Научная статья на тему 'МУРАББӢ ВА МУҲАҚҚИҚ АРАБШИНОС'

МУРАББӢ ВА МУҲАҚҚИҚ АРАБШИНОС Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
174
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
наставник / арабист / литературные отношения / арабский язык / таджикский язык / доктор филологических наук / профессор Умеда Гаффорова / знаток Корана / научная деятельность / «Мухаммад ибн Джарири Табари и диалог культур» / «Истории Корана в «Переводе Табари» / «Хатму-ль-авлия» / литература / master / Arabic scientist / literary relations / Arabic / Tajik / doctor of philology sciences / professor Umeda Gafforova / Quranic scholar / scientific activity / «Muhammad Ibn Jariri Tabari and dialogue of cultures» / «Stories of Quran in «Tabari’s translation « / «Hatmu-l-awliya» / literature

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каримова Шоҳона Толибовна

Автор статьи изучила личность и научную деятельность своего наставника, известного востоковеда и литературоведа, знатока Корана, доктора филологических наук, профессора Гаффоровой Умеды Абдуллоевны. В статье рассматриваются исследования профессора Умеды Гаффоровой в области литературных взаимосвязей между арабами и неарабами, в частности, «Вопросы Корана в “ Переводе Табари», «Мухаммад ибн Джарир Табари и диалог культур» и другие книги автора. Роль профессора Гаффоровой Умеды в развитии таких редких произведений, как текст «История Табари», «Девони Махфи», перевод книги Райхоны Хотун «Фозилони Худжанд» имеет огромное значение. Следует отметить, что в 2015 году профессор У. Гаффорова издала на русском языке произведение Насриддина Туси «Ахлаки Носири», а также эту же работу переводила на таджикский с соавтором академиком Н. Салими. Она также является переводчиком произведении Хакима Тирмизи «Хатму-ль-авлийя» и «Навадиру-ль-усул» с арабского на таджикский язык.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TEACHER AND SCIENTIFIC ARABIST

The author of the article studied the personality and scientific activities of her teacher, a well-known orientalist and literary critic, expert on the Koran, Doctor of Philology sciences, Professor Gafforova Umeda Abdulloevna. The article examines the research of Professor Umeda Gafforova in the field of literary relationships between Arabs and non-Arabs, in particular, «The issues of the Koran in the «Tabari translation», «Muhammad ibn Jarir Tabari and the dialogue of cultures» and other books of author. The role of Professor Gafforova Umeda in the development of such rare works as the text «The History of Tabari», «Devoni Mahfi», the translation of Rayhona Khotun's book «Foziloni Khujand» has a great importance. It should be noted that in 2015, Professor U. Gafforova published in Russian the work of Nasriddin Tusi «Akhlaki Nosiri», and also translated the same work into Tajik with co-author academic N. Salimi. She is also the translator of Hakim Tirmizi's «Khatmu-l-awliya» and «Navadiru-l-usul» from Arabic into Tajik.

Текст научной работы на тему «МУРАББӢ ВА МУҲАҚҚИҚ АРАБШИНОС»

Богатое наследие поэта-мыслителя Саида Имодаддина Насими и сегодня имеет важное значение. Поэтому жизнь и творчество Насими на протяжении многих лет находится в центре внимания научно-литературной мысли.

Насими был одним из самых преданных последователей движения хуруфия, которая выступала против принципов и гипотез исламской теории и подвергалась преследованиям со стороны правителей того времена и суннитов. Не потерпев эти оскорбления, поэт покидает свою родину.

В1417 году в Халебе (Алеппо) по подстрекательству религиозных фанатиков Насими был задержан и казнен. По преданию, он принял мученическую смерть. То есть по приказу правителя Египта-Султана Муайяда с него за живо содрали кожу. Могила поэта находится в сирийском городе Алеппо и стала одной из самых известных святынь человечества.

Ключевые слова: азербайджанская литература, литературные связи, ислам, процесс, мистицизм, хуруфия, Бог, Человек, поэзия Насими, влияние персидской поэзии, философия Насими.

THE LIFE AND ACTIVITY OF SAID IMODIDDIN NASIMI

Said Imodaddin Nasimi is a poet and great literary of the XIV century, who made a huge contribution in the development of science and literature of Azerbaijan and Tajik-Persians culture. He was born in 1369-1370 in Shimokha in Azerbaijan. He began to learn several languages from this early age, but he knew Persian and Arabic fluently. There have come only two «Divan» from the works of this famous poet to us in the Persian and Azerbaijan languages, which consist of farda, rubai, dubayti, kifa, gazelles and other lyric genres. The works of Imodaddin Nasimi also consist of individual verses in Arabic, which indicates that the poet also had «Divan» in this language.

Nasimi became the first poet in the history of Azerbaijan literature, who wrote love lyric poems (gazelles) in Azerbaijan. He created the first masterpieces of Azerbaijani poetry, laying, the foundations of the Azerbaijani literary language.

His rich legacy as a poet is still important today, so his life and work shave been under consideration of literary-scientific for many years.

Nasimi was one of the most devoted followers of the Hurufiya, who opposed the principles and hypotheses of Islamic theory and was persecuted by the rulers of the time and by the Sunnis. He didn't suffer in dignities send left his homeland. At the instigation ofreligious fanatics Nasimi was detained and executed in 1417 in Aleppo and he was martyred according to the legend. By order of the ruler ofEgypt-Sultan Muayyad he was ripped off his skin.

The poet's grave is located in the Syrian city of Aleppo and it has become one of the most famous place of literary people.

Key words: Azerbaijani literature, literary connections, Islam, process, mysticism, Hurufiya, God, Man, Nasimi poetry, the influence of Persian poetry, Nasimi philosophy.

Сведения об автора:

Сулаймонова Насима Салохиддиновна, специалист отдела социального маркетинга ректората ТГМУ им. Абуали ибн Сино, соискатель первого курса кафедры теории и истории литературы ТГПУим. С. Айни. Тел.: +992 918595783

About the author:

Sulaymonova Nasima Salohiddinovna, specialist of the social marketing department ofadministration of the ATSMU Abuali ibn Sino, first- year applicant for the department of theory and history of literature TSPU named after S. Aini. Tel.: +992 918 595783

МУРАББЙ ВА МУ^АЕЕЩ - АРАБШИНОС Каримова Ш. Т.

Институти омузиши масъалазри Осиё ва Аврупои АМИЦТ

Мусаллам аст, ки равобити адабии халкхои эронинажод ва араб собикаи мадиди таърихй дошта, хануз пеш аз зухури ислом ба вучуд омада буданд. Барои таърихи равобити адабии арабу ачамро ба таври амик омухтан лозим аст, ки ба сарчашмахои таърихию адабии арабй ва форсй, махсусан таърихи адабиёти Араб ва Эрон ручуъ намуда шавад. Дар бораи таърихи пайдоиши ислом якчанд олимони кишвархои гуногун пажухиш намудаанд. Дар ин масир метавон китобхои Мюллер А. «История ислама. От доисламской истории арабов до падении династии Аббасидов»( 2004), Бартольд Б.Б «Работы по истории ислама и арабского халифата»( 2002), Матвеев К.П. «История ислама»( 1895), Алии Даввонй «Таърихи ислом аз OFOЗ то хичрат» (1348х), Густав Лобон «Тамаддуни ислом ва араб» (1367х), З. Сафо «Таърихи улуми аклй ва тамаддуни исломй» (ч.1, 1371х) ва Fайраро номбар кард . Дар кишвархои арабй таърихи адабиёти арабро низ якчанд мухаккикон пажухиш намудаанд. Масалан, Чурчи Зайдон китоби

«Тaъpиx oдoби -л-лyFaт aл-apaбия» , Лхмод Х^ан aз - Зaйëт китоби «Тaъpиx -ул- aдaби -л-apaби», Tox,o Xycaйн «Тaъpиx -ул- aдaби- л-apaби», Хо^н aз -Зией «Тaъpиx -ул- aдaби-л-apaби», Хонда an - Фoxypй «Тaъpиx -ул- aдaби-л-apaби»- po тaълиф кapдaaнд. Хдмчунин дoнишмaндoни Fapб Р. Hикoлcoн, К. Бpoкeлмaн, И.Ю. Кpaчкoвcкий, X.A. Гибб, И.М. Фильштинcкий, A.E. ^ым^ий, Б.Я. Шидфapp, М.О. Aim вa дигapoн poчeъ бa тaъpиxи aдaбиëти apaб кигoбxo нaвиштaaнд. As Эpoн мухоЕда^ии нoмвap Aкбapи Бexpyз «Тaъpиxи aдaбиëги apaб», Axмaди Тapчoнизoдa «Тaъpиxи aдaбиëги apaб», «Тaъpиxи фapxaнги apaбй» - и Aли Abcam Ибpoxимй дap ин мовзуъ китoбxo нигoштaaнд. Бopи aввaл «Тaъpиxи aдaбиëти apaб» 6o зaбoни точикй aз тapaфи мухоккики вapзидaи точик шoдpaвoн ycгoд Aбдyшyкypи Aбдycaттop мaнзypи xoнaндaгoн гapдид.

Дap ин зaминa apaбшинocoни точик низ paвoбити aдaбии apaбy a^awpo тохкик номудо дap китoбxoи пypapзиши xem oид бa тaъpиxи пaйдoиш вa вycъaти poбиraxoи мyтaкoбилaи кaвми фopcизaбoнy apaбизaбoн мaълyмoти мyфaccaл дoдaaнд. Дap миëни мухоЕда^ии точики apaбmинoc бa мoнaнди ycгoдoн To4HOTm Hypиддин Мapдoнй, Aбдyшyкypи Aбдycaттop, Hизoмиддин Зoxидй, Caидpaxмoн Cyлaймoнй, Hypyллo Fиëcoв, Фaxpиддини Hacpиддин, X,aмpoбoeв Hacимчoн вa дигapoн нoми фapxyндaи яке aз мyмгoзтapин дoнaндaгoни aдaбиëти apaб, бoнyи Kypъoнпaжyx, дoктopи улуми фитют, пpoфeccop Faффopoвa Умeдaxoн Aбдyллoeвнa тулуи тoбaндa дopaд.

Чи тaвpe ки дap википeдиë дapч гapдидaacг, пpoфeccop У. Faффopoвa «мyaллифи 2 мoнoгpaфия, 1 мочмуи мaкoлoт, 2 дacгypи тaълимй - мегодй вa беш aз 250 мaкoлaxoи илмй - тaxкикoтй oид бa мacoили mapкшинocй, poбигaxoи aдaбивy фapxaнгии Apaбy Aчaм aCT»[16].

Ин мухоккики дoниmвap pиcoлaxoи aз ин зиëдepo дap чoдaи apaбшинocй вa poбигaxoи aдaбии apaбy aчaм тaълиф нaмyдaacг: «Apaбcкoe кpacнopeчиe (xyiôa) в paнниe вeкa иcлaмa (1995) [В], «Kиc:caxoи «K^ypiom) дap «Тapчyмaи тaфcиpи Тaбapй»(2004) [4] , «С^ония Кopaнa в пepcидcкoм пepeвoдe «Тaфcиpa Тaбapй»(2o04) [9], «Poбиraxoи aдaбии apaбy очом» (мочмуи мaкoлaxo), (2015) [6], «Инкишсфи нутки mифoxии apaб»(2004, 6o xaммyaллиф A. Хо^дон) [7], «Мухоммод Ибни Ч^^и Тaбapй вa мyкoлaмaи фapxaнгxo»(201В) [5] вa Faйpa. Инчунин, y дap тохияи мaтни «Тaъpиxи Тaбapй» (Дymaнбe, 2000, ч.2), «Дeвoни Мaxфй» (Хyчaнд, 1998), тapчyмaи китоби «Фетишни Хyчaнд» - и Paйxoнa Хагун (Хyчaнд, 2000, дap xaммyaллифй 6o З.Faффopoвa) caxми нaзappac дopaд. Лoзим бa тaъкид acx, ки У. Faффopoвa coли 2015 «Axлoки Hс)cиpй» - и Hacpиддини Тycиpo бa зaбoни pyra, инчунин хомин acappo 6o xaммyaллифии aкaдeмик H. Солимй бa зaбoни тoчикй (c. 2009) тapчyмa нaмyдaacг. Бa чуз ижр y мyтapчими (дap xaммyaллифй 6o Дaдoбаeв K. вa Faфypoв A.) «Хaтмy-л-aвлиë» (c. 2016) вa «Haвoдиpy-л-ycyл» - и Хдким Тиpмизй aB зaбoни apaбй бa зaбoни тoчикй мeбomaд.

Уcгад Faффopoвa У.A. cали 1990 pиcoлaи нoмзaдии xempo дap мовзуи «Apaбcкoe opaтopcкoe иcкyccгвo (xитaбa) в paнниe веко иcлaмa» xимoя нaмyдaacг, ки 6o ин пaжyxиmагam дap гycгapиmи apaбшинocй caxми apзaндae ^ornaad. Aß p^ мaълyмаги шyнидaи мo дap Дoниmгoxи киmвapxoи Оcиë вa Aфpикoи maxpи Мocквa aв p^ китoби мaзкyp бa дoнишчyëн дapc медшщд.

Дap бoби aввaли китоб cyxaн poчeъ бa xyróaxo дap дaвpaи tcmgtc^ мepaвaд. Мухоккики кaмнaзиp У. Faффopoвa дap ин 6o6 oид бa xaërn apaбxoи бoдияниmин, ки xap як кaбилa caййид дoштaнд, ypфy oдaтxoи orno мaълyмаги мyфaccaл дoдaacг. Macara^ 6o дymмaн oштй шyдaн вa ë aв дymмaн yзp пypcидaн дap дaвpaи чoxилият бapoи opo6xo кopи xyб бa хигаб нaмepaфтaacг - «Бинoбap ин Aбy Узниййa (apaбxopo) дap xyтбaxoяm бapoи кacсcгиpй вa xyнpeзиии дyшмaн таклиф нaмyдaacт:

«...Ho еоли вpaг mrec yдap мeчoм, то пусть era тостигнег тaкaя же rapa,

Пpoщeниe yмaляeг дсстаинcгвo мужчины...

... Ели ты пpocгиmь вpaгa, вce люди, ocyждaя тебя cкaжyт:

«Он пpocгил не из милocepдия, a из-зa тpycссти...»[8, c. 14-15].

A нaвишгaxoи уотод Faффopoвa У.A. бapмeoяд, ки яке aв нaвъxoи xyrôa «мyx<сфapa» вa ë «мyнoфapa» бyдaaст, ки xитoбкyнaндa кaбилaxopo бa c^ xyд дaъвaт мeнaмoяд вa ду нaфap бaйни якдигap мyкoлaмa (диода^ мeкyнaнд вa xap яке xyдpo тaъpиф мeнaмoядy тapaфи мyкoбилpo дap бaйни мapдyм таъш мeнaмoяд, мacaлaн:

«Aлкaмa: Ты гсpдиmьcя cвсeй ^acOTOT и xopomим тeлocнoжeниeм. Я же rap^^ cлaвoю cвoиx пpeдкoв.

Омap: Твoи пpeдки пpиxoдятcя и мне poдствeнникaми. Однaкo, я гсpжycь cвoими cынoвьями» [8, 16].

Дap бoби дуюми pиcoлa бomaд, муоллиф дaвpaи пaйдoиmи дини иcлoмpo тодкик нaмyдaaст. Фacли якуми бoби мaзкyp poчeъ бо xyтбaxoи пaйraмбapи дини мубини иcлoм Мухоммод (c) мeбomaд. ин фacл мухоккики фapxexтa У. Faффopoвa мacoили мapбyт бо мyxтaвoи xyтбaxoи Pacyли Aкpaм (c), хомчунин бо дини иcлoм во Хyдoи ягснa - Aллox доъвот номудши мapдyмpo мaвpиди диккоти нaвap ^pop дoдa, инчунин xyтбaи oxиpини Пaëмбap (c) низ дap pиcалaи мaзкyp оз нaвap бepyн нaмoндa во мaвpиди пожухиш кapop гиpифтaaст. Мycaллaм aCT, ки xyтбaxoи Pacyл (c) дap acаcи китоби ocмoнии мycaлмoнoн «Kypiorn) гуфта шудоост во тол^коти ин oлимaи пypкop дap pиштaи кypъoнmинсcивy кypъoнпaжyxй , ки дap acpи xoзиpa бо нyдpaтaтaнд, шoистaи тaxcин acx. Дap фacли дуввуми ин 6o6 бomaд, муоллиф ^poi^ym xyтбaxo дap дaвpaи xyлaфoи poшидин: Aбyбaкp (p), Умap(p), Уcмoн (p) во

AM (р) пажухиш нaмyдaacт. Боби севвуми рисола ба давраи xилcфaти Умавиён (661-750) бaxшидa шyдaacт. Ин боб низ аз 4 фасл иборат мебошад. Дар боби чахоруми рисола мухавдщ xycycиятх,cи бадеии xyтбaхоpо дар давраи баъдиисломй дар мехвари тадкикот карор додааст.

Умyмaн, рисолаи фaвкyззикp бисёр барангезандаи таваччух аст ва ба таържи ташаккул ва инкишофи фанни xитcбa дар адабиёти араб бaxшидa шyдaacт. Myaллиф дар ин асари пypapзиш накши xитcбapc дар густариши насри фаннй мукаррар нaмyдaacт.

Лозим ба ёдоварист, ки корманди шоистаи ЧТ, профессор Усмончон Faффоpов рочеъ ба ин масоил дар маколааш «Олимаи закитабъ» чунин навиштааст: «Вакте ки Умедакон донишгохро бо дипломи аъло ба итмом расонид, Шурои илмии факулта уро хамчун xaтмкapдaи бехтарин ба аспирантура тавсия дод ва y соли 1985 ба аспирантураи Донишгохи миллии Точикистон дcxил шуд. Солхои 198б - 1989 Умедaxон аввал тахти рохбарии профессор В.П. Демидчик, баъдан пас аз рехлати y зери рахнамоии академики AИ Федератсияи Русия, профессор АБ. Куделин ба тахкикоти илмй мaшFyл буд. Хеле рамзй буд, ки y дар мавзуи xcre мукаддас, аммо мураккаб «Санъати cyxaнвapии араб (xyтбa) дар асрхои VI -миёнахои асри Villi» рисолаи илмй навишт. Maвзyъ xеле актуалй ва саривактй, вобаста ба илми фикх -илохиёт буд.»[ 2, с.22].

Бaxши дигари тадкикоти профессор У. Faффоpовa ба тахкики киссахои куръонй марбут аст. Mycaллaм аст, ки У. Faффоpовa рисолаи доктории xешpc тахти унвони " ^иссахои «Куръон» дар «Тарчумаи «Тафсири Табарй» дифоъ кард ва ин монография соли 2004 дар шакли китоб чоп шуд. Дар китоби мазкур чанбахои бадеиву адабии яке аз ёдгорихои арзишманди насри давраи «Сомониён» «Тарчумаи «Тафсири Табарй» мавриди тахкики мукоисавй - тaъpиxй» карор гирифтааст. Mcнcгpaфияи мазкур низ аз 4 боб иборат аст:

1. «Тарчумаи «Тафсири Табарй» хамчун ёдгори адабию илмй дар тaъpиxи тамаддуни форсй»

2. ^иссахои К^уръонй ва вазъи навъи «кисса» дар адабиёти форсу точик

3. Apзиши адабию бадеии киссахои куръонии «Тарчумаи «Тафсири Табарй»

4. Таъсир ва макоми киссахои «Тарчумаи «Тафсири Табарй» дар адабиёти форсй.

Профессор УГаффорова дар китоби мазкур рочеъ ба масъалахои нахзати илмиву фархангй дар давлати аввалини форсизабонон, исломшиносиву т^р^иторй, кисса ва фахмиши жанрии он, тарчумаи форсии «Тафсир»- и Табарй, заминахои густариши кисса дар Эрони Бостон, инъикоси киссахои куръонй дар адабиёти форсу точик, киссаи Юсуф (а) дар «Тарчумаи «Тафсири Табарй» ва гайра маълумоти муфассал дода, тадкикоти назаррас бурдааст.

Хусусан, киссаи Mycc (а) низ xеле чолиби диккат аст. Устод У. Faффоpовa киссаи Mycc (а) - ро аз овони таваллуд то давраи ба паёмбарй расидан, хамчунин муъчизахои хазрати Mycо (а) - ро xеле вусъатманд дар оинаи пажухиш инъикос намудааст. У ба сифати далелу иктибос порахои маснавихоро аз Хоконй, Aттоp, Хдким Саной, Macъyди Саъди Салмон, Саъдй, Чаллолуддини Румй, Хофиз Чомй, Парвини Эътисомй ва дигарон овардааст.

Дар ин замина номзади илмхои филологй, дотсенти ДДХ ба номи академик Б.Faфypов Саидумрон Саидов маколае ба оид ба фаъолияти илмии профессор У. Faффоpовa навишта дар маколааш доир ба бобу фаслхои «Крссахои ^уръон дар «Тарчумаи «Тафсири Табарй» маълумоти комил додааст, ки порчахое аз он инчо оварда xохaд шуд: «Боби аввали китоб «Тарчумаи «Тафсири Табарй» хамчун ёдгори адабию илмй дар таври™ тамаддуни форсй» унвон дорад, аз чахор фасл иборат буда, муаллиф аз нахзати илмию фархангй дар давлати аввалини точикону эрониён cyxffi OFCЗ менамояд. Дар фасли аввали китоб муаллиф манзараи давраи нави тaвpиxиpо, ки баъди фурупошии давлати Сосониён ва тасарруфи сарзамини Эрон ба дасти арабхо руи кор омад, ба тафсил нишон медихад» [11,б5].

Бояд гуфт, ки дар боби дуввуми «К^иссахои куръонии «Тарчумаи «Тафсири Табарй» муаллиф лозим донистааст рочеъ ба киссахои куръонй ва вазъи нави кисса дар адабиёти форсу точик тадкикот барад.

Дар боби сеюми китоб cyxffi перомуни меъёрхои шиноxти киссахои куръонии «Тарчумаи «Тафсири Табарй», усули баргардон ва тавзехи асар, равишхои xüot форсии киссапардозй дар «Тарчумаи «Тафсири Табарй» меравад.

Чуноне, ки дотсент С. Саидов иброз менамояд, :«Дар боби чоруми асар «Таъсир ва макоми киссахои «Тарчумаи «Тафсири Табарй» дар адабиёти форсй» нaxycт дар бораи инъикоси киссахои куръонй дар адабиёти форсу точик cyxaн рафтааст. Myaллиф як сайри ичмолии таържй ба адабиёти форсй - точикй намуда, инъикоси киссахои куръониро дар осори адибони классик тахлилу баррасй менамояд»[11, 67].

Храмин тарик, муаллифи макола хамаи фаслхои бобхои китоби фавкуззикрро дар маколааш тахлилу баррасй намудааст, ки макола бисёр аз чихати мазмун чолиб ва дар сатхи баланди илмй навишта шудааст.

Салох донистем, дар ин масир фикрхои мухаррири масъули китоби " ^иссахои «Куръон» дар «Тарчумаи «Тафсири Табарй» доктори илмхои филологй, шодравон профессор Aбдyмaннон Насриддиновро орем: «Табакабандии бобхо ва фаслхои китоб бо донишу огахй сурат пазируфтааст ва дар айни замон барои тахлили муфассал ва натичабардорй имконоти мусоидро фарохам ccxтaacт.

Муаллиф 6o тахлили киccaxo дap «Тapчyмaи «Тaфcиpи Тaбapй» махдуд намонда, 6o oвapдaни миcалxoи дакик интиmopи o^o дap aдaбиëги acpxoи X-XV нишoн дoдaacт.»[10, 393].

Хамчунин, академики AYHJ Caлимoв H.Ю 6o xaммyaллифии дoктоpи илмxoи филoлoгй H. Hypзoд мощное 6o нoми «Замину зaмoн негаохи ту бoд» таълиф нaмyдaaнд, ки 6a фаъолияти илмии пpсфeccop У.Faффopoвa бaxmидa шyдaacт. Мyaллифoн дap мaвpиди китоби фaвкyззикpи мyaллимa чунин гуфтаанд: «Хapчaнд poчeъ 6a мафхуми иcгилoxй во лугавии ки^а во анвои oн дap aдaбиëгшинocии точик во киmвapxoи xaмвaбoн пaжyxиmаги фapoвoнe 6a анчом pacидa буд, aммo 6o хидояги дoниmмaнди paвoнmoд Pacyл Хсдизода У. Faффopoвa 6a тахкики мoxият, вижaгиxoи caбкй во мaкoми адабии киccaxoи кypъoнй пapдoxтa, дap ин замина 6a таълифи як pиcoлaи apзиmмaнди илмй 6ap мaбнoи Kиccaxoи кypъoнии мaншyp дap нaxycтин тaфcиpи фopcии Kypъoни Мачид китоби мyътaбap «Тapчyмaи «Тaфcиpи Тaбapй» тахти уншни «Kиccaxoи кУг^н дap «Тapчyмaи «Таф^и Тaбapй (тахкики мyкoиcaвй - тaъpиxй)» муваффак гapдидaнд. Бap acсcи ин таълифоти гapoнмoяи илмй ycтодpo ин шapaф хам даст дoд, ки дap coли 2004 pиcoлaи дoктopии xempo низ мyвaффaкoнa 6a дифoъ pacанидa, шyмopи бoнyвoни cаxибyнвoнpo, ки oн coлxo но тaнxo дap ДДК 6a нoми Б.F во хавзаи илмии вилoяги Сугд, балки дap чyмxypй шyмopamoн ком буд, афзун гapдoнaнд.» [13, 30].

Кобили зикp аст, ки китоби дж^и ин ycтoд Faффopoвa У.A. «Poбитaxoи адабии apa6y ачам» (мачмуаи мaкoлaxo,c. 2015) низ яке аз китсбхое мaxcyб мeëбaд, ки бappacии молили apa6mmoOT, ^фон, накди aдaбй во paвoбити aдaбии apa6y оча^о дap 6ap гиpифтaacт.

Hигсpaндaи китоб 6o ycлyби xyби нигсpиm мaкoлaxoи здаде мapбyт 6a вижaгиxoи иpфoнии машавии «Юcyф во Зyлaйxo», дсcIани Чдмшед дap capчamмaxoи aдaбй-тaъpиxй, ocop во pyзгсpи Xoчa Hacиpyддини Туш, муламмаот дap эчoдиëти Шaйx Кaмoл, пaйдoиш ва тaтaввypи илми бaлoFaт, тан<хуби ycтypaи сфapиниm дap aкoиди иcлoмй ва эpoнй, тaфcиpи Тaбapй, «Тapчyмaи Тaфcиpи Тaбapй» ва Faйpa навиштааст. Як кaтop мaкoлaxoи y тахти yнвoни «Имам Aбyxaнифa и apaбo-мycyльмaнcкaя кyльтypa», «Xaджa Hacиpyддин Тycи и его «Hacиpoвa этикам», «Bo^o^i мopaли в peлигиoвда-мифoлoгичecкиx кoнцeпцияx Востока», «Истеки фopмиpoвaния и paзвитития apaбcкoй cpeднeкoвoй пpoзы» ва Faйpa 6o зaбoни pycй таълиф шудаанд. Хамчунин уетод У. Faффopoвa дap ин китоб дap бopaи бoнyвoни cyxornap ба aмcали moиpaи xanE^ Тoчикиcтoн Фapзoнa, дoктоpи илмxoи филoлoгй, пpoфeоcаp Матлубаи Миpзoюнyc, уетоди дoниmroxи Хинд Pайxoна Xагyн ва дигаpoн мaкoлaxoи пypмyxтaвo навиштааст ва дap яке аз мащлааш, ки <^ap халкаи бoнyвoни кypъoнпaжyx» нoм дopaд, жми якчанд бoнyвoни кypъoнпaжyx: capкopxoнyм Xacmo Axмaд ибни Aбдypaxмoн аз Фapoнca, Paмвия Чиллик аз Тypкия, Poгcoгyл Cynap Хaëг аз Тайланд, Pиëзa аз Шpи Ланка ва дигapoнpo зикp намудааст.

Кимата дигapи китоб <^ap cyx6am coxибнaзapoн» ва «Aз Мampик то МaFpиб» нoм г^ифта^, ки муаллиф мaкoлaxopo мapбyт ба pyзгсpy ocаpи ycтодoни apчмaнд Pacyл Хсдизода, Aбдyлкoдиp Мaниëзoв, Aбдyлмaннoни Вафиддин, Baxxo6 Бабиев, пpсфeccop moдpaвoн Caъдyллo Acaдyллoeв ва пaдapи бyзypгвopи уетод У. Faффopoвa moдpaвoн пpсфeccop Aбдyллoчoн Faффopoв бaxmидaaст, ки мaкoлaxo 6raëp caмимoнaвy тaъcиpбaxm хастанд.

Coли 2018 китоби нави устод У. Faффopoвa «Мухаммад Ибни Чдpиpи Тaбapй ва муколамаи фapxaнгxo» чoп шуд, ки муаллиф дap ин китоб ахамияги адабии ду moxacapи Мухаммад ибни Ч^^и Тaбapй «Чoмeъy-л-бaëн ан таъвили -л - Kpicm» ва «Тaъpиxy-p-pycyл ва-л-мулук» - po мaвpиди тахлилу бappacй кapop дoдaaст. Чyнoнe ки xyди пpoфeоcаp У.Faффopoвa зикp ^даост: <^ap ин китоб дaвpaи тиллoии фapxaнг ва aдaбиëти фopcy точик, нахзати илмиву фapxaнгй дap дaвpaи Coмoниëн, pyзгсp ва ocаpи мyappиx ва мyфaccиpи нoмoвapи acpи X Мухаммад ибни Ч^^и Тaбapй, ахамияги адабии ду шoxacapи y «Чoмeъy-л-бaëн ан таъвили -л- Kpicm» ва «Тaъpиxy-p-pycyл ва-л-мулук», тapчyмaи фopcии ин ду capчaшмaи aдaбй-тaъpиxй, xocaтaн тaъcиpи «Тapчyмaи «Тaфcиpи Тaбapй» ба aдaбиëш фopcy точик, poбитaxoи фapxaнгии apa6y ачам мaвpиди тадкики мyкoиcaвй-тaъpиxй ^pop г^ифтоЕ^^ 5,2].

Зикp кapдaн чoиз аст, ки китоби мaзкyp дopoи 8 6o6 мебошад: Бoби якум ба pyзгсp ва ocаpи илмии Тaбapй бaxmидa шудааст, ки дap oн yстад У. Faффopoвa маълумоти мyxтacap poчeъ ба зиндaгинoмa ва мepocи илмии Тaбapй дoдaaст. Дap бoби дуввум cyxaн poчeъ ба макоми Тaбapй дap тaъpиxнигсpии apa6y ачам, Тaбapй ва «Тaъpиx-yp-pycyл ва-л-мулук» - и y ва китоби «Тaъpиxи Тaбapй» - и Балъамй мepaвaд. Бoби ceюм «Ташаккул ва тахаввули тaфcиpнигсpии apa6y ачам» дам г^ифта, мухаккики кypъoнпaжyx дap бoби мaзкyp мacъaлaxoи мapбyт ба Kyp^o^ ва инкиmсфи улуми наклй, таъвил,

танзил ва aнваъи !a^œppo ба pиштаи тахкик кamидaaст. Бoби чaxopyм фapoгиpи матолиби мyxтacap poчeъ ба макоми Тaбapй дap тaфcиpнигсpии apa6y ачам, «Чoмeъy-л-бaëн ан таъвили -л- Kypbom> -и Тaбapй ва маст-алахои балогат ва зaбoнmинocй мебошад. Боби панчум «Тapчyмaи «Тaфcиpи Тaбapй» ва xycycиятxoи ycлyбии он» ном дopaд. Дap ин боб муаллиф пфомуни мacаили c^^ ycлyб, забон ва xyнapи нигсpaндaгй дap киccaxoи кypъoнии «Тapчyмaи «Тaфcиpи Тaбapй» ва гaйpaxo навиштааст. Дap боби шашум ахамияги адабии тaфcиpи «Чoмeъy-л-бaëн ан таъвили -л- Kyp^rn> - и Тaбapй ва чанбахои илмии он инъикoc ëфтaaст. Боби хафтум заминахои гyстapиmи киccapo дap aдaбиëIи фopcy точик дap 6ap мeгиpaд. Дap боби oxиpин, яъне хаштум нигсpaндaи китсб дoиp ба «Тapчyмaи «Тaфcиpи Тaбapй» ва

таъсири он ба адабиёти форсу точик тадкикот бурдааст. Бисёре аз бобхо се ва чор ва хатто панчтой фасл дошта, мавзуъ бисёр серчанба ва густурда аст.

Китоби зикршуда ифодагари чустучуи чандинсолаи арабшиноси камназир Гаффорова У.А. мебошад. Дар ин бобат худи муаллиф чунин нигоштааст: «Ногуфта намонад, ки рисолаи мазкур бо назардошти такмил ва тачдиди назар рочеъ ба китоби «Киссахои Куръон» дар «Тарчумаи «Тафсири Табарй», ки зери назари адабиётшиноси мумтози точик, номзади илмхои филологй, устоди равоншод Расул Ходизода соли 2004 ба табъ расида буд, нашр мегардад»[5,12].

Зимнан, ба муносибати панчохсолагии зодрузи профессор У. Гаффорова доктори илмхои филологй, профессор Замирахон Гаффорова китоберо тахия ва нашр намудааст, ки фарогирандаи маколахои дустону иродатмандону мухслисони устод Умедахон Гаффорова мебошад. Хдмчунин, дар ин китоб маколахои олимони номвари ватанй ва бурунмарзй рочеъ ба масъалахои адабиётшиносй, накди адабй, забон ва фарханги машрикзамин ва равобити адабиву фархангй чамъоварй шудааст. Китоби зикршуда «Робитахои адабй ва фарханги Шарк» ном дошта, бо маколаи собик ректори ДДХ ба номи академи Б.Еафуров - устод Гафур Усмонов «Пажухишгари сохибназар ва бонуи олигавхар» OFOЗ шудааст, у ки чунин харфхоро гуфтааст: «Ин бонуи сохибфазилат хамчун олим ва мухаккики пуркор дар тахкику баррасии мухимтарин масъалахои равобити адабиёти араб ва форсу точик, инчунин сарчашмашиносии адабиёти беназири мо дар мисоли фарханги исломй ва амсоли ин сахми муносибе гузошта, бо таълифи чандин рисолаи пурбори илмй макоми шоёнеро дар адабиётшиносии муосири точик касб намудаанд»[14,6].

Х,амчунин, дуст ва хохари маънавии устод У. Гаффорова, Шоири халкии Точикистон Фарзона барои муаллима шеъри пурмухаббат эчод намудааст: Адабпарвардаи боги камоли, Дарахти барцади фархундафоли. Арабдони, адабдони, цамили, Ки боровар зи лутфи зулцалоли. Бимон бо муждаи урдубщиштм, Ки аз гулбогиризвон интицоли! [15,8].

Хамчунин адабиётшиноси номвар, шодравон профессор А. Сайфуллоев низ дар маколааш «Номбардори шоистаи падар» чунин овардааст: «Мутолиаи асархои тадкикотии У. Гаффорова маро ба хамин натича овард, ки донишхои илмии у амик, доираи назар ва андешахои у васеъ ва тачрибаи тахассусиаш фаровон аст. У ба тахкики хар масъалае, ки марок зохир намояд, бо сифати баланд ва муваффакияти комил анчом мерасонад.» [12,19].

Боиси сарфарозист, ки захматхои Гаффорова У. бо мукофоти давлатии медали «Хизмати шоиста» (2018) сарфароз гардонида шудааст. У узви Иттифоки нависандагони ЧТ, барандаи чоизаи байналмилалии куръонпажухон (2010), чоизаи вилоятии ба номи Махастй, аълочии маорифи ЧТ (2015) аст.

Ин чанд сафхаи мухтасар кофй нест, ки вижагихои сабку хутути ин донишвари арабшиносро тасвир созад, зеро устод Умедахон Гаффорова ба чуз мухаккик ва шахсияти маъруфи кишвар будан инсони начибу некусулб, фурутану пархезгор ва рохнамою дастгири шогирдон мебошад. Бо рохбарии у чандин нафар рисолаи номзадии хешро химоя намудаанд. Бешак, рочеъ ба фаъолияти илмию эчодии ин донишмандон амсоли Абдушукури Абдусаттор, Точиддин Мардонй, Низомиддин Зохидй, Саидрахмон Сулаймонй, Умедахон Гаффорова навиштани тахкику тадкикномахо хатмист, зеро ин олимон барои густариши равобити адабии арабу ачам захматхои зиёде кашидаанд ва пажухишоташон дар ин чода шоистаи тахсин аст. Нигорандаи ин сатрхо салох донист ин маколаро бо суханони шаркшиноси варзида, шодравон А. Абдусаттор, ки дар маколааш «Бонуи Курьонпажух» нисбат ба устод У. Гаффорова чунин суханхои муносибу мувофик гуфтааст, анчом дихад:

«Холо, профессор У.Гаффорова бо азми кавии мардона дар арсаи куръонпажухй фаъолияти худро идома медихад ва дастовардхои тозаи илмй дар ин самт уро интизоранд. Мехохем бо ин сухан гуфтори худро хотима бахшем:

Хор он кас, ки тащици Куръон кунад, Агар зан бувад, кори мардон кунад» [1, с.39].

АДАБИЁТ

1. А. Абдусаттор. Бонуи Куръонпажух/ Гаффорова З.А. Равобити адабй ва фарханги Шарк (мачмуаи маколахо ба муносибати панчохсолагии зодрузи доктори илмхои илмхои филологй, профессор У. Гаффорова). - Хучанд: Ношир, 2014. - 616с.

2. Гаффоров У. Олимаи закитабъ/ Равобити адабй ва фарханги Шарк. - Хучанд:Ношир,2014. - 616с, с. 22.

3. Гаффорова У.А. ^«Корномахои пажухишй дар чодаи пайвандхои адабии арабу ачам» /Оинаи Пажухишгох, Фаслномаи илмй-адабй.-Хучанд,2019, - С. 205-210.

4. Гаффорова У.А. Киссахои ^«Куръон^» дар «Тарчумаи Тафсири Табарй» (тахкики мукоисавй - таърихй) - Хучанд: Нури маърифат, 2004. - 400 с.

5. Гаффорова У.А. Мухаммад Ибни Чарири Табарй ва муколамаи фархангхо. -Хучанд: -Хуросон, 2018. - 460 с, С. 2,12.

6. Fаффорова У.А Робитахои адабии арабу ачам. Мачмуаи маколахо.- Хучанд, 2015. - 368с.

7. Fаффорова У. А, А. Хамдан. Инкишофи нутки шифохии араб.- Хучанд: Нури маърифат, 2004.

8. Fаффорова У.А Арабское красноречие (хутба) в ранние века ислама. - Худжанд: Гос. Издательство им. Р. Джалила, 1995; -150с, С. 14, 15, 16.

9. Fаффорова У.А. Сказание Корана в персидском переводе «Тафсира Табарй» (историко - сравнительное исследование) -ДуШанбе, 2004;

10. Насриддинов А Аз мухаррири масъул. Крссадои «Куръон» дар «Тарчумаи Тафсири Табарй» (тахкики мукоисавй - таърихй) - Хучанд: Нури маърифат, 2004. - 400 с, сах. 393

11. Саидов С. Олими нуктасанч/ Равобити адабй ва фарханги Шарк. - Хучанд:Ношир,2014. - 616с, С. 65-67.

12. Сайфуллоев С. Номбардори шоистаи падар/ Равобити адабй ва фарханги Шарк. - Хучанд: Ношир,2014. - 616с, С. 19.

13. Салимов Н., Нурзод Н. Замину замон некхохи ту бод/ Равобити адабй ва фарханги Шарк. - Хучанд:Ношир, 2014. - 616с, С.30.

14. Усмонов F . Пажухишгари сохибназар ва бонуи олигавхар/ Равобити адабй ва фарханги Шарк. - Хучанд:Ношир, 2014. -616с, С. 6.

15. www.wikipedia.oig

НАСТАВНИК И УЧЕНЫЙ - АРАБИСТ

Автор статьи изучила личность и научную деятельность своего наставника, известного востоковеда и литературоведа, знатока Корана, доктора филологических наук, профессора Гаффоровой Умеды Абдуллоевны.

В статье рассматриваются исследования профессора Умеды Гаффоровой в области литературных взаимосвязей между арабами и неарабами, в частности, «Вопросы Корана в " Переводе Табари», «Мухаммад ибн Джарир Табари и диалог культур» и другие книги автора.

Роль профессора Гаффоровой Умеды в развитии таких редких произведений, как текст «История Табари», «Девони Махфи», перевод книги Райхоны Хотун «Фозилони Худжанд» имеет огромное значение. Следует отметить, что в 2015 году профессор У. Гаффорова издала на русском языке произведение Насриддина Туси «Ахлаки Носири», а также эту же работу переводила на таджикский с соавтором академиком Н. Салими Она также является переводчиком произведении Хакима Тирмизи «Хатму-ль-авлийя» и «Навадиру-ль-усул» с арабского на таджикский язык.

Ключевые слова: наставник, арабист, литературные отношения, арабский язык, таджикский язык, доктор филологических наук, профессор Умеда Гаффорова, знаток Корана, научная деятельность, «Мухаммад ибн Джарири Табари и диалог культур», «Истории Корана в «Переводе Табари», «Хатму-ль-авлия», литература.

TEACHER AND - SCIENTIFIC ARABIST

The author of the article studied the personality and scientific activities of her teacher, a well-known orientalist and literary critic, expert on the Koran, Doctor of Philology sciences, Professor Gafforova Umeda Abdulloevna.

The article examines the research of Professor Umeda Gafforova in the field of literary relationships between Arabs and non-Arabs, in particular, «The issues of the Koran in the «Tabari translation», «Muhammad ibn Jarir Tabari and the dialogue of cultures» and other books of author.

The role of Professor Gafforova Umeda in the development of such rare works as the text «The History of Tabari», «Devoni Mahfi», the translation of Rayhona Khotun's book «Foziloni Khujand» has a great importance.

It should be noted that in 2015, Professor U. Gafforova published in Russian the work of Nasriddin Tusi «Akhlaki Nosiri», and also translated the same work into Tajik with co-author academic N. Salimi. She is also the translator of Hakim Tirmizi's «Khatmu-l-awliya» and«Navadiru-l-usul»from Arabic into Tajik.

Keywords: master, Arabic scientist, literary relations, Arabic, Tajik, doctor of philology sciences, professor Umeda Gafforova, Quranic scholar, scientific activity, «Muhammad Ibn Jariri Tabari and dialogue of cultures», «Stories of Quran in «Tabari's translation «, «Hatmu-l-awliya», literature. Сведения об автора:

Каримова Шохрна Толибовна - научный сотрудник Института изучения проблем стран Азии и Европы Национальной Академии наук Таджикистан. 734025, г. Душанбе, проспект Рудаки, 33. тел: (+992) 918778877E-mail: mehrofarin@list.ru About the author:

Karimova Shohona ToUbovna - scientific researcher of The institute for studying the issues of Europe and Asia in National Academy of Science in Tajikistan, Dushanbe city, Rudaki avenue 33, tel: (+992) 918778877E-mail: mehrofarin@list.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.