Научная статья на тему 'РИВОЯТЛАРНИНГ САНЪАТ АСАРЛАРИДАГИ ТУТГАН УРНИ ВА УНИНГ БАРКАМОЛ ЁШЛАРНИ ТАРБИЯЛАШДАГИ АХДМИЯТИ'

РИВОЯТЛАРНИНГ САНЪАТ АСАРЛАРИДАГИ ТУТГАН УРНИ ВА УНИНГ БАРКАМОЛ ЁШЛАРНИ ТАРБИЯЛАШДАГИ АХДМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

143
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Бадиий асар / ривоят / FOя / тарбия / эстетика / ижод / рамз / маданият / тасвир / санъат. / Artwork / legend / idea / upbringing / aesthetics / creation / symbol / culture / image / art.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Илком Бахриев

Маколада ривоятларнин санъат асарлардаги тутган урни, ривоятлар негизида яратилган картиналарнинг бир бирига ухшамаслиги, кикоялар ва кикматли сузлар инсоният бадиий тафаккурининг шаклланишида асосий восита эканлиги, бадиий асарларнинг инсоният тарихидаги колдирган изи атрофлича шаркланади. Шунингдек, маколада халк ривоятлари замонавий рассомларимиз учун битмас-тугалланмас мавзули эканлиги баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF LEGENDS IN THE WORKS OF ART AND ITS IMPORTANCE IN THE EDUCATION OF YOUNG PEOPLE

The article discusses the role of narratives in works of art, the differences between the paintings based on narratives, the fact that stories and words of wisdom are the main tools in the formation of human artistic thinking, the traces of works of art in human history. The article also states that folk legends are an inexhaustible theme for our contemporary artists.

Текст научной работы на тему «РИВОЯТЛАРНИНГ САНЪАТ АСАРЛАРИДАГИ ТУТГАН УРНИ ВА УНИНГ БАРКАМОЛ ЁШЛАРНИ ТАРБИЯЛАШДАГИ АХДМИЯТИ»

РИВОЯТЛАРНИНГ САНЪАТ АСАРЛАРИДАГИ ТУТГАН УРНИ BA УНИНГ БАРКАМОЛ ЁШЛАРНИ ТАРБИЯЛАШДАГИ АХДМИЯТИ

Ищом Бахриев

Тошкент вилояти Чирчик Давлат педагогика институти «Тасвирий санъат» кафедраси укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада ривоятларнин санъат асарлардаги тутган урни, ривоятлар негизида яратилган картиналарнинг бир бирига ухшамаслиги, хи коя л ар ва хдкматли сузлар инсоният бадиий тафаккурининг шаклланишида асосий восита эканлиги, бадиий асарларнинг инсоният тарихидаги колдирган изи атрофлича шархланади. Шунингдек, маколада хал к ривоятлари замонавий рассомларимиз учун битмас-тугалланмас мавзули эканлиги баён этилган.

Калит сузлар: Бадиий асар, ривоят, гоя, тарбия, эстетика ,ижод, рамз, маданият, тасвир, санъат.

THE ROLE OF LEGENDS IN THE WORKS OF ART AND ITS IMPORTANCE

IN THE EDUCATION OF YOUNG PEOPLE

Ilhom Bakhriyev

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region Teacher of the Department of Fine Arts

ABSTRACT

The article discusses the role of narratives in works of art, the differences between the paintings based on narratives, the fact that stories and words of wisdom are the main tools in the formation of human artistic thinking, the traces of works of art in human history. The article also states that folk legends are an inexhaustible theme for our contemporary artists.

Keywords: Artwork, legend, idea, upbringing, aesthetics, creation, symbol, culture, image, art.

KHPHUI

BaflHHH acap - hhcohhat Taphxhhhhr KaH/iaH KypHHHLUH,naH cy3JiaMacHH, yHH Shphhhh ypHH,a,a a>K/io/uiapHMH3 x,aeTH Ba yjiapHHHr TypMyin Tap3H, arpo(j)hhh ypaT TypraH Myx,ht epHTHjinmn jto3hm. ^KyMjia^aH, caHtaT acapjiapn TOMOinaSHHHH KaxpaMOHjiapra pyx,aH aKHHjiamTHpHm SnjiaH Snpra yiijiamra, nynyp Myjiox,a3a

килишга, эстетик за в к олишга ундайди. Айни пайтда тарбиявий салмоги жихатидан юксак ахамиятга эга. Картина яратишда полотно улчами катта кичиклиги унчалик ахамиятли эмас, кичик хажмли картинада хам бутун бир жамият муаммолари ва давр рухи ёритилиши мумкин. Асосийси картинанинг кампозицион гоясини хамда ишлаш махоратини юксак даражада курсатиб бера олишдадир. Шу боисдан хам хозирги бадиий жараёнда санъат асарларининг тур ли куринишлари хаётимиздан эстетик, маънавий, тарбиявий жихатдан уз урнини топаётгани кундай равшан.

Узбекистан Республикаси Президента Ш.М.Мирзиёев томонидан сунгги йилларда маданият ва санъат сохасини тубдан ислох килиш ва такомиллаштириш, санъат ва маданият муассасаларини давлат томонидан куллаб-кувватлашнинг самарали тизимини яратиш максадидаги тизимли ишларини хамда утган йиллар давомида мамлакатимизда маданият ва санъатни куллаб-кувватлаш, миллий маданий ва маънавий меросни саклаш, халкимизнинг миллий ва жахон маданиятининг энг яхши намуналари билан таништириш шунингдек, маданият ва санъатни ривожпантириш учун зарур шарт-шароитлар яратиш, жахон маданий сахнасида мамлакатнинг ижобий имижини мустахкамлашга оид карорлари санъатга булган юксак эътибор намунасидир.

Инсонларнинг акл-заковати, тафаккури, табиатда содир булиб турадиган узгаришларга узлуксиз фалсафий гоялари, узига хос образларни хис этиши, кайфият ва мухитнинг богликлиги, маънавий тушунчалар, афсонавий дунёкараш, кишиларнинг орзу-умидлари, олам хакидаги тасаввурлари, яширин сир-асрорлардан вокиф булиш гояси, гайритабийликка туе бериш, илохийлаштириш, кишилик тарихида янги-янги афсоналар, ривоятлар вужудга келишига сабабчи булган.

АДАБИЕТЛАР ТАХ,ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Санъат - уз мохияти ва ижтимоий мазмунига кура, хар кандай миллий маданиятнинг узвий кием и сифатида муайян давлат, жамиятнинг ижтимоий-иктисодий, маънавий-маърифий тараккиёти даражасини белгиловчи энг мухим ва устувор мезонлардан биридир. Утмишдаги инсонларнинг дунёкарашлари бадиий тафаккури, уларнинг орзулари, уша давр ижодкорлари асарларида, афсонавий тасаввурлардаги ривоятларида, ибратли вокеалар куринишида уз аксини топган. Айтиш жоизки, санъат асарларининг аксарияти айнан турли тасаввурлар ва эътикодлар таъсирида вужудга келган, ва инсоният узининг шонли тарихи давомида ана шундай улкан меросни яратиб колдирган. Дастлабки яратилган санъат намуналари содда, оддий тасаввурлар хамда эътикодлар мевасидир. Аждодларимиз тасавввурларида, эзгуликнинг ёвузликка карши курашини акс

эттирувчи афсонавий вокеалар тасвирланган хикоялар ва хдкматли ривоятлар инсоният бадиий тафаккурининг шаклланишида восита булган. Жах,он бадиий меросида турли худудларда яратилган санъат намуналаридаги куплаб анъанавий мавзуларнинг илдизлари бевосита асотир тасаввурлар катламига бориб такал ад и.

Санъат асарлари кишиларни гузалликка ошно этиб, уларни хаётдан завкланишга чорлайди, эстетик завк беради. Эстетиканинг ижодкорлар учун амалий ахдмияти них,оятда катта. Чунки, санъатнинг бирор-бир турида ижод килаётган санъаткор биринчи уринда уз сохдсининг билимдони булиши керак. Айтайлик, бастакор нотани билмасдан, мусикий асар яратиш конун-коидаларини, шу жумладан, мусикага хам таълукли булган эстетиканинг умумий конуниятларидан бехабар холда халкчил асар яратиши даргумон. Санъатнинг тарбиявий эстетик кучи унда ифода этилган кечинма ва образларнинг хар бир укувчи, томошабиннинг калбига кириб бориши, уларда хдйрат, хиссиётлар уйготишидадир. Санъаткор вокеликнинг кайси куринишини тасвирламасин, дастлаб шу куринишларда кишини хдяжонлантирадиган, унинг хдс- туйгусига таъсир этадиган томонини топишга интилади. Бадиий образда мавжуд булган, унинг шу хдссий томони мухдм ахдмиятга эга булиб, у кишига эстетик таъсир этади. Уларда фикр, хдс-туйгу, шодлик, хузурланиш, рохдтланиш, азобланиш, газабланиш каби хдссиёт ва кечинмаларни уйготиб, унинг ижодий фантазияси ва тасаввурига таъсир кил ад и. Бу омил кишини уйлашга, фикр юритишга, теварак-атрофни янада зийрак кузатишга ундайди, тегишли хулосалар чикаришга олиб келади.

Чиндан хдм санъат асарлари инсон рух,ига таъсир этади, уни поклайди, эзгуликка чорлайди. Негаки, кишилар санъат асарларида тасвирланган вокеалар дан таъсир ланиб, узлаРиДа турли хдссиётларни сезади. Фикрловчи инсонга хдмиша эртага умид билан караш туйгуси таскин бериб туради. У умри утаётганлигини хдс килган кунданок, дунёни англай бошлайди. Шу боис, хдр бир нарса ва вокеадан хдкмат излаб утади.

НАТИЖАЛАР ВА МУХ,ОКАМА

Санъат асарларини жамиятда, айн икса ёшлар хдётида табиявий ахдмияти юксак даражада. Томошабин маданиятини, ёшлар табиясини юксалтириш ижтимоий-маънавий тараккиётнинг мух,им омили саналади. Тасвирий санъат сох,асида х,аммани тушунадиган килиб тарбиялаш кийин, бу уРинДа санъатшуносларимиз х,еч булмаганда, бошлангич тарбияни бериш усулларини уйлашлари керак назаримда. Афсона ва ривоятларнинг тасвирий санъат тараккиётида тутган урни, ижтимоий-психологик таъсири, тартибга солувчилик, тасалли берувчилик каби жамиятдаги устувор вазифалари, дунё бадиий

Ma^aHHJiTH^a ,zi,hhhh pHBOATjiap acocn^a apamiiraH paM3Hií THMCOJiJiapromr TapnxH ba taxjihjihhh Shjihihh TajiaSanap ynyh fo^t/ia axamh^tjih^hp. mamjiakathmh3hhhr enijiapn KdiHjxdM Tap6na TonHnmra, Kaplan iYiatHaBMH (j)a3HjiaTjiap aracn 6yjin6 Boara eTHinnra, (j)ap3aH^tnapnMH3HHHr xaéTra hchofjih (j)aoji MyHOca6aT,a,a SyjiHnmra, KaH/iaH ojihh MaKca/mapra xn3MaT KHUHLUHra óofjihk 3kahjmrnhn xaiviHLua éflfla TyTHiiiHMH3 KepaK. EmioSapHH, MycTaKHji cf)HKp lopHTa^HraH, Tyrpn Ba xanoji, >Kacyp aBjioflHH TapSirajiain fl,aBpnMH3HHHr ,a,oji3ap6 MyaMMOJiapHflaH^Hp.

Hhcoh kamojioth MacanacH Sapna flabpjiap^a Sap^añ axaiviHAT Kac6 3th6 KejiraH. LUapKy rapóla 6y Sopaba KaTop acapjiap apamniraH. ByHflañ acapjiap,a,a hhcohhat KOMHjiH^a acocnii ypHH tyrybhh etakhh OMHjijiapra xaM anoxH^a ziHKKaT KapaTHjiraH. AñHaH aHa HiyHflaií OMHjijiap KaTop H/ia h>ko,h TymyHnacH eTaKHH axaMHirr Kac6 3Ta,a,h AecaK a^aniMaraH 6yjiaMH3. 3epo, hhcoh 6oTHHH,a,arH 33ry (j)a3HjiaTjiap aHa my TymyHHa atpo(j)hfl,a shpjiamaflh. hacoflkopjihk ,a,eraH h>ko6hh ch(j)aT xaM, h>ko,h tymyhhach herh3hfl,a Byacyzjra KejiraH. Haco^ra Sen SorjiaraH hhcoh y3 xaéTH/ia c})aojiH5iTH^a hjkoa xhcchhh TepaH aHraaca, Kan6hra >KOHjiacarHHa yhhhr Ka,ap-KHMMaTH TepaHjiamaflH. LQy >KHxaT,naH xaM hjkoakopjihk TymyHHacHHH yMyMSamapHHjiHK HyKTan Ha3apH,a,aH aHrjiam, TaxJinji sthih MaKca^ra MyBO(j)HK niyH^aH KejinS hhkhó aHTHHi KepaKKH, xap 6np éui h>ko,h khihhch acapnia™ BOKea-XOflHcaHH y3 canoxHaTHflaH kcjihS HHKKaH xojw TacBHpjiaiiflH, MycTaKHji (j)HKp lopHTHHi Mo6aHHH,a,a Ta(j)aKKypH ornraHH capn y3 Kapamjiapn HiaKnjiaHaflH. By my ¿xa axaMHOTjiH. MatJiyM 6np MyBac})c})aKHaTra spHHiHin sea ^hth Kyn, y3 HKTHflopnra hihohhihhhhr omhjih SyjinS xH3MaT KHJia^H. LQaxc MaH(j)aaTH acaMHOT MaH(j)aaTH SnjiaH ToSopa yHFyHjianmS Sopa^H BnpoK 6at3H/ia yHHHr cañónh Tatcnpn xaM Ky3aTHjia,a,H. 0,a,aM 6ouJKa xhji (j)HKpjiapra 3t>th6op SepMaíi kS^WH- rjieÓHHHr c})HKpHLia, hjkoahhjihk ynyH TypjiH ky3 KapamjiapHra ara syjihin, Macanara xap TOMOHjiaMa éh^auia ojihih 3apyp.

PHBoaTjiapHHHr caHtaT acapjiap,a,arH ypHH my ¿xa 6eKHéc,pHBOflT,na BOKea Ba XOflHcanap 6at3aH yñflHpMajiap BOCHTacn^a, 6at3aH pean TacBHpjioBHH or3aKH XHKoajiap MyxHM ypHH Tyra,a,h. KynHHHa xa>kmh KHCKa hkkh éKH yn 3nH30flflaH TauiKHji TonaflH. o^aT^a, o^hh 6np xhkoahh 6aéHH,a,aH SoinjiaffiiS, orroflaH-orrora ythhi acapaéhh^a 3pkhh tankhh khjihha/ih. yh/ia h^cpohhjiap tomohh^ah bokcbjihr ba TapnxHH rnaxc SnjiaH Sofjihk xo^Hcanap 6npo3 y3rapTHpHjiHiHH xaM mymkhh. LQy 6ohc 6np phboat HerH3Hfl,a K)3Jia6 Snp-SnpHra yxmaMaiiflHraH acapjiap apaTHjiHiHH taóhhh. Ma3Kyp Mepoc a>k/io/uiap h m h3 h h h r kohhot, tasnat xo^hcajiapn ba ojiaM xaKHKaTHHHHr moxhoth, AynéHHHr apaTHjiHin CHHoaTjiapHHH aHrjiam, ypraHHin makcaflh^a apamnraH xhjima-xhji or3akh xhkoanap, spTaioiap ba flocrohjiaphh y3 hhhra KaMpaS ojia,a,h. X,ap 6np paccoM y3 acapn ycTH,a,a Hinjiam Mo6aHHH,a,a xen BaKTHHH (j)aKaT y3Hra yxniaTHinra hhthjihih SnjiaH nerapajiaMac^aH HinjiaéTraH acapn

дейлик бирор ривоят оркали булса аввало узининг фикр ва туйгуларини томошабинга етказишга харакат кил ад и. Ишламокчи булган асарида авваломбор гоясига мое мавзу ва сюжет танлайди, хдмда вокеа композициясини куради, шу йулда изланади айрим х,олларда асарга куйилган максаддан келиб чиккан хдпда х,одисаларнинг айрим жихдтларини узгартириб, бурттириб курсатиши хдм мумкин.

Бизнинг кадимги маданиятимиз, миллий кадр иятл ар и м из бутун дунёга сочилиб кетган олтин зарраларига ухшайди, улар орасидан ривоятларга назар ташлайдиган булсак, ривоятларда кахрамонлик мадх, этилган асарлар кишиларни мардликка ургатади. Агар асарлар да иллатлар, тубанликлар тасвирланса, одамларда бундай иллатлар дан нафратланиш туйгуси кучаяди. Фожиага учраган, изтироб чеккан кахрамонлар кишиларда хдмдардлик хдссини уйготади. Достон ривоят хдмда эртакларга композиция ишлаш учун аввало, мавзуга оид материал туплаш жараёнида ижодкор тасаввуридаги асарга мое кахрамонларининг образлари кидирилади, асарлар да халкимизнинг миллий киёфаси, урф-одатлари, анъана ва маросимларини тулаконли узига хос йусинда акс эттирилади.

Картинага оид нарса ва буюмларнинг узига караб этюд килиб олинади. Бирор бир адабий асарга, ривоятга ёки бирор вокеага багишланган картина ёки иллюстрация ишлаш асарлардаги вокеа содир булаётган мамлакат ёки даврнинг маданияти, халклар турмушининг узига хос хусусиятлари, кийим-кечаклари, меъморчилиги ва уларнинг характерли томонлари очиб бера олиш, унга оид рамзлар,тимсоллар оркали картинани мазмунига чукуррок кириб борлади.

Асосан сюжетли картина яратишда адабиётни урни бекиёс, ундаги вокеалар, уша давр кишиларини хдёти, вокеликни очиб бера олиш мах,орати ижодкордан асар билан боглик барча матиреалларни урганишни ва чу кур х,ис этишни талаб этади. Зеро томошабин турли сохд вакилларидан иборатки,буни асло эсдан чикариш керак эмас.

Рассом асар ишлаганда рамзларни хдм куздан кочирмайди, рамз ишора цилмок — вокеликни бадиий акс эттиришнинг шартли усули;, мазмунни образли курилиши билан боглик булади ва куп маънолилиги билан ажралиб туради. Рамз барча халклар фолклори ва адабиётида кадим дан мавжуд. Рамзий образлар муайян тизимни ташкил этади ва айрим х,олларда купчилик халклар адабиёти ва санъатида муштарак мазмунни ифодалайди. Адабиёт тарихи дарелари давомида ишлатилиб келинаётган рамзий образлар тизими хдм мавжуд; гул — гузаллик, маъшука; булбул — ошик; сари кран г — махзунлик, кораранг — мотам рамзи ва хокозо, ижодкорлар анъанавий рамзлар билан бир каторда табиатдаги хдр бир х,одиса ва детал (Масалан, булут, булок, чакмок ва бошкалар)дан рамзий тасвир учун фойдаланадилар. Бунда у ёки бу нарса тасвир жараёнида ижодкор максадига

хизмат килувчи муайян рамзий маънога эга булади. Санъат асарларининг бадиий тахлили оркали талабаларни фикрлашга уРгатиш уларни, тахлил, синтез, таккослаш, абстракциялаш, умумлаштириш хулосалашларнинг маъноларини англаб олишларига керак булади. Баъзилар «Дах,о санъаткорлар конун-коидаларсиз хам ижод килаверадилар» - деган нотугри тасаввурга эгалар. Вах,оланки, дах,оларнинг узлари куп холларда нафосат назарияси билан шугулланганлар. Бу борада Абдурухмон Жомий, Лутфий, Алишер Навоий, Леонардо да Винчи, Фридрих Шиллер, Гёте каби буюк ижодкорларнинг номларини эслашнинг узи кифоя килади.

Тасвирий санъатда асар яратишда албатта адабиёт тарих фалсафасиз тасаввур эта олмаймиз уз навбатида шуни айтиш керакки жах,он адабиётшунослиги ва санъатшунослигида шеърият ва рангтасвирнинг узар° алокаларини илмий назарий жихдтдан урганиш уч асрлик тарихга эга. Европада XVIII асрдан бошлаб Лессинг, Дидро, Ф.Шпегель, Р.Вагнер, Ф.Шиллер, Навоий каби мутафаккирлар бадиий синтез масаласига жиддий эътибор каратганлар. Хорижда, хусусан, рус адабиётшунослиги ва санъатшунослигида мазкур муаммо А.Я. Зись, Ю. Борев, Н.Дмитриева, К.Пигарев,Е.Мурина, ЮЛотман,Д.Лихачев ва бошка куплаб мутахассислар томонидан атрофлича чу кур урганилган.

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуларни айтиш мумкинки, бадиий ижодда табиат ва инсон муносабатлари алох,ида диккатга сазовор мавзулардан эканлиги, шунингдек бадиий образ яратиш учун, гоят бой тажриба, узига хос услуб, бадиий тахлил кила олиш кобиляти, маъноларни англаб олиш мах,орати, айнан шундай сифатлар билан куролланиш, ижод кишиси учун жуда зарур. Утмишдаги ривоятлар замонавий рассомларимиз учун цизиц мавзу, хдмда битмас туганмас тарбия манбаидир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. К Акилова. И. Абдурахмонов. Тасвирий санъатда афсона ва ривоятлар укув кулланма -Чулпон номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи -Ташкент 2016.

2. Узбекистан Республикаси Президенти фармонлари ва карорлари руйхати-2018 йил-© ооо «norma», 2007-2020 г.

3. О. Абдуллаева. Санъат йуналишидаги олий таълим муаммоларининг ечими кандай булади? - www.adolat.uz- 2020.

2. Н. Абдуллаев Узбекистан санъати тарихи - Узбекистан файласуфлари миллий жамияти нашриёти -Тошкент - 2007

3. Мустакиллик даври узбекистон рангтасвирининг асосий тенденциялари-Тошкент- 2019

4. Бахранов. JI. Уммон юзидаги мавжлар - saviya.uz

5. Султонов Х,Э. Тасвирий санъат фанини укитиш методикаси. укув кулланма. -Т.: ТДПУ, 2008.

6. Султанов, X. Э., Анкабаев, Р. Т., Хасанова, Н. С., & Чориева, Н. Ш. (2017). Инновационные методы обучения на занятиях по изобразительному искусству. In Актуальные вопросы современной педагогики (pp. 103-105).

7. Ne'mat, А. М., & Ankabaev, R. Т. (2018). Methodological Principles of Training Fine Arts. Eastern European Scientific Journal, (6).

8. Ирбутаева, M. Т., Махмудов, M. Ж., & Махмудов, М. Э. (2020). ЖИВОПИСЬ И ГАРМОНИЯ МУЗЫКИ. Ученый XXI века, 6-7(65), 31-34.

9. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Importance of illustrations for perception of content of the book. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 98-101.

10. Shuhratovich, I. U. (2020). Application of innovation in teaching process. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(5), 4-8.

11. Saidazimovich, В. I., Turgunovich, A. R., Jabbarovich, M. M., & Tairovna, I. M. (2020). THE ROLE AND SIGNIFICANCE OF THE LANDSCAPE GENRE IN THE FINE ARTS. EPRA International Journal of Research and Development, 5(3), 423-424.

12. Eralievich, S. K., Mukhamatsultonovna, M. I., Saidazimovich, В. I., & Turgunovich, A. R. (2020). The Need for Creation of a Cluster of Pedagogical Innovations in the System of Continuous Education. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(05), 6586-6591.

13. Shuhratovich, I. U. (2020). Technologies of working on graphic materials in fine arts classes (on the example of working still life in the pen. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 41-45.

14. Байметов, Б. Б., Собиров, С. Т., & Исматов, У. Ш. (2019). ПРОБЛЕМЫ ПРОФЕССИОНАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ПОДГОТОВКИ УЧИТЕЛЕЙ ИЗОБРАЗИТЕЛЬНОГО ИСКУССТВА. Вестник науки, 7(7), 63-66.

15. Tursunmurotovich, S. S., Eraliyevich, S. X., & Shuhratovich, I. U. (2020). Illustration and the Influence of Illustrator on Children's Understanding of Fairy Tales and Works of Art in Books. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(05), 3526-3533.

16. Eralievich, S. K., Tursunmurotovich, S. S., & Mukhamatsultonovna, M. I. (2020). THEORETICAL BASIS OF CLUSTER APPROACH IN FINE ARTS EDUCATION. Journal of Critical Reviews, 7(9), 108-111.

17. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Bolalar ijodiy qobilyatini rivojlantirishda grafik rassomlar hayoti va ijodiy faoliyatini organishning muhimligi. Педагогика ва психологияда инновациялар, (2), 460-464.

18. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Some Factors That Impede The Development Of Students' Creative Abilities In Fine Art Classes. Asian Journal of Research, 7(3), 214218.

19. Saidazimovich, В. I. (2020). 50 Years Of The Xx Century The Development Of The Uzbek Landscape Genre. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(6), 62-64.

20. Султанов, X. Э., Худайбердиев, П. У., & Собиров, С. Т. (2017). Непрерывное образование в Узбекистане как требование времени. Молодой ученый, (4), 385389.

21. Ориф Толиб "Ёшлик" журналининг2018 йил 2-сонида чоп этилган

22. Филология ва маданият масалалари (Академик Азиз К,аюмов хотирасига баги ш л над и) илмий-услубий маколалар туплами -Карабук - 2019

23. С. Ф. Абдирасилов тасвирий санъат укитиш гметодикаси-Тошкент-2012

24. Б. Бойметов -Х,айкалтарошлик ва пластик анатомия-Низомий Номидаги ТДПУ босмахонасида чоп этилган -Тошкент «Iqtisod -Moliya» 2007

25. О. Muinov Rangtasvir«Arnaprint»MCHJ bosmaxonasida bosilgan 100182,Toshkent,H.Boyqaro ko'chasi, 41.

REFERENCES

1. К Акилова. И. Абдурахмонов. Тасвирий санъатда афсона ва ривоятлар укув кулланма -Чулпон номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи -Ташкент 2016.

2. Узбекистан Республикаси Президента фармонлари ва карорлари руйхати-2018 йил—© ооо «norma», 2007-2020 г.

3. О. Абдуллаева. Санъат йуналишидаги олий таълим муаммоларининг ечими кандай булади? - www.adolat.uz- 2020.

2. Н. Абдуллаев Узбекистан санъати тарихи - Узбекистан файласуфлари миллий жамияти нашриёти -Тошкент - 2007

3. Мустакиллик даври узбекистон рангтасвирининг асосий тенденциялари-Тошкент- 2019

4. Бахранов. JI. Уммон юзидаги мавжлар - saviya.uz

5. Султонов Х,Э. Тасвирий санъат фанини укитиш методикаси. укув кулланма. -Т.: ТДПУ, 2008.

6. Султанов, X. Э., Анкабаев, Р. Т., Хасанова, Н. С., & Чориева, Н. Ш. (2017). Инновационные методы обучения на занятиях по изобразительному искусству.

In Актуальные вопросы современной педагогики (pp. 103-105).

7. Ne'mat, A. M., & Ankabaev, R. T. (2018). Methodological Principles of Training Fine Arts. Eastern European Scientific Journal, (6).

8. Ирбутаева, M. Т., Махмудов, M. Ж., & Махмудов, М. Э. (2020). ЖИВОПИСЬ И ГАРМОНИЯ МУЗЫКИ. Ученый XXI века, 6-7(65), 31-34.

9. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Importance of illustrations for perception of content of the book. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 98-101.

10. Shuhratovich, I. U. (2020). Application of innovation in teaching process. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(5), 4-8.

11. Saidazimovich, В. I., Turgunovich, A. R., Jabbarovich, M. M., & Tairovna, I. M. (2020). THE ROLE AND SIGNIFICANCE OF THE LANDSCAPE GENRE IN THE FINE ARTS. EPRA International Journal of Research and Development, 5(3), 423-424.

12. Eralievich, S. K., Mukhamatsultonovna, M. I., Saidazimovich, В. I., & Turgunovich, A. R. (2020). The Need for Creation of a Cluster of Pedagogical Innovations in the System of Continuous Education. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(05), 6586-6591.

13. Shuhratovich, I. U. (2020). Technologies of working on graphic materials in fine arts classes (on the example of working still life in the pen. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 41-45.

14. Байметов, Б. Б., Собиров, С. Т., & Исматов, У. Ш. (2019). ПРОБЛЕМЫ ПРОФЕССИОНАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ПОДГОТОВКИ УЧИТЕЛЕЙ ИЗОБРАЗИТЕЛЬНОГО ИСКУССТВА. Вестник науки, 7(7), 63-66.

15. Tursunmurotovich, S. S., Eraliyevich, S. X., & Shuhratovich, I. U. (2020). Illustration and the Influence of Illustrator on Children's Understanding of Fairy Tales and Works of Art in Books. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(05), 3526-3533.

16. Eralievich, S. K., Tursunmurotovich, S. S., & Mukhamatsultonovna, M. I. (2020). THEORETICAL BASIS OF CLUSTER APPROACH IN FINE ARTS EDUCATION. Journal of Critical Reviews, 7(9), 108-111.

17. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Bolalar ijodiy qobilyatini rivojlantirishda grafik rassomlar hayoti va ijodiy faoliyatini organishning muhimligi. Педагогика ва психологияда инновациялар, (2), 460-464.

18. Tursunmurotovich, S. S. (2020). Some Factors That Impede The Development Of Students' Creative Abilities In Fine Art Classes. Asian Journal of Research, 7(3), 214218.

19. Saidazimovich, В. I. (2020). 50 Years Of The Xx Century The Development Of The Uzbek Landscape Genre. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(6), 62-64.

20. Султанов, X. Э., Худайбердиев, П. У., & Собиров, С. Т. (2017). Непрерывное образование в Узбекистане как требование времени. Молодой ученый, (4), 385389.

21. Ориф Толиб "Ёшлик" журналининг2018 йил 2-сонида чоп этилган

22. Филология ва маданият масалалари (Академик Азиз К,аюмов хотирасига багишлнади) илмий-услубий маколалар туплами -Карабук - 2019

23. С. Ф. Абдирасилов тасвирий санъат укигиш 2методикаси-Тошкент-2012

24. Б. Бойметов -Х,айкалтарошлик ва пластик анатомия-Низомий Номидаги ТДПУ босмахонасида чоп этилган -Тошкент «^йБОс! -МоНуа» 2007

25. О. Мшпоу Rangtasvir«Arnaprint»MCШ Ьо8тахопа81ёа Ьо81^ап 100182,Tosllkent,H.Boyqaro ко'с1т81, 41.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.