Научная статья на тему 'МУРГАБСКИЙ РАЙОН В 20-30-ЫЕ ГОДЫ XX ВЕКА'

МУРГАБСКИЙ РАЙОН В 20-30-ЫЕ ГОДЫ XX ВЕКА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
76
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МУРГАБ / ПАМИР / РУКОВОДСТВО / РУДНЕВ / АНГЛИЯ / КРАСНАЯ АРМИЯ / УШ / МАДАМИНБЕК / ХОРОГ / БАДАХШАН

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Талипова Сайёра Шомахматовна

В статье рассматривается о состояние Мургабского района в 20-ые и 30-ые годы XX-го века. В 1918 году Советское руководство на Памире было восстановлено Советское Руководство. В некоторых деревнях Бадахшана были организованы революционные комитеты. Летом 1919-го года положение на Памире было крайне сложной. Поскольку в районе Уш (Кыргызстан) начали свою активность малые группы со стороны Эргаша и Мадаминбека. Таким образом, с приходом Советского Руководства был организован новый район Мургаб.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MURGAB DISTRICT IN THE 20-30S OF THE XX CENTURY

This article deals with the condition of Murgab district in the 20s and 30s of the XX century. In 1918, the Soviet leadership was restored in the Pamir. Revolutionary committees were organized in some villages of Badakhshan. In the summer of 1919, the situation in the Pamir was extremely difficult. Smallgroups organized by Ergash and Madaminbek started their activity in the Osh region (Kyrgyzstan). Thus, with the arrival of the Soviet Leadership, a new district of Murghab was organized.

Текст научной работы на тему «МУРГАБСКИЙ РАЙОН В 20-30-ЫЕ ГОДЫ XX ВЕКА»

фаъолияти заводи сементбарори, норасоии мутахассисони ватани, васеъ гардидани фаъолияти завод, ба истифода заводи нави сементи Душанбе.

МУРГОБ ДАР СОЛ^ОИ 20-30-ЮМИ АСРИ ХХ Талипова С.Ш.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Хукумати Шур авй дар Помир соли 1918 баркарор кард а шуца, бах,ор и соли 1919 ба мисли дигар минтаках,о дар як катор мах,аллх,ои Бадахшон низ Кумитах,ои инкилобй ташкил карда шуцанд. Б ах,ори соли 1919 анчумани ин кумитах,о барпо гардид а, дар онх,о оид ба муттах,ид намудани Помири Гарбй ва Шаркй карор кабул карда шуд. А х,амон ла^за рох,барии умумиро дар Помир

кyмитaи дacтaи мapзбoнoн 6o capвapии А.А.Хoлмaкoв бa иxтиёpи x^ шpифт вa дap нaзди oн кyмитaи инкдгобй тaшкил шyцa буц, ки 6a xaйaти oн 6a Faйp as А.А.Хoлмaкoв, бoз П.Вoлкoв вa Руцжв шoмил буц aнд.

Аз мoxи aпpeли coли 1919 cap кapдa, 6a Пoмиpи Шapк;й бocмaчиён xa^rna нaмyцa, ohxo axoлиp o TOpo4 кapдa, oдaмoни 6a ^кимияти Шypaвй coдикpo 6a щгл pacиoнидa, 6a ]VIycтaxкaмшaвии ^кимияти Шypaвй xaлaл мepacoндaнд. Аз чум^та, нaмoяндaши дap K^Fap бyдaи Англия 6a Box^rx^ Пм^ дикк;aти зиёд дoдa, чaндин мapoтибa 6a Пoмиpи Шapк;й вa вoдии Олoй oмaдa мepaфтaнд. O^o дap ин 4o 6 o c apд opoни к;aбилaxoи кщ^из вa 6o о)бик acкapoни пoдшoxй зaбoн як кapдa, 6 ap з идди ^кимияти Шypaвй cy^acmxo тaшкил мeнaмyцaнд. Дacтaи пoмиpии Лp)тиши Cypx дap ин вaкт aB oзyкaвopй, capyлибoc, яpoкy acлиxa ниxoят тaнкиcй мeкaшид. Дyшвopиxo aB ^Mxani ъ ъ , yx . Б ъ x ,

mpo^^ia мeшyцaнд. Бocмaчиён бoшaнд, aз ин Krnk^a мeнaмyцaнд. Ohxo 6a capxaди Пoмиpи Шapк;й зуд-зуд xa^ma мeкapд aнд[ 8, 16].

Чopaбиниxoи Хркимияти Шypaвй бapoи бунёд вa мycтaxкaм нaмyдaни тap)тибoти нaв дap Пм^ дap шapoити xeлe мypaккaби шёш ш иктиcoдй мeгyзaшx 3epo, низoми нaв нaтaнxo мукрбили coxтopи шёши пeштapa буц, бaлки coxтopи иктиоздию и^пвшии гyзaштapo низ ^бул нaдoшт Бинoбap xaмин дyшвopиxoи дap poxи шикacтaни низoми icyxHa 6a миён oмaдa дap мaцци aввaл 6a души xaлки мexнaткaш з aм мeгapдидaнд.

23 июли coли 1919 xaнroми caф apи xизмaтии А.А. Хoлмaкoв б a MypFo6 яютанд нaф ap 6o acпxoи пур aз acлиxa, aз чoниби АфFOниcтoн, ки 6a XopyF гyзaштaнд, дacтшp мeшaвaнд ш acлиxaxoи 4aHnraoH aз чoниби oтpяди Пoмиp мycoдиpa кapдa шуд. Бaъди бapгaштaн Хoлмaкoв oHxopo бapoи ф иpиcтoдaн 6a Т^^ад rçapop мeкyнaд, вaлe шaбoнгox obxo xaлoc ёфтa, 6a aнбopи acraxa дapoмaдa, яpoк;нoк гapд идa, Хoлмaкoв А. c apдopи то ети MypFo6 Гудитович, ф eлдшepи дacтaи Пoмиp Hocoвpo

ш x Х л x x й . М г Л.Х л П

шикacти c axr буц. [1.181] Б a ^и y толшвник П. В oлoвик вa дyxтypи минтае В ичин вa дигap oh мapдyмp o 6ap зидди бocмaчиён 6a N^op изa дaъвaт мeкyнaнд.

Тoбиcтoни шли 1919 вaзъият дap Пoмиp бoз мур araca6 гapд ид. 3epo дap нoxияи Уш (KиpFизиcтoн) дep бoз дacтaxoи xypди Эpгaш вa Мaдaминбeк aмaл мeкapдaнд. Аз Уш то capxaди Пoмиpи Шapк;й, яъда дap вoд ии Oлoй, acoc aH кув вaxoи зиёди з w^myp aвй б o c ap вapии Му^идд ин вa Ярни^ xyкyмaтд opй мeнaмyцaнд.

С oли 1919 толшлвник Тимoфeeв 6a XopyF p acua, xoiaDvirorm шypaвиpo бapxaм мeдиxaд. Аввaли coли 1920 Hy^raxo! acocии cтp aтeгй дap poxи Уш- XopyF, aз oh чум^та дexaи Гулчй, aз тapaф и Kиcмxoи acкapoни cypx ишFOл кapдa шуд. Ин вoк;e a дap Пoмиp тap aфдopoни шyp aвиpo pyx6 aлaнд нaмyц. Бo capвapии X.Киpмoншoeв дacтaи гвapдиячиёни cypx тaшкил кapдa шуд, ки 6a oh А.Haвpyзбeкoв, Т.Бepдaкoв, С.Лбдyллoeв, ЭЗ^п^^в, Б.Миpзoбeкoв ш Д.Вoлoвик дoxил мeшyдaнд. nac aз шикacт бocмaчиён 6a xap r^a пapoкaндa мeшaвaнд, вa ким aз бocмaчиёни Мaдaминбeк 6a кyxxoи бaлaнд и Пoмиp пин^н мeшaвaнд вa мoxи aпpeли шли 1920 6a MypFo6 oмaдa, aœapomi oтpяди дap mí4o 6^ap o 6a rçaxn pacoнидa, мeгypeзaнд [5,48.]

Б a^W ин xoдиca толшвник Тимoфeeв токиф oяши кyввaи x^p o эxcoc нaмyцa, 6 o нaздикoнaш 6a X^HmycTOH rypexr вa capдopи милитcияи XopyF X,aкнaзap бoшaд 6a диндopoни мaxaллй тaкя Ha^i^a, xoкимиятpo шpифт. Вaлe диндopoни Пш^и Fapбй, 6o тaшaббycи ЛбдyлFиёcxoн 6a 6eioi Дapвoз 6o мaктyб мypoчиaт кapдaнд, ки мулки oHxopo низ 6a xaйaти идopaкyнии aмиpи Буж^ xaмpox куганд. Дap Han^a мoxи мaйи xaмoн coл гypyxи 16 шф apaи бyxopoии дap Дap вoз 6^a, 6a XopyF дoxил шyдaнд вa Кyxиcтони Б azi axшoн мулки aмopaти Бyxop o эъюн гapд ид. Акнун дap XopyF нaмoяндaи aмиp-бeк мeнишacт вa дap мaxaлxo низ тap)тиб orn aмиpиpo aз нaв 6aprçapop кapдaнд.

26 июни coли 1920 вaктe, ки бeк вa д ürap нaмoяндaшни aмиpи Бyxopo !ap з иёф ara пиpи Рoшткaлъa Сaид Мaxмyцшo бyцaнд, тapaфдopoни шypaвй, 6o capвapии Азизбeк Haвpyзбeкoв !ap aввaл ку^уки дapёи Fyндpo, ки p oxи Рoшткaлъapo 6o XopyFи Бoлo мeпaйвacт, вaйp oh кapдaнд. Ohxo 27 ию h кaлъaи XopyFpo 6 a д acr дap oвapдa, тaмoми acлиxapo aз x^ нaмyцaнд, 28 ию н бeк вa дигap тapaфдopoни y aз вoк;eaи XopyF xaбapдop гaштa, aз Рoшткaлъa oмaдaнд вa 6o дyшвopиxoи зиёд aз дapёи FyH! гyзaштa, aз TOëHrapoH тaлaби cy'ro^nami H&raapo кapдaнд, вaлe чaвoби pa! шpифтaнд. Рузи 29 июн дap бaйни тapaфдopoни шypaвй ш бeк зaдyxypд 6a aмaл oмaд, ки 6o Faлaбaи тapaфдop oни шypaвй aнчoм ёфт. Бeк acиp aфтид ш yp o 6a ^aлъaи Хумб ф иp иcroдaнд. Xo^m^^ дap Пoмиp aз c apи нaв 6a иxтиёp и кумитаи инкдшбй 6o capвapии П. В oлoвик гуз aшт[6,70].

Кoмиccия 6ap зидди бocмaчиён мaxcycaн мyбopизaи oштинoпaзиp мeбypд. Xai^, мoxи aвгycти шли 1921, вaкre ки кoмиccия 6a Пш^и Шapкй oмaдa буц, б ocмaчиён б TObëp ^oiix»! capxaддии Пoмиppo тaмoмaн вaйpoн кapдa бyцaнд. Бa xaмaи ин чoйxo 6o xaмpoxии нaмoяндaшни шyъбaи мaxcyc вa ^вишини киcмxoи cиёcй зepcoxтоpxo фиpиcтодa шуд. Ин тaдбиpxo axaмияти кaлoн дoштaнд, чунки бocмaчиён 6a ин 4o xycycaH 6a Пoмиpи ^Œap^ тeз-тeз xa^rna мeкapдaнд. Мacaлaн, мoxи д eкaбp и coли 1921 б ocмaчиён дap ин 4o 11 нaфap acкapи cypxpo 6a кзш pacoнидaaнд. Пac aз

чaнд pyз бocмaчиён MypFoбpo мyxocиpa шмуданд. Aммo capxaдчиён, гapчaндe aз ^pycHarn aзият кaшидa бoшaнц xaм, дaлepoнa мeчaнгидaнд. Б ap oи xaлoc нaмyцaни ohxo acкapи cypx, коммунисти вaxoнй Фapмoнбeк TaЙFyншoeв шкши кaлoн бозид, y мapдoнaгию кaxpaмoнй нишoн дoд. Сapxaдчиён ypo бapoи ёpй бa XopyF фиpиcтoдaнд. У 6o caд aзoбy мaшaккaт бa Лaнгap pacидa, as oн 4o бa XopyF дap бopaи мyxocиp a шудани MypFoб xaбap ф ^Micrem ш aB XopyF дap вaктaш ёpй p acид. Дap Пом^ мycтaxкaм гapдидaни capxaA бapoи дap ФapFoнa lopyiviop нaмyцaни бocмaчигapй низ axaмияти xeлe кaлoн дoшт, зepo бacтa шyцaни capxaдци Пoмиp бocмaчиёнpo aв ёpии бeвocитaи aнглиcxo AфFOниcтoн, Xитoй вa Хиндустон бa obxo мeф иp иcтoдaнд, мaxpyм мeкapд.

Дap Пoмиpи Шapкй кaмe пeштap xoкимият бa иxтиёpи кyввaxoи зиддишypaвии мaxaллй бa c ap вap ии Кyлcapибeк Кyнaкбoeв гуз aшт Чй д ap Пoмиpи Fapбй вa чйдapПoмиpи Шapкй бa тaък;иби oHxoe cap кapд aнд, ки ююб aт бa тapтибoти шypaвй xaйpxox бyцaнд.

^мин тaвp 29 ию ни coли 1920 дap Пoмиp Fapбй вa c eнтябpи coли 1921 дap Пoмиpи iŒapK^ xaiviHyH pyзи aв нaв тaшкил ёфтaни Хокимияти Шypaвй мaxcyб мeёбaд. Дap ин вaкг дap Пом^ ду пocт якe дap m;pfo6 вa дигape дap ^изил-Рaббoт чойпф буц.

Дap ин гyшaи ь^й (MypFoб) низ xoкимият бa иxтиёpи Кyмитaи инкилoбй гyзaшx Moxи c eirntôp и coли 1921 б o тaшaббycи xoкимияти шyp aвии TypraicroH, 6o мaкcaди дap тaмoми мaxaлxoи Кyxиcтoни Б aдaxшoн б apno вa мycтaxкaм нaмyцaни Хокимияти Шyp aвй С eгoнaи xap бию cиёcй oид бa Пом^ тaшкил кapдa шуц. Сapдopи ^гоши мaвкyp якe aв мyбopизoни xoкимияти шypaвй T.M. Дяконов X. Xyc eйнбoeв Ш. Шoxтeмyp шoмил шуц an. Б a Пом^и Fap бй - Шиpиншox Шoxтeмyp, бa Пoмиpи Шapкй -X. Xyceйнбoeв вa aв дacтaи capxaдй - M.M. Дяконов, xaMHyH нaмoяндaи КИЫ ЧДШС TypraciOH бa x^o6 мepaфт бa rap OFOз кapдaнд. X. Xyceйнбoeв xapчaнд зaбoни киpFизиpo кaмy бeш мeдoниcт бa биcёp дyшвopиxo бо мapдyм фaxмoндaдиxй кapдa, OHxopo бa xoкимияти шypaвй дилгapм coxт. Хуци xaмoн coл кyмитaxoи инкилобй д ap Anircyp, Acy, Чeш-Toбo тaъcиc дoдa шyцaнд. С оли 1921 ai^yviami вoлocтй тaш кил кapдa шуц, ки aв 5 шф ap ибop aт буц. Рaиcи он Kacmi Б epдибeкoв тaъин гapдид [6,178].

Xaмин тapик, дap Пом^и Шapкй, яънe волости MypFoб тaшкили кyмитaгx,oи инкилобии кишлокй вa волостй дap aвaли coли 1923 nypp a xoтимa ёфт. 27 мaйи coли 1923 д ap MypFoб AH^yviami якуми вoлocти Шyp oxoи Пoмиp и Шapкй шyцa гyзaшт. Хуц и xaмoн coл дap xaйaти 7 rac Комитети инкилоб ии Пoмиp интигоб шуц a буц.

С oлxoи 1927-1928 дap Пoмиpи Шapкй бо кyмaки c apxaz^ëH дap воло сти m;pfo6, Чeш-тoбa, ^изил-Рaбoт, 0;-4,ap, Булун-Кул aввaлин ячeйкaxoи кoмcoмoлй тaъcиc ёфт. HaxycniH кoмcoмoлxo aв MypFoб Aнaвapoв Иcмaнaлй, Нaбиeв Ллтимиш, Чум^в Aлйилчй, Чум^в И. вa Faйpa бyцaнд, ки вaзиф aи aввaлини ohxo бap зидд и бocaчигapй ф axмoндaдиxй буц.

Б a зaмми он бapгapд oнидaни oiwaxoe, ки aз тapaф и бocмaчиён мaчбyp бa AфFOнистoнy K^raFap paфтa буц ami б a p ox мощщ шуц.

С оли 1931 бa мaкcaди мycтaxкaм нaмyц aни мapзи кишвap дap Токтомуш, PaH-Кул, Myзкyл, ^apa-Кул кимкои xapбии capxaдбoнй гyзoштa шуц. Инчунин xyци xaмин шл тaвaccyги poxи aвтoмoбилгapди Уш-MypFoб мошиющои тaмFaи ЗиС-5 aввaлин 6op бa m;pfo6 oмaдaнд. Macoф aи ин pox aз m;pfo6 то XopyF 310 км буц a, шли 1934 он nyppa б a иошф oдa дoдa шуц. Бaъди бa итмом pacидaни coxтмoни p oxи Уш-MypFoб тaвaccyти он бa чaнд ин кишвapxoи Оcиёи MnëHa p aфтy oмaди comihoh шйдо шуц. Xaмин coл aввaлин xoнaи ic^aro! дap m;pfo6 coxтa шуц, ки capвapи он mhh6 aeвa Умpиниco бyцa, дap он 56 шф ap ку^кон бa тap бия фap о гиpифтa шуданд.

Дap Пoмиpи Шapкй coли 1925 678 xo4arn, 3247 нaфap axornä д opo^ 6685 кутоз, 31862 cap бузу г^фн!, 503 cap acn, 65 cap xap бa x^o6 гиpифтa шуда, он бaъди 5 coл яънecoли 1930 бa 987 xo4arn, 42612 нaфap axornn, 6841 кyгoc, 37878 cap бузу г-уфт!, 941- cap yштyp, 656 -cap acn, 150 -cap xap pac^^cx

Б o ^p opи КИM ЧЩС Точикистон 27 окт^и coли 1932 дap Пoмиp и Ш^кй нoxияи m;pfo6 тaшкил дод a шуц, ки бa xaйaти он шyp ои дexoти Arawyp, ^ap a-Кол, Кизил-Рaббoт, m;pfo6, PaH-Кол вa Чeш-Toбo д oxiin шуданд. Б о ин мaкc aü aз чониби Кyмитaи и^эоияи В илояти мyxтop и Кyxиcтoни Б az! axшoн як кaтop чopaxo aнд eшидa шуц. A чумта, дap мaчлиcи пушид aи Шypoи вилоятй 9 нoябpи coли 1932 до^ бa якчaнд мacъaлaxoи Пом^ и Шapкй, aз чумл тaшкилёбии m;pfo6 xamHyH нoxия вa тaъcиcи кyмитaю мapкaзxoи идopй дap xaйaти Aлмaтoв ^мл^к, Tyшypaшвили, Сaин -Ллй, Axyi^^® кap op кaбyл шуц. Рoxбapи aввaлини нoxия Kacrasi Бepдибeкoв тaъин шуц.

A тaъcиcёбии ждия кopxoи ободонй OFOЗ гapдидa, вaзифaи aввaлин мaxви бecaвoдй вa бa кaйд гиpифтaни чopвoи бoйxo довиата шуц. Дap aввaли бapпo гapдидaни xoкимияти шypaвй бинoбap дypycт нaфaxмидaни мoxияти coxrn нaв aкcapияти мapдyми m;pfo6 бa дигap минтaкaxo, xaTO) xop^a бapoмaдa paфтaнд. A чумл^ зиёдa aв 150 xoнaвoдa бо 30 000 чopвo aв capxaди вилоят бepyн paфтaнд.

Соли 1932 бopи aввaл дap Пoмиpи Fapбй 2 кoлxoз тaъcиc ёфт. Дap coли 1936 бoшaд бapoи тaйёp нaмyцaни кaдpxoи xo4anni кишлок ку^ои мaxcycи кyтоxмyцдaт кyшoдa шyцaнд, ки дap ohxo 20

мухосиб, бухгалтер, 20 бригадири дехкононба тахсил чалб шуцанд. Соли 1937-1938 бошад курсхои мазкурро 13 мухо сиб, 99 бригад ир, 8 хисобчй хатм намуданд. Умуман то соли 1939 дар Б ад ахшон 130 колхоз таъсис ёфта буд, вале дар Мургоб ягон колхоз вучуд надошт[4, 52].

Дар Помири Шаркй пеш аз хама зарур буд, ки мардумро ба хаёти мукимй од ат кунонанд, зер о халки Мургоб аз азал бо хаймахои худ аз як чой ба чойи дигар кучида зинд агй мекарданд, бинобар ин ташкили колхозу савхозхо дар ин минтака дертар ба вукуь омадааст.

Дар Помири Шаркй барои ташкил шудани колхозхо монеъахои зиёд чой доштанд. А чумла, ъ к х лй, х х лх л . С х ш

х ш х лй х л п к ш , х шу х

намерафтанд онхоро ба тарзи з индагии нав мувоф и; сохтан низ мушкил буд. ^ув вахои з идди сохти нав ва намояндагони дин мардумро бо хар гуна рох аз муттахвд кард ани чор во, ташкили хочагихои якчоя бо ташвики он, ки гуё баъди муттахид намуд ани молу чор во хама ашёхои хона, хатто зиндагй умумй мешаванд, метар сониданд.

Дар натича ахолй чор вои худр о бо макс аду бе макс ад ме фурухтанд, аз чумла, ронандахои р охи Уш-Хоруг мошин-мошин гушти хом ва чорвои зиндаро ба ^иргизистон мебурданд. А он чойхо г х х л х л г ш й к , лх х

х . Б п шг ъ х х хй у

«Чыгыш-Памир» (Помири шаркй) гузоришу маколахои махсус чоп мешуданд. Бо максади пешгири х хх г хх й ъ ш .

Дар аввал бар ои мардуми Мургоб ки асо сан тарзи з индагии сахрой доштанд, сохтани хонахои заминй хеле душвор буд, онхо аз лойдевор хонахо сохта, дарахтхоро аз масофаи дур бинобар сабаб и набудани рох гелонда меоварданд. Дар натичаи бо истифода додашудани рохи Ош-Хоруг масолехи сохтмонй ба ин минтака ворид гашт ва мушкилихоро аз байн бурд.

Хркимияти Шуравй ба рушди маор иф и халк бештар диккат медод. Соли 1931 дар Помири Шаркй аввалин мактабхои шуравй (4 адад) сохта шуда, дар онхо 42 талаба ба дарс фаро гирифта шуданд. Соли 1932 дар нохия 5 мактаб, 96 хонанда, соли 1933 6 мактаб 120 наф ар хонанда, соли 1934 6 мактаб 154, 1935 7 мактаб ва 448 хонанда тахсил мекард. Соли 1934 дар Мургоб техникуми омузгори дорои 60 чойи нишаст кушода мешавад ва соли 1936 дар он 43 наф ар тахсил мекарданд.

Дар соли 1934 дар Помир и шаркй барои махви бе саводй дар 8 нуктахо курсхо и омузишй кушода шуда, 231 нафар ба хондан фаро гирифташудааст. Дар солхои 1935-1936 дар 24 нукта курсхо кушода шуда, 628 наф ар ба тахсил ф аро гир ифта шудаанд. А соли 1936 имор атхои шакли нав б о номи «Чойхонаи Сурх» д орои 50 чой кушода шудааст. Мувоф ики маълумотномаи нохия дар соли1936 дар нохия 2575 бесавод ба кайд гирифта шудааст[4,155]

Х,амин тарик, бо барпошавии Хркимияти Шуравй дар дуртарин мавз еи чумхурй нохияи наве бо номи Мургоб таъсис ёфт, ки бо дастовардхо ва нишондихандахои иктисодй ва ичтимоию ф архангии худ дар байни нохияхои чумхур ии сохибистиклоли Точикистон макоми хо саро ишгол менамояд.

АДАБИЁТ

1. История таджикского народа. Новейшая истори (1917 1941 гг.) том v. Душанбе -2001.

2. История Горно-Бадахшанской автономной области. T.I. - Глава 9.- Душанбе: Пайванд, 2005. - 493 с.

3. Иброгимова, Ж., Тажиддинов, С. (составители.). Наследие Мургабского народа / Ж. Иброгимова, С. Тажиддинов. -Ош: Кагаз ресурстары, 2013. -352с.

4. Очерки по истории Советского Бадахшана Душанбе: «Ирфон» 1981.

5. Сапарбаев А., Темир^ло в К. Памшр кыргыздары. Ош, 2013.

6. Таипов Б. Сарыкол тарыхынын кыскача очерктери. Мургаб элинин 70-жылдыгына арналган. Мургаб 2002.

7. Шергозиев М. Бадахшон чатри симини замин. Душанбе -2008

8. Шергозиев М. Инкишо фи иктисодиёт ва маданияти Помири советй. Душанбе -1962.

9. Шергозиев М. Панчохсолагии Бадахшони Советй. Душанбе-1968.

10. Энсиклопедияи Бадахшон-Душанбе: «Андалеб», 2016

11. Пирумгшо ев, X. Памшр в первой половине XIX - начале XX вв. / Х. Пирумгшоев // История Горно-Бадахшанской автономной области. T.I. - Глава 9.- Душанбе: Пайванд, 2005. - 493 с.

МУРГАБСКИЙ РАЙОН В 20-30-ЫЕ ГОДЫ XX ВЕКА

В статье рассматривается о состояние Мургабского района в 20-ые и 30-ые годы XX-го века. В 1918 году Советское руководство на Памире было восстановлено Советское Руководство. В некоторых деревнях Бадахшана были организованы революционные комитеты. Летом 1919-го года положение на Памире было крайне сложной. Поскольку в районе Уш (Кыргызстан) начали свою активность малые группы со стороны Эргаша и Мадаминбека. Таким образом, с приходом Советского Руководства был организован новый район Мургаб.

Ключевые слова: Мургаб, Памир, руководство, Руднев, Англия, Красная Армия, Уш, Мадаминбек, Хорог, Бадахшан.

MURGAB DISTRICT IN THE 20-30S OF THE XX CENTURY

This article deals with the condition of Murgab district in the 20s and 30s of the XX century. In 1918, the Soviet leadership was restored in the Pamir. Revolutionary committees were organized in some villages of Badakhshan. In the summer of 1919, the situation in the Pamir was extremely difficult. Smallgroups organized by Ergash and Madaminbek started their activity in the Osh region (Kyrgyzstan). Thus, with the arrival of the Soviet Leadership, a new district of Murghab was organized.

Keywords: Murghab, Pamir, leadership, Rudnev, England, Red Army, Uzh, Madaminbek, Harog, Badakhshan.

Сведение об авторе:

Талипова Сайёра Шомахматовна — старший преподаватель общеуниверстетская кафедры история и право ТГПУ им. Садриддина Айни, тел: 900829806, E-mail:talipovasayora@bk.ru

About the author:

Talipova Sayyora Shomakhmatovna — Senior Lecturer of the All-University Department of History and Law of the TSPU. Sadriddin Aini, tel: 900829806, E-mail: talipovasayora@bk.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.