Научная статья на тему 'МУРАККАБ ГЕНЕТИК АСОСГА ЭГА ҒЎЗА ОИЛА ВА ТИЗМАЛАРИНИ ВИЛТНИНГ ТУРЛИ ИРҚЛАРИГА БАРДОШЛИЛИГИНИ БАҲОЛАШ'

МУРАККАБ ГЕНЕТИК АСОСГА ЭГА ҒЎЗА ОИЛА ВА ТИЗМАЛАРИНИ ВИЛТНИНГ ТУРЛИ ИРҚЛАРИГА БАРДОШЛИЛИГИНИ БАҲОЛАШ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
12
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Ғўза / генотип / дурагай / турлараро дурагай / вилт / умумий ва кучли даражада зарарланиш / оила / тизма / нав

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Муратов Ғайрат Азатович, Бобоев Сайфулла Ғафурович, Тошпулатова Гулноза Касимжановна

Мақолада ғўзанинг ёввойи ва маданий турларини дурагайлаш асосида яратилган оила ва тизмаларни назорат навлар билан вилт касаллигига бардошлилигини лаборатория ва дала шароитларида қиёсий ўрганиш орқали олинган натижалари тахлили келтирилган. Лаборатория шароитида вилт касаллигини келтириб чиқарувчи 5 та ирқи билан ўсимликларни зарарлантириб ўрганиш ва дала шароитида аралаш вилт фонида зарарланишни баҳолаш бўйича олинган натижалар келтирилган. Олинган натижаларга кўра, ёввойи турлар иштирокида олинган оила ва тизмалар вилт касаллигига бардошли эканлиги аниқланган ва улардан вилт касаллигига чидамлиликни оширишда бошланғич манба сифатида генетик-селекцион тадқиқотларда фойдаланиш мумкинлиги илмий асосланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Муратов Ғайрат Азатович, Бобоев Сайфулла Ғафурович, Тошпулатова Гулноза Касимжановна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МУРАККАБ ГЕНЕТИК АСОСГА ЭГА ҒЎЗА ОИЛА ВА ТИЗМАЛАРИНИ ВИЛТНИНГ ТУРЛИ ИРҚЛАРИГА БАРДОШЛИЛИГИНИ БАҲОЛАШ»

МУРАККАБ ГЕНЕТИК АСОСГА ЭГА ГУЗА ОИЛА ВА ТИЗМАЛАРИНИ

ВИЛТНИНГ ТУРЛИ ИРЦЛАРИГА БАРДОШЛИЛИГИНИ БА^ОЛАШ 1Муратов Гайрат Азатович, 2Бобоев Сайфулла Гафурович, 3Тошпулатова Гулноза

Касимжановна

Узбекистон Миллий университети, E-mail:boboyev.1979@mail.ru, тел:(90) 903-02-33

https://doi.org/10.5281/zenodo.8367294

Аннотация. Мацолада гузанинг ёввойи ва маданий турларини дурагайлаш асосида яратилган оила ва тизмаларни назорат навлар билан вилт касаллигига бардошлилигини лаборатория ва дала шароитларида циёсий урганиш орцали олинган натижалари тахлили келтирилган. Лаборатория шароитида вилт касаллигини келтириб чицарувчи 5 та ирци билан усимликларни зарарлантириб урганиш ва дала шароитида аралаш вилт фонида зарарланишни бауолаш буйича олинган натижалар келтирилган. Олинган натижаларга кура, ёввойи турлар иштирокида олинган оила ва тизмалар вилт касаллигига бардошли эканлиги аницланган ва улардан вилт касаллигига чидамлиликни оширишда бошлангич манба сифатида генетик-селекцион тадцицотларда фойдаланиш мумкинлиги илмий асосланган.

Калит сузлар. F;pза, генотип, дурагай, турлараро дурагай, вилт, умумий ва кучли даражада зарарланиш, оила, тизма, нав.

Аннотация. В статье представлен анализ результатов, полученных при сравнительном изучении устойчивости к вилту семей и линий хлопчатника, полученных на основе межгеномной гибридизации, с стандартными и индикаторными сортами. Устойчивость к вилту определяли в лаборатории и на специальном инфекционном вилтовом фоне. Представлены результаты, полученные по изучению заражения растений 5 штаммами вилта в лабораторных условиях и оценка заражения на смешанном вилтовом фоне в полевых условиях. По полученным результатам семьи и линии, полученные с участием дикорастущих видов, определены как устойчивые к вилту и научно обосновано, что они могут быть использованы в генетико-селекционных исследованиях в качестве исходного источника для повышения устойчивости к вилту.

Ключевые слова. Хлопчатник, генотип, гибрид, межвидовой гибрид, вилт, поражение в общее и сильное степени, семья, линия, сорт.

Abstract. The article presents an analysis of the results obtained in a comparative study of resistance to wilt of cotton families and lines obtained on the basis of intergenomic hybridization with standard and indicator varieties. Wilt resistance was determined in the laboratory and on a special wilt background. The results obtained by studying the infection of plants with 5 races of wilt in the laboratory and assessing the infection on a mixed wilt background in the field are presented. Based on the results obtained, families and lines obtained with the participation ofwild-growing species were identified as resistant to wilt and it is scientifically substantiated that they can be used in genetic breeding studies as an initial source to increase resistance to wilt.

Keywords. Cotton, genotype, hybrid, interspecific hybrid, wilt, common defeat in a general and severe degree, family, line, variety.

Гуза усимлиги ва х,осилига асосий зарар етказувчи касаллик бу вилт касаллиги булиб, узок йиллардан буён олимлар томонидан вилтга чидамлиликни ошириш буйича тадк;ик;отлар олиб борилмокда. Аксарият тадк;ик;отларда гузанинг ёввойи ва ярим ёввойи

1732

турларини касалликка чидамли эканлиги исботланган ва улардаги чидамлилик генларини турлараро дурагайлаш оркали маданий навларга утказиш мумкинлиги илмий жихатдан асосланиб, чидамли навлар яратилган. Бирок охирги йилларда экологик омилларларнинг таъсири, тупрок иклим шароитининг узгариши, агротехник тадбирларни олиб боришдаги хатоликлар ва алмашлаб экиш тизимини тугри йулга куйилмаганлиги боис вилт касаллиги билан зарарланиш даражасининг ортиши, янги-янги иркларининг пайдо булиши кузатилмокда. Хусусан, Бухоро вилояти, водий вилоятлари худудида вилтнинг янги ирклари пайдо булиши, фузариоз вилтининг урта толали навларни х,ам зарарлаётгани аникланган. Бу эса вилт касаллиги урганиш буйича узлуксиз равишда тадкикотларни олиб боришни талаб этади. Вилт касаллиги билан зарарланиш даражасини камайтиришнинг энг самарали усули гузанинг ушбу касалликка табиий бардоршли янги навларини яратишдан иборатдир.

Вилт касаллиги генетикаси, замбуругни ривожланишига таъсир этувчи омиллар, бардошли навлар яратиш буйича катор хорижий ва республикамиз олимлари тадкикотлар олиб боришган. Жумладан, А.Маърупов тадкикотларида вилт билан зарарланган гуза дурагайлари ва навлари х,осил элементларининг кескин пасайиши аникланиб, турли тупрокли жугрофий районларида Verticillium замбуругининг изолятлари (штаммлари) нинг янги купайиш динамикасини чукур урганиш оркали шу худудлар мослаштирган х,олда гуза навларини яратиш буйича ишлар олиб бориш ва бунда навларнинг келиб чикишига алох,ида эътибор каратишни тавсия этади [1,2]. Гузанинг D геномига мансуб G.thurberi Tod., G. raimondii Ulbr., G.davidsonii каби ёввойи турлари ва гуза коллекциясида сакланиб келинаётган 05152 намунаси вилт касаллигига ута чидамли эканлиги боис улардан селекция жараёнида бирламчи ашё сифатида фойдаланиб яхши натижа олиш мумкинлиги тасдикланган [3,4]. Хорижий олимлар тадкикотларида вилтга чидамли ва эртапишар намуналар танловини педигри услубида олиб бориш максадга мувофиклиги, Verticillium dahlia Kleb замбуруги +33 C0 ли хдраротда х,ам споралар х,осил килишда давом этиши, Verticillium albo-atrum замбуругида эса бу хароратда споралар х,осил килиш жараёни тухташи аникланган [5,6,7].

Вилт касаллигига бардошли навларни яратиш учун ёввойи гуза турларини дурагайлашга жалб этиш ва дурагайлаш оркали чидамлилик генларини маданий навлар генотипига утказиш мух,имдир. Бизнинг тадкикотларда бунга алох,ида эътибор каратилиб, вилт касаллигига табиий бардошли булган G.thurberi, G.raimondii, G.arboreum, G.hirsutum L. ва G.barbadense L. гуза турлари иштирокида олинган мураккаб генетик асосга эга оила ва тизмаларининг вилт касаллигига бардошлиги андоза ва индикатор навлар билан таккослаган х,олда тахлил килинди. Вилт касаллигига бардошлилик лаборатория шароитида ва махсус вилт дала майдонида бах,оланди. Лаборатория шароитида вилтнинг турли ирклари асосида суньий зарарлантирилган вилт мух,итини яратиш ва унда оила ва тизмаларни экиб, вилт касаллиги билан зарарланиши бах,оланди. Республикамизнинг Тошкент (1-2 ирк), Фаргона (3-4 ирк) ва Бухоро (5 ирк) вилотларида етиштирилган ва вилт касаллиги билан кучли зарарланган усимликлардан ажратиб олинган 5 та ирки танлаб олинди ва уларга бардошлилиги аникланди.

Вилтнинг биринчи иркига индикатор нав сифатида олинган С-4727 нави нисбатан бардошли эканлигини курсатгани х,олда зарарланиш даражаси 29,6 % ни ташкил этган булса, андоза С-6524 нави ушбу иркга чидамсиз эканлиги аникланиб, зарарланиш даражаси 68,3 %

1733

ни ташкил этди. Урганилган оила ва тизмаларнинг вилт касаллигига бардошлилиги турлича булиб, биринчи иркга Т-1306 (71,6 %), О-142-147/18 (54,6 %), Т-1379 (36,2 %), 0-160-171/18 (35,4 %) оилалари чидамсиз эканлиги аникланиб, уларнинг ушбу ирк билан зарарланиш даражаси индикатор С-4727 ва андоза Тошкент-6 навидан сезиларли равишда юкори булди. 0-107-116, 0-87-91, 0-312-313/18, 0-201-204/18 ва 0-132-141/18 оилалари эса вилтнинг биринчи иркига бардошли эканлиги аникланиб, уларнинг зарарланиш даражаси тегишли равишда 8,9 %; 6,14 %; 18,6 %; 12,4 %; 16,8 % га тенг булди.

Вилтнинг иккинчи ирки билан эса Т-1306, 0-107-116/18, 0-160-171/18 оилаларидан бошка барча оила ва тизмаларнинг зарарланиш даражаси индикатор ва андоза навлардан сезиларли равишда паст булиб, ушбу иркига бардошли эканликлари аникланди. СП-1303 (8,3 %), 0-87-91/18 (12,4 %), 0-117-125/18 (12,6 %) оилалари ва Т-1379 (13,4 %) тизмаси вилтнинг ушбу иркига бардошли эканлигини намоён этиб, уларнинг усимликлари индикатор С-4727 (48,3 %) навига нисбатан 3-4 баробар кам зарарлангани кайд этилди.

Фаргона вилоятидаги зарарланган усимликлардан ажратиб олинган вилтнинг 3 ва 4 иркларига 0-117-125/18, 0-312-313/18 оилалари, Т-1379 тизмаси ва СП-1303 нави бардошли эканликлари. Уларда вилтнинг 3-ирки билан зарарланиш даражаси 7,31 % дан 15,4 % гача булган ораликда жойлашди бу эса индикатор ва андоза навлардан сезиларли равишда пастдир. 3-ирк билан энг юкори зарарланиш 0-107-116/18 (73,3 %) оиласида кузатилди. Шунингдек, вилтнинг 3-иркига 0-142-147/18 ва 0-160-171/18 оилалари х,ам нисбатан бардошсиз эканлиги аникланди ва уларнинг вилтнинг ушбу ирки билан зарарланиш даражаси мос равишда 42,4 % ва 42,3 % булди. Индикатор С-4727 навининг усимликлари ушбу ирк билан 56,6 % зарарланган булса, андоза С-4727 ва Тошкент-6 навлари тегишли равишда 38,2 % ва 45,4 % зарарланганлиги аникланди (1-жадвал).

Вилтнинг 4-иркига Т-1379, 0-87-91/18, 0-201-204/18, 0-117-125/18 ва 0-107-116/18 оилалари бардошли булиб, уларнинг зарарланиш даражаси 11,3 %-14,3 % оралигида булди. Бу эса ушбу оилаларнинг индикатор ва андоза навларга нисбатан бардошлилик даражаси юкори эканлигини курсатади.

Сунгги йилларда вилтнинг Бухоро ирки (5-ирк) анча агрессив эканлиги ва гуза усимлигига катта зарар етказаётганлиги куплаб адабиётларда келтирилган. Шу сабабли вилтнинг Бухоро вилояти худудидаги касалланган усимликлардан ажратиб олинган 5 -иркида х,ам урганилди. Вилтнинг 5-иркига андоза ва индикатор навларнинг анча бардошсиз эканлиги аникланди. Вилтнинг 5-ирки билан индикатор С-4727 навининг усимликлари 56,6 % зарарланган булса, андоза С-6524 ва Тошкент-6 навларининг усимликлари тегишли равишда 52,2 % ва 65,4 % зарарланганди. Геномлараро дурагайлаш асосида олинган оила ва тизмалар вилтнинг 5-иркига анча бардошли эканлигини намоён булди. Айникса, СП-1303 нави, Т-1379 тизмаси, 0-87-91/18, 0-117-125/18 оилалари ушбу иркга бардошли эканлигини курсатиб, уларда вилт билан зарарланиш даражаси тегишли равишда 6,5 %, 10,6 %, 9,28%, 10,4 % ни ташкил этди. Нисбатан юкори зарарланиш 0-142-147/18 оиласи (45,4 %) ва Т-1306 тизмаси (39,6 %) да кузатилиб, уларнинг х,ам зарарланиш даражаси индикатор ва андоза навлардан сезиларли равишда паст булди. Умуман олганда, олган натижаларимиз вилтнинг 5-ирки геномлараро дурагайлаш оркали олинган оила ва тизмалар бардошли эканлигини курсатди.

1-жадвал

1734

Гузанинг мураккаб турлараро дурагайлаш асосида олинган оила ва тизмаларининг вилт касаллиги билан зарарланиши, % (лаборатория шароитида)

Тошкентда етиштирилган Фаргонада етиштирилган Бухорода етиштирилган

№ Оила ва тнзма N усимликлар дан ажратияган ирклар усимликлар дан ажратилган ирклар усимликлар дан ажратнлтзн ирк

1 2 3 4 5

V% г.^.ХгггД.-^. V% V% V% г.^.ХгггД.-^. V%

1 0-142-147/18 60 54,¿±4,32 9,21 18,3=1,30 44,26 42,4=0,32 44,72 48,5=3,72 54,71 45,4=2,18 23,33

2 О-107-11б/18 60 8.9±0.19 46.48 52.4=3.87 36.51 73.3=4.56 16.51 13.3=3.65 38.72 12.1=1.6 25.55

3 О-160-171/18 60 35.4=1.87 36.51 48.3=2.39 72.49 42.3=2.30 44.26 16.8=1.16 37.26 14.6=0.26 53.95

4 0-117-125.18 60 28.3=1=1,56 51,90 12,6=0,26 16,31 15,4=1,32 29,81 12,1=0,54 44,72 10,4=0,42 34,74

5 О-132-141/18 60 16.8=1.07 10.64 18.3=0.94 41.06 51.6=4.26 53.95 71.6=5.32 10.50 15.6=1.04 20.53

б 0-201-204/18 60 12.4=0.45 44.72 21.6=1.32 34.74 45.6=2.41 46.48 13.3=0.77 11.13 19.3=1.30 44.26

7 О-З12-313/18 60 18,6=1,10 30,61 19,1=1,24 15,49 12,3=0,66 20,49 15,2=1,2 24,94 18,3=0,95 14,38

8 0-87-9М8 60 6.14=0.21 15.49 12.4=0.74 18.37 32.6=1.26 16.31 14.3=0.56 14.53 9.28=0.65 13.49

9 Т-1306 60 71,6=4,18 24,03 66,2=3,41 20,49 26,8=1,04 55,13 43,3=2,18 44,26 39,6=1,56 18,16

10 Т-1379 60 36.2=1.27 12.24 13.4=0.74 26.56 7.31=0.56 51.90 11.3=0.75 25.78 10.6=0.45 16.31

11 СП-1303 60 30,4=1,56 45,41 8,3±0,2б 14,92 12,6=0,84 18,16 15,4=0,91 11,15 6,5±0,19 15,21

12 С-4727 60 23,6=1,26 53,95 48,3=2,26 41,26 56,6=3,12 30,61 43,3=3,46 51,90 56,6=4,5 61,23

13 С-6524 51 60 68.3=2.32 11.01 45.2=2.61 19.63 38.2=0.98 18.16 71.6=4.18 20.53 52.2=3.32 10.50

14 Тошкент-6 60 22,5=1,6 66,66 31,6=1,42 20,53 45,4=2,10 20,20 19,6=1,02 27,93 65,4=4,32 12,77

Вилт касаллигига бардошлиликни аниклаш юзасидан кейинги тажрибалар дала шароитида олиб борилди, яъни, ПСУЕАИТИ тажриба даласида махсус вилт майдони булиб, ушбу майдонда вилтнинг турли ирклари мавжуд ва кучли даражадаги вилт фони х,исобланади. Ушбу майдонда 4 такрорланишда 2 йил давомида тажрибалар олиб борилди. Индикатор нав сифатида С-4727 нави ва назорат навлар сифатида С-6524 ва Тошкент-6 навлари олинди.

Олинган натижаларга эътибор каратадиган булсак, индикатор С-4727 нави умумий даражада 39,8 % ва кучли даражада 16,8 % зарарлангани х,олда касалликка чидамсиз эканлиги тасдикланди. Геномлараро дурагайлаш асосида олинган оила ва тизмалар зарарланиш гурух,ида энг юкори зарарланиш О-132-141/18 оиласида кузатилиб, зарарланиш усимликлар 29,5 % ва кучли даражада 7,5 % зарарланганлиги ва бу оила вилт касаллигига нисбатан бардошсиз эканлиги аникланди. Шунингдек, Т-1306 тизмаси умумий даражада 25,2 % ва кучли даражада 7,2 % зарарланди яъни бошка оила ва тизмаларга нисбатан вилт касаллиги билан юкори даражада зарарланди. Бу курсаткичлар индикатор С-4727 ва назорат С-6524 навига нисбатан паст булсада, лекин ушбу тизманинг вилт касаллигига бардошсиз эканлигини курсатди. Шунингдек, геномлараро оила ва тизмаларни вилт касаллигига бардошлилигини бах,олаш жараёнида вилт касаллигига бардошлиликнинг генотипга богликлик даражаси юкори эканлиги тасдикланди. Чунки касалликка бардошсиз булган С-4727 нави иштирокида олинган оила ва тизмаларда вилт касаллиги билан юкори зарарланиш кузатилди (1- расм).

1735

1-расм. Гузанинг мураккаб генетик асосга эга оила ва тизмаларини вилт касаллиги билан зарарланиши, % (дала шароити 2019-2020 й.)

Вилт касаллиги билан зарарланиш О-117-125/18, О-87-91/18 оилалари ва Т-1379 тизмаларида паст эканлиги, яъни мос равишда умумий даражада 9,8 %, 10,5 %, 11,5 % ва кучли даражада эса 2,5 %, 3,5 % ва 2,1 % зарарланиш кайд этилди бу эса уларнинг вилт касаллигига бардошли эканлигини курсатади. Бу оила ва тизмалар индикатор ва назорат навларга нисбатан вилт билан 2-3 баробар кам зарарланди.

Геномлараро дурагайлаш асосида олинган бошка оила ва тизмаларнинг вилт касаллиги билан зарарланиш даражаси индикатор ва назорат навлардан сезиларли равишда паст булиб, умумий даражада 12,3-17,5 % ва кучли даражада 3,4-5,4 % оралигида булди.

Лаборатория шароитида урганилган натижаларга кура, вилт касаллигини келтириб чикарувчи 5 та иркида х,ам индикатор ва андоза навларга хос усимликлар юкори даражада зарарланишни кайд этиб, нисбатан касалликка бардошсиз эканлигини курсатди. Урганилган генотиплар орасида СП-1303 нави, Т-1379 тизмаси ва О-87-91/18, О-117-125/18 оилалари вилтнинг 5 та иркига х,ам бошка оила ва тизмаларга нисбатан бардошлиликни курсатиб, уларнинг генотипида ёввойи турларга хос табиий чидамлилик хусусияти шаклланганлиги ва чидамлиликни таъминлаб берувчи генлар х,исобига вилтнинг турли худудлардан келтирилган иркларига х,ам бардошлиликни курсатиши аникланди.

Дала шароитида олган натижалар, лаборатория шароитида олинган натижаларни тулик тасдиклади ва лаборатория шароитида вилт касаллигига бардошлиликни намоён этган О-117-125/18, О-87-91/18 оилалари ва Т-1379 тизмаси дала шароитида х,ам вилт касаллигига ута бардошли эканлигини курсатди. Демак, вилт касаллигига бардошли янги навлар яратишда гузанинг ёввойи турларидан фойдаланиш юкори самара бериши ва юкорида курсатиб утилган оила тизмалардан вилт касаллигига бардошлиликни оширишда бошлангич манба сифатида генетик-селекцион тадкикотларда фойдаланиш мумкинлиги тадкикотларда илмий асослаб берилди.

1736

REFERENCES

1. Марупов А., Гайдаров А. Яна вилт х,ак;ида.//Узбекистон ;ишлок хужалиги.- Тошкент, 2005.- № 1.- 17 Б.

2. Ким Р.Г., Марупов А.И., Бабаев Я.А., Ишанкулова М., Ким М.Р., Вилтоустойчивость сортов и линий хлопчатника вида G. hirsutum L. при инокуляции различными штаммами (изолятами), гриба Verticillium dahliae Kleb./Шроблемы развития хлопководства и зерноводства: Материалы межд. науч.-прак. конф. - Ташкент, 2004. С. 294-296.

3. Бобоев C.F, Муратов ГА. Гузани турлараро мураккаб дурагайлаш // Монография, «Nishon-Noshir» нашриёти.-Тошкент. -2016. -178 б.

4. Автономов В.А. Генетические основы селекции болезнеустойчивости сортов хлопчатника с повышенным выходом и качеством волокна: Дис... доктора с./х. наук в форме научного доклада. Ташкент. 1993, -60 С.

5. Martinson C.A. Englanderl. Ull of grovth rotes at night temperatures to confirm identifications of v. Albo-atrum and v.dahliae Phytopotology 1967.57 P.821

6. Robinson D.B. et al. V. welt of patsio in relazion to symptoms epidemiology and variability of the pathogen. Wis. Arg. Ex pt. Sta. Res. Bul.1975, 202. Р. 49.

7. Cano-Riosr., Devis D. Breeding for early maturity and V. wilt tolerance in upland cotton/. Crop seance.1981.2.21.P.319-321

1737

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.