Научная статья на тему 'СОЯ КОЛЛЕКЦИЯ НАВ НАМУНАЛАРИНИНГ ҚУРҒОҚЧИЛИККА БАРДОШЛИЛИГИНИ МОРФОЛОГИК БЕЛГИЛАРИ БЎЙИЧА БАҲОЛАШ'

СОЯ КОЛЛЕКЦИЯ НАВ НАМУНАЛАРИНИНГ ҚУРҒОҚЧИЛИККА БАРДОШЛИЛИГИНИ МОРФОЛОГИК БЕЛГИЛАРИ БЎЙИЧА БАҲОЛАШ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
48
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
соя / нав-намуна / интродукция / коллекция / барг шакли / 1 мм2 ўлчам ҳисобида туклар сони. / soybean / variety sample / introduction / collection / leaf shape / amount of omission per 1 mm2 of size.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Гўзал Холмуродова, Гулчеҳра Тангирова

Мақолада Тошкент вилоятининг типик бўз тупроқ-иқлим шароитида Жанубий Кореянинг 16 та соя нави ва Россия Федерациясининг 5 та соя нави, шунингдек андоза нав сифатида Узбекская-2 нави баргларнинг морфологик хусусиятлари (барг шакли ва 1мм2 ўлчам ҳисобида баргидаги туклар сони) бўйича қиёсий таҳлил натижалари келтирилган. Ажратиб олинган нав-намуналаридан селекция жараёнларида фойдаланишнинг афзалликлари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Гўзал Холмуродова, Гулчеҳра Тангирова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In the article, according to the morphological characteristics of the leaves (the shape of the leaves and the amount of leaf drooping when calculating the size of 1 mm2), 16 varieties of South Korean and 5 varieties of soybeans of the Russian Federation were studied in typical serozem soil and climatic conditions of the Tashkent region, as well as the Uzbek variety Uzbekskaya-2 as a standard . The advantages of using these varieties in the breeding process are highlighted.

Текст научной работы на тему «СОЯ КОЛЛЕКЦИЯ НАВ НАМУНАЛАРИНИНГ ҚУРҒОҚЧИЛИККА БАРДОШЛИЛИГИНИ МОРФОЛОГИК БЕЛГИЛАРИ БЎЙИЧА БАҲОЛАШ»

СОЯ КОЛЛЕКЦИЯ НАВ НАМУНАЛАРИНИНГ

РЧ КУРГОЦЧИЛИККА БАРДОШЛИЛИГИНИ

W*1 МОРФОЛОГИК БЕЛГИЛАРИ БУЙИЧА БАХ.ОЛАШ

Гузал Холмуродова,

г ™ ц.х.ф.д. (DSc), профессор,

Т Гулчецра Тангирова,

7 жш/f к,.х.ф.ф.д. (PhD), доцент,

Тошкент давлат аграруниверситеты

Аннотaция. Мацолада Тошкент вилоятининг типик вуз тупроц-ицлим шароитида Жанубий Кореянинг 16 та соя нави ва Россия Федерациясининг 5 та соя нави, шунингдек андоза нав сифатида Узбекская-2 нави баргларнинг морфологик хусусиятлари (барг шакли ва 1мм2 улчам %исобида баргидаги туклар сони) буйича циёсий та%лил натижалари келтирилган. Ажратиб олинган нав-намуналаридан селекция жараёнларида фойдаланишнинг афзалликлари ёритилган.

Калит сузлар: соя, нав-намуна, интродукция, коллекция, барг шакли, 1 мм2 улчам %исобида туклар сони.

Аннотация. В статье были изучены по морфологическим признакам листьев (форма листьев и количество опущенности листьев при расчете размера 1мм2)16 сортов Южно Корейской и 5 сортов сои Российской Федерации в типичных сероземах почвенно-климатических условий Ташкентской области, а также узбекский сорт Узбекская-2 в качестве стандарта. Выделены преимущества использования этих сортов в селекционном процессе.

Ключевые слова: соя, сортообразец, интродукция, коллекция, форма листа, количество опущенности на 1 мм2 размера.

Abstract. In the article, according to the morphological characteristics of the leaves (the shape of the leaves and the amount of leaf drooping when calculating the size of 1 mm2), 16 varieties of South Korean and 5 varieties of soybeans of the Russian Federation were studied in typical serozem soil and climatic conditions of the Tashkent region, as well as the Uzbek variety Uzbekskaya-2 as a standard. The advantages of using these varieties in the breeding process are highlighted.

Key words: soybean, variety sample, introduction, collection, leaf shape, amount of omission per 1 mm2 of size.

Кириш. Дунёда ицлимнинг глобал исиши ва ахрли сонининг ошиб бориши озиц-овцат мах,сулотларининг камайишига олиб келади. Ишлаб чицаришда катта майдонларда цургоцчилик хавфи мавжудлиги, цишлоц хужалиги ишлаб чицаришига юцори пластикликка эга, мах,сулдор ва цургоцчиликка чидамли, х,осилдорлиги барцарор булган нав ва дурагайлар яратилишини талаб цилади.

Усимликларнинг ноцулай ташци мух,ит омилларига бардошлилигини таъминлашда селекцион билим х,амда физиологик механизмлардан фойдаланиб амалга ошириш асосида самарали селекция ишларини

олиб бориш мумкин. Селекция жараёнини тезлаштириш учун абиотик омилларга, жумладан цургоцчиликка чидамлиликнинг узига хос белгилари буйича намуналарни бахдлашнинг ишончли услубларига эх,тиёж мавжуд.

Цургоцчиликнинг юзага келиши экинлар х,осилдорлигини сезиларли даражада пасайтиради, демак бунга бардошли навларни яратиш замонавий селекциянинг мух,им вазифаларидан х,исобланади.

Усимликлар селекциясида цургоцчиликка бардошлиликни оширишда коллекция нав-намуналарининг, ёввойи ва ярим ёввойи

Agro Inform N2 [4] 2022

шаклларнинг ахамияти нихоятда катта. Шу уринда соя навлари селекциясида хам интродукция килинган нав-намуналаридан фойдаланиш долзарб хисобланади.

Соя коллекцияси нав-намуналари орасидан, уларнинг тавсифига кура, генотипига боглик равишда чатиштиришларга жалб этилиши, шу уринда усимликнинг морфологик белгиларидан-барг шаклининг найзасимон, найзали-тухумсимон булиши ва барг туклари калинлиги кургоцчиликка бардошлиликда алохида урин тутади.

Ушбу курсаткичларни хисобга олган холда тад;и;отларимизда соянинг морфологик белгилари - баргларининг шакллари, барг туклилигига эътиборни каратдик.

Тад;и;отларнинг мацсади - соянинг интродукция килинган Жанубий Кореядан 16 та ва Россия Федерациясидан 5 та коллекция нав-намуналарининг барг шакллари хамда 1мм2 улчам хисобида барг тукларига кур4, кургоцчиликка бардошлилигини аниклашдан иборат булди.

Адабиёт шарх,и. Кишлок хужалик усимликларининг кургокчиликка чидамлилиги уларнинг бир катор физиологик хусусиятлари билан боглик булган мураккаб хусусиятдир. Н.А.Максимов таъкидлаб утадики, кишлок хужалиги экинларида кургокчиликка чидамлиликнинг универсал белгилари булмаганидек, ягона тури хам мавжуд эмас [1].

Сув танкислигини урганишда, соя коллекцияси нав-намуналари орасидан сифат параметрлари ва уруг сифатини пасайтирмайдиган шаклларни танлаб олиш долзарб хисобланади. Дунё микёсида кургокчилик соя хосилдорлиги ва уруг сифатини чекловчи асосий экологик омил хисобланади [2].

Кургокчиликда баргларнинг морфо-логик ва физиологик мослашуви сув сарфини камайтиради ва ундан фойдаланиш

самарадорлигини оширади.

С.В. Дидоренко ва бошцалар таъкидлаб утадиларки, нам танцислигида барг сатхи кичик булса, транспирация (сувнинг бугланиши) камаяди [3].

Усимлик баргларининг анатомик тузилиши табиий равишда яруслар жойлашишига кура узгариб боради. Юцори ярусдаги барглар бироз цийин сув таъминоти шароитида усади, барг цанчалик юцори ярусда жойлашган булса, транспирация жадаллиги ва фотосинтез интенсивлиги шунчалик юцори булади. Кургоцчил шароитда усимликлар барг улчами кичикроц булади, бу холатда улар сув етишмаслигига анатомик жихатдан мослашувчан ксероморф барг структурасини шакллантиради [4].

Баглар.инг тук билан цопланганлиги к^е^офит "\имликларга хос булган хусусиятдир, бу хусу^ь.т баъзи цишлоц хужалик экинларида хам учрайди. Соя усимлиги шундай усимликлардан бири хисобланади. Барглардаги туклар унинг цизиб кетишидан сацлайдиган химоя экрани вазифасини бажаради [5; 6].

Усимлик барглари морфологик белгиларининг цургоцчиликка бардошлиликни таъминлашдаги ахамияти буйича адабиётларни урганиб чиццан холда тадцицотлар олиб бордик хамда интродукция цилинган соя нав-намуналарининг цургоцчиликка чидамлилигини барглар шакли ва туклилиги буйича бахоладик.

Тадцицот услублари ва шароити. Тадцицотлар Тошкент вилоятининг типик буз тупроц-ицлим шароити, Пахта селекцияси, уругчилиги ва етиштириш агротехнологиялари ИТИ тажриба хужалигининг дала майдонларида олиб борилди. Кургоцчиликка чидамлиликни соя коллекция нав-намуналари барглари шаклига кура, Л. Щелко ва бошц., [7] услуби буйича аницланди хамда барглардаги туклар сони 1 мм2 улчам хисобида 3 цайтарицли №

N2 [4] 2022 Agro Inform

51

* ¿ л,

Ы;

{■'ты.*.

0821500 бинокуляр ускунада олиб борилди.

Тадкикот объекти Корея селекциясига оид эртапишар К 09 (339], СН27(-266], СН28 (-268], урта-эртапишар СН3(-008], СН7(-014], СН30ю (-969], ^-25 (-622], КО18, уртапишар СНи (-018], US-14 (-382], US-44 (-641], US-80 (-69?], US-82 (-701], К020, КО3 (-214], КО2 1(1Я-Ч Россия селекциясига оид эртапишар Арлета, Аванта, Спарта, Селекта 201 ва уртапишар Селекта 302 нав-намуналари баргларининг морфологик белгилари киёсий урганилди. Узбекистан селекциясига оид уртапишар Узбекская-2 андоза нав сифатида олинди.

Тадк;ик;от натижалари. 2017-2021 йиллари Тошкент вилоятининг типик буз тупрок-иклим шароитида, Пахта селекцияси, уругчилиги ва етиштириш агротехнологиялари ИТИда Жанубий Кореянинг 16 та ва Россия Федерациясининг 5 та соя коллекция нав-намуналари хамда андоза нав сифатида Узбекская-2 навининг кургок;чиликка бардошлилиги буйича тадкикотлар олиб борилди.

Маълумки, соя усимлиги барглари асосий вегетатив органлардан бири хисобланади ва усимлик аввало барги оркали озикланади ёки фотосинтез жараёнида органик моддаларни

синтез кьади. Барглар кенгайиб борган сари транспирация жадаллиги ошиб бориб, барг сагхидан с^ куп бугланади. Аксинча барг сатхи кичрайиб 'борган сари транспирация жадаллиги пас°чди ва кургок;чиликка бардошлилик ошади. Барглар шакли ва туклар сони нав хусусиятларига боглик; булган белгилардан хисобланади. Найзасимон, найзали-тухумсимон шаклдаги ингичка баргларда ва барглардаги туклар сони куп булганда, транспирация жадаллиги паст булади ва ушбу шаклдаги барглар ксерофит усимликларга хос булган хусусиятни намоён килиб, кургокчиликка чидамлиликни таъминлайди.

Урганилаётган нав-намуналарнинг барг шакли ва 1мм2 улчам хисобида баргидаги туклар сони буйича олинган маълумотлар шуни курсатдики, 1-жадвал маълумотларига кура, Жанубий Кореянинг 16 та коллекция нав-намуналаридан ингичкарок барглилари 7 та, шундан найзасимон шаклда СН27(-266] ва 80(-699] нав-намуналари, найзали-тухумсимон шаклда СН28(-268], К09(339], СН3(-008], СНи(-018], US-44(-641] нав-намуналари ажратиб олинди.

СН7(-014], US-25(-622], КО18, ^-14(-382], КО3(-214] нав-намуналарнинг барг шакли эса

Agro ТиЮгш N2 [4] 2022

тухумсимон шаклда, СН30(-969), Ш-80(-699), К020, КО21(RR-1) катта-тухумсимон шаклда булганлиги ;айд этилди.

Соя барглари мураккаб, учталик баъзан бешталик ва еттиталик типда булади. Коллекция нав-намуналари орасидан фа;атгина СН30(-969) намунасининг айрим барглари туртталик ва бешталик типда (4-5) булганлиги кузатилди. Колган нав-намуналарнинг барглари учталик булганлиги кузатилди.

Соя коллекция нав-намуналари 1мм2

улчам хисобида баргларидаги туклар сони 17 (СН27(-266)) донадан 38 (КО3 (-214)) тагачани, найзасимон ва найзали-тухумсимон барг шаклига эга булган соя коллекцияси нав-намуналари орасида 17 (СН27(-266)) тадан 31 (Ш-44 (-641)) тагачани ташкил ;илди. Баргдаги туклар сони нисбатан куп булган холат тухумсимон КО3 (-214) (38 дона) ва катта-тухумсимон КО21(RR-1) (37 дона) нав-намуналарда кузатилди.

1-жадвал

Жанубий Корея коллекция нав-намуналари баргларининг морфологик белгилари

№ Соя коллекциялари Барг шакли Барг туклилиги, 1мм2 улчам хисобида (дона)

1. СН„(-266) найзасимон 17

2. СН28 (-268) найзали-тухумсимон 27

3. СНД-008) найали-тухумсимон 18

4. СН7(-014) тухумсимон 23

5. СНи (-018) найзали-тухумсимон 18

6. СН30 (-969) катта-тухумсимон 29

7. Ш-25 (-622) тухумсимон 21

8. US-14 (-382) тухумсимон 18

9. US-44 (-641) найзали-тухумсимон 31

10. ^-80 (-699) катта-тухумсимон 15

11. US-82 (-701) найзасимон 14

12. К 09 (339) найзали-тухумсимон 17

13. К020 катта-тухумсимон 21

14. КО3 (-214) тухумсимон 38

15. КО21^-1) катта-тухумсимон 37

16. КО18 тухумсимон 27

17. Узбекская-2 (андоза) катта-тухумсимон 24

N2 [4] 2022 Agro Шогт

53

Демак, соя Жанубий Корея коллекцияси нав-намуналари орасидан барг шаклига кура найзасимон шаклдаги СН27(-266), US-80(-699) найзали-тухумсимон шаклдаги СН28(-268), К09(339), СН3(-008), СНи(-018), Ш-44(-641) нав-намуналаридан, барг туклилигига кура хам нисбатан куп булган найзали-тухумсимон 44 (-641) (31), найзали-тухумсимон СН28(-268) (27 дона) нав-намуналаридан курго;чиликка нисбатан бардошли ашёлар сифатида фойдаланиш ма;садга мувофи;.

Ушбуколлекциянав-намуналариорасидан барг туклилиги буйича катта тухумсимон ва тухумсимон барг шаклидаги нав-намуналар орасидан КО3 (-214) (38 дона), КО21^-1) (37 дона), СН30 (-969) (29 дона), КО18 (27 дона) туклилик сони куп булган ашёлар кузатилди. Андоза Узбекская-2 навида барг шакли катта

тухумсимон булиб, туклар сони 24 тани ташкил этди.

Россия Федерацияси коллекциясига мансуб нав-намуналарнинг 1мм2 улчам хисобида барг шакли ва барг туклилиги буйича маълумотларни тахлил ;илганимизда куйидаги натижалар намоён булди.

2-жадвал маълумотларига кура, барг шаклига кура Арлета ва Селекта 302 нав-намуналарида найзасимон, Спарта навида найзали тухумсимон шакллар намоён булиб, курго;чиликка бардошлиликни таъминлайдиган белги ;айд этилди. Барг туклилиги буйича хам ушбу навларда ижобий натижа кузатилди, яъни Селекта 302 навида 28 дона, Арлета навида 22 дона, Спарта навида 20 дона бл."ганлиги намоён булди.

2-жадвал

Россия коллекцияси нав-намунаЛари барыарининг морфологик белгилари

№ Соя коллекциялари Барг шакли Барг туклилиги, 1мм2 улчам хисобида (дона)

1. Арлета найзасимон 22,0

2. Аванта тухумсимон 16,0

3. Спарта найзали-тухумсимон 20,0

4. Селекта 201 тухумсимон 36,0

5. Селекта 302 найзасимон 18,0

6. Узбекская-2 катта-тухумсимон 24

Шу билан бир ;аторда Селекта 201 нав-намунаси тухумсимон шаклда, лекин туклилик даражаси бош;а нав-намуналарга нисбатан ю;ори булиб, 1мм2 барг улчам хисобида 36 донани ташкил этди. Белги буйича курсаткичлар фа;атгина Аванта навида барг шакли тухумсимон ва баргдаги туклар сони нисбатан паст, яъни 16 дона булганлиги ;айд этилди. Андоза Узбекская 2 навида эса барг шакли катта тухумсимон, баргининг туклилиги

24 донага тенг булганлиги кузатилди.

Хулоса. Интродукция ;илинган соя нав-намуналарида барглардаги морфологик белгиларнинг кургоцчиликка бардошлиликни таъминлашдаги ахамиятини урганиш натижасида куйидаги хулосаларга келдик.

Ушбу нав-намуналарнинг найзасимон ва найзали-тухумсимонлигини хисобга олиб, курго;чиликка нисбатан бардошли ашёлар сифатида бахоланди.

54

Agro ТпЮгт N2 [4] 2022

Wondershare PDFelement

Жанубий Кореянинг 16 та ьа Россия Федерациясининг 5 та интродукция цилинган нав-намуналари орасидан барг шакли ва 1мм2 улчам хисобида баргидаги туклар сони буйича цургоцчиликка нисбатан бардошли ашёлар сифатида куйидагилар ажратиб олинди:

- барг шаклининг найзасимон, найзали тухумсимонлиги ва туклар сонининг бошца нав-намуналарга нисбатан куплигига кура, Жанубий Кореядан интродукция цилинган СН28 (-268), US-44 (-641) нав-намуналари, Россия Федерацияси коллекциясига мансуб Арлета, Селекта 302 ва Спарта нав-намуналари цургоцчиликка нисбатан бардошли ашёлар сифатида ажратиб олинди ва улардан белгини яхшилашда генетик-селекцион изланишларда фойдаланиш мацсадга мувофиц хисобланади;

- катта тухумсимон ва тухумсимон барг

шаклидаги КОЗ (-214), К021(Ш1-1), СН30 (-969), КО18 нав-намуналарининг баргларида туклар сони нисбатан куп булганлиги цайд этилди;

- Интродукция цилинган нав-намуналар СН28 (-268), ^-44 (-641), Арлета, Селекта 302 ва Спарта нав-намуналарининг цургоцчиликка нисбатан бардошли булганлиги цайд этилди;

- СН30 (-969) нав-намунасининг барг шакли катта-тухумсимон булиши билан бирга, туклар сони 29 тани ташкил этганлиги хисобига, ушбу нав-намунанинг умуман сугорилмаган шароитда хам урганилганда, цургоцчиликка бардошлилиги кузатилди.

Юцорида келтириб утилган коллекция нав-намуналаридан цургоцчиликка бардошли соя навларини яратишда бошлангич ашё сифатида фойдаланиш мацсадга мувофиц хисобланади.

Фойдаланилган адабиётлар:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1. Максимов H.A. Избранные работы по засухоустойчивости и зимостойкости растений / H.A. Максимов. М.: Изд-во АН СССР, Т. 1952.Т. 1.-С. 575.

2. Ержебаева, Р. С., Дидоренко, С. В., Абугалиева, А. И., & Агеенко, А. В. (2020). Сравнительный анализ качества семян коллекционных образцов сои Glycine max (l.) merr., выращенных в условиях орошения и без орошения на юго-востоке Республики Казахстан. Зернобобовые и крупяные культуры, (3 (35)), 58-66

3. Дидоренко С.В. Кудайбергенов М.С., Абугалиева С.И., Туруспеков Е.К. Признаки продуктивностисортообразцовскороспелойколлекциисои^1усте.Мах)вусловияхюго-восточного Казахстана // Конференция научных работников «Аграрная наука - сельскохозяйственному производству Сибири, Казахстана, Монголии, Беларуси и Болгарии», Новосибирск, 4-6 октября, -2017. - С 122-124.

4. Григорьева А.В. Селекционная ценность исходного материала сои для зоны неустойчивого увлажнения Ростовской области /А.В.Григорьева. // Дис.канд. с.-х. наук.-Зерноград, 2013.-155 с.

5. Ku Y.Sh., Au-Yeung W.K, Yung Y.L., Li M.W., Wen Ch.Q., Liu X., Lam H.M. Drought Stress and Tolerance

6. 4.Manavalan L.P., Guttikonda S.K., Tran L.S.P., Nguyen H.T. Physiological and molecular approaches to improve drought resistance in soybean // Plant and Cell Physiology. 2009. V. 50,N. 7. P. 1260-1276. Doi:10.1093/pcp/pcp082.

7. Щелко, Л., Седова, Т., Корнейчук, В., Пастуха, Л., Синский, Т., Гофирек, П., ... & Сегналова, Я. (1990). Международный классификатор СЭВ рода Glycine Willd. Л.: ВИР.

N2 [4] 2022 Agro Inform Е9

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.