Научная статья на тему 'ҒЎЗАНИНГ G. BARBADENSE L. ТУРИГА МАНСУБ ДУРАГАЙЛАРИДА ШОХЛАНИШГА БОҒЛАНГАН ҲОЛДА ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРНИНГ ЎЗГАРУВЧАНЛИГИ'

ҒЎЗАНИНГ G. BARBADENSE L. ТУРИГА МАНСУБ ДУРАГАЙЛАРИДА ШОХЛАНИШГА БОҒЛАНГАН ҲОЛДА ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРНИНГ ЎЗГАРУВЧАНЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
48
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Бир кўсакдаги пахта вазни / тола чиқиши / 1000 дона чигит вазни / тола узунлиги / ирсийланиш даражаси / чекланган ва чекланмаган шохланиш хилига мансуб дурагайлар. / weight of cotton boll / fiber output / weight of 1000 seeds / fiber length / inheritance grade / hybrids belong to limited and non-limited branch kinds.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Хударганов Камоладдин Омонбоевич

Мақолада G. barbadense L. турига мансуб бўлган ғўза дуругайларида шохланишга боғланган ҳолда қимматли хўжалик белгиларнинг ўзгарувчанлигини ўрганиш бўйича олиб борилган тадқиқотларнинг натижалари баён этилган. F1 ва чекланмаган шохланиш хилига эга оила иштирокидаги дурагай комбинациясида чекланмаган шохланиш хилининг тўлиқ устун келиши кузатилди. F2 чекланмаган шохланишга эга оила иштирокидаги дурагай комбинациясида – 61% чекланмаган ва 39% чекланган шохланиш хилига эга ўсимликларнинг ажралиши кузатилган. F1 дурагайларида 1 дона кўсак вазни оралиқ, тола чиқими эса, 9871-И нави иштирокидаги F1 ва F2 дурагайларида бир хилда паст бўлди. Тола узунлиги бўйича F1 ва бошланғич навлар орасида фарқ кузатилмади. F2 авлодда тола узунлиги 40,0мм дан ошиқ трансгрессив ўсимликлар сони 34,2 дан 60,0% гачани ташкил этди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Хударганов Камоладдин Омонбоевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

VARIABILITY OF ECONOMIC-VALUABLE ATTRIBUTES DEPENDING ON TYPE OF BRANCHING AT G. BARBADENSE L.

In clause results of researches on studying variability of economicvaluable attributes depending on type of branching at G. barbadense L are resulted. In hybrid combination F1 with participation of family with nonlimiting type of branching full domination of nonlimiting type of branching was observed. In hybrid combination F2 with participation of family with nonlimiting type of branching splitting as branching – 61% from nonlimiting and 39% of plants with limiting type of branching is noted. The weight of a clap-raw of one box was inherited from hybrids F1 is intermediate, on an output of a fibre, both in F1, and in F2 parameters of a combination of hybrids with participation of a grade 9871-И were below. On length of a fibre at hybrids F1 and parental forms of significant distinctions it is noted. In F2 the number трансгрессивных on length of a fibre of plants with length of a fibre more 40,0мм has made from 34,2 up to 60,0 %.

Текст научной работы на тему «ҒЎЗАНИНГ G. BARBADENSE L. ТУРИГА МАНСУБ ДУРАГАЙЛАРИДА ШОХЛАНИШГА БОҒЛАНГАН ҲОЛДА ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРНИНГ ЎЗГАРУВЧАНЛИГИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УУТ 633.511:631.523:633.51.575.23.581.167. ГУЗАНИНГ G. BARBADENSE L. ТУРИГА МАНСУБ ДУРАГАЙЛАРИДА ШОХЛАНИШГА БОГЛАНГАН ^ОЛДА ЦИММАТЛИ ХУЖАЛИК БЕЛГИЛАРНИНГ УЗГАРУВЧАНЛИГИ Хударганов Камоладдин Омонбоевич ^ишлок хужалик фанлари доктори Тошкент давлат аграр университети, Тошкент kkhudarganov80@mail.ru Хударганов Камоладдин Омонбоевич доктор сельскохозяйственных наук Ташкентский государственный аграрный университет, Ташкент kkhudarganov80@mail.ru Khudarganov Kamoladdin Omonboyevich Doctor of Agricultural Sciences, Tashkent State Agrarian University, Tashkent

kkhudarganov80@mail.ru https://doi.org/10.5281/zenodo.7212315 Аннотация. Мацолада G. barbadense L. турига мансуб булган гуза дуругайларида шохланишга богланган уолда цимматли хужалик белгиларнинг узгарувчанлигини урганиш буйича олиб борилган тадцицотларнинг натижалари баён этилган.

Fi ва чекланмаган шохланиш хилига эга оила иштирокидаги дурагай комбинациясида чекланмаган шохланиш хилининг тулиц устун келиши кузатилди. F2 чекланмаган шохланишга эга оила иштирокидаги дурагай комбинациясида - 61% чекланмаган ва 39% чекланган шохланиш хилига эга усимликларнинг ажралиши кузатилган. Fi дурагайларида 1 дона кусак вазни оралиц, тола чицими эса, 9871-И нави иштирокидаги F1 ва F2 дурагайларида бир хилда паст булди. Тола узунлиги буйича F1 ва бошлангич навлар орасида фарц кузатилмади. F2 авлодда тола узунлиги 40,0мм дан ошиц трансгрессив усимликлар сони 34,2 дан 60,0% гачани ташкил этди.

Калит сузлар: Бир кусакдаги пахта вазни , тола чициши , 1000 дона чигит вазни, тола узунлиги, ирсийланиш даражаси, чекланган ва чекланмаган шохланиш хилига мансуб дурагайлар.

ИЗМЕНЧИВОСТЬ ХОЗЯЙСТВЕННО-ЦЕННЫХ ПРИЗНАКОВ В ЗАВИСИМОСТИ ОТ ТИПА ВЕТВЛЕНИЯ У G. BARBADENSE L. Аннотация. В статье приводятся результаты исследований по изучению изменчивости хозяйственно-ценных признаков в зависимости от типа ветвления у G. barbadense L. В гибридной комбинации Fi с участием семьи с непредельным типом ветвления наблюдалось полное доминирование непредельного типа ветвления. В гибридной комбинации F2 с участием семьи с непредельным типом ветвления отмечено расщепление по типу ветвления - 61% с непредельным и 39% растений с предельным типом ветвления.

У гибридов Fi масса хлопка-сырца одной коробочки наследовалась промежуточно, по выходу волокна, как в F1, так ив F2 показатели комбинации гибридов с участием сорта 9871-И были ниже. По длине волокна у гибридов F1 и

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

родительских форм значительных различий не отмечено. В F2 число трансгрессивных по длине волокна растений с длиной волокна более 40,0 мм составило от 34,2 до 60,0%.

Ключевые слова: вес хлопка сырца одной коробочки, выход волокна, вес 1000 семян, длина волокна, степени наследственности, гибриды относящиеся к ограниченным и не ограниченным видам ветвления.

VARIABILITY OF ECONOMIC-VALUABLE ATTRIBUTES DEPENDING ON TYPE OF BRANCHING AT G. BARBADENSE L.

The summary. In clause results of researches on studying variability of economic-valuable attributes depending on type of branching at G. barbadense L are resulted. In hybrid combination F1 with participation of family with nonlimiting type of branching full domination of nonlimiting type of branching was observed. In hybrid combination F2 with participation of family with nonlimiting type of branching splitting as branching - 61% from nonlimiting and 39% of plants with limiting type of branching is noted.

The weight of a clap-raw of one box was inherited from hybrids fi is intermediate, on an output of a fibre, both in Fi, and in F2 parameters of a combination of hybrids with participation of a grade 9871-И were below. On length of a fibre at hybrids Fi and parental forms of significant distinctions it is noted. In F2 the number трансгрессивных on length of a fibre of plants with length of a fibre more 40,0мм has made from 34,2 up to 60,0 %.

Keywords: weight of cotton boll, fiber output, weight of 1000 seeds, fiber length, inheritance grade, hybrids belong to limited and non-limited branch kinds.

Кириш. Бугунги кунда жахон микёсида экологик мувозанатни глабол равишда узгариши, иктисодий тармокларда мухим ахамиятга эга булган пахтачилик сохасига хам таъсир этиб келмокда. Дунё микёсида асосий эътибор, гузанинг турли стресс омилларга табиий бардошли, хосилдор ва тола сифати юкори булган янги навларни яратишга каратилган. Сунги йилларда мамлакатимиз халк хужалигининг тез суръатлар билан ривожланиши ва енгил саноатининг тола сифатига булган талабини ортиши, селекционер олимлардан тола хосилдорлиги ва сифат курсаткичлари юкори булган бошлангич манбалардан фойдаланишни такозо этмокда. Бу борада географик келиб чикиши жихатдан бир-бирилан узок булган шакл ва навларни дурагайлашдан олинган манбалар мцхим ахамият уйнайди. Бу эса гузани янги навларини яратишда гуза коллекциясидаги ёввойи ва ярим ёввойи турларнинг потенциалидан амалий селекцияда кенг маънода фойдаланишни такоза этмокда. Гузада турли шохланиш типи билан бошка кимматли хужалик белгилари орасида узаро богликни урганиш асосида ингичка толали гузанинг янги нав, тизма ва бошлангич ашёлар яратиш долзарб муаммолардан бири хисобланади.

Тадкикот объекти ва услублари. Ингичка толали гузада турли шохланишга эга навлар селекцияси услуби учун ушбу белгининг бошка кишлок хужалик кимматли белгилар билан богланишини урганиш катта ахдмиятга эга. Шохланиш хилининг ирсийланишини ёки шу шаклларнинг биологик хислатларини урганган муаллифларнинг купчилиги, утказилган тажрибалар натижасида шаклланган дурагайлар ва авлодларнинг (тизмаларнинг) хужалик белгиларини аниклашган. Лекин, шохланиш хилининг бошка янада мураккаб белгилар билан богланишини урганиш борасида алохида тажрибалар кам утказилган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

В.И.Жировников ва В.А.Абрамовалар [2] ларнинг маълумотига асосан ингичка толали гузанинг симподиал ва чекланган шаклларини чатиштирилишида Fi да чекланган ёки симподиал хилининг тулик устун келиши кузатилмайди. F1 авлодда чекланган шохланишнинг канча эканлиги кайси шакл оналик сифатида олиниганлигига богликлигини таъкидлашган. Муаллифларнинг фикрига кура F2 бугинидаги ажралиш Fi бугинидаги белгиларнинг ривожланиш даражасига боглик.

В.И.Кокуев [3] гузанинг "G. hirsutum'' турида, Ф.Сагдуллаев [4] томонидан олиб борган илмий изланишларида эса ингичка толали гузанинг навларида чекланган хосил шохлари рецессив шаклда ирсийланишини курсатган. F2 да ажралиш чекланган ва чекланмаган симподиал шохлар нисбати 3:1 ташкил этиб, 1 кисми чекланган симподиал шохли гузадир.

К.О.Хударганов [5] илмий изланишларида, гузанинг G.barbadense L. F2-F3 комбинацияларида кимматли хужалик белгиларнинг ирсийланиш коэффициентларида фаркланиш деярли йуклиги, яъни F2 комбинацияларида хосил шохлари ва кусаклар сонининг ирсийланиш коэффициентлари h2=0,03 дан h2=0,70 гача, биринчи хосил шох жойлашиш бугини ва бош поя баландлиги белгиларининг h2=0,31 ва h2=0,72 оралигида, хамда F3 дурагайларида кучсиздан (h2=0,02) кучлигача (h2=0,87) булиши кузатилган.

Селекция ишлари натижасида хозирги кунда тезпишар, юкори тола чикиши ва бир кусакдаги пахта вазни билан ажралиб турувчи купгина ингичка толали гуза навлари яратилган. Жугрофик узоклашган ёввойи ва маданий гуза шаклларини чатиштиришга жалб килиш оркали янги генетик асосга эга ашёлар яратилди. Шу сабабли шохланиш хилларининг ва унинг кимматли хужалик белгилар хдмда хосилдорлик билан богликлигини урганилиши узининг мухимлигини хозирги кунда хам йукотмаган.

Тадкикот натижалари ва уларнинг мухокамаси. Юкорида келтирилган фикрларга асосланиб, биз гузанинг G. barbadense L. тури шохланиши чекланган хилига мансуб Сурхон-16 нави, йирик кусакли донор Fs (F1 Т-817 х 010972) х Т-817 ва чекланмаган шохланиш хилига мансуб F3 9871-И х Сурхон-16 дурагай комбинациялари урганилди. Тадкикотлар ПСУЕАИТИнинг Марказий тажриба хужалиги далаларида олиб борилди. Олинган натижалари, Б.А.Доспехов [1] услубида статистик ишловдан утказилди.

Изланишларимизда утказилган тадкикот натижалари Fi усимликларида бир кусакдаги пахта вазни оралик холатда ирсийлашини курсатиб, уртача 3,8 г.ни ташкил этди. Белги буйича олинган натижалар, донор курсаткичидан 1,7 г га паст, Сурхон-16 навидан ва чекланмаган хили шохланишга мансуб оиладан 0,4-0,7 г юкори булгани аникланди. Урганилган F1 дурагай комбинациясида бир кусакдаги пахта вазнининг уртача курсаткичи ахамиятли даражада фарк килмасада, чекланмаган шохланишга мансуб оила иштирокидаги комбинацияларда хамма урганилган усимликлар чекланмаган шохланиш хилига эга булди.

Тадкикотларда урганилган F1 усимликлар ва Сурхон-16 комбинациясида тола чикиши буйича уртача курсаткич 38,1% ни ташкил этиб, ушбу курсаткич бошка чатиштириш комбинациялари ва ота-она шаклларидан 1,6-3,2% купрок булди. Худди F1 ва F2 авлодларидек, 9871-И нави иштирокидаги дурагай комбинациясида янада пастрок

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

тола чи^иши кузатилди. Яъни, Сурхон-16 нави иштирокидаги дурагай комбинациясига нисбатан тола чикиш курсаткичи паст булган.

Тадкикотлар давомида урганилган F1 дурагай комбинациялари ва ота-она шакллари тола узунлигининг уртача курсаткичи ахамиятли даражада фар; килмасдан, 38,8-41,0 мм.ни ташкил этди.

F1 усимликларида 1000 дона чигит вазни орали; холатда ирсийланиб, 129,6-135,1 г. ни ташкил этди. Ушбу курсаткич Сурхон-16 ва чекланмаган шохланишга эга оилага нисбатан 25,0-27,8 г. юкори ва донор курсаткичидан 20,3-25,8 г пастрок булди.

Урганилган F1 усимликлар ва Сурхон-16 иштирокидаги комбинациянинг толаси индекси 8,01 ни ташкил этиб, донор курсаткичига нисбатан 0,30 пастрок булди. F1 усимликлар ва чекланмаган шохланиш хилига эга оила иштирокидаги комбинацияда эса тола индекси 7,59 ташкил этиб, Сурхон-16 ва чекланмаган шохланишга эга оилага нисбатан 1,17-1,71 юкори натижани кайд этди.

F2 ва чекланмаган шохланишга эга оила иштирокидаги дурагай комбинациясида - 61% чекланмаган ва 39% чекланган шохланиш хилига эга усимликларнинг ажралиши кузатилган. F1 дан фаркли равишда, F2 дурагай комбинациясида, усимликларнинг йирик кусакли булиши кузатилган. Бир кусакдаги пахта вазнининг уртача курсаткичи 4,14,3г., яъни чекланмаган шохланиш хилига эга оила иштирокидаги курсаткичдан кура анча паст булди. F2 ва Сурхон-16 иштирокидаги комбинациянинг узгарувчанлиги чегараси анча кенг булиб, 2,2-6,6г., чекланмаган шохланишга эга оила иштирокидаги комбинациясида 2,2 дан 6,1г гачани ташкил этди. F2 да хам, биринчи авлодидек, 9871-И нави иштирокидаги дурагай комбинацияларда тола чикиши курсаткичлари 1,7% паст булди. Урганилган комбинацияларнинг тола чикишидаги фаркланиш чегараси эса 26,0-41,9% ни ташкил этди. Усимликларнинг 1,8% дан 10,2% ота-она шаклларидан 25% купрок тола чикимига эга булди. Ота-она шаклларининг тола чикиши курсаткичи ахдмиятли фаркга эга эмас ва 36,1-36,3% ташкил этди. Таъкидлаш жоизки, ингичка толали донор сифатида иштирок этган оиланинг тола чикиши курсаткичи юкорилиги ва 1000 дона чигитнинг вазни 155,4-156,6 г лиги билан ажралиб турди. Урганилган F2 дурагай комбинацияларида тола узунлигининг уртача курсаткичлари 38,0-39,9 мм ташкил этди. Тола узунлигининг узгарувчанлиги чегараси комбинациялар чатиштирувига кура ахамиятли даражада фарк килмади ва у 32,0-45,0 мм атрофида булди. Лекин, Сурхон-16 иштирокидаги комбинация усимликларининг купчилигида 40,0-45,0 мм тола узунлиги кузатилиб, урганилган комбинацияларнинг тола узунлиги уртача курсаткичига таъсир килган. Трансгрессив усимликларнинг купчилигини тола узунлиги 40,0 мм дан узун булган комбинацияларда 34,2 дан 60,0% гача булган. 2007 йилга нисбатан 1000 дона чигит вазнининг курсаткичи ахамиятли даражада фарк килмаган. 1000 дона чигитнинг вазни уртача курсаткичи - дурагай комбинацияларда 129,9-133,4 г, ота-она шаклларида 104,2-110,1 ва донорларда 156,6 г ни ташкил этди. 1000 дона чигит вазнининг узгарувчанлик чегараси комбинациялар чатиштирувига кура ахамиятли даражада фарк килмасди ва бу курсаткич 101,0 дан 180,9 г гача булган.

Хулоса. Олинган тадкикот натижалари асосида куйидагича хулоса килиш мумкинк:

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

1. Тадкикотларда урганилган F1 ва чекланмаган шохланиш хилига эга оила иштирокидаги дурагай комбинациясида чекланмаган шохланиш хилининг тулик устун келиши кузатилди;

2. F1 дурагайларида бир дона кусак вазни оралик, тола чикими эса, 9871-И нави иштирокидаги F1 ва F2 дурагайларида бир хилда паст булди. Тола узунлиги буйича F1 ва бошлангич навлар орасида фарк кузатилмади. F2 авлодда тола узунлиги 40,0мм дан ошик трансгрессив усимликлар сони 34,2 дан 60,0% гачани ташкил этди.

REFERENCES

1. Доспехов Б.А. Методик полевого опыта. - Колос, 1979.- 416 С.

2. Жировников В.И. ва Абрамова В.А. Формирование некоторых признаков у гибридов хлопчатника при прямых и обратных скрещиваниях - Изв.АН Туркм., № 3, 1965.- С. 15-19.

3. Кокуев В.И. Наследование скороспелости, выхода и длины волокна, морфологических признаков у внутривидовых гибридов // В сб. «Генетика, селекция и семеноводство хлопчатника», Сельхозгиз. - М., 1933. - С. 81-146.

4. Сагдуллаев Ф. Тип плодовых ветвей как основной фактор скороспелости тонковолокнистого хлопчатника. - Хлопководство. - №8, 1968, - С. 33-34.

5. Хударганов К.О. Клейстогамлик хамда кимматли хужалик белгиларининг мажмуасига эга булган гуза навлари селекцияси. // ^ишлок хужалиги фанлари доктори (DSc) илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертацияси автореферати, Тошкент, 2018. -Б. 19.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.