoшaд, нa apaбиcг [2, 420]. Дap лyFaтнoмaи <^e¡xxy^» низ мyappaб бyдaни ин вoжa зикp гapдидaacг: Macдapи Marny aз rape^ фopcй бa мaънии капак, кафак вa к-anapex ...тaбox шyдaнy caбз гapдидaнy rapex бapoвapдaни шн aз дepмoндaгй [3, ч. 15, 870]. Бa ивaзи ин истиnox дap зaбoни Hupy^^ тачикй южш мaFop мaвpиди иcгифoдaacг.

Истиnoxи «тaccyч» низ кanимaи мyapaби «racy»^ фopcй-тoчикй мeбoшaд, ки дap тибби cymarn бapoи ифoдaи roxrç^ вaзн иcгифoдa бypдa шyдaacг. Тaccyч (м-т). Ин мyappaб aз «^y»- и фopcй-тoчикй acг. Дap тибб микдopи вaзнecг, ки ибopaт aз вaзни 4axop чaви миш, ки 0,588 ^aMM^o тaшкиn мeкyнaд [2, 429]. Moxy aз тасуи фopcй. Myappaб acn 4axop як дoнг, ки ду xaббa бoшaд [3, ч.15, б91].

^ramx^ «^ca» чун ифoдaкyнaндaи жми бeмopй acг, дap «Xaзинaи тибби вддим кanимaи мyappaб aз кanимaи «тут» зикp гapдидaacг: Tyca (м-т). «tfy Гyшгпopaи cypxи мoиn бa бa œëx^ ки oвeзoн бa тyc (тут) мoнaнд ad [2, 429]. Дap лyFaтнoмaи «Дexxyдo» истилox,и «oyca» бa тapики зaйn мaънидoд шyдaaст: Бeмopй aCT чaшмpo вa cаxиби «Зaxиpaи xopaзмшoxй» гуяд: Tyca гушти фyзyнe aCT cypxy rapM бap шaкnи тyc (тут) oвexтa вa бaъзe бoшaд, ки бa œëx^ гapoяд з-aндapyни пилк бOшaд вa rax бoшaд, ки бap пилк бapcyйин бидapoяд, rax бoшaд, ки бap пилк фypycyйин. Ba rax бoшaд, ки xyïï aз вaй paвoн шaвaд вa rax, бoшaд, ки нaшaвaд вa caбaби oн xyни cyxтaвy фocид бoшaд [3, ч. 15, 1G9G].

^ramx^ «ycкypaчa>» шaкли дигapи oн «cyкypaчa>» мeбoшaд, мyappaби «cyypa^ точикй мeбoшaд. Дap «Xaзинaи тибби вддим» ин истиnox бa тapики зaйn мaънидoд шyдaaст: Уcкypaчa (м-т) ¿ь-jZ^I -микдopи вaзнeст ибopaт aз 6 иcтоp, ки бa 114,75 гpaмм [2, 429]. Ammo дap фapxaнгxo бa ин мaънй бa нaзap нaмepacид. Дap лyFaтнoмaи <^exxy^» вoжaи мaзкyp бa мaънoи «cyxypa», ки зapфи сафолин oвapдa шyдaacг: зapфe, ки микдopи Fyнчoишaш пaнч mmc^m o6 бoшaд [3, ч. б, 2352].

Истиnoxи «фaйxyзaч» мyappaби кanимaи «бexyдa>»-и точикй мeбoшaд. Ин истиж>х xoлaти бaдaни инcанpo ифoдa мeнaмoяд. Ин истиnox дap «Xaзинaи тибби вддим» бa тapики зaйл мaънидoд шyдaaст: Фaйxyзaч (м-т). - xoлaти бaдaн aCT, мили тaбгиpифтa, ки дap oн xaмëзa мeoяд py вa чaшм cypx

мeгapдaнд. Ин лaфз мyappaби «бexyдa>»-и точикист [2, 460].

Истиnoxи «фapзaчa>» низ мyappaб мeбoшaд, ки точикии oн вoжaи «пopчa» aCT. Фapзaчa(м-т). ¿ъ-j¿ -Хумуте, ки Maxcyc бa фapчи зaн aCT, яь^ пopчae aз MaTOb, ки aз дopy тap кapдa ë бa oн oлoндa, дap фapчи зш мeбapдopaнд [2, 462]. Дap лyFaтнoмaи «Дexxyдo» низ ин вoжa дap шaкnи «фapзичa>» бa чунин Ma^o тaшpex гapдидaaст: Чизe, ки зaнoн бapoи мyдoвo бa xyд бapгиpaнд [3, ч. 37, 15S].

Истилoxи «xyшкaнчaбин» низ шaкnи мyappaби вoжaи «xyшкaнгyбин»-и точикй бyдa, дap тибби cymarâ бapoи ифoдaи нoми дaвo истифoдa мeгapдaд. Ин истиnox дap «Xaзинaи тибби вддим» тaшpex

гардида, дар «Канзи шифо» низ мавриди истифода карор гирифтааст. Хушканчабин - ин

муарраби хушкангабини точикй аст, ки маънояш асали хушк аст [2, 492]. Асали ёбис, ки онро аз кухистонхои Форс оранд. Буйи доруй дорад ва дар тибб ба кор аст [3, ч. 21, 573].

Истилохи «ширинач» низ шакли муарраби «ширина», ки номи бемории кудакон аст, истифода бурда мешавад. Ширинач ва шахдия (м-т) саъфаи ратба аст, ки ин аз беморихои мусрй, яъне

гузаранда мебошад [2, 492]. Муарраби ширина, ширинак [3, ч. 31, 200]. Ин номи чуше аст, ки дар бадан ва руйи кудакон пайдо мешавад.

Истилохи «шурач» низ шакли муарраби калима «шура»-и точикй мебошад, ки аз он борут месозанд.

Ин истилохот ва вожахо бо баъзе тагйироти овозй ба забони арабй мутобик шудаанд. Чунин тагйиротхо дар ин гурухи вожахои ба назар мерасад:

Ба аввал, мобайн ва охири калима харф илова карда шудааст, ки дар мисоли шура - шурач, розёна -розёнач, сукура - сукуррача - ускурача, порча - фарзача, бехуда - файхузач ва амсоли онхо мебошанд;

Овозхои хоси забони форсй-точикй ба овозхои наздик ба онхо иваз карда шудаанд: гувориш -чувориш, гулоб - чулоб, хушкангабин - хушканчабин, патила - фатила;

Як ё якчанд овози таркиби калима партофта шудааст, ки дар мисоли калимахои бемористон -мористон, сиркоангабин - сиканчабинро мушохида кардан мумкин аст.

Чунонки, аз матолиби боло ба назар мерасад, калимахои муарраби забони точикй дар осори X. Зохидов серистеъмол буда, дар баёни исгилохоти чанбаъхои мухталифи сохаи тибби суннатй мавриди истифода карор гирифтаанд. Аксари ин вожагону истилохот дар забони тибби муосири точикй истифода бурда намешаванд. Бо вучуди ин, баъзе аз онхо дар забони адабй ва гуфтугуии точикй фаъол хастанд, ки мисоли сиканчабин, фатила, тарёк ва амсоли инхо мебошанд. Гарчанде чунин истилохот ва вожахоро дар «Канзи шифо» ва «Хазинаи тибби кадима» хеле зиёд дучор шудан мумкин аст, мо овардани чанд мисол аз онхоро кофй донистем. Дар таркиби истилохоти муарраби X. Зохидов калимахои арабишудаи забони точикй, юнонй, хиндй, суриёнй, ибрй ва гайраро инхоро дучор мумкин аст.

АДАБИЁТ

1. Зохидов, X. Канзи шифо. - Душанбе: Ирфон.- 1993. - 720 с.

2. Зохидов X. Хазинаи тибби кадим.- Душанбе: Ирфон, 1990. - 624 с.

3. Деххудо, А. чилдхои 1 -50 . - Техрон: Муассисаи интишорот ва чопи Донишгохи Техрон, 1340)

4. Расулов М.Я Медицинский словар [Текст] / М.Я. Расулов. Том 1. - Душанбе: Ирфон, 1973. - 466 с. Том 2. Душанбе: 1982. - 461 с. Том 3. Душанбе: 1983. - 461 с. Том 4. Душанбе: 1986. - 466 с.

5. Сайид Эдди Шер. Вожахои форсии арабишуда - Техрон: Амири Кабир, 1376 х. - 291 с.

6. Фарханги тафсирии забони точикй (иборат аз 2 чилд) -Душанбе: Пажухишгохи забон ва адабиёти Рудакй. 2010. (нашри дувум), 4.1. -996 с.; 4.2. -1095 с.

РОЛЬ ТАДЖИКСКИХ СЛОВ, ПРЕВРАЩАЮЩИЕСЯ НА АРАБСКИЕ (МУРАРАБОТ) В СТРУКТУРЕ МЕДИЦИНСКИХ ТЕРМИНОВ «КАНЗИ ШИФО» И «ХАЗИНАИ ТИББИ КАДИМ» ХОМИДА ЗОХИДОВА

Термины традиционной медицины на таджикском языке привлекли меньше внимания ученых, чем термины в других областях науки. Таким образом, эта группа терминов недостаточно изучена в лингвистике и считается актуальной проблемой. В этой статье обсуждаются таджикские слова муарраб в произведениях Хомида Зохидова, а также обсуждается их лингвистическое происхождение и фонетические изменения в арабском языке, что является интересной особенностью слов муарраб. Автор на основе исследовательских работ, связанных с данной областью, исследовал терминологию и определил, что в формировании терминов традиционной медицины активно участвуют таджикско-арабские слова. Также стало известно, что в структуре терминологии традиционной медицины лексические образцы слова с заменой специфических звуков таджикского языка на звуки арабского языка играют важную роль и используются в произведениях традиционной таджикской медицины.

Ключевые слова: термины, арабские слова таджикского языка, медицинские термины, народная медицина, болезнь, лечения, заимствованные слова

THE ROLE OF TAJIK WORDS TURNING INTO ARABIC (MUARRABOT) IN THE STRUCTURE OF THE MEDICAL TERMS «KANZI SHIFO» AND «KHAZINAI TIBBI KADIM(THE TREASURE OF ANCIENT MEDICINE)» BY HOMID ZOHIDOV

Traditional medical terms in Tajik language have received less attention from scientists than the terms in other fields of science. Thus, this group of terms has not been sufficiently studied in linguistics and is considered as a relevance problem. This article discusses the Tajik «muarrab» words in the works of Homid Zohidov, and also discusses their linguistic origins andphonetic changes in Arabic, which is an interesting feature of the «muarrab» words. On the basis of research works related to this area, the author researched the terminology and determined that Tajik-Arabic words are actively involved in the formation of terms in traditional medicine. It also became known that in the structure of the terminology of traditional medicine, lexical word samples with the replacement of

specific sounds of the Tajik language to the sounds of the Arabic language play an important role and are used in the works of traditional Tajik medicine.

Key words: terms, Arabic words of the Tajik language, medical terms, traditional medicine, disease, treatment, borrowedwords.

Сведения об автора:

Хусанбаев Н.А., Старший преподаватель кафедры таджикского языка ХГУ имени академика Б. Гафуров About the author:

Husanboev N. A,-Senior Lecturer of the Department of Tajik Language KSU named after academician B. Gafurov

СТЕРЕОТИПИ «ХУДЙ - БЕГОНА» ДАР ТАРКИБИ ВОХИДДОИ ФРАЗЕОЛОГИИ ТОПОНИМЙ ДАР ЗАБОН^ОИ ТОЧДКЙ ВА АНГЛИСЙ

Мухаммадцонзода О.,Рахимзода С

Донишкадаи давлатии забощои То/икистон ба номи Сотим Улугзода

Нишон додани чузъи миллй-фархангии семантикаи вохиди фразеологй, ки дар ин тахкикот топоним ба хисоб меравад, имкон медихад, ки вохидхои фразеологй аз нуктаи назари мавчудияти маълумот дар бораи фарханги миллй дар онхо омухта шаванд. Ин амр имкон медихад, ки тазоди (оппозитсияи) фархангии архетипии «мо - дигарон / худй - бегона», ки дар вохидхои фразеологии топонимикй сабт шудаанд, муайян карда шавад. Тафовути байни фархангхо тафовути кавмиро дар бисёр сохахои хаёти одамон ташкил медихад ва сархади байни фарханги «мо» ва «дигарон»-ро ба таври возех чудо мекунад. Зиддияти нишонахои фархангшиносии «худй - бегона» дар семантикаи топонимхои фразеологишуда, хам дар дохили вохидхои фразеологии худи забон ва хам дар вохидхои иктибосй таърихан собит мондааст. Махз хусусиятхои психологии дарки олами «бегона» аз чониби ин ё он чомеаи забонй-фархангй мебошад, ки хусусияти тобишхои баходихии вохидхои фразеологиро бо топонимхои фархангй муайян мекунанд. Чузъи мухими ин мухолифат «колабхо» мебшанд. Истилохи «стереотип»-ро чомеашиноси амрикой В.Липпман дар китоби «Андешахои чамъиятй», ки соли 1922 ба табъ расидааст, ба муомилоти илмй ворид кардааст. ЛиЛпман стереaIипро хамчун шакли махсуси дарки олами атроф маънидод мекунад, яъне маълумоти мазкур ба хиссиёти мо таъсири муайян мерасонад [16, 95]. Дар вохидхои фразеологии бо чузъи топонимикй, хам автостереотипхо ва хам гетеростереотипхо ошкор карда мешаванд. Автостереотипхо бахогузорихое мебошанд, ки намояндагони чомеаи этникй худашон онхоро эчод кардаанд [10, 224]. Одатан, ин стереошпхо мачмуи хусусиятхои мусбатро дар бар мегиранд, ки бо хохиши чомеаи этникй ба мундаричаи онхо хусусиятхои идеалии гурухи этникй, сифатхои фарккунанда ва хислати миллии онхо дохил карда мешаванд. Гетеростеротипхо мачмуи мулохизахои арзишй дар бораи халкхои дигар мебошанд, ки намояндагони як гурухи этникй ба гурухи дигар чунин арзишххоро коил омадаанд [10, 224]. Ба ин навъи стереaIипхо пеш аз хама, арзишёбихои беасос ва ба як хусусияти ягона ва умуй сарчамъ намудани кавмхои дигар хос мебошад. Чун коида, гетеростеротипхо нисбат ба автостеротипхо хеле мухимтаранд. Ин хама мукобилияти ё зиддияти нишонахои фархангшиносии «худй - хуб», «бегона -бад»-ро, ки дар вохидхои фразеологй бо чузъи топонимикй сабт шудаанд, тасдик мекунад.

Аммо пеш аз баррасии масъалаи мавриди назар, бояд ба назарияпардозии мухиккикон доир ба ономастика нигохе дошта бошем. Таърифи мукаммали ин фанро А.В.Суперанская додааст: «Истилохи ономастика ду маъно дорад. Якум, он як илми мураккаби номвожахоро таъин мекунад; дуввум, худи номвожахо; дар маънои охир истилохи онимй низ истифода мешавад» [11, 5]. Хдмин тарик, ономастика хамчун илми лингвистй мохияти номвожахо, хусусиятхои функсионалии онхоро меомузад, инчунин мушкилоти пайдоиш ва инкишофи номвожахо, робитаи онхоро бо хама сатххо ё дарачахои забон, дониши назариявй ва амалии худи илми ономастикй, инчунин робитахои онро бо илмхои дигар [5, 90].

Ономастика хамчун як илми амалй ба вучуд омад, ки барои муаррихон, чурофиён, мардумшиносон ва адабиётшиносон зарур аст. Баъдтар, бо чалби забоншиносон бо усулхои тахлили сохторй ва семантикии худ дар омузиши ин масъала, ономастика хамчун як фанни мустакили забоншиносй ба вучуд омад [6, 27].

Яке аз вазифахои таъхирнопазири ономастика омузиши хусусиятхои забонии номвожахо мебошад, ки аз як тараф бо назардошти имкониятхои системавии як забони додашуда ва аз тарафи дигар бо дарназардошти талабот ва имкониятхои ин системаи онимикй ташаккул меёбанд [3, 14].

Дар байни забоншиносон ягон назари ягона, яъне иттифоки назар вучуд надорад, ки кадон намуде аз исмхои хос бояд «номвожа» хисобида мешаванд, чй гуна номвожа аз дигар исмхо фарк мекунад, оё номвожа маънои хосси худро дорад ва бисёр масъалахои дигари марбут ба номвожахо.

Тахти мафхуми «исми хос» дар ин рисола калима ё иборае дар назар дошта шудааст, ки барои равшан кардани объекти номбаршаванда дар байни дигар ашёхо хизмат мекунад. Фардсозй (яъне аз дигар хамчинсон чудо карда нишон додани объект - Р.С.) ва шинохти он характери асосии он махсуб мешавад

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.