Научная статья на тему 'МУЛОҲИЗАҲО ДОИР БА НАШРИ КИРИЛИИ ДОСТОНИ “ҲУМОЙ ВА ҲУМОЮН”-И ХОҶУ'

МУЛОҲИЗАҲО ДОИР БА НАШРИ КИРИЛИИ ДОСТОНИ “ҲУМОЙ ВА ҲУМОЮН”-И ХОҶУ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
72
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕКСТОЛОГИЯ / ИСТОРИЯ ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ ХIVВ / ТВОРЧЕСТВО ХОДЖУ КИРМАНИ / ПОЭМА «ХУМОЙ И ХУМОЮН» / СЛИЧЕНИЕ / ЛИТЕРАТУРНАЯ КРИТИКА / TEXTOLOGY / HISTORY OF THE TAJIK LITERATURE OF THE XIV-TH CENTURY / CREATION OF KHODJU KIRMANI / POEM "HUMOY AND HUMOYUN" / COLLATION / LITERARY CRITICISM / МАТНШИНОСӣ / ТАЪРИХИ АДАБИѐТИ ТОҷИКИ АСРИ XIV / ЭЩОДИЖТИ ХОЩУИ КИРМОНК / ДОСТОНИ “ЦУМОЙ ВА ЦУМОЮН” / қИЖС / НАқДИ АДАБК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Самеев Абдумавлон, Тоҷибоев Шарифљон Ѓайбуллоевич

Тақриз ба нашри достони -Ҳумой ва Ҳумоюн‖-и шоири маъруфи асри ХIV Хоҷуи Кирмонӣ, ки б а -Хамса‖-и ӯ дохил мешавад. Матни кириллии достонро кормандони муассисаи давлатии -Маркази илмии Камоли Хуҷандӣ‖ (Хуҷанд, Тоҷикистон) ба нашр омода сохтаанд. Зикр гардидааст, ки то нашри нашри мазкур мухлисони назм аз имкони ошноӣ бо -Хамса‖-и Хоҷуи Кирмонӣ, ки дар таърпихи адабиѐти тоҷик баъди Амир Хусрави Деҳлавӣ (асри ХIII) шоири дувуми ба -Хамса‖-и Низомии Ганҷавӣ ҷавоб навишта ба шумор меравад, маҳрум буданд. Муқоисаи муфассали достон, ки ба ҳуруфи кириллӣ баргардон шудааст, бо матни нашри адабиѐтшиносони маъруфи тоҷик Камол Айнӣ (Теҳрон, 1367) ва чопи Саид Ниѐзи Кирмонӣ (Теҳрон, 1370) сурат гирифта, норасоӣ, камбудӣ афтодагиҳои нашри мавриди тақриз зикр шудааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME REMARKS ON THE TEXTOLOGY OF THE POEM “HUMOY AND HUMOYUN” BY KHODJU KIRMANI IN CYRILLIC SCRIPT

It is our view for the edition of the poem <> written by the outstanding poet of the XIV-th century Khodju Khirmani included into his <> (<>). The text in Cyrillic script is prepared for publication by the officers of the state institution <> (Khujand, Tajikistan). It is underscored that before this edition lovers of the poetry were deprived of any opportunity to get familiarized with Khodju Kirmani’s <>. Khirmani is the second poet after Amir Khusrav Dehlavi (XIII c.) who wrote a fill answer to <> (<>) by Nizomi Ghandzhevi. The author of the article carried out a thorough collation of the poem transposed into Cyrillic script, with two its texts in Arabic script edited in Iran by Tajik literary critic Kamol Aini (Tehran, 1367 hijra) and Iranian scholar Said Niyaz Kirmoni (Tehran, 1370 hijra). Being proceeded from this ground, omissions, drawbacks, missing sequences were elicited by the authors of the article.

Текст научной работы на тему «МУЛОҲИЗАҲО ДОИР БА НАШРИ КИРИЛИИ ДОСТОНИ “ҲУМОЙ ВА ҲУМОЮН”-И ХОҶУ»

УДК 80/81 ББК 81

МУЛОХЦЗАХР ДОИРБА Самеев Абдумавлон, котиби масъули мацаллаи илми-

НА ШРИКИРИЛИИ назариявии "Ахбори ДДХ,БСТ"; Тоцибоев Шарифцон

ДОСТОНИ "ХУМОЙВА Гайбуллоевич, н.и.ф., дотсенти кафедраи адабиёти

ХуМОЮН"-И ХО ЦУ классикии тоцики МДТ "ДДХ ба номи акад. Б.Гафуров "

(Тоцикистон, Хуцанд)

НЕКОТОРЫЕ Самеев Абдумавлон, ответственный секретарь научно-

ЗАМЕЧАНИЯ ОБ теоретического журнала "Вестник ТГУПБП";

ИЗДАНИИ ПОЭМЫ Таджибаев Шарифджон Гайбуллаевич, к.филол.н.,

"ХУМОЙ И ХУМОЮН" доцент кафедры таджикской классической литературы

ХОДЖУКИРМАНИНА ГОУ "ХГУим. акад. Б.Гафурова" (Таджикистан,

КИРИЛЛИЦЕ Худжанд)

SOME REMARKS ON Sameyev Abdumavlon, secretary-in-charge of the scientifico-

THE TEXTOLOGY OF theoritical journal <<Bulletin of TSULBP>>; Tadjiboyev

THE POEM <<HUMOY Sharifjon Gaibulloevbch, candidate of philological sciences,

AND HUMOYUN>> BY Associate Professor of the department of classical Tajik

KHODJU KIRMANI THE literature under the SEI «KhSU named after acad. B.Gafurov»

CYRILLIC SCRIPT (Tajikistan, Khujand), E-MAIL: sameev_51@mail.ru

Такриз ба достони "Хумой ва Хумоюн", ки ба "Хамса"-и Хоцуи Кирмони дохил мешаваад: Хоцуи Кирмони. Хамса. Та^ияи матн ва таъликоти Б.Ра^матов,

О.Окилов, Ш.Олимова.-Хуцанд: Хуросон, 2017.-880с. Рецензия на поэму «Хумой и Хумоюн» Ходжу Кирмани, входящую в «Хамсе» («Пятерицу»): Ходжу Кирмони: Хамсе. Подготовка текста и комментарии Б. Рахматова, О. Окилова, Ш. Олимовой. - Худжанд: Хуросон, 2017. - 880 с.

Review to the poem "Humoy and Humoyun" included into "Khamse" ("Pentad") by Khodju Kirmoni. Preparation of the text and commentaries: B. Rahmatov, O. Okilov, Sh. Olimova. -

Khujand: Khuroson, 2017. - 880pp.

Калидвожа^о: матншиноси, таърихи адабиёти тоцики асри XIV, эщодиёти Хощуи Кирмони, достони "Цумой ва Цумоюн", циёс, нацди адаби

Тацриз ба нашри достони "Хумой ва Хумоюн "-и шоири маъруфи асри XIV Хоцуи Кирмони, ки б а "Хамса"-и у дохил мешавад. Матни кириллии достонро кормандони муассисаи давлатии "Маркази илмии Камоли Хуцанди" (Хуцанд, Тоцикистон) ба нашр омода сохтаанд. Зикр гардидааст, ки то нашри нашри мазкур мухлисони назм аз имкони ошнои бо "Хамса"-и Хоцуи Кирмони, ки дар таърпихи адабиёти тоцик баъди Амир Хусрави Деулави (асри XIII) шоири дувуми ба "Хамса"-и Низомии Ганцави цавоб навишта ба шумор меравад, маурум буданд. Муцоисаи муфассали достон, ки ба ууруфи кирилли баргардон шудааст, бо матни нашри адабиётшиносони маъруфи тоцик Камол Айни (Теурон, 1367) ва чопи Саид Ниёзи Кирмони (Теурон, 1370) сурат гирифта, норасои, камбуди афтодагиуои нашри мавриди тацриз зикр шудааст.

Ключевые слова: текстология, история таджикской литературы XIVe., творчество Ходжу Кирмани, поэма «Хумой и Хумоюн», сличение, литературная критика

Рецензия на издание поэмы «Хумой и Хумоюн» выдающегося поэта XIV века Ходжу Кирмони, входящей в его «Хамсе» («Пятерицу»). Текст на кириллице подготовлен к публикации сотрудниками государственного учреждения «Научный центр Камола Худжанди» (г. Худжанд, Таджикистан). Отмечается, что до этого издания любители поэзии были лишены возможности познакомиться с «Хамсе» Ходжу Кирмани, который после Амира Хусрава Дехлави (ХШ в.) является вторым поэтом, написавшим полный ответ на «Хамсе» («Пятерицу») Низами Ганджеви. Произведено тщательное сличение поэмы, переложенной на кириллицу, с двумя её текстами на арабской графике, изданными в Иране известным таджикским литературоведом Камолом Айни (Тегеран, 1367 г.(х)) и иранским ученым Саидом Ниязом Кирмони (Тегеран, 1370 г.(х)). На этой основе выявлены пропуски, недостатки и упущения в рецензируемом издании.

Key words: textology, history of the Tajik literature of the XIV-th century, creation of Khodju

Kirmani, poem <<Humoy and Humoyun>, collation, literary criticism

It is our view for the edition of the poem <<Humoy and Humoyun>> written by the outstanding poet of the XIV-th century Khodju Khirmani included into his <<Khamse>> (<<Pendad>>). The text in Cyrillic script is prepared for publication by the officers of the state institution <<Khamol Khujandi Scientific Centre>> (Khujand, Tajikistan). It is underscored that before this edition lovers of the poetry were deprived of any opportunity to get familiarized with Khodju Kirmani's < < Khamse>>. Khirmani is the second poet after Amir Khusrav Dehlavi (XIII c.) who wrote a fill answer to <<Khamse>> (<<Pentad>>) by Nizomi Ghandzhevi. The author of the article carried out a thorough collation of the poem transposed into Cyrillic script, with two its texts in Arabic script edited in Iran by Tajik literary critic Kamol Aini (Tehran, 1367 hijra) and Iranian scholar Said Niyaz Kirmoni (Tehran, 1370 hijra). Being proceeded from this ground, omissions, drawbacks, missing sequences were elicited by the authors of the article.

Баъд аз "Хамса"-и Низомии Ганчавй, ки вокеан навоварие дар адабиёти форсу точик махсуб меёфт, суннати хамсанависй ривоч гирифта, ба як мактаби бузурги суханварй мубаддал гардид. Низомй панч маснавии хешро, бархак, "навгул", "сухани нав", "хайкале аз колиби нав", "дурре аз бахри нав", "бахори нав", "сехре дигар", "тозаарус", "абёти нав", "гавхари носуфта", "кони нав", "бикрони пардагй , "тарзи нав", "навои гариб" номидааст ва дар ин арзёбихояш заррае зиёдаравй накардааст. Абдуррахмони Ч,омй, ки се карн пас аз Низомй зиндагй ва эчод кардааст, тасдик менамояд, ки: "Он кадар латоифу дакоику хакоик, ки дар китоби "Панч ганч" дарч кардааст, касеро муяссар нест, балки макдури навъи башар нест"(9, 460).

Дар чавоб ба маснавихои "Хамса"-и Низомй дар таърихи адабиёти форсу точик ва халкхои дигар достонхои мутааддиде ба миён омаданд, ки худ овардани номгуи онхо фурсату имконоти дигареро такозо менамояд. Аммо, аксар мухаккикон бар онанд, ки бехтарин "Хамса", ки дар таърихи адабиёти форсй дар чавоб ба маснавихои панчгонаи Низомй навишта шудаанд, ба калами Амир Хусрави Дехлавй, Хочуи Кирмонй, Абдуррахмони Ч,омй, Хотифй, Ашрафи Марогй, Доии Шерозй... тааллук дорад, ки то ба карибй дар Точикистон ба чуз "Хамса"-и Амир Хусрав ва Ч,омй осори дигари панчгона ба чоп нарасида буд.

"Хамса"-и Хочуи Кирмонй аз зумраи асархои муваффаки хамсасарой дар адабиёти классикии форсу точик махсуб меёбад, ки муаллифи он дар баробари идомаи суннати хамсанависй ибтикору навоварихое дар мавзуъ ва шакли маснавихои "Хамса"-и хеш нишон додааст.Масалан, достонхои "Хумой ва Хумоюн" ва "Гул ва

HaBpy3" a3 hhtoxh MaB3yt komhmh HaB 6yga, to Xo^y gap Ha3MH kmcchkhh $opc-to^hk co6HKa HagomTaHg. ry3amTa a3 hh gap maray coxtop Ba ^aH6axoH xyHapHBy 3e6oHmHHOXTHH gocroHH aBBa^ HaBOBapHxoH 3Hege 6a Ha3ap MepacaHg, kh ohxo gap Ma^o^aH Myx,aK,KHK,H gocTOHH "XyMO Ba XyMoroH" M, AmypoBa 3HKp mygaaHg(2). Xo^y gap MacHaBHx,OH "XaMca" 60 Kop6ypgH caHtaTxoH cyxaH Ba aHoCHpH 6ageH acapH xygpo 3HHaT 6axmHga, omh^xoh TacBHpH 6ageHpo ^HxaTH MyaccHpy Maray6 rapgHgaHH a^Kopam Kop6acT HaMygaacT. Ammo 6a ca6a6H HHTHmop Hae^TaHH "XaMca"-H Xo^y 6a xypy^H KHPHmH xoHaHgaH TO^HK a3 HH HaBOBapHxoH cyxaHBapH KHPMOHH 6eHacH6 MOHga 6yg. ry3amTa a3 hh to 6a HMpy3, gap TaHKHgH aga6HH to^hk, raHp a3 MaKOmxoH a^o^HgaH KaMO^ Ahhh Ba MamyMOTH yMyMHH khto6xoh gapcH OHg 6a TatpHXH aga6HeT 0My3HmH a^o^HgaH axBO^y ocopH Xo^yH Khpmoh Ba "XaMca"-H y cypaT HarapH^TaacT.

Eohch xypcaHgH Ba moHCTaH TaKgHp acT, kh 6o Tama66ycH MyaccHcaH gaB^aTHH "MapKa3H hamhh KaMO^H Xy^aHgH" gyByMHH ^bo6hh 6a "naH^ raH^"-H Hh3Omh "XaMca"-H cyxaHBapH acpH XIV Xo^yH Khpmohh, kh gap TaKOMy.™ MHH6atgaH MacHaBHcapoHH $opcH TatCHpH aMHKe ry30mTaacT, 6a non pacHg. "XaMca"-H Xo^ypo xogHMOHH hjmhh hh MyaccHca EaxpoM PaxMaTOB, Okh^6oh Okhtob Ba ffloHpa O^HMOBa Ta^HH Ba co^h 2017 gap HampHeTH "XypocoH" non HaMygaaHg.

HyHOH kh a3 MyKaggHMaH khto6 6apMeoag, TaxHHrapoH "XaMca"-H Xo^ypo a3 pyH HycxaH CaHg HHe3H Khpmohh 6a non 0M0ga HaMygaaHg. MaMyM acT, kh KopH TaxHHH MaTH xe^e 3axMaTTa.ia6 6yga, 6aprapg0HH oh a3 xaTTH apa6HacocH $opcH 6a khph^^h hh 3axMaTpo 6a Map0TH6 Mea$3oag. Mya.raH$H capcyxaHH khto6h Ma3Kyp E.PaxMaTOB gap MaBpHgH paBHmH 6aprapg0H Ba MymKH.mxoH TaxHHH MaTH MeHaBHcag, kh "3hmhh Ta^HHH MaTH 6ap mo omKop myg, kh xapnaHg MycaxxexH Ma3Kyp gap acocH naxop HycxaH xaTTH KopH xygpo aH^OM goga, «XaMca»-po 6a maKjH xapnH KOMHrnap MaH3ypH a^0KaMaHg0H KapgaacT, Ha gap xaMa MaBKet TaBOHHCTa aMOHaTH h^mhpo phoht KyHag. A3 hh py, 3apypaT a^Tog, to mo 6at3e MaBpHgxo 6ap HycxaH gHrape HHe3 gomTa 6omeM Ba my6xax0H xygpo 6ap acocH oh pa$t HaMoeM. ^ap hh acHO, HycxaH xaTTHH «XaMca», kh TaxTH paKaMH PAK 001-1818 gap KHTo6xoHaH TaH^6axmH n0KHCT0H HHraxgopH MemaBag, Koprap 0Mag"(6, 20).

^ap BOKet, TaxHHrapoHH MaTH gap KopH 6aprapg0H Ba TaB3exH MaTHH "XaMca"-H Xo^y MyTaxaMMH^H 3axMaTH 3Heg mygaaHg, to MaTHH TaxHHHaMygaamoH KaMxaTO Ba a3 ^hxo3h CHxxaTHH H^oga Ba TaH0cy6H MatHO gypycT 6omag. HyKTaH gHrapH moHCTaH hh Hamp oh acT, kh TaxHHrapoH xarra^MaKgyp 6ap oh KymHgaaHg, kh MatHOH Ka^HMaBy h6opot Ba hcth^oxotpo gap noBapaKH khto6 HHmoH gHxaHg, xapnaHg kh gap hh Kop roxe aBKOT naHgoH MyBa^aK HamygaaHg. Ea xaMHH TapHK, gap "XaMca" 6emTap a3 2000 TaB3ex MaB^yg acT, kh MH^ToxeaHg 6axpH 603 HaMygaHH gapH MatHH.

Ammo MyTO^aaBy 6appacHH g0CT0HH "XyMOH Ba X,yM0roH" -h "XaMca"- h Xo^y, kh naHg co^ hh^ohh6 nepoMyHH oh TaxKHK aH^OM MegHxeM, Mopo 6a hh HaTH^a OBapg, kh 6o By^ygH TaxaMMy^y TaaMMy^H ^HggHH TaxHHrapoH gap MaTHH khph^^hh MacHaBHxoH naH^roHaH cyxaHBapH Khpmohh araoTH HM.roHBy MaHTHKH coh aHgoxTa, a3 xycHH acap KaMe KOCTaaHg. A3 hh py, mo gap hh HaBHmTop 6at3e a3 oh KaM6ygy KOCTarHxopo MaHcy6 6a g0CT0HH "XyMOH Ba XyMoroH" H6p03 MegopeM, kh to gap HampxoH MHH6atgaH hh acap 6a Kop OHHg.

EoHg ry^T, KH TO HMpy3 g0CT0HH "XyMOH Ba XyMoroH" a3 ^OHH6H KaMO^ AHHH(4) Ba CaHg HHe3H Khpmohh(5) 60 xypy^H ^opcH 6a non pacHgaacH. ^octohh "XyMOH Ba XyM0roH"-H Xo^y nyH "XaMca"-aam 6opH aBBa^ 6a xaTTH khph^^h non mygaacT. A3 hh ca6a6 ^HxaTH HHmoH gogaHH xycHy Ky6xH MaTHH khph^^hh g0CT0H oh 60 HycxaxoH KaMO^ Ahhh Ba Khpmohh MyKOHca rapgHg.

Нахyстин нохдмгуние, ки байни ин се нашр ба чашм аëн шуд, гуногунии шyмораи абëти достон аст.Теъдоди абëти достони "Хумой ва Хумоюн" дар нашри ^рмонй, ки абëти он дар х,ошия ракамбандй шудааст, 4435 байт мебошад. Мукоисаи нашри хучандй ë кириллии достон, ки аз руи матни чопи Kирмонй сурат гирифтааст, бо чопи Kамол Айнй собит сохт, ки теъдоди абëти нашри Kамол Айнй хдфт байт бештар аст, яъне он 4442 байтро дар бар гирифтааст. Азбаски аз руи анъана теъдоди абëти достонх,о бо раками панчй ë дах,й ба охир мерасад, раками 4442 ба назари рокимони сутур муътамад нанамуд. Дар хдкикат мукоисаи нашри кириллй бо нусхаи ^рмонй нишон дод, ки ду байт хднгоми баргардон бо сабаби номаълум аз мадди назари мураттибони чопи кириллй дур мондааст. Пас, метавон бо дилпурй гуфт, ки нашри ^мол Айнй 4440 байтро шомил аст. Сабаби фарк кардани шумораи абëти чоп ë нусхах,ои мухталифи достон мавзуи бах,си алохида аст.

Алх,ол абëтеро, ки ба чопи ^рмонй ва, табиист, ба чопи кириллии достони "Хумой ва Х,умоюн" ворид нагардидаанд, мавриди тадкик карор медих,ем. Албатта, дар бисëр маврид, нусхах,ои гуногуни достонх,о аз лих,ози шумораи абëт байни хдм фарк доранд. Маъмулан, пеш аз хдма мухдккикон кушиш ба харч медихднд, ки ба нусхаи аслии достон мансуб будан ë набудани абëти илх,окиро муайян кунанд.

Дар нусхаи кириллй, дар фасли ба мадхд султон Алоуддин Абусаид Ба^одурхон бахшида, баъди байти

Ба каш дар кашад мо;и Нахшаб ба бом, Ба ягмо барад шо;и Чинро ба Шом(6,344) дар нусхаи ^мол Айнй байти зайл омадааст: Ба магриб сипо^аш чу созад набард, Кунад хушк дарèи Чинро зи гард(4, 11) Дар фасли ба мадх,и вазир Fиëсyддин Мухдммад бахшида, баъди байти Цанобаш ма;атти ри;оли цалол, Замираш ма;абби риё;и камол дар нашри ^мол Айнй байти зерин омадааст: Зу^ал посбоне бар айвони у, Цамар машъале дар шабистони у(4,12) Ин ду фасли мазкур ба мадх,и шох,у вазир бахшида шудааст ва табиист, ки ба такозои мундаричаи фаслх,о шоир санъати муболига ва, асосан, муболигаи гулув ва таърифу тавсифоти болохонадорро ба кор бурдааст.Афтодан ë набудани абëти мавриди назар усулан ба маънои фаслх,о ва занчираи маъноии абëт халале ворид намесозад.

Дар чах,ор мавриди дигар, ки афтодани абëт дар нашри хучандй ба назар расид, кор ранги дигар мегирад. Таваччу^ мекунем ба ду байте, ки аз фасли "Дар накух,иши рузгор ва талаби шароб аз со^й" аз нашри кириллй афтодааст. Дар нашри кириллй омадааст:

Биде;, соцй, он хусравонй цада Ки дилро бияфзояд аз вай фарах;. Ки бар боми ну;цуббаи бесутун, Тавон шуд, гар аз худ тавон шуд бурун (6,350). Дар нусхаи ^мол Айнй баъди абëти боло байти зер омадааст: Мурод аз цада^ бодаи сармадист. В-аз он бода мацсудимо бехудист(4,17).

Комилан возех аст, ки ин се байт махз дар якчоягй томияти маъно пайдо мекунанд. Дар таъйиди илхокй набудани ин байт далели дигаре меорем. Фасли "Дар накухиши рузгор ва талаби шароб аз сокй" сохтори ба худ хос дорад. Он аз 90 байт иборат буда, дах банди нухбайтиро дар бар мегирад1. Дар огози хар банд як байти мурочиат ба сокй меояд. Дар банди мавриди бахс теъдоди абёт хашттост. Дар хамин фасл дар нашри кириллй пеш аз байти: Ки чун бигзарад умр, чун бигзари, Аз ин бозмониву уасрат х(в)ари(6, 352) як байти мурочиат ба сокй аз матн афтодааст, ки он дар чопи Кирмонй ва Камол Айнй мавчуд аст:

Биде%, соку, он гав%ари кони цон, Майи оташй, оби %айвони цон(4, 277; 5,19). Афтодани байти мазкур архитектоникаи "Сокинома"-ро, ки аз чониби Хочуи Кирмонй муназзам ва мураттаб тархрезй шуда буд, вайрон намудааст.

Дар фасли "Рафтани шохзода Хумой бо Бехзод ба талаби Хумоюн" байти зерин дар нашри Кирмонй нест ва, табиист, ки дар нашри кириллй низ наомадааст: Ба роуе, ки у баргузашти, дигар, Ба кишти тавонист кардан гузар(4 40). Агар байти мокаблро хонем, иртиботи маъноии ин ду байт комилан возех мегардад:

Ба %ар манзиле, ки фуруд омади, Ту гуи зи чашмаш ду руд омади(6,374). Яъне шохзода Хумой дар фироки Хумоюн дар хар манзил чунон гиряи бисёр мекард, ки оби дидаи у ба дарё мубаддал мегашт ва рохравону мусофирони баъди у ба ин манзил омада мачбур мешуданд манзили мазкури зери об мондаро бо киштй убур кунанд. Зимнан лозим ба таъкид аст, ки дар тасвири гиряи ошик Хочуи Кирмонй тасвири комилан тоза ва хеле чолиби таъсирбахш офаридааст, ки бори дигар иктидори фавкулодаи шоирии уро исбот мекунанд.

Дар фасли "Ацд кардани Хумой ва Хумоюн ва ба якдигар расидан ба тарици уалол" дар чопи кириллй омадааст:

Санавбархиромони пардасарой, Чу сарви хиромон ситода ба пой. Ки согар магар цоми гетинамост, Ки бар дасти Цамшеди гетикушост(6,546). Агар байти зеринро аз нашри Камол Айнй(4, 212) байни ду байти боло гузорем, маънои шеър томият пайдо мекунад ва мантикаш комил мегардад: Чу хуни суро%й даромад ба цуш. Баровард мурги суро%й хуруш: Вакте Фехршох дар нахчиргох ба хидмати Хумой мерасад ва аз асб пиёда шуда замини хидмат мебусад, Хумой аз у мепурсад:

1 Мухавди^и маъруфи жанри сокинома Ш.Суфиев дар китоби "Сокинома дар низоми адабиёти форсу точики садахои XVI-XVП" таъкид кардааст, ки фасли "Дар накухиши рузгор ва талаби шароб аз сокй "-и достони "Думой ва Хумоюн" аз дах банди шонздахбайта, яъне 160 байт иборат аст.( Суфиев Ш. Саки-наме в системе таджикско-персидской литературы XVI-XVII веков.-Душанбе,2011.-224с.(с. 61). Дар чопи кириллй, нашри Кирмонй ва нашри Камол Айнй дар банд аз нух байт аст ва чамъулчамъфасл 90 байтро ташкил мекунад.

71

Mалuкзода шабрангро пеш ронд.

Ду чашмаш дар авсофи у хира монд.

Бигу к- "аз куцоиву номи ту чист?

Бад-ин марзи фархунда коми ту чист?!"(6,396).

Дар нашри ^рмонй ва ^мол Айнй байни ин ду байт як байти дигар омадааст: Бад-у гуфт, к- "Эй рашки сарви сщй, Фурузон зи ту фарри шо;анша;й".

Бе хеч шубхд, ин байт маъно ва мантики абëти болоро пурра ва комил мекунад.

Дар матни кириллии "Хумой ва Хумоюн" баъзе кутохию нодурустфахмихо рафтаанд, ки хусни китобро то чое халалдор мекунанд. Навокиси китобро ба тарики зайл гурухбандй кардан мумкин аст:

1. Риоя накардани чой ва мавцеи бандаки изофи, ки аз хатохои бисëр иштихорëфта дар баргардони матн аз алифбои арабй ба кириллй ба хисоб меравад.

а) Нагузоштан ë хазфи бецои бандаки изофи. Дар абëти поëн хамаи калимахое, ки ба зераш хат кашидем, бояд бо изофа кироат шаванд:

Абулфат; кахфи башар Mацдu дин. Сари сарфарозон руи замин(6,483).

Яке гуфт: "Кумрй ба фасли ба;ор. Баровард дам субх бонги ;азор"(6,447).

Дар мисраи дувуми байти болой мантикан ба чои "баровард дам"- "барорад дами" хондан лозим аст, ки ин андешаро нусхаи ^мол Айнй(4,113) таъйид менамояд. Дар абëти поëнй низ дар вожахои ишорагардида, ки бо хазфи изофа омадаанд, илова намудани изофат зарур аст: Чу диданд дар бурч некахтарй, К,ирон карда бо хам Mаху Mуштарй (6,482).

Чу товус хур пар барафрохтем, Ба бурци сипехр ошëн сохтем(6,482).

Mай пухта дар цушу мо сухта,

Зи дил шамъи мацлис барафрухта(6,496).

Лаби хуфраи он шакарлаб куцост? Сари чох он мохи Нахшаб куцост?(6,525)

б) Бемавцеъ гузоштани изофа. Дар абëти зерин калимахое, ки таъкид шудаанд, бояд бе изофа хонда шаванд.

Чу султони сайëра ханцар гирифт, Чахони кух то кух лашкар гирифт (6,482).

Гавазнон чу лоф аз палангй зананд, Ба сарпанца бо шери цангй зананд(6,476).

Дар мисраи дуюм ба чои "бо шери чангй" бояд "бо шер чанге" хонда шавад, ки ин андешаи моро хам нусхаи Айнй(4, 142) ва хам нусхаи Kирмонй (5, 384)таъйид менамоянд.

,0,ap Mucpau aKyMH 6aHTH 3epuH u6opau "Kyx.e a.iaM" 6oag "Kyx.H a.aM" 6a MatHou "napnaMH cypMapaHr e cHexpaHr" Ba Boxau "Kacpu" 6ugyHH H3o$a, atHe Kacp xoHga maBag:

3ada 6ap HyyyM mcpu Kyxne anaM. Ymopud 3U 6oMaw wuKacma K,anaM(6,353).

2. ^ap 6at3e MaBpigxo MypaTTi6oHH MaTH gap xoHgaHH xapaKoT, HtHe cagoHoKx,oH KyToxi Ka.iiiMa\o, kh gap a.ni^ooii hhSkoh iimopaii \ap^R HagopaHg, 6a Hm™6ox, pox aoaaaHg:

XaHysaw 6a ¿yn6aps pau^oH Hapycm, XaHysaw xa3ap o6u XaueoH Ha^cm (6,422) ^ap Mucpau gyByM 6a gou "xa3ap" "XH3Hp" xoHgaH .o3hm acT. 3hmhih "o6h xihboh" 6o "x"-h xypg HaBHmTa MemaBag.

Ea 3yp ap Kywu e-ap 6a 3opaM Kywu, Emyw e 6umw uyHMapo durnawu(6,463) X,aM k,o$ha Ba xaM ^upKau aBB&ra Mucpau gy Ba xaM TagHHcxou hokhch Kyml-Kamn, 6uKym-6uKam gap oxupu Mucpau aBBa. "Kami" KupoaT KapgaHpo TaK030 MeHaMoaHg. HyHOH 6apKawud ac6po mam-mam, Ku dap WH6am oMad 6a $apcam cam(6,479) ^ap Mucpau gy 6a gou gan6am, kh MatHou nax.y, Tapa$, hhc6it 6a, Ha3gu, gap KaTopu (7, 772)-po gopag, 6oag gyH6um xoHga maBag.

Asap 6yn6yn a3 6omy 3opu Haxy^m, rynu caepu as 6omu copu Haxy$m(6,543) Homh ry. "cypi" acT Ba hh Boxa 6o Ka.HMau "copi" MyTagoHuc (TagHucu 3oug) Me6omag.

3. ^hcmh 3uegu xaToro umTu6oxxoe, kh gap 6aprapgoHH mithh khph..h 6a Ha3ap Mepacag, 6a ca6a6u HogypycT Kiipoai Kapaami Kapaami Ka^HMaxo, giKKaT HagogaH 6a TaHocy6y MaHTHKH Ka^oM 6a Bygyg oMagaaHg. Ea mhco.xoh 3epuH TaBaggyx KyHeg:

Ku Mau doHad as $aunacy$om %au, Ku ^aMwed Kau 6ydy Koeyc Kau?(6,350; 5,275) ^ap MHcpau aBBa. 6a go™ "Man goHag" 6oag "MegoHag" KupoaT maBag, kh oh rox MatHi paBmaHTap MemaBag.

OuKaHda 6apy wmy de6ou nabn, Pmo6aw 3u e^ymy sappm-w Haw. (6,362; 5,286) ^ap noBapaK MypaTTu6oH Boxau gu..-po nyHHH MatHHgog KapgaaHg: "H,a.i.i(?)-6og6oHH KHmTi"(6, 362). ^ap acocu mapxu Ma3Kypu Boxau gH.i.i/ga.i.i MatHoe 6apoBapgaH a3 Mucpau aKyM HMKoHHona3up acT. Ea Ha3apu mo, Mucpau aKyMpo gap nanpaBH 6a BapuaHTH gap Hampu KaMo. Ahhh oMaga: "OuKaHga 6ap y gy..H ge6ou .at." xoHgaH .o3hm(4,28), kh gap hh MaBpug gy.. 3h ge6o, puKo6 3h eKyT, nat.iu 3appun xaMoxaHruro TaHocy6 nango MeKyHaHg.

^ap 6aHTH 3ep a3 Boxau "cy^pa", kh ra.aT xoHga mygaacT, MatHou MaT.y6 xocu. HaMygaH ranpuHMKoH acT:

3u dumapMu acm uh daMu capdu my, 3u cy^pa-cm uh syHau sapdu my(6,400; 5,319). ^ap pyKHH 3ap6u 6iht oMagaHH u6opau "paHru 3apg" 6oag TaBaggyxu TaxuarapoHpo ga.6 MeHaMyg. PaHr 3apg, kh 6omag, 6oag HaTugau aMa.u "ca^po" 6omag, Ha hh kh "cy^pa". Ba a.a.xycyc, kh cy$pa(°ji") gap a.u^6ou HueroH 6o chh HaBumTa MemaBag, aMMo gap Hycxau Khpmohh hh Boxa 6o cog oMagaacT.nac 6a gou

сyфрa овардани сафро( Ij^ ) садед аст. Барои бештар бовар досил нaмyдaн ба идомаи байти мавриди тадлил назар метнем, ки омадааст: Дилат себи симин таманно кунад, Турунцат, вале дафъи сафро кунад (6, 400). Аз ин байт равшан мешавад, ки вокеъан "сафро" бе он ки ба тaносyби кaлимaдовy маъно эътибор дода шавад, xaTO "суфра" xондa шyдaaст.Аслaн, сафро, ки тaлxa низ гуянд, моеест тaлx ва зардранг, ки дар xaлтaчaи задра гун мешавад. Ва Ибни Сино гуяд: "Чун сафро бyвaд, рангдои зард намояд, ва чун савдо бyвaд, рангдои стед(8,218).

Мантики мисраи аввали байти зер:

Цами вацтй аз цом мехоу ком,

Ku цуз бар кафи Цам уаром аст цом(6,539-540; 5,437) дар кироати зерин комилтар мегардад:

Цами вацтй, аз цоми май хоу ком. Дар байти зерин ибораи "^они бустон" бояд "xокбyсони" xондa шавад. Салотин гадоёни ин даргауанд, Шауон хони бустони ин хиргауанд(6, 407; 4,324). Дар байти поëн мураттибон вожаи дисн-ро дусн xондaaнд, дарчанд калимаи аввал бо сод ва дувум бо син навишта мешавад. Гузашта аз ин баъди дар байти мобаъд xондaни вожаи калъа бояд бемантикии истифодаи калимаи "дусн"-ро эдсос мекарданд:

Ба уомун нагун дарфитод аз фароз, Хам андар замон шуд дари хусн боз. Маликзода чун цалъа дар боз дид, Ба айвону кохаш алам даркашид.(6,412; 5,329) Ба калимаи бaрзax дар мисраи дувуми байти зер диккат дидед: Шакар дар лабу сеур дар чашми маст, Камар барзаху шур дар зулфи паст(6,456;5,367) Дар дошия шарди калимаи бaрзax омадааст: чизе, ки дар мдани ду чизи ба дам мукобил вокеъ бошад; ишора ба мдани ду зулф карор гирифтани руй. Xaм дар чопи ^рмонй ва дам дар чопи ^мол Айнй(4,122) возедан ба чои калимаи "бaрзax"-"бaр рyx" омадааст ва бидуни деч гуна бaрзax мантик ва таносуби каломи байт фадмо аст: шакар-лаб, маст-чашм, кaмaр-рyx.

Ku: "Эй цоматат сарви озодагон, Мауи меурхон, шоуи шоузодагон.(6,456;5,368) Ибораи "мади медрxон"-ро "мади модрyxон" кироат кунем, маънои байт комилан возед мегардад.

Ба суфороуе, ки бармекашид, Тутущои чархй фуру медарид.(6,475; 5,384) Маънои вожаи "суфород"-ро дар фардангдои дастрас пайдо накардем. Дар Фархднги забони точикй(8,2, 288) калимаи суфор бо шарди зерин омадааст: "Суфор"-1. Чоки буни тир, ки дар чиллаи (зеди) камон гузошта мешавад; 2.Сyроx, сyроxи сузан, суфори мижгон-тири мижгон, мижгони тирмонанд". Дар байти боло ба маънои якум омадааст: суфори од-тири оди ë чоки тири од. ^лимаи мавриди назар бояд "ба суфори оде" xондa шавад, яъне тири од, ки Xyмоюн ба осмон равона мекард, пардадои чaрxро медарид.

RawudaM capu 3UHdapo dap KaMaHd, napu3odpo 6apKywydaM 3u 6aHd.(6,489;5,395) ^ap MaTHH HampH Khpmohh 6a ^oh "3HHga" "3aHg" OMagaacT Ba XyMO gap HOMaam 6a Oar^yp Hmopa MeKyHag, kh y napH3ogpo a3 6aHgH 3aHgH ^ogyrap Ha^OT gogaacT.

EvpudapaxamoMu гemmaeapd. Xaeouu wa6xe3u o$o^apd.(6,504;5,408) MypaTTH6oH H6opaH "6apHgH paxaH^OM"-po ra.aT "6ypHgapaxaH^OM" xoHgaaHg. Ea 6ycmoH 6apu o6po MyKawoH, Cyu 6apгa opu-w dap py KawoH.(6,504;5,403) Arap 6a ^oh BOxaH "6apra", kh gap "OapxaHrH 6y3yprH cyxaH" xa$T MatHOH oh 3HKp rapgHgaacT Ba aroHToam 6a TaHOcy6H Ka.OMH 6aHT gapxyp HecT, Ka.HMaH "6HpKa"-po 6a MatHOH xaB3, o6aH6opH pynymHga, capgo6a ry3opeM, MaHTHKH 6aHT 6apKapop MemaBag. 3HMHaH xaM gap HonH Khpmohh Ba xaM KaMO. Ahhh BOxaH "6HpKa" oMagaacT.

ffapoMad 6axopu Mycu6am 6a мaeц, EapoMad 6yxopu $aцuam 6a aeц.(6,527;5,414) MypaTTH6oHH MaTHH khph..H gHKKaT HagogaaHg, kh Ka.HMaH "6axop" gap 6aHTH 6o.o 6o xo-h xyTTH acT Ba ohpo 6Hxop (^aMtH 6axp) xoHgaH .o3hm acT. ffapoMad cunoxy 6apoMad 6a mox. Cyxaunu cymypoHy гapdu cuex. (6,527; 5,427) XaM gap MaTHH HampH Khpmohh Ba xaM gap MaTHH KaMO. Ahhh cyxaH. 6o chh OMagaacT, kh homh CHTopaH Matpy^ CyxaH.H ^MaH e CyxaH.™ ^MOHH-KoHonyc Me6omag Ba 6HHo6ap hh gap MHcpaH gyByM cyxaH.H cyTypoH H6opaH KOMH.aH 6eMaHTHK acT. ^ap hh ^o 6oag BOxaH "cHxaH."(6o cog) HCTH^oga maBag, kh MatHOH "mHxa"-po gopag. 3HMHaH KaMO. Ahhh (3,193) gap noBapaK gap Hycxa6aga. ohpo 3HKp KapgaacT. Hy xyp 6aupaц a3 6уpцu Max 6ap$apoxm, 3u Max mapwamnacKynax 6ap$apoxm.(6,533; 5,436) MyTaaccH^oHa, MypaTTH6oHH MaTHH khph..H BoxaH 6y.a^a6H "TapmaT.acKy.ax"-po mapx HagogaaHg. ^ap HampH Khpmohh 6a ^oh "TapmaT.ac Ky.ax" "TapKaT-.acKy.ox" OMagaacT. ^ap HampH KaMO. Ahhh(4,199) "3h HyxTapKaT.ac Ky.ax" 3HKp mygaacT, kh Tap3H caxexH Bo»a xaMHH acT Ba MatHOH 6aHTpo hh3 BO3exy paBmaH MerapgoHag. ^ap "OapxaHrH 6y3yprH cyxaH" OMagaacT: "TapK-xap hk a3 6axmxoH MycoBH, kh gap goMaH, Ky.ox, ryH6ag, HogHp Ba MOHaHgH hhxo 6a xaM Bac. MemaBaHg"(1.3, 170). Ea TapHKH mhco. XacaHH AHBapH H6opaxoH ryH6agH xamTTapK, goMaHH mamTapKpo OBapgaacT. ^ap 6aHTH 6o.o, 6a Ha3apH mo, MHcpaH gyroM 6oag "3h HyxTapKaT.ac Ky.ax 6ap$apoxT" KHpoaT maBag, atHe Ky.oxam a3 aT.ac Ba HyxTapKa 6yg.

Ryxamupu dex^oHy Mupu mapa6, Цuгapгywau xywa, 6mmynma6(6,541; 5,438) ^ap HampH Khpmohh "6aHTy.HHa6" OMagaacT. MypaTTH6oH "6aHTy.HHa6"-po HyHHH mapx gogaaHg: "MaH3yp gy goHaH aHryp acT". HeKHH TaB3ex HagogaaHg, kh "^HraprymaH xyma" 6o "gy goHa aHryp" hh MyHOCH6aT gopag? ^ap HampH KaMO. Ahhh (4,207) BoxaH "6HHTy.HHa6" OMagaacT, kh KOMH.aH BO3ex, MaHTHKH Ba MyTaHoCH6 acT. «EHHTy.HHa6» e"gyxTapH pa3 HOMHgaHH mapo6 aHtaHaH gepHH gap TatpHXH Ha3MH moct, kh to oro3H acpH 6hct poH^ 6ygaacT.Tyrpa. gap 6aHTH MaT.aH coKHHOMaam Meryag:

Бж, соци, эй муцтадои тараб, Бж, эй ту домоди байтулинаб.

Хрфиз мегуяд:

Аруси дилкашй, эй духтари раз, Вале гах-гах сазовори талоцй. Ибораи "чигаргушаи хуша", яъне фарзанди хуша низ ин иддаоро таъйид мекунад.

4. Мyраттибони нашри кирилли бо сабабх,ои номаъ^м дар бисёр мавридх,о калимахои абётро бо калимах,ои дигар иваз кардаанд ё бандакчонишинх,ои афъолро тагйир додаанд, ки дар натича мазмуни шеър халалдор шудааст. Чи тавре ки дар боло зикр гардид, мураттибон дар пешгуфтори китоб дар бораи равиши кор сухан ронда, таъкид кардаанд, ки кори онхо асосан баргардони матни тасхехкардаи Саид Ндази ^рмонй буд ва танхо дар мавридхои зарурй нусхаи хаттии "Хамса"-и китобхонаи Ганчбахши Покистонро мавриди истифода карор додаанд(6,19-20). Дар достони "Х,умой ва Х,умоюн" танхо дар як маврид як байт аз нусхаи хаттии мазкур (6, 380) баркарор карда шудааст. Дар абëте, ки мо дар поëн меорем ва онхо бо матни нашри ^рмонй фарк мекунанд, дар чопи кириллй ишорае ба сабаби ворид сохтани тагйирот ба назар нарасид.

а) ба цои як калима овардани калимаи дигар: Ту дар дард агар мурдай, зиндай, Чу дар банди хешй, аз он бандай.(6,390; 5,309) Дар нусхаи ^рмонй дар мисраи аввал ба чои "дард"-"банд" омадааст ва мантики байт, таносуби ин байт бо абëти фавк ва мобаъд хамин калимаро талаб мекунад. Дар нусхаи ^мол Айнй низ банд омадааст.(4,55) Fамu сайди мо хур, ки дардат мабод, Сияхруиву руи зардат мабод.(6,400; 5,319; 4,66) Х,ам дар нусхаи ^рмонй ва хам ^мол Айнй дар мисраи аввал ба чои "сайд"-"дард" омадааст ва он дуруст аст. Шамсаи Ховарй ба Хумой мурочиат карда мегуяд: Дилам чун фитодаст дар цайди ту, Ту сайди Хумоюну мо сайди ту. Fамu дарди мо хур, ки ки дардат мабод, Сияхруиву руи зардат мабод(6,400) "Дард"-и Шамсаи Ховарй хамон васли Х,умой аст. Зада фарц бар фарци кухсор тег, Равон гашта туфони обй зи мег.(6,471; 5,379) Дар нашри ^рмонй ва ^мол Айнй дар мисраи аввал ба чои калимаи фарк-барк омадааст, ки дуруст аст ва хочат ба далелу бурхон надорад. Чунин дод посух, к- "Эй арцманд, Чи созй ба пайваста печон каманд.(6,478; 5,386) Дар нусхаи Kирмонй ва ^мол Айнй (4,145) дар мисраи ду ба чои вожаи "пайваста"-"пиласта" ба маънои "соид, мдани оранч ва банди даст" омадааст(7.2, 60) ва ба мантики байт созгор мебошад. ^ме ^ë^^ омадааст: Агар теги гурранда гардй ба цанг, Mакун тез дандон ба сайди паланг(6,478; 5,386) Дар нусхаи ^рмонй ва ^мол Айнй (3,145) ба чои тег дар мисраи якум "шер" омадааст, ки ба таносуби калом мувофикат дорад.

ry3opaHdau HoMa-eonodaMup, Hy $opm wyd a3 m^wu uumxapup. (6,494; 5,400) Eemy6xa gap MHcpaH HKyM 6oag BO.oga6Hp 6omag. Ea Ha3ap Mepacag, kh hh xaTOH TexHHKH acT. Ea xap xo. gap HycxaxoH Khpmohh Ba KaMo. Ahhh "Bo.oga6Hp" oMagaacT.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ae HOMeap nauKu 6e noey cap, Ba e HOMa6ap Mypeu 6e6ony cap.(6,503; 5,408) ^ap HampxoH Khpmohh Ba KaMO. Ahhh (4,170) gap MHcpaH gy 6a ^oh cap-nap OMagaacT. ^ap aKCH xo. TaHocy6H Ka.OM (6e noro cap-6e 6o.y nap) BaHpoH MemaBag. 6) maeuup dodaHu waKnu a$bon:

E^yu xaduce uy pou my pocm, Ranudu dapu гaнцu MabHu mypocm. (6,356; 5,281) ^ap HampxoH Khpmohh Ba KaMO. Ahhh (4,170) gap oro3H 6aHT "6HryaM" OMagaacT Ba gypycT acT, 3epo 6a MatHOH "6HryH Mapo xagHce" acT.

Ty гy$mu 3u 6ac wyK^axou dypa^w, Eunywud гapdyн xapupu 6yHa$w.(6,441;5,354) ^ap xap gy HampH 3epH gacTH mo 6yga, gap aBBa.H MHcpaH HKyM "Ty ryH" OMagaacT Ba hh a3 .hxo3h Ta.a6oTH rpaMMaTHKaH 3a6oHH to^hkh Ba TaHocy6H 6aHTH

Ma3Kyp 6o a6eTH MOKa6. caxex acT.

Map a$modaгoнpo myu dacmгup, Hy a$mud KopaM, KyHyH dacm гup(6,480; 5,387) ^ap MHcpaH gyByM 6a ^oh aforag 6oag aforog 6omag Ba gap HampxoH khpmohhm KaMO. Ahhh (4,147) HyHHH xaM xacT.

^ap 6Hcep 6aHTxo a3 ^ohh6h MypaTTH6oH HBa3 mygaHH nemoaHgxo Ba 6a ^oh "h"-h h3O$H OMagaHH bob-h aT$ 6a MymoxHga pacHg. Xa^MH MaKO.a 6a OBapgaHH a6eTH moxHg hmkoh HaMegHxag, 6HHo6ap hh gap noeH 6o OBapgaHH gy-ce mhco. hkth^o MeBap3eM:

Ea ouhu pacMu OapudyHy ^aM, Ea aueoHu Oae^ypu Huh 3ad anaM (6,425) ^ap MHcpaH gyByM 6a ^oh 6a gap HonxoH Khpmohh Ba KaMO. Ahhh 6ap OMagaacT. EypyH Kapd oh xammy гemuкywou, HaMydope a3 ^mu геmuнaмou(6,492). ^ap HycxaxoH Khpmohh Ba KaMO. Ahhh 6a ^oh xaTTy -xaTTH OMagaacT. Pyxaw doda a3 6oeu PuseoH huwoh, Capu synfiu wypuda a3 no KawoH (6,398-399). ^ap HycxaxoH Khpmohh Ba KaMO. Ahhh "CapH 3y.$H mypHga gap no KamoH" OMagaacT Ba gypycTam xaMHH acT.

Эxтнмo. 6at3e a3 xoHaHgaroH hh эpogxopo, atHe HBa3 mygaHH nemoaHgxopo xaTOH ^HggH xhco6 HaKyHaHg Ba KHpoH ran HamyMopaHg. EapoH hc6oth HogypycTHH HyHHH aKHga hk mhco. MeopeM. ^ap caxH^aH 404 HonH khph..H 6aHTH 3epHH Ma3Kyp acT:

MaH a3 IHoMy dap Huhu synfiu my kaud, Ty a3 HuHy oeapda as Iom caud. ABBa.aH xaM gap HampH Khpmohh Ba xaM gap HampH KaMO. Ahhh gap MHcpaH gyByM 6a ^oh "Ty a3 HHHy..." "Ty gap HHHy..." OMagaacT(5,322; 4,70). Cohhhh, Max3 nemoHHgH gap HHc6aT 6a a3 6a MaHTHKH 6aHT Ba TaHocy6H Ka.OM co3rop acT: XyMO a3 ffloM, Ba.e gap hhhh (gap MHcpaH aBBa. hhh 6oag 6o xap^H xypg HaBHmTa maBag) 3y.^H XyMoroH rHpH^Top acT. XyMoroH 6omag "gap Hhh" HCToga, "a3 ffloM" caHgpo 6a

пои худ овардааст. Иборахои "аз Шом" ва "дар Чин" -и мисраи аввал ва "дар Чин" ва "аз Шом"-и мисраи дувум лутфи сухани шоирро муассиртар мекунанд. Гузашта аз ин як хичоро дигар кардан, баъзан боиси комилан тагйир ëфтани маъно мегардад: Набудй даме бо шаробу кабоб, ^бобаш дилирешу ашкаш шароб.(6,515; 5,417) Дар мисраи аввал ба чои "бо" бояд "бе" бтеяд.

Вале бар Хумоюн-бути хиргахй, Набудаш парвои шоханшахи (6,382; 5,303) Агар дар мисраи якум ба чои "бар" -"бе" хонем мантики байт дуруст мешавад. Зимнан дар нашрхои ^рмонй ва ^мол Айнй "бе" сабт шудааст.

Дар имлои навишти номхо, махсусан номи чирмхои осонй, ки бояд тибки коида бо харфи калон навишта шаванд, дархам-бархамихои здаде мушохида мешавад, махсусан агар онхо омоним бошанд Тир-тир, Мохй-мохй, Ч,адй (буз)-буз, Гови гардун-гов, Харчанг-харчанг. Масалан дар мисраи якуми байти зер калимаи "Мохй" ва калимаи "Мох" бояд бо харфи калон навишта шавад, зеро номи бурч ва чисми осмонист:

Чу аз бурци Mохй бурун рафт моц, Mахu Нахшаб аз чах баромад ба гох(6,379). Дар мисраи севуми абëти зер вожаи "тир" бояд бо харфи хурд навишта шавад, зеро манзур тири камон аст:

Гумонам чунон буд, к-аз шохи сарв, Ба пайкон дарорам хиромонтазарв. Валекин чу Тирам бурун шуд зи шаст, Хато гашту дар шохбозе нишаст(б, 392). Дар абëти зер калимаи Тир хатман бояд бо харфи хурд навишта шавад: Чу охуи мастон шуда шергир, Зи обру камон карда в-аз гамза Тир (б, 395). В-агар з-он ки му мешикофад ба Тир, Ба муе камонабруваш бармагир (б, 424). Ба оини туркони пархошгар, Равон гашт бо тегу Тиру сипар(6,474) Чунин иштибоххо дар матни китоб хеле здаданд ва онро дар сахифахои 353, 364,372, 387, 389, 394, 399, 408, 411, 478, 483,484, 487, 503, 529 ва гайра дидан мумкин аст.

Дар нашри кириллй шархи калимаю иборахои эзохталаб дар повараки хар сахифа омадааст. Аз як тараф, ин тарзи овардани лугот кори хонандаро осон мекунад, зеро y хар дафъа барои фахмидани маънои вожахои нофахмо ба охири китоб мурочиат намекунад. Аз чониби дигар, ин тарз мушкилии дигарро ба мдан меорад: агар калимаи душворфахм такрор шуда бошад, дар мавриди дувум ë севум хонанда шархи вожаи матлубро ëфта наметавонад. Масалан дар достони "Х,умой ва Хумоюн" дар сахифаи 463 маънои вожаи "бархй-фидо, курбонй" дар поварак шарх дода шудааст. Ин калима бори дувум дар сахифаи 505-и достон дар байти зерин омадааст: Мадех обруи ман охир ба бодЖи чон бархии хоки рохи ту бод(5,505) Хонанда мачбур мешавад, ки китобро аз нав варакгардон карда , калимаи матлубро аз поварак ëбад. Бинобар ин, ба назар чунин мерасад, ки бо вучуди нокулай будан, ба охири китоб мувофики тартиби алифбой замима намудани луготу тавзехот ба максад мувофиктар аст. Махсусан агар хачми асар, мисли "Хамса"-и Хочу бузург

6omag. ,0,ap 6at3e MaBpugxo, Ka.HMaxoe kh xoHaHgau MyTaBaccur HaMe^axMag, mapx goga HamygaaHg. Hk mhco. MeopeM:

IHa6u mupa mupa 3U MymKUH madam, Ha6u ^m xaHdoH 3U MausyH na6am.(6,547-548) TyMOH acT xoHaHgaroHH MyTaBaccuT MatHou Boxau "THpa"-H gyByMpo 6o to-h Mya..a$(sj^), kh MatHoam mapMaHga, xugu. acr(8, 364), goHaHg.

Oac.u "PaforaHH XyMPH Ba XyMoroH 6a cyMaH3opu Hymo6 Ba 6a3M opocraH." 6o 6aHTx,ou 3epuH oro3 e^Taacr:

3u aueoH uy dapxocm oeou Kyc, Ea KaueoH dapoMad xypymu xypyc. Caneda 6a cypxu 6uepocm pyu, hu^oh Kapd dap 3epu 6yemoK,u Myu. (6,536) Mat.yM acT, kh moup cy6xugaMpo TacBup Kapgaacr, atHe pa^TaHH ma6 Ba gaMugaHu cy6xpo. ^ap noBapaKH Hampu Kupu..H Ka.HMau "6yrToKH" nyHHH mapx goga mygaacT: "EyrroKH"-HaBte 3HHHaTH th..ohh MapBopuggy3H Ba e My3aHaH 6o gurap gaBoxupoTH KHMaTecT, kh mox3ogaBy xoHyMxou Myry. 6a Kop Me6ypgaHg Ba hhthxoh oh to 6a pyu 3aMHH Kamuga Memyg".

ABBa.aH, xaM gap Hampu Khpmohh (5, 434) Ba xaM gap Hampu KaMo. Ahhh (4,203) Boxau MaBpugu 6axc "6yrTo;"(6o to-h Mya..a$) 3HKp mygaacT.^ap ^apxaHrxou Myocupu 6a mo gacTpac Boxau "6yrTOKH" yMyMaH HaoMagaacT. ^ap "Boxae6"-H A6y.;ocuMH napTaB Boxau "6yrTo;" nyHHH mapx e^TaacT. "EyrroK (6o to-h MaHKyra) (rypKH) Ky.ox". (7,317). ^ap "EypxoHH ;oTet" oMagaacT: "EarroK 6ap Ba3HH naxMo;; Ky.oxpo ryaHg Ba 6a MatHHH $apagH xaM ry^TaaHg; Ba 6a hh MatHH 6a gou ^bkohh to-h xyTTH xaM oMagaacT" (3.1,184). ^ap xaMHH ^apxaHr Boxau "6ara.To;" oMagaacT: "Eara.To;- tokh Ba Ky.ox Ba ^apagupo ryaHg; Ba 6aprycryBoHpo xaM ry$TaaHg(3.1,185). Coxh6h "EypxoHH KoTet" hh gy Boxapo gap a.oxugarH xaM 6o to-h MaHKyTa Ba xaM 6o to-h xyTTH oBapgaacT. "Eara.ToK-1. HaBtu .u6oc; Ka6ou 6ugyHH octhh; Eara.ToKy gacTopy paxTe kh gomT/ 3h 6o.o 6a goMoHH y gapry3omT. CatgH" (1.2,995). Xy..acu Ka.oM "6ara.ToK" Ba "6arroK"/"6yrTOK" xaM 6o to-h ^bkohh Ba xaM 6o to-h Mya..a$ 6a gy MatHo ucTH^oga MemaBag: 1. Ky.ox; 2. A6o, $apagH. KoMH.aH Bo3ex acT, kh gap 6aHTH MaBpugu 6axc 6a MatHou Ky.ox oMagaacT.

Eo u6po3H hh naHg эpog yMegBopeM, kh TaxuarapoHH MaTH gap Kopu 6a non oMoga HaMygaHH Hampxou HaBH "XaMca"-H Xogy 6a ohxo 6o gugau эtтн6op Ha3ap Megy3aHg Ba hh aMa.H Mopo xapru3 6a 6o3 KapgaHH 3a6oHH эtтнpoзy TatH Ta.aKKH HaMeguxaHg.

Hh My.oxH3oTH ugMo.H, kh TaHxo gap acocu aKe a3 naHg MacHaBHH Hampu Kupu..HH "XaMca"-H Xogyu khpmohh H3xop gomTeM, co6ht MeHaMoag, kh HMpy3 3aMoHe $apo pacugaacT, kh MaTHH H.MHBy HHTHKoguu hh acap Taxua rapgag.Eapou aHgoMH hh Kop a..aKan 3aMHHa ry3omTa mygaacT. Honu "^yMon Ba X,yMoroH" Ba "ry. Ba HaBpy3" a3 "XaMca"-H Xogy 6a catro эxтнмoмн KaMo. Ahhh, "XaMca"- h Xogy 6o Tacxexu Hue3H Khpmohh Ba Hampu khph..hh hh acap a3 gyM.au Kopxou aBBa.ua gap poxu Ta6ty Hampu hh acap Me6omag, kh poxpo 6apou nonu H.MHBy HHTHKoguu hh acap xaMBop HaMyg. TaHxo Mopo .o3hm acT, kh Hycxaxou gurapu xaTTHH "XaMca"-H Xogypo, kh gap raHgHHau KHTo6xoHaxou gyHe Max$y3aHg, 6a gacT opeM Ba gap acocu MyKo6a.aBy MyKoucau MaTHmHHocuH naHg Hycxa hh Koppo aHgoM guxeM.^ap 3aMoHH nempa^TH ^aHoBapuxou gagugu Myxo6upaBH, kh Kopu HHTHKo.y gacTpac HaMygaHH Hycxaxou xaTTupo hh3 to xagge ocoh HaMyg, 6a gacT oBapgaHH Hycxaxou xaTTH Kopu naHgoH gymBop HecT. OaKaT xaBca.aBy TaaMMy.y TaxaMMy. Ba guKKaTy xymy ^upocaT gapKop acT, kh hh aMa.H HeKy MoHgaroppo xaTTa.HMKoH Te3Tap 6a aHgoM pacoHeM.

Пайнавишт:

1. Январи, Х,асан. Фаруанги бузурги сухан. Теурон: Сухан,1381.- 1532с.- 2 ц.

2. Ашурова, М.М. Вижагщои сохтори ва мундарицавии "Х,умой ва Хумоюн'-и Хоцуи Кирмони//Номаи донишгоу. Силсилаи илмуои гуманитари ва цомеашиноси.-2016.-№ 3(48).-С.135-138.

3. Буруон, Мууаммадуусайн ибни Халафи Табрези.Буруони цотеъ. Бо саъй ва эутимоми Мууаммад Муин. Дар 5муцаллад. Ц.1.-Теурон:Амири кабир, 1357.-550с

4. Кирмони, Хоцу. Хумой ва Хумоюн. Бо тасуеуи Камол Айни / Хоцуи Кирмони. -Теурон: Интишороти бунёди фаруанги Эрон, 1347. -255с.

5. Кирмони, Хоцу. Хамса. Бо тасуеуи Саид Ниёзи Кирмони/Хоцуи Кирмони.-Кирмон: Нацши цауон, 1370.- 802 с.

6. Кирмони, Хоцу. Хамса. Тауия ва тавзеуи Бауром Рауматов, Оцилбой Оцилов ва Шоира Олимова/Хоцуи Кирмони..- Хуцанд:Хуросон, 2017.- 880 с.

7. Партав, Абулцосим. Вожаёб. ц.1.-Теурон: Асотир,1377.-730с.

8. Фаруанги забони тоцики(Аз асри Х то ибтидои асри ХХ). Иборат аз ду цилд.-М: Советская энциклопедия, 1969.- Ц.2. -948 с.

9. Цомй, Абдураумон. Осор.Ц.7.-Душанбе: Адиб. 1989.-542с.

Reference Literature:

1. Anvari, Hasan. Big Interpretation Dictionary. Tehran: Word. 1381 hijra. - 1532 pp. - V.2

2. Ashurova M. M. Structural and Containable Peculiarities of "Humoy and Humoyun" by Khodju Kirmoni // Scientific Notes. Series of Humanitarian and Social Sciences. 2016, N3 (48) - pp. 135-138

3. Burhon, Muhammadhusayn ibni Halafi Tabrezi. Resolute Burhon. Under the editorship of Mukhammad Muan. Mukhammad Muin. In five volumes. V.1. - Tehran: The Great Emir. 1357 hijra. - 550 pp.

4. Kirmoni, Khodju. Humoy and Humoyun. Under the editorship of Kamol Aini. Khodju Kirmoni. - Tehran: Publishing-house of the Iranian Cultural Foundation. - 1347 hijra. - 255 pp.

5. Kirmani, Khodju. Khamsa. Under the editorship of Said Niyozi Kirmoni // Khodju Kirmoni. -Kirmon: World Pattern, 1370 hijra - 802 pp.

6. Kirmoni, Khodju. Hamsa. Preparation of the text and commentaries: Bahrom Rahmetob, Okilboy Okilov, Shoira Olimova. - Khujand: Khuroson, 2017. - 880 pp.

7. Partav Abulkosim Vojayob. V.1. - Tehran: Asotir (legends, myths, fables) - 1377 hijra - 730 pp.

8. Tajik Language Dictionary (since the X-th - up to the Beginning of the XX-th Centuries). In two volumes. - Moscow: Soviet Encyclopedia. 1969. V.2. - 948 pp.

9. Djami, Abdurakhmon. Compositions V.7. - Dushanbe: Man-of-Letters. 1989. - 542 pp

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.