Научная статья на тему 'ҚАТТИҚ БУҒДОЙ НАВ ВА ТИЗМАЛАРИНИНГ ЗАНГ КАСАЛЛИКЛАРИГА ЧИДАМЛИГИНИ БАҲОЛАШ БЎЙИЧА ОЛИНГАН НАТИЖАЛАР'

ҚАТТИҚ БУҒДОЙ НАВ ВА ТИЗМАЛАРИНИНГ ЗАНГ КАСАЛЛИКЛАРИГА ЧИДАМЛИГИНИ БАҲОЛАШ БЎЙИЧА ОЛИНГАН НАТИЖАЛАР Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
59
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қаттиқ буғдой / нав / тизма / бошланғич манба / сариқ занг касаллиги / қўнғир занг касаллиги / касалликларга чидамлилик / баҳолаш / танлаш

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Қаршибоев Ҳасан Холбазарович

Мақолада рақобат нав синаш тажриба майдонида ўрганилган қаттиқ буғдой нав ва тизмаларининг дала шароитида занг касалликларига чидамлигини баҳолаш бўйича олиб борилган илмий тадқиқот натижалари келтирилган бўлиб, бунда дала шароитида қаттиқ буғдой нав ва тизмаларининг сариқ занг ва қўнғир занг касалликларига чидамлигини баҳолаш бўйича олинган тахлил натижалари баён этилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Қаршибоев Ҳасан Холбазарович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҚАТТИҚ БУҒДОЙ НАВ ВА ТИЗМАЛАРИНИНГ ЗАНГ КАСАЛЛИКЛАРИГА ЧИДАМЛИГИНИ БАҲОЛАШ БЎЙИЧА ОЛИНГАН НАТИЖАЛАР»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

УУТ 633.11 : 631.52 КАТТИК БУГДОЙ НАВ ВА ТИЗМАЛАРИНИНГ ЗАНГ КАСАЛЛИКЛАРИГА ЧИДАМЛИГИНИ БА^ОЛАШ БУЙИЧА ОЛИНГАН НАТИЖАЛАР Каршибоев Х,асан Холбазарович ^ишлод хужалиги фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) Лалмикор дехдончилик илмий-таддидот институти e-mail: hasankarshiboev 1984@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.7316527

Аннотация. Макрлада рацобат нав синаш тажриба майдонида урганилган цаттиц бугдой нав ва тизмаларининг дала шароитида занг касалликларига чидамлигини ба^олаш буйича олиб борилган илмий тадцицот натижалари келтирилган булиб, бунда дала шароитида цаттиц бугдой нав ва тизмаларининг сариц занг ва цунгир занг касалликларига чидамлигини бауолаш буйича олинган тахлил натижалари баён этилган.

Калит сузлар: цаттиц бугдой, нав, тизма, бошлангич манба, сариц занг касаллиги, цунгир занг касаллиги, касалликларга чидамлилик, бахрлаш, танлаш.

Кириш. Бошодли дон экинлари хосилдорлигини янада ошириш, унинг бардарорлигини таъминлашда даттид бугдой экинининг занг касалликларига чидамли, дон сифати ва хосилдорлиги юдори булган янги навларини яратиш, уларни ишлаб чидаришда кенгрод майдонларда етиштиришга тадбид этиш селекционер олимлар олдидаги долзарб вазифалардан бири хисобланади.

Бугунги кунда дунё мидёсида бошодли дон экинларининг занг касалликларига дарши курашишнинг тежамкор ва энг самарали усулларидан бири бу селекционер олимлар томонидан занг касалликларига чидамли булган янги бугдой навларини яратиш ва уларни ишлаб чидаришга жорий этишдир.

Бошодли дон экинларининг занг касалликларига чидамли навларини яратиш хозирги кунда идтисодий жихатдан фойдали булиши билан биргаликда, галла майдонларида кимёвий воситалардан фойдаланишнинг олди олиниб, экологияни кимёвий зарарланишдан садлаб турувчи тадбирлардан бири хисобланади.

^аттид бугдой экини юмшод бугдой экинига нисбатан ишлаб чидариш шароитида сарид ва кунгир занг касалликларига чидамли экин тури хисобланади.

Бугдойнинг касалликларга чидамли навларини яратиш селекциянинг асосий йуналишларидан бири хисобланади. Х,ар йили экинлар хосилининг 25-30 фоизи, баъзи холларда ундан хам куп дисми касалликлар ва зараркунандалар натижасида хирмонга келиб тушмайди ёки бугдойнинг сифатини сезиларли даражада пасайтиради. Шу сабабли янги навларни яратиш жараёнида селекцион материалнинг касаллик ва зараркунандаларга чидамлиги мухим ахамиятга эгадир [2].

Таддидот натижаларига кура, бугдой усимликлари занг касалликлари билан данчалик эрта зарарланса, шунчалик хосилдорлик пасайиши кузатилган [3., 4].

Сарид занг касаллигининг зарари дунгир занг касаллигига нисбатан куп учрайди. Чунки патоген усимлик усув даврининг дастлабки фазаларида пайдо булиб, усимликнинг деярли барча вегетатив органлари, хатто бошод дилтидларини хам зарарлайди. Сарид занг

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

касаллиги билан зарарланган усимликларда ассимиляция фаолияти пасайиб кетади, транспирация ва нафас олиш кучайиши билан бирга бошка физиологик ва биохимик жараёнларнинг бузилиши кузатилади. Буларнинг хаммаси усимликни кучсизлантириб, пуч дон хосил булишига олиб келади. Натижада 1000 дона дон вазни камаяди, хосилдорлик пасайиб, сифатсиз дон хосил булади [5].

Занг касалликлари замбуругли касалликлар орасида энг куп зарар келтириши билан ажралиб туради. Узбекистон шароитида бугдой усимлиги асосан сарик занг (Puccinia striiformis West f. sp. Tritisi et Henn) касаллиги билан купрок зарарланади [6].

Сари; занг касаллиги бугдой усимлигининг дастлабки фазаларида салкин шароитда (+20C +150C) пайдо булиб яхши ривожланади. Ушбу касаллик натижасида 50%, баъзан кучли ривожланганда 100% гача дон хосили йукотилиши мумкин [7].

Материал ва методлар. ^аттик бугдойнинг ракобат нав синаш тажриба майдонида урганилган нав ва тизмаларининг занг касалликлари билан касалланиш даражасини бахолаш буйича тадкикотлар 2019-2021 йилларда Лалмикор дехкончилик илмий-тадкикот институтининг марказий лалмикор тажриба дала майдонларида олиб борилди. Тажриба кузатувлари, тахлиллар Бутуниттифок усимликшунослик институти (ВИР) [9] хамда Дон ва дуккакли экинлар илмий-тадкикот институти Галлаорол илмий-тажриба станцияси томонидан ишлаб чикилган услубий кулланмалар асосида [1]. Тадкикотларда урганилган каттик бугдой нав ва тизмаларнинг занг касалликларига чидамлилик даражаси Маннерс ва Кобб шкаласи буйича (фоиз хисобида) бахоланди [8].

Натижалар ва уларнинг тах,лили. Олиб борилган тадкикотлар натижасидан куриниб турибдики, каттик бугдойнинг ракобат нав синаш тажриба майдонида урганилган нав ва тизмаларнинг сарик занг касаллиги билан касалланиш даражаси 2019-2020 йилларда апрел ва май ойларида ёгин микдори куп булиб, сарик занг касаллиги споралари ривожланиши учун намгарчилик ва хаво хароратининг етарли булганлиги сабабли нав ва тизмаларнинг сарик занг касаллигига чидамлигини дала шароитида аниклаш имкониятини яратди.

Тажриба кузатувларига кура урганилган каттик бугдой нав ва тизмаларида кунгир занг касаллиги билан касалланиш даражаси кузатилмаганлиги уч йиллик тахлил натижаларида аникланди. Тахлилларга кура каттик бугдой нав ва тизмалари кунгир занг касаллигига нисбатан сарик занг касаллигига берилувчан экин тури эканлиги кузатилди (1-2 расмлар).

2-расм. Кунгир занг касаллиги

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Дала тажрибаларида олиб борилган фенологик кузатувлар натижасига кура катти; бугдой нав ва тизмаларининг занг касалликлар билан касалланиш даражаси урганилганда 2019-2020 йилларда об-хаво шароитларининг сари; занг касаллиги споралари ривожланиши учун кулай келганлиги сабабли нав ва тизмаларда касалланиш даражаси 540% гача булганлиги аникланди. Тажрибаларда урганилган катти; бугдой нав ва тизмаларининг усиш ва ривожланиш фазаларида 2021 йилги об-хаво шароитининг кургокчил ва исси; келиши натижасида катти; бугдой нав ва тизмаларида сари; ва кунгир занг касалликлари билан касалланиш даражаси кузатилмади (1-жадвал).

1-жадвал.

Ракобат нав синаш тажриба майдонидаги каттик буFдой нав ва тизмаларининг занг касалликлари билан касалланиш даражасини ба^олаш натижалари (Галлаорол 2019-2021 йй)

№ Нав ва тизмалар номи Сари; занг билан касалланиши (%) Кунгир занг билан касалланиши (%)

2019 2020 2021 2019 2020 2021

1 Леукурум-3 (ан) 20 20 0 0 0 0

2 Жавохир 20 15 0 0 0 0

3 Марварид 40 40 0 0 0 0

4 Ёкут-2014 10 10 0 0 0 0

5 Биллурдон 5 5 0 0 0 0

6 Кумушдон 5 5 0 0 0 0

7 454612 20 5 0 0 0 0

8 РНС-2014/22 5 5 0 0 0 0

9 ДНС-2016/8 5 10 0 0 0 0

10 НП-2016/49 5 5 0 0 0 0

11 НП-2016/55 20 5 0 0 0 0

12 ДНС-2017/30 5 5 0 0 0 0

13 НП-2017/19 30 30 0 0 0 0

14 ДНС-2018/26 10 10 0 0 0 0

15 ДНС-2018/30 20 10 0 0 0 0

16 НП-2018/69 10 5 0 0 0 0

17 ДНС-2019/20 - 5 0 - 0 0

18 ДНС-2019/30 - 10 0 - 0 0

19 НП-2019/7 - 20 0 - 0 0

20 НП-2019/51 - 20 0 - 0 0

21 НП-2019/57 - 5 0 - 0 0

22 НП-2019/75 - 10 0 - 0 0

23 ДНС-2020/12 - - 0 - - 0

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

№ Нав ва тизмалар номи Сарик занг билан касалланиши (%) Кунгир занг билан касалланиши (%)

2019 2020 2021 2019 2020 2021

24 ДНС-2020/14 - - 0 - - 0

25 ДНС-2020/15 - - 0 - - 0

26 ДНС-2020/23 - - 0 - - 0

27 ДНС-2020/29 - - 0 - - 0

Тахлилларга асосан каттик бугдойнинг ракобат нав синаш тажриба майдонида урганилган нав ва тизмаларнинг сари; занг касаллиги билан касалланиш даражаси андоза «Леукурум-3» навида 20 фоиз, Жавохир навида 15-20 фоиз, Марварид навида 40 фоиз, Ёкут-2014 навида

10 фоизни ташкил этди. НП-2016/55 тизмасида сари; занг касаллиги 5-20 фоиз, ДНС-2018/26 тизмасида 10 фоиз, ДНС-2018/30 тизмасида 10-20 фоиз, НП-2017/19 тизмасида 30 фоиз сарик занг касаллиги билан касалланиши тадкикотларда кузатилди.

Каттик бугдойнинг Биллурдон, Кумушдон, РНС-2014/22, НП-2016/49, ДНС-2017/30 нав ва тизмаларида 5 фоизни ташкил этиб, андоза навга нисбатан сари; занг касаллигига чидамли нав ва тизма эканлиги аникланди.

Тадкикот натижаларига кура сарик ва кунгир занг касалликларига чидамли булган каттик бугдой нав ва тизмалари ажратиб олинди ва каттик бугдойнинг сарик занг касаллигига чидамли навларини яратиш максадида дурагайлаш ишлари олиб борилди.

Тажриба натижаларига асосан каттик бугдойнинг сарик занг касаллигига чидамли нав ва тизмалари келгусида бошлангич манба сифатида фойдаланиш учун селекция жараёнига такдим этилди.

Хулоса. Лалмикор майдонлар шароитида каттик бугдой нав ва тизмаларининг занг касалликларига чидамлигини урганиш буйича олинган илмий тадкикот натижаларини тахлил килиш асосида куйидаги хулосаларга келинди;

1. Дала тажрибаларида олиб борилган фенологик кузатувлар натижасига кура каттик бугдой нав ва тизмаларининг занг касалликлари билан касалланиш даражаси урганилганда 2019-2020 йилларда об-хаво шароитларининг сарик занг касаллиги споралари ривожланиши учун кулай келганлиги сабабли нав ва тизмаларда касалланиш даражаси 5-40% гача булганлиги аникланди.

2. Тажрибаларда занг касалликларига чидамлиги буйича андоза навдан юкори курсаткичка эга булган Ёкут-2014, Биллурдон, Кумушдон, РНС-2014/22, НП-2016/49, ДНС-2017/30 нав ва тизмаларидан келгусида селекция жараёнида занг касалликларига чидамли каттик бугдой навларини яратиш учун бошлангич манба сифатида фойдаланиш мумкин.

REFERENCES

1. Аманов А.А. ва бошкалар. Донли экинлар селекцияси ва бошлангич уругчилиги буйича услубий кулланма. Галлаорол 2004 йил.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

2. Аманов А.А., Сиддиков Р.Э. Бугдойнинг сарик, кунгир занг ва коракуя касалликлари хамда уларга карши кураш омиллари. Пахтачилик ва дончилик. Тошкент. Ж. 2000. №2. 33-34 бетлар.

3. Иванов П.К. Яровая пшеницы. М.: Колос. 1971. С. 328.

4. Ketata H. The importance of yellow rust in rainfed-wheat areas. First Regional yellow rust conference for Central and West Asia and North Africa. Abstracts of oral and poster presentations. 8-14 May 2001. Karaj. Iran. Pp.4-6.

5. Xia.X.C., Z.F.Li, G.Q.Li, Z.H.He, and R.P.Singh. Stripe rust resistance in Chinese bread wheat cultivars and lines. In: H.^Buc^ J.E.Nisi, N.Salomon (eds.). Wheat Production in Stressed Environments. Proseedings of the 7th International Wheat Conference, 27 Novomber-2 December 2005, Mar del Plata, Argentina. Pp. 77-82.

6. Бобоев С.К., Юсупов Ш., Мурзикова И., Хохлачева В.Е., Моргунов А.И. Изучение перспективных сортов пшеницы Центральной Азии и Закавказъя на устойчивость к желтой ржавчине и продуктивность в условиях Узбекистана. Вестник №1. Региональной сети по внедрению сортов пшеницы и семеноводству. Алматы, 2002. С. 1720.

7. Roelfs A.P., R.P.Singh, and E.E.Saari. 1992. Rust Diseafes of Wheat: Cosepts and methods of disseat management. Mexico, D.F. Cimmy T. Pp.81.

8. Х,асанов Б.О., Очилов P.O. Бугдойнинг занг касалликларини аниклаш, хисобга олиш ва уларга карши кураш чораларини куллаш буйича тавсиялар. Тошкент 2010.

9. Изучение мировой коллекции пшеницы. Методические указания. ВИР. Ленинград 1984.

10. ХДаршибоев., Т.Ходжакулов. ^аттик бугдойнинг занг касалликларига чидамли янги нав намуналари. Узбекистон кишлок хужалиги журнали. 2015 йил №3. 30-бет.

11. Karshiboev Kh.X., High-yielding varieties and lines for breeding durum wheat // ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2021. - Т. 11. - №. 9. -С. 532-537.

12. Каршибоев Х. Х., Покровская М. Н. Создание исходного материала для селекции твердой пшеницы с высокой продуктивностью и засухоустойчивостью //Аграрная наука. - 2017. - №. 4. - С. 18-20.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.