Научная статья на тему 'МУСИҚАНИНГ ТАСВИРИЙ САНЪАТ АСАРЛАРИДАГИ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ'

МУСИҚАНИНГ ТАСВИРИЙ САНЪАТ АСАРЛАРИДАГИ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

172
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тасвирий санъат / мусика / копозиция / таълим / ижодкор. / fine art / music / composition / education / creative person.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Махмудова М Т

Мазкур мақолада мусиқа ва тасвирий санъат уйғунлигини ёритиб беради. Шунинингдек тасаввур қилиши ва ижод жараёнларининг ўзаро алоқадорлиги, бир-бири билан узвий боғлиқлиги аниқ мисоллар асосида очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE AND SIGNIFICANCE OF MUSIC IN THE FINE ARTS

This article talks about the combination of music and visual arts. As well as imagination and creativity the interconnection of processes, an inextricable connection with each other illustrative disclosed in examples.

Текст научной работы на тему «МУСИҚАНИНГ ТАСВИРИЙ САНЪАТ АСАРЛАРИДАГИ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ»

МУСЩАНИНГ ТАСВИРИЙ САНЪАТ АСАРЛАРИДАГИ УРНИ ВА

АХДМИЯТИ

М. Т. Махмудова

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада мусика ва тасвирий санъат уЙFунлигини ёритиб беради. Шунинингдек тасаввур килиши ва ижод жараёнларининг узаро алокадорлиги, бир-бири билан узвий боFликлиги аник мисоллар асосида очиб берилган.

Калит сузлар: тасвирий санъат, мусика, копозиция, таълим, ижодкор.

THE ROLE AND SIGNIFICANCE OF MUSIC IN THE FINE ARTS

M. T. Makhmudova

Teacher of Chirchik State Pedagogical Institute, Tashkent region

ABSTRACT

This article talks about the combination of music and visual arts. As well as imagination and creativity the interconnection of processes, an inextricable connection with each other - illustrative disclosed in examples.

Keywords: fine art, music, composition, education, creative person.

КИРИШ

Санъатга болган эътиборнинг талаба-ёшлар орасида орттирилиши бугунги кунда мухим ахдмият касб этади. Чунки, жамият тараккиётида ва шахс камолотида яратувчанликнинг, ижодкорликнинг урни ва ролли бекиёс урин тутади. Зеро, санъат бу маданият бешигини аллаловчи она кабидир, бугун инсоният тукнаш келган барча муаммолар ва тусикларнинг эчими эса маданиятга бориб такалмокда. Маданий тараккиёт инсон маънавий камолотининг асосий курсаткичи хисобланиб, мамлакат равнаки хар бир фукаронинг онглилигига, уларнинг маданий-тарихий бойликларни яратиш, саклаш ва ривожлантириш жараёнларига болган муносабатларига хар томонлама боFликдир. Давлатимиз рахбари Ш.М.Мирзиёев кайд этганларидек "Х,ар бир суверен давлат узининг бетакрор тарихи ва маданиятига эгадир. Бу тарих, бу маданиятнмг хдкикий ижодкори яратувчиси эса хакли равишда шу мамлакат халки хисобланади"[1]. Таъкидлаш жоизки, маданий-тарихий

тараккиёт нихоятда мураккаб хисобланиб, унинг ички мохиятини хам моддий, хам маънавий маданиятлар ташкил этади.Уларнинг узаро алокасини узвий боFлашда санъатнинг тутган урни бекиёсдир.

Ёзма манбаларга кура Узбскистон худудида тасвирий саньат кадим - кадим дан ривожлангам булиб, бой задогонларнинг уйлари, сарой ва мехмонхоналар турли-туман расмлар, хайкалтарошлик намумалари билан безатиб келинган. Бу намуналар хозирги тасвирий саньат ривожига фундамент вазифасини утаган деса» муболаFа эмас.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

ХХ аср Уэбекистон замонавий тасвирий санъатининг шакилланиш ва ривожланиш йиллари булди. Миллий услуб ривожланиб борди. Узбек замонавий санъати Урта Осиё миллий санъатга хос услуб булиб, Европа реалистик санъати услуби, янги шакилланиб келаётган авангард куринишларига таянган холда шаклланди. У еки бу услубни айнам кайтариб ёки тахлил килиб эмас, балки, давр талаби, гоявий йуналиши ва ижодкорнинг шахсий караши ва профессионал махорати асосида ишланиб, узига хос катайтаримлмас жозиба касб этиб борди [2]

НАТИЖАЛАР

Узбекистон саньатидаги замонавий бадиий жараёнга назар ташласак, унда жахон тасвирий саньати каби саньатнинг барча турларини ва жанрларини эгаллашга эришилганлигини куришимиз мумкин. Масалан инвайромент, перформанс, флешарт, акстия, объект жанрлари, авангард, абстрак, модернизм, постмодернизм, сюрреализм ва хоказо йуналишлары ва санъатнинг янги турларидан инсталяция видеарт, поп арт ва хоказо турларининг янгича усуллар билан бойиганини куришимиз мумкин. Жумладан. тасвирий асарларила турли хил мавзуларда езилган асарлар кузга ташланди ХХ асар рассомлари ижодида бу эркинлик уларни янада юкори чуккиларга кутарилиишга сабаб булди. Айникса эркин ижодкорлар уз ижодларини ёркин ранглардаги маиший жанрдаги асарлар яратишга каратдилар. Бундан "мусика" мавзуси хам мустасно эмас. Бу мавзу ижодкор учун "аёл" мавзуси сингари илхомбахш мавзу сифатида яратилди. Масалан Ж.Умарбековнинг "Созандалар" асари айни шу давр рухида акс эттирилган асарлар сарасига киради. Композиция жихатидам дойра шаклида ишланган 6у картинадан шундок мусика садолари янграб тургандек гуё. Асардаги рангларнинг узоро мутаносиблиги кишига узгача бир кайфият бахш этади. Асар пластикаси ва гармонияси мусика билан хамоханг тарзда

ифодаланган. Картинада тасвирланувчи хар бир созанда чалаётган мусика асбобидан таралган куйдан маст булиб колгандек. Томошабинга куй охангини ранглар оркали етказиб беришга харакат килган ижодкор, бунга юкори даражада эришган десак муболаFа эмас.

Шу аснода рассом А.Мирзаевнинг декоратив рангтасвир усулида ишлаяган "Севги мусикаси" номли картинаси хам диккатга сазовсрдир. Ёркин ранглар оркали томошабин калбига кириб борувчи ва унга илликлик бахш этивчи мазкур асарда мусика оханглари садоси остида севги мухаббат мавзуси илгари сурилади. Асарда тасвирланган хар бир фигура узининг гармоник динамикасига эга. Нафис мусика садоси остида охиста тебранаётган мажнунтол шохлари, бахор гуллари картинага енгиллик бахш этати. Шу билан биргаликда томошабии калбига нур билан кириб боради. Ёркин колоритли, ижодкорнинг уз услубини тараннум этган ушбу асар композцион жихатидан бир-бири билан боFланиб кетган икки фигуралар оркали куй ва севгининг хамоханглигини куришимиз мумкин.

МУХОКАМА

Хозирги кунда куй - кушик мавзуси еш ижодкорларни хам беэътибор холдирмай келаётган мавзулардан бири саналади. Ижодкор оламига кенг кулоч ёзиб кириб боргаи бу мавзу рангтасвир асарларида турлнча талкин килиб келинмокда. Мисол учун "Квартет" - турт кишидан иборат созандалар группаси. Шу композиция рамгтасвир асарларида миллий ёки замонавий куринишларда уз аксини топмокда.

Миллий йусиндагн куриниши тасвирланувчи созандалар кулида рубоб, дойра, дутор ва най яьни миллий чолгу асбоблари тасвирланса, Замомавии рангтасвирда эса аксинча, виолончел, бас, арфа ва скрипка тасвирланганини куришимиз мумкин. Композицион жойлашуви жихатидан горнзантал ёки вертикал, доира ёки квадрат ичида тасвирланган бундай композиция,узининг ранглар охангдорлиги билан санъат ихлосмандлари кунглига мусики садоларини олиб киради.

Шу каби рангтасвир асарлари махобатли куринишларда куп учрийди. Бирор бир мусика йуналишига мослаб курилган обьектни (мусика ва сат.ш макгаблари, Узбекисгои Давлат консерваторияси биноси) мазмун МОХДЯТИНИ очиб бериш максадида тасвирланган композиция иктеръерни безаш билан бир каторда бинога хамоханг тарзда ифода этилади. Бунга мисол Б.Жалоловнинг "Ракснинг тугилиши" Г.Кодировнинг "Куй ", С Рашидовиинг "Мусика" номли мозайкаси, махобатли асарларидир.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтадиган булсак хар бир асар узича гузал, узича жозибадор. Утмиш дафтарларида зархал хафлар билан битилган устоз

рассомларнинг асарлари хар доим биз каби ёш ва билимга чанкок талабаларга урнак була олади. Х,еч бир иш кийинчиликсиз деганларидек,

мазмунли ва томошабинга эстетик завк бера оладиган аср яратишнинг хам кийин, шу билан бирга марокли томоналари бор экан, Бунинг учун албатта,сурат чизиш билан бир каторда, дунё билимларини пухта оъзлаштиришга харакат килишимиз лозим. Х,озирги кунда биз ёшларга яратиб берилаётган шарт шароитлар талабаларни укиш, изланиш, етук мутахассис болиб етишиш, ва Давлатимиз равнакига уз хиссамизни кушишимизга ундайди.

Шу урнида шуни айтиш лозимки, хозирги замонавий санът асарлари орасида оммалашган мавзулар маиший жанрда булиб, хар бир рангтасвир асарлари киши рухиятига ижодий таъсир килади. Мусика мавзусидаги рангтасвир асарлари ижодкорнинг ички дунёсини унинг уй-хаёлларини очиб беришга интилади. Бй мавзу куп холларда севги - мухаббат мавзуси билан хамоханг тарзда акс эттирилади. Бу ёрга мухдббат,оллохга мухаббш, онага, ватанга ва х.к. Композицяон ечимининг енгиллиги билан характерланган, рангларнинг мусика билан уЙFун холда тасвирланган бундай асарлар хар доим саньат ихлосмандлари томонидан юкори бахоланади.

REFERENCES

1. Султанов, Х. Э., Анкабаев, Р. Т., Хасанова, Н. С., & Чориева, Н. Ш. (2017). Инновационные методы обучения на занятиях по изобразительному искусству. In Актуальны е вопросы современной педагогики (pp. 103-105).

2. Ne'mat, A. M., & Ankabaev, R. T. (2018). Methodological Principles of Training Fine Arts. Eastern European Scientific Journal, (6).

3. Ирбутаева, М. Т., Махмудов, М. Ж., & Махмудов, М. Э. (2020). ЖИВОПИСЬ И ГАРМОНИЯ МУЗЫКИ. Ученый XXI века, 6-1(65), 31-34.

4. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Importance of illustrations for perception of content of the book. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 98-101.

5. Shuhratovich, I. U. (2020). Application of innovation in teaching process. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(5), 4-8.

6. Saidazimovich, B. I., Turgunovich, A. R., Jabbarovich, M. M., & Tairovna, I. M. (2020). THE ROLE AND SIGNIFICANCE OF THE LANDSCAPE GENRE IN

THE FINE ARTS. EPRA International Journal of Research and Development, 5(3), 423-424.

7. Eralievich, S. K., Mukhamatsultonovna, M. I., Saidazimovich, B. I., & Turgunovich, A. R. (2020). The Need for Creation of a Cluster of Pedagogical Innovations in the System o f Continuous Education. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(05), 6586-6591.

8. Shuhratovich, I. U. (2020). Technologies of working on graphic materials in fine arts classes (on the example o f working still life in the pen. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 41-45.

9. Байметов, Б. Б., Собиров, С. Т., & Исматов, У. Ш. (2019). ПРОБЛЕМЫ ПРОФЕССИОНАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ПОДГОТОВКИ УЧИТЕЛЕЙ ИЗОБРАЗИТЕЛЬНОГО ИСКУССТВА. Вестник науки, 1(7), 63-66.

10. Tursunmurotovich, S. S., Eraliyevich, S. X., & Shuhratovich, I. U. (2020). Illustration and the Influence of Illustrator on Children's Understanding of Fairy Tales and Works o f Art in Books. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(05), 3526-3533.

11. Eralievich, S. K., Tursunmurotovich, S. S., & Mukhamatsultonovna, M. I. (2020). THEORETICAL BASIS OF CLUSTER APPROACH IN FINE ARTS EDUCATION. Journal of Critical Reviews, 7(9), 108-111.

12. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Bolalar ijodiy qobilyatini rivojlantirishda grafik rassomlar hayoti va ijodiy faoliyatini organishning muhimligi. Педагогика ва психологияда инновациялар, (2), 460-464.

13. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Some Factors That Impede The Development Of Students' Creative Abilities In Fine Art Classes. Asian Journal of Research, 1(3), 214218.

14. Saidazimovich, B. I. (2020). 50 Years Of The Xx Century The Development Of The Uzbek Landscape Genre. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(6), 62-64.

15. Султанов, Х. Э., Худайбердиев, П. У., & Собиров, С. Т. (2017). Непрерывное образование в Узбекистане как требование времени. Молодой ученый, (4), 385389.

16.Ma'mura Irbutayeva The importance of the teacher-student system in teaching the fine arts. Academic Research In Educational Sciences Vol.1 No. 2. 2020 ISSN 21811385 Page 399-404

17. Rakhimovna, A. R. (2020). Art workbook as a means of improving the efficiency of independent work of pupils in younger classes. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8 (5), 54-56.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.