Научная статья на тему 'МУСИҚАНИНГ ЭСТЕТИК ФАОЛИЯТ СИФАТИДАГИ ЎЗИГА ХОСЛИГИ'

МУСИҚАНИНГ ЭСТЕТИК ФАОЛИЯТ СИФАТИДАГИ ЎЗИГА ХОСЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

55
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мусиқа / санъат / мақом / эстетик тарбия / эстетик дид / вокал / лирика / music / art / maqom / aesthetic education / aesthetic dance / vocal / lyric.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — З. C. Hуруллаева

Ушбу мақолада мусиқа ва унинг мазмуни ҳақида сўз боради. Мусиқа ҳох мумтоз, ҳох замонавий бўлсин, унинг инсон ҳаѐтидаги ўрни ва уни эстетик тарбиялашдаги бир восита эканлиги ѐритилиб берилган. Шу билан бирга мумтоз мусиқанинг умуминсоний қадриятлар сафида улуғланиши ва эътироф этилиши акс этган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

В этой статье обсуждается музыка и еѐ содержание. Роль музыки в жизни человека в том что оно современное или классические, является средством эстетического воспитания человека. В то же время подчеркивается, что классическая музыка прославляется и признается как один из общечеловеческих ценностей общества

Текст научной работы на тему «МУСИҚАНИНГ ЭСТЕТИК ФАОЛИЯТ СИФАТИДАГИ ЎЗИГА ХОСЛИГИ»

National University of Uzbekistan

Google Scholar indexed

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-2-500-505

МУСИ^АНИНГ ЭСТЕТИК ФАОЛИЯТ СИФАТИДАГИ УЗИГА

ХОСЛИГИ

З. C. Нуруллаева АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада мусика ва унинг мазмуни хакида суз боради. Мусика хох мумтоз, хох замонавий булсин, унинг инсон хаётидаги урни ва уни эстетик тарбиялашдаги бир восита эканлиги ёритилиб берилган. Шу билан бирга мумтоз мусиканинг умуминсоний кадриятлар сафида улугланиши ва эътироф этилиши акс этган.

Калит сузлар: мусика, санъат, маком, эстетик тарбия, эстетик дид, вокал, лирика

АННОТАЦИЯ

В этой статье обсуждается музыка и её содержание. Роль музыки в жизни человека в том что оно современное или классические, является средством эстетического воспитания человека. В то же время подчеркивается, что классическая музыка прославляется и признается как один из общечеловеческих ценностей общества.

Ключевые слова: музыка, искусство, маком, эстетическое воспитание, эстетический танец, вокал, лирика

ABSTRACT

In this article was diccussed a music and its content. The role of music in the life of man in that it is modern or classical, is a means of aesthetic education of humanity. At the same time, it is emphasized that classical music is glorified and recognized as one of the universal human values of society.

Keywords: music, art, maqom, aesthetic education, aesthetic dance, vocal,

lyric.

Маълумки, мусика юнон тилидан келиб чиккан булиб mousiche —музалар санъати маъносини англатиб, у инсон хдссий кечинмалари, фикрлари, тасаввур доирасини мусикий товуш (тон, нагма)ларизчиллиги ёки мажмуи воситасида акс эттирувчи санъаттури. Унинг мазмуни узгарувчан рухдй холатларни ифодаловчи муайян мусикий-бадиий образлардан иборат. Мусика инсоннинг турли кайфиятлари (мас,

April, 2023

500

National University of Uzbekistan

Google Scholar indexed

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-2-500-505

кутаринкилик, шодлик, завкланиш, мушохадалик, гамгинлик, хавф, куркувни узида мужассамлаштиради. Бундан ташкари, мусика шахснинг иродавий сифатлари (катьиятлик, интилувчанлик, уйчанлик, вазминликни, унинг табиати (мижози)ни хам ёркин акс эттиради. Мусиканинг ушбу ифодавий-тасвирий имкониятлари юнон олимлари: Пифагор, Афлотун, Арасту ва Шарк мутафаккирлари: Форобий, Ибн Сино, Жомий, Навоий, Бобур, Кавкабий, тасаввуф арбоблари: Имом Газзолий, Калободий Бухорий ва бошкалар томонидан юкори бахоланган ва илмий тадкик килинган. Мусиканинг одам онги ва хиссиётига таъсир этишнинг ажойиб кучи унинг рухий жараёнларга хамоханг булган процессуал муайян жараёнли табиати билан богликдир. Мусика асарлари мазмунида бадиий гоялар умумлашган холда берилиб, мусикали образларнинг узаро муносабатлари (таккосланиш, тукнашув, ривожланиш каби) жараёнида шаклланади. Мазкур жараённинг хусусиятларига кура мусика мазмуни хам турли эпик, драматик, лирик белгиларга эга булиши мумкин. Булардан инсоннинг ички дунёси, рухий холатларини ифодалашга мойил булган лирика мусиканинг «ботиний» табиатига анча якиндир. Мусиканинг мазмуни шахсий, миллий ва умумбашарий бадиий кийматларнинг бирлигидан иборат булиб, бунда маълум халк, жамият ва тарихий даврга хос рухий тароват, суръат, ижтимоий фикр ва кечинмалар умумлашган холда ифодаланади. Мусика шакллари хар бир даврнинг маънавий-маърифий талабларига жавоб берган холда, айни вактда инсон фаолиятининг купгина жабхалари (муайян жамоавий тад-бирлар, инсонларнинг бир-бирига узаро ахлокий ва эстетик таъсир этиш, мулокот килиш жараёнлари) билан муштаракдир. Мусиканинг, айникса, инсоннинг ахлокий ва эстетик дидини шакллантириш, хиссий туйгуларини ривожлантириш, ижодий кобилиятларини рагбатлантириш воситаси сифатидаги роли жуда мухимдир[1].

Инсонни камол топтиришда мусика маданиятининг урни ва ахамиятини очиб бериш, биринчидан, инсон ва унинг мохияти масаласини, иккинчидан, маърифатлилик куламини, учинчидан, маънавий камолотда мусика эга булган имкониятларни аниклаш демакдир. Шарк мутафаккирлари мусикага доир алохида рисолалар ёзиб колдирганлар. Жумладан, Ал-Киндий, Ал-Форобий, Ибн Сино, Ибн Зайла, Беруний, Ал-Мааррий, Зайниддин Газзолий, Жалолиддин Румий, Ал-Хоразмий, Абдулкодир Найий, Ар-Розий, Сафиуддин Урмавий, Масъуд аш-Шерозий, Абдулкодир Марогий, Мухаммад Нишопурий, Ал-Хусайний, Кутбиддин Шерозий, Махмуд Амулий, Абдурахмон Жомий, Биноий, Алишер

April, 2023

501

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-2-500-505

Навоий, Захриддин Мухаммад Бобур, Зайнулобиддин Хусайний, Нажмиддин Кавкабий, Дарвиш Али Чангий, Фитрат, Юнус Ражабий ва бошкалар Шарк мусика маданияти ва унинг узига хос бадиий-эстетик ва тарбиявий мохияти хакида ажойиб фикр-мулохазалар баён этганлар.

Макомлар буйича мохир илмий тадкикотчи Исхок Ражабов Шарк мусикасига доир ёзма ва огзаки манбалар, ривоят хамда афсоналарни баён этар экан, номаълум муаллиф рисоласини шундай шархлайди: "Масалан, китоб муаллифининг айтишича, ёкимли овоз юксак таъсир кучига эга булиб, уни эшитиш билан инсон ички аламлардан холи булади. Киши хар кандай кийинчиликни, хатто очлик, ташналикни эсидан чикаради. Мусика огир мехнатдан кейин дам олишнинг энг яхши воситасидир. Мусиканинг таъсир кучини хатто шундан хам билса буладики, йиглаб турган бола онанинг алласини эшитиб, тинчланади ва ухлаб колади"[2]. Мусика мусаввирлик ва хайкалтарошликдан фаркли тарзда дунё хакида тасаввурлар эмас, балки туйгулар ва кайфиятлар хосил килади. Мусика вокеликнинг хис-туйгули киёфасини яратади. Мусикада туйгулар хаётий туйгуларнинг айнан узи булмай, улар танлаб олинган, тасодифий лахзалардан тозаланган ва муайян орзулар нуктаи назаридан англанган булади. Мусика инсон хиссиётлари холатининг барча ранго-ранг товланишларини акс эттиришга кодир. У энг мураккаб туйгулар, энг нозик кечинмалар ва кайфият холатларини хам ифода эта олади. Мусика вакт мезонига амал килиб, кечинмаларнинг узгариб туришлари, авжланиш ва пасайиш жараёнларини камраб олади.

Мусика бир вактнинг узида хам эпик, хам лирик, хам драматик охангларда жаранглайверади, унинг ифодали табиатига кура, купрок лирикага мойил, лирика эса мусиканинг эстетик асосини ташкил килади. Мусика инсонпарварлик орзу-умидларини бевосита акс эттиради. У инсондаги энг гузал фазилатларни гузал оханг воситасида намойиш этишга кодирдир. Мусика ижро этиладиган санъатдир. Француз адиби О. Бальзак "мусика санъати ижро этилиши жараёнидагина жонланади, тилга киради", дейди.

Халк мусика ижодида бастакор ва ижрочи баъзан тингловчи хам бирлашиб кетади. Хозирги давр мусика маданиятида ижрочилик санъати мусикий ижодкорликнинг нисбатан мустакил куринишини олади. Мусика санъатнинг ракс, кушик турлари билан кушилганда етакчилик килса, сахна, кино асарларида ёрдамчи вазифани бажаради. Мусика инсон фаолиятининг энг мухим сохалари билан алокага киришади,

мехнат жараёнларида, маросимларда катнашади. Маиший

April, 2023

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-2-500-505

хаётнинг мухим кисми сифатида инсонларни бирор максадга сафарбар этади. Уларни ягона туйгу атрофида бирлаштиради.

Бирок, мусика мохиятан умуминсоний табиатга эга, кайси миллатга тааллукди булишидан катъи назар, мусика таржима килинмайди, рассомлик санъатига ухшаб, унинг тили - битта. Факат уша тилни тушуниш учун хар бир миллат уз эстетик тарбиясини юксак даражага кутариши, эстетик дидини илмий-амалий асосда шакллантириши лозим. Нима учун Мухиддин Кориёкубов ХХ асрнинг 30-йилларида, Муножот Йулчиева 90-йилларида Париж концерт залларида берган концертларига купчиликка чипта етишмаган, залга кирганлар эса уларни бир муъжизадай тинглашган, концерт сунгида деярли ярим соат тик туриб карсаклар билан олкишлашган. Демак, хали бизнинг эстетик тарбиямиз, дидимиз французларга нисбатан саёз булганлиги учун хам биз Оврупа мусика санъат дурдонасини хам росмана идрок этолмаймиз. Вахоланки, жахонда барча сохада интеграциялашув жараёни жадал суръатлар билан бормокда. Узбек эстетикасининг вазифаси ана шу жараёнда миллатимизнинг тулаконли иштирокини таъминлашга хизмат килишдир.

Туркман шоири Мулла Гойиб узининг куйидаги шеърида созандалар рисоласи мазмунини ихчам килиб мужассамлаштирган: куйидагича баён килган.

Мусика санъати узининг гузаллиги билан инсон хаётини ёритади. Х,еч кайси санъат тури мусика каби инсон хиссиётларига бевосита ва кучли таъсир этолмайди. Мусика инсон хаётининг маънавий оламини тарбияловчи кудратли воситадир. Мусикасиз инсон дунё гузаллигини, хиссиётларини, маънавий кадриятларини хис килиши кийин. Мусика санъатининг чуккиси хисобланган, вакт синовига дош бериб келган тури мумтоз мусикадир. Асрлар давомида мумтоз мусика ихлосмандлари хеч хам камаймаган. Улкан мумтоз мусика оламидан хар ким хам узи учун маънавий озик олиши мумкин. Кимдир Моцарт ёки Бахнинг ижодидан хайратланса, кимдир Чайковскийнинг мусикасидан завкланади[4].

Соз билан сухбатни ёлгон деманглар, Одам Ато пайдо бугонда бордур. Хрбил-^обил онасининг корнинда Алар хам дунёга келанда бордур. Шайтонни кувдилар жаннат уйиннан[3].

April, 2023

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-2-500-505

Аслида, классика лотинчадан олинган булиб, classicus - намуна, мумтоз деган маънони билдиради. Тор маънода классика, антик давр Юнонистон, эллинизм ва кадимги Рим адабиёти ва санъатидир; кенг маънода — инсониятнинг бадиий меросидаги оламшумул кимматга эга булган, энг мукаммал асарларга нисбатан ишлатилади. Адабиёт ва санъатдаги ижоди бутун дунёда тан олинган, асарлари катта гоявий-бадиий кимматга эга булган машхур усталар классиклар деб юритилади[5].

Мусиканинг турлари ва жанрлари жуда куп: халк мусикаси, мумтоз мусика, симфоник мусика, вокал, мусика ва хоказо. Бирок, у кайси жанрда булмасин, Й.Бахнинг орган учун ёзилган хорларими, «Чули Ирок» куйими, Шопеннинг этюдими, Тарканнинг кушигими - хаммаси инсон хиссиётларини тарбиялашда, уларни хайвонликдан инсонийликка кутаришда ва бу хиссиётларни нозиклаштиришда мухим ахамиятга эга. Зеро, мусика инсон калбини юмшатувчи энг кучли эстетик омилдир.

REFERENCES

1. Узбекистон Миллий энциклопедияси. 12 томлик. Т., "Узбекистон Миллий энциклоппедияси" Давлат илмий нашриёти, 2003, 6-том, -Б.145.

2. "Куй ва кушик сехри", методик-библиографик кулланма, Алишер Навоий номидаги Узбекистон миллий кутубхонаси, 2008 йил, -Б.28.

3. Рахимов Б. Мусика тарихи маърузалар матни УрДУ мусика кафедраси 2005 йил, 35

4. Узбекистон Миллий энциклопедияси. 12 томлик. Т., "Узбекистон Миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти, 2003. -Б.632.

5. Aesthetic ideal and aesthetic criterion. DS Kadirova 2021 ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research 11 3 1748-1760 South Asian Academic Research Journals

6. THE APPEARANCE OF NEW AESTHETIC CRITERIA IN MODERN ART Авторы Dilbar Salihovna Kadirova Дата публикации 2019 Журнал Scientific Bulletin of Namangan State University Том 1 Номер 12 Страницы 72-78

7. Solihovna K. D., Amirovna Z. A. NON-ART OBJECTS ARE THE PHILOSOPHY OF SOPHISTICATION. AESTHETICS OF NATURE //World Bulletin of Social Sciences. - 2023. - Т. 20. - С. 94-97.

8. KADIROVA, D. (2023). ZINGIBER OFFICINALE L.-HISTORY AND STUDY. World Bulletin of Social Sciences, 20,

94-97.

April, 2023

DOI: 10.24412/2181-1385-2023-2-500-505

9. Solihovna, K. D. (2021). Human beauty and art. Central Asian Journal of Literature, Philosophy and Culture, 2(5), 156-163.

10. Solihovna, D. (2021). Aesthetics of Images and Symbols. International Journal on Integrated Education, 4(10), 143-146.

11. Г. М. Шадиметова (2022). УЗБЕК ХАЛКИ БАЙРАМЛАРИНИНГ ЭСТЕТИК ТАМОЙИЛЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (NUU Conference 2), 574-577. Г. М. Шадиметова (2022). УЗБЕК ХАЛКИ БАЙРАМЛАРИНИНГ ЭСТЕТИК ТАМОЙИЛЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (NUU Conference 2), 574-577.

12. MUXAMEDJANOVA, L. (2022). Philosophical classification of the concepts of modernization of society and moral values. https://scienceweb.uz/publication/5222

13. Ражабов, Ш. (2022). КИБЕРМАКОНДА МАРКЕТИНГНИНГ ЭСТЕТИК Х,УСУСИЯТЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3(NUU Conference 2), 438-445.

14. Юсуфхон Авазхонов (2022). РУДАКИЙ АХЛОКИЙ КАРАШЛАРИДА КЕЛАЖАК АВЛОДЛАРГА ПАНДНОМАЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (NUU Conference 2), 226-231. doi: 10.24412/2181-13852022-2-226-231

April, 2023

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.