Научная статья на тему 'МУСИҚА ВА МАЪНАВИЙ ТАРБИЯ'

МУСИҚА ВА МАЪНАВИЙ ТАРБИЯ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
141
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
мусиқа / ижод / билим / ташаббус / метод / маънавият / маданият ахлоқ

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — М.Джумабоева

Ушбу мақолада мусиқа ва маьнавий тарбия масаласи долзарблиги ва бу масалани мактабда мусиқа дарслари орқали ўқитиш жараёнида шакллантирилиши ўқувчиларнинг назарий билимларни ижодий ташаббускорлик маънавиятли жамият тараққиёти учун ўз хиссасини қўшиш ҳақида фикр юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МУСИҚА ВА МАЪНАВИЙ ТАРБИЯ»

"Oriental Art and Culture" Scientific Methodical Journal / ISSN 2181-063X Volume 3 Issue 4 / December 2022

МУСЩА ВА МАЪНАВИЙ ТАРБИЯ

М.Джумабоева Кукон давлат педагогика институти

Аннотация: Ушбу маколада мусика ва маьнавий тарбия масаласи долзарблиги ва бу масалани мактабда мусика дарслари оркали укитиш жараёнида шакллантирилиши укувчиларнинг назарий билимларни ижодий ташаббускорлик маънавиятли жамият тараккиёти учун уз хиссасини кушиш хакида фикр юритилган.

Калит сузлар: мусика, ижод, билим, ташаббус, метод, маънавият, маданият ахлок.

MUSIC AND SPIRITUAL EDUCATION

M.Djumaboeva Kokand State Pedagogical Institute

Abstract: In this article, the importance of the issue of music and spiritual education and the formation of this issue in the process of teaching through music lessons at school are discussed, the students' theoretical knowledge, creative initiative, and contribution to the development of a spiritual society.

Keywords: music, creativity, knowledge, initiative, method, spirituality, culture, ethics.

Буюк Турон заминида мусика маданияти ва ижрочилик санъатининг ривожланиши кадим замонларга богланиб кетади. Буюк шарк алломалари Мухаммад Ал-Хоразмий, Абу Наср Форобий, Ахмад ал Фаргоний, Абу Али ибн Сино, Пахлавон Махмуд, Умар Хдйём, Мирзо Улугбек, Захириддин Мухаммад Бобур, Абдурахмон Жомий, Алишер Навоий, Пахлавон Мухаммад, Нажмиддин Кавкабий, Дарвиш Али Чангий ва бошка улуг бобокалонларимиз узларининг рисолаларида ижрочилик санъати, мусика илми ва тарихи, чолгу созларининг тузилиши, ижровий услублари, санъаткорлик конун - коидаларига оид кимматли маълумотларни баён этиб кетганлар. Машхур дидактик асар «Кобуснома»да хам хофизлик ва санъаткорликнинг коидаларига багишланган алохида боб урин олган. Уша даврнинг буюк олими Махмуд Кошгарийнинг «Девони луготий турк» асарида кадимий туркий халкларнинг халк огзаки ижоди ва кушиклари, байрам ва маросимларидаги мехнат кушиклари, кахрамонлик кушиклари хакида намуналар берилган булиб, уша замонда

KymHKHHHHK ^aHpu pHBO^; TonraHuHu Kypcaragu.

MatgyMKu, gaBgar paxSapu h^thmohh, MatHaBufi-Matpu^ufi coxagapgaru umgapu aHru th3hm acocuga fiygra Kyfium Syfiuna 5 Ta MyxuM TamaSSycHu ugrapu cypMOKga. ByHgaH TamKapu Y3ÖeKHCTOH PecnySguKacu npe3ugeHTu fflaBKar Mup3ueeB TOMOHHgaH uM3ogaHraH "Y3ÖeKHCTOH PecnySguKacuga Muggufi MagaHuaTHu aHaga puBo^gaHTupum кoнцeпцнacннн TacguKgam TyrpHCHga"rH n^-4038 coHHH KapopH xaM MyxuM axaMuaTra эгagнp. ByryHru KyHga TatguM onyBHHnapHHHr MatHaBuaTuHu, OHry-Ta^aKKypHHH Ba ^aogguruHu omupum ynyH MycHKa gapcnapuHH yKHTum ^apaeHH myHgafi TamKug этнgнmн KepKaKKH SyHga TagaSagap ugMufi Ha3apufi SuguMgapHu xaMga ygapHu aMagga Kyggam MeToggapuHH oHrgu Ba $aog эгaggaS ogaguraH, ygapga u^ogufi TamaSSycKopguK Ba yKyB ^aoguaraga MycTa^ug, Ta^aKKyp, HyTK puBo^gaHaguraH, nogry acSoSgapuHu u^po этa ogaguraH Ba энг acocuficu MatHaBuaTgu ^aMuaT TapaKKueTu ynyH y3 xuccacuHu Kyma ogaguraH SygcuH.

Muggufi MatHaBuaTuMro puBo^uga SomKa caHtar Typgapu KaTopuga MycuKa caHtaru xaM MyxuM ypuH TyTagu. Muggufi MycuKa MycuKa caHtaruHuHr энг KaguMufi Ba my SugaH Supra, xagK oMMacura KeHr TapKagraH, yHuHr TypMymura nyKyp cuHruS KeTraH coxagapugaH Supugup. MycuKa xaM peag BoKeguKHu aKc эттнpagн. MycuKaHuHr Muggufi MatHaBuaTuMusra Tatcup Kynu my Kagap Karras, yHuHr epgaMuga SeMopgapHu gaBogam MyMKuHguruHu $aH aggaKanoH ucSot KunraH. ASy Agu Höh Cuho MycuKaHuHr Tatcup Kynura Karra axaMuaT SepuS, afipuM pyxufi KacagguKgapHu MycuKa Kyfigapu Bocuracu SugaH gaBogam MyMKuH, geraH ^uKpHu ugrapu cypraH эgн. BywK Myra^aKKup ASy Hacp OopoSufi "Karra MycuKa" KuToSuga MycuKa Ha3apuacu oxaHrgapuHuHr Typgapu, KeguS nuKum caSaSgapu, Kumura MatHaBufi, pyxufi Tatcupu xaKugaru KuMMargu ^uKpgapuHu SuggupraH.

OopoSufi MycuKa ugMuga ^a^ar HasapueTHu SyguSruHa KogMafi, aMagueTHu xaM SygraH. YHuHr y3u TaHuKgu MycuKanu, a^ofiuS co3aHga Ba SacTaKop, aHru MycuKa acSoSu uxTuponucu cu^aTuga xaM myxpaT Ko3oHraH. MycuKaHuHr a^ofiuS cexpnu Kynu, My^roaKop Tatcupu xaKuga $uKp wpuTuS, OopoSufi "HnMnapHuHr KenuS nuKumu Tyrpucuga" acapuga myHgafi e3agu: "By uhm my MatHoga ^ofiganuKu, y y3 MyBo3aHaraHu fiyKoTraH ogaMHu TapTuSra KenTupagu, MyKaMMarnuKKa eTMaraH xa^KHu MyKaMMan Kunagu Ba MyBo3aHaraHu caKgaS Typagu". XycycaH, Muggufi MagaHuaTga MycuKa WKcaK Tyfirygap, 3aBK - maBKgu roagap ogaMuHu onuS Sepagu. OgaMgapHu MatHaBufi ^uxaTgaH Sofi, co$ SapKaMogguK gapa^acura eTKa3agu. Boga xagu Kygura KagaM ymgamHu, yKuS e3umHu SugMafi TypuSoK MycuKaHu xuc Kuga ogagu. KynuHna my gacTgaÖKu TaaccypoTgap MycuKara SygraH MyHocaSaTgapHuHr maKggaHumura Tatcup Kugagu. fflyHuHr ynyH yMyMTatguM MaKTaSgapuHu ucgox KugumHuHr acocufi

йуналишларида мусика таълимига хам эътибор берилган. Мусика, аввало, болаларнинг хис-туйгуларини майинлаштиради. Мусика асарларини хис этиш каби уларда купгина инсоний фазилатларни уйготади. Албатта, инсоний фазилатларни камол топтиришда адабиёт, тарих, спорт ва бошка сохалар катта урин тутади. Бинобарин, назм ва мусика доимо ёнма- ён яшайди. Мусикани хис этиш табиат таассуротлари остида тугилади, колаверса, богча ва мактабда шаклланиб боради. Мусика дарслари укувчиларни факатгина нафосат жихатдан эмас, балки кенг маънода маънавий- ахлокий жихатдан хам тарбиялайди. Авлоддан-авлодга утиб келаётган, не-не замонлар зайлига бардош бериб, халкнинг орзу-армонлари, уйлари ва интилишларини мужассам этган куй-кушикларимиз, макомларимиз барча турдаги таълим муассасалари укув дастурларидан кенгрок жой олса яхши булар эди. Замонамизнинг забардаст ёзувчиси, жахонга машхур адиб Чингиз Айтматов "Кунда" романида ёзади: "... хаёт, улим, мухаббат, шавк ва илхом хаммасини мусика айтади, зотан, биз мусика воситасида энг олий хурликка эришамиз, бу хурлик учун онгимиз ёришган замонлардан бошлаб, бутун тарихимиз давомида курашганмиз, лекин унга мусикадагина эришганмиз". Халкимиз яратган мусика дурдоналари хар бир фаолиятимизда, хар сонияда - тарбияда, мехнатда, ижтимоий муносабатда маълум даражада уз ифодасини топади. Миллий мусика атрофдаги ходисалардаги гузалликни идрок этишга ва кадрлашга ургатади, нозик дид ва хур фикр билан куроллантиради, маънавий оламни кенгайтиради. Шу боис мусикани "тилсиз фалсафа" деб бежиз айтишмаган. Зеро, мусикий билимларни эгаллаш аввало шахснинг рухий олами билан чамбарчас боглик.

Мусикашунос олимлар томонидан тавсия этилган концепсияларга таяниб, биз мусикий билимларни узлаштириш жараёнида бола шахсининг кандай фаолият турида кайси шахсий хусусиятлари шаклланишини чизма ёрдамида курсатиб бердик. Мусикий билимларни узлаштириш жараёнида бола шахсини шакллантиришда мусика таълимининг ахамиятини мусика машгулотларини тахлил килиш оркали куришимиз мумкин.

Демак, мусикий машгулотлар давомида маьнавиятни шакллантиришда:

Биринчи навбатда ёшлар миллий гурур ва юксак маданият эгаси булишлари учун хам мусика саньатига ошно булишлари керак бу вазифаларни амалга оширишда мусика фани укитувчилари зиммасига катта масьулият юклайди. Кушик куйлаш фаолиятида мусикий дунёкараш, мусикий дид шаклланади. Бу фаолият турида болалар мусикий билимларга асосланган холда кушик куйлайдилар. Бунинг учун улар мусикий асарга тааллукли булган маълумотларни узлаштирадилар. Шу жараёнда уларда мусикий дунёкараш ва мусикий дид шаклланади. Мусика саводи фаолиятида мусикий тафаккур, тасаввур ва мусикий дунёкараш шаклланади. Бу фаолият турида болалар

мусиканинг яратилиш тарихи, мусиканинг ифода воситалари - ритм, метр, регистр, улчов, лад, темп, нота йули ва ёзуви, товушлар узунлиги ва баландлиги, мусика ижодкорлари, ижрочилари хакида билимга эга булиш билан бирга, уларнинг мусикий тафаккурлари шакллана боради. Бу уз навбатида болаларни мусика оламига олиб киради ва мусикий дунёкарашларини шакллантиради. Мусика тинглаш фаолиятида мусикий идрок, мусикий дунёкараш шаклланади. Бу фаолиятда болалар мусика тинглаб, уни бевосита идрок эта бошлайдилар. Бу эса уларнинг мусикий тафаккурларини шакллантиради.Киши узининг хаётий фаолияти жараёнида атрофини ураб турган моддий борлик билан доимо мулокотда булади. Бунинг натижасида шоду-хуррамлик, кайгу ва гам, тулкинланиш ва хаяжон, магрурлик ва ифтихор, жахл ва газаб, хайратланиш, хафа булиш каби бошка куплаб майил ва туйгу (объектив дунёга субъектив муносабат кечинмалари инсоннинг эмоционал хис-хаяжон холатини ифодалайди. Эмоция (туйгу кечинмаларининг шакли) ижобий ва салбий турларга булинади. Ижобийлари: шоду-хуррамлик, тулкинланиш ва хаяжон, магрурлик ва ифтихор, хайратланиш ва бошкалар. Салбийлари: кайгу ва гам, жахл ва газаб, хафа булиш кабиларидан ташкил топади. Ижрочи созанданинг фаолияти хис-хаяжон ва эмоция билан чамбарчас боглик булиб, у ижодкор томонидан яратилган асардаги фикр ва максадни ундаги бадиий эмоционал киёфалар тизимини тингловчига етказиб бера олиши зарур. Бунда созанда асар кайфиятига мос, чолгу садоланишига узига хос равишда кизгинлик, ифода ва жозиба бахш этган холда ижро килади. Чолгу асари хеч кандай эмоция ва хис-хаяжонсиз чалинган булса, тингловчи юрагига етиб бора олмайди, уни бефарк колдиради ва у ижродан хам чолгучидан норози булади. Шунинг учун созанда хар бир асарнинг бадиий-эмоционал тимсоллар мазмунига чукур кириб бора олиши, ундаги кайгуриш, зорланиш, кувониш, тантана, хазил ва бошка кайфият турларини ишончли ёритиб бера олиши керак. Мусикий рухшуносликда бадиий образ уч омил асосида очиб ифодаланиб берилади. Буларнинг биринчиси моддий, яъни нола матни, чолгу товуши, куй, гармония, усул, динамика, тембр, регистр ва хк. Иккинчиси рухий, яъни кайфият, тасаввур, ифода, ирода, хиссиёт. Учинчиси мантикий, яъни шакл, жанр, мазмун каби омиллардир. Ижрочилик жараёнининг жисмоний ва рухий асосларини чукур урганиш булгуси укитувчи, тарбиячи ва созанда учун жуда мухим шартлардан биридир. Мусиканинг илохийлиги, унинг рухиятга богликлиги, охангларнинг сирли олами инсониятни доимо кизиктириб келган. Хонанданинг кушиги дардларга малхам булиб, шодликни оширса, созанданинг куйи гамни аритиб, кунгилларга хуш кайфият багишлайди. Шунинг учун мусиканинг чинакам сехрига хар икки субьект бирдек дахлдор булади. Шундай экан, инсонни камолга етказишда мусика санъатининг ахамияти бекиёсдир.

Мусика хаётни инсонларнинг хис туйгуларини ва орзу истакларини узига хос бадиий тилда ифода этади.

Хулоса килиб айтганда мусикава маьнавий тарбияни шакллантиришда мусика маданияти дарсларида укувчиларни миллий мусика саньатига суяниш, унинг асрий аньаналари ва намуналаридан купрок бахраманд этиш лозим. Оилада ота-онлар, мактабда мусика муаллимлари болаларга яхши мусика ва кушик одамнинг калбини тозалашини, рухини поклашини, кайфиятини кутаришини, эзгу максадлар сари йуналтиришини куп бор укдиришади. Маънавиятли. иктидорли. ижодкор, мусикани севадиган инсонларни уз олдига максад килиб куйган хакийкий ватанправар укитувчигина шакллантира олади бунинг учун уз касбига ва ватанга мухаббати ва садокати булиши шарт.

Фойдаланилган адабиётлар.

1. Sh.Mirziyoyev. Buyuk kelajagimizni mard va olijanob xalqimiz bilan birga quramiz. 2017 yil.

2. Г.Шарипова ,Г.Нажмеддинов.Мусика укитиш методикаси .Т.2018й

3. Жалолиддин Румий. Учмокка канот йук, вале учгайман. -Тошкент: АДодирий номидаги халк мероси нашриёти, 1994.

4. Файзиев. О. Мактабда мусикий тарбия. Т.1991 й..

5. Йулдошева. С. Халк урф - одатлари ва анъаналари Т. 2003.

6. Yuldoshev S. Xalq urf-odatlari va an'analari.-T.:-Ijod dunyosi, 2003-y

7. Fayzullayev E. Bo'lajak musia o'ituvchilari badiiy didini shakllantirishda o'zbek mumtoz musiasi imkoniyatlaridan foydalanish.-T.: 2008-yil.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.