Научная статья на тему 'Some notes on the source of the poem referred as “Humoy and Humoyun”by Hoju Kirmani'

Some notes on the source of the poem referred as “Humoy and Humoyun”by Hoju Kirmani Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
93
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАЪРИХИ АДАБИЁТИ ФОРСӣ-ТОҷИКӣ (ОХИРИ АСРҳОИ XIII НИМАИ АВВАЛИ АСРИ XIV) / ДОСТОНИ «ҲУМОЙ ВА ҲУМОЮН» -И ХОҷУИ КИРМОНИ / ДОСТОНҳОИ ҳАМОСӣ / ДОСТОН-ҳОИ ГИНОӣ(ИШқӣ) / ВАЗНИ МУТАқОРИБ / «ШОҳНОМА»-И ФИРДАВСӣ / «ИСКАНДАРНОМА»-И НИЗОМӣ / ИСТОРИЯ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ (КОНЕЦ ХШ ПЕРВАЯ ПОЛОВИНА ХШ ВЕКА) / ПОЭМА «ХУМОЙ И ХУМОЮН» ХОДЖУ КИРМАНИ / ЭПИЧЕСКИЕ ПОЭМЫ / ЛИРИЧЕСКИЕ (ЛЮБОВНЫЕ) ПОЭМЫ / РАЗМЕР МУТАКОРИБ / «ШАХ-НАМЕ» ФИРДОУСИ / «ИСКАНДАР-НАМЕ» НИЗАМИ / HISTORY OF PERSIAN-TAJIK LITERATURE (REFERRING TO THE END OF THE XIII-TH THE FIRST HALF OF THE XIV-TH CENTURIES) / THE POEM ENTITLED “HUMOY AND HUMOYUN” BY KHOJU KIRMANI / EPIC POEMS / LYRIC (LOVE) POEMS / SIZE OF MUTAKORIB / “SHAH-NAME” BY FIRDAWSI / “ISKANDAR-NAME» BY NIZOMI

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ашӯрова Маърифат Муҳаммадҷоновна

Дар мақола доир ба сарчашмаи «Ҳумой ва Ҳумоюн» нахустин ва машҳуртарин достони “Хамса ”-и Хоҷуи Кирмонӣ (охири асри ХШ нимаи аввали асри ХШ) изҳори назар шудааст. Қайд гардидааст, ки ҳарчанд номҳои Ҳумой ва Ҳумоюн дар “Шоҳнома ”-и Фирдавсӣ ва “Ҳафт пайкар”-и Низомӣ якчанд маротиба вомехӯранд, дар таърихи адабиёти форсу тоҷик пеш аз Хоҷу ҳеҷ кас достони ҷудогонае дар ин бора иншо накардааст.Тазаккур ёфтааст, ки Хоҷу барои достони худ вазни мутақориби мусамммани маҳфуз /мақсурро(V / V -/ V / V-(V~') интихоб намуда, ки пеш аз ӯ дар ин вазн танҳо достонҳои ҳамосӣ ("Шоҳнома” Фирдавсӣ ва “Искандар-нома”-и Низомӣ) эҷод мешуданд ва бо ин кор ба анъанаи эҷоди достонҳои ишқӣ дар вазни мутақориб асос гузоштааст. Бар асоси таҳқиқоти олимони тоҷик ва хориҷӣ, бо боварӣ исбот шудааст, ки сарчашмаи достони Хоҷу яке аз афсонаҳои қадимаи эронӣ будааст.Андешаи муҳаққиқи озарӣ З.Аллаҳвердиева, ки ба дунболи И.С.Стеблева тасдиқ намудааст, ки Хоҷу сужети асари хешро аз достони қадимаи халқии туркӣ вом гирифтааст, асоснок рад карда мешавад.Изложены соображения об источнике первой и наиболее известной поэмы из пятерицы Ходжу Кирмани (конец ХШпер.половина ХШ в.) «Хумой и Хумоюн». Отмечается, что до Ходжу в истории персидско-таджикской литературы никто не сочинил отдельной поэмы на эту тему, хотя персонажи Хумой и Хумоюн несколько раз встречаются в «Шах-наме» Фирдоуси и в поэме «Семь красавиц» Низами. Подчеркивается, что Ходжу, выбрав для своей поэмы метрику мутакариб мусамман махфуз / максур (V--/V--/V--/V-(V~, на которой до него составлялись только эпические поэмы («Шах-наме» Фирдоуси и «Искандар-наме» Низами), заложил основу для традиции составления любовных поэм метром мутакориб. На основе исследований таджикских и зарубежных ученых убедительно доказывается, что основой поэмы Ходжу послужила одна из древнеиранских сказок. Аргументированно отвергается мнение азербейджанского ученого З.А. Аллахвердиевой, утверждавшей вслед за И. С. Стеблевой, что Ходжу заимствовал сюжет поэмы из древнетюркского дастана.The article dwells on the consideration concerned with the source of the first and most famous poem from the five fables of Khoju Kirmani (referring to the end of the XIII-th the first half of the XIV-th century) known as “Humoy and Humoyun”. It is underscored that before Khoju in the history of Persian-Tajik literature no one wrote a separate poem on the relevant subject, although the characters Humoy and Humoyun are found several times in “Shoh-Name” by Firdawsi and in the poem entitled “Seven Beauties” by Nizomi. The author of the article lays an emphasis upon the idea that Khoju having chosen the metric mutakarib musamman mahfuz / maksur (V / V / V / V(V') for his poem in which only epic poems were composed before him (“Shah-Name” by Firdawsi and “Iskandar-Name” by Nizomi) laid a foundation for the tradition of composing love poems with the mutakorib meter. Designing on the premise of the studies by both Tajik and foreign scholars it is convincingly proved that the basis of Khoju's poem was one of the ancient Iranian tales refuting I.S. Stebleva's and Z.A. Allahverdiyeva's statement that Khoju borrowed the plot of the poem from the ancient Turkic dastan.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Some notes on the source of the poem referred as “Humoy and Humoyun”by Hoju Kirmani»

УДК 82 ББК 83.3(0)9

ЧАНД МУЛОХ,ИЗА ОИД БА Ашурова Маърифат Му^аммадцоновна,

САРЧАШМАИДОСТОНИ унвонцуи кафедраи адабиёти классикии тоцики

"%УМОЙ ВА %УМОЮН"-И МДТ "ДДХ ба номи акад. Б. Гафуров"

ХОЧУИКИРМОНИ (Тоцикистон, Хуцанд)

НЕКОТОРЫЕ ЗАМЕТКИ ОБ Ашурова Маърифат Мухаммаджоновна,

ИСТОЧНИКЕ ПОЭМЫ соискатель кафедры таджикской классической

«ХУМОЙ И ХУМОЮН» ХОДЖУ литературы ГОУ "ХГУ имени акад.

КИРМАНИ Б.Гафурова" (Таджикистан, Худжанд)

SOME NOTES ON THE SOURCE Ashurova Marifat Muhammadjonova, applicant of

OF THE POEM REFERRED AS the department of Tajik classic literature under the

"HUMOY AND HUMOYUN" BY SEI "KSU named after academician B. Gafurov"

HOJU KIRMANI (Tajikistan, Khujand), E-mail: ashurova@mail.tj

Калидвожа^о: таърихи адабиёти форсй-тоцикй (охири асруои XIII - нимаи аввали асри XIV), достони «Хумой ва Хумоюн» -и Хоцуи Кирмони, достонуои уамосй, достонуои гиной(ишцй), вазни мутацориб, «Шоунома»-и Фирдавсй, «Искандарнома»-и Низомй

Дар мацола доир ба сарчашмаи «Хумой ва Хумоюн» - нахустин ва машууртарин достони "Хамса "-и Хоцуи Кирмонй (охири асри ХШ - нимаи аввали асри Х.IV) изгори назар шудааст. Цайд гардидааст, ки уарчанд номуои Хумой ва Хумоюн дар "Шоунома "-и Фирдавсй ва "Хафт пайкар"-и Низомй якчанд маротиба вомехуранд, дар таърихи адабиёти форсу тоцик пеш аз Хоцу уец кас достони цудогонае дар ин бора иншо накардааст. Тазаккур ёфтааст, ки Хоцу барои достони худ вазни мутацориби мусамммани мауфуз /мацсурро (V - - / V - -/ V - - / V-- (V~') интихоб намуда, ки пеш аз у дар ин вазн тануо достонуои уамосй ("Шоунома" Фирдавсй ва "Искандар-нома"-и Низомй) эцод мешуданд ва бо ин кор ба анъанаи эцоди достонуои ишцй дар вазни мутацориб асос гузоштааст. Бар асоси тауцицоти олимони тоцик ва хорицй, бо боварй исбот шудааст, ки сарчашмаи достони Хоцу яке аз афсонауои цадимаи эронй будааст.Андешаи мууаццици озарй З.Аллаувердиева, ки ба дунболи И.С.Стеблева тасдиц намудааст, ки Хоцу сужети асари хешро аз достони цадимаи халции туркй вом гирифтааст, асоснок рад карда мешавад..

Ключевые слова: история персидско-таджикской литературы (конец ХШ - первая половина Х^ века), поэма «Хумой и Хумоюн» Ходжу Кирмани, эпические поэмы, лирические (любовные) поэмы, размер мутакориб, «Шах-наме» Фирдоуси, «Искандар-наме» Низами

Изложены соображения об источнике первой и наиболее известной поэмы из пяте-рицы Ходжу Кирмани (конец ХШ- пер.половина Х^ в.) «Хумой и Хумоюн». Отмечается, что до Ходжу в истории персидско-таджикской литературы никто не сочинил отдельной поэмы на эту тему, хотя персонажи Хумой и Хумоюн несколько раз

встречаются в «Шах-наме» Фирдоуси и в поэме «Семь красавиц» Низами. Подчеркивается, что Ходжу, выбрав для своей поэмы метрику мутакариб мусамман махфуз / максур (V--/V--/V--/V-(V~, на которой до него составлялись только эпические поэмы («Шах-наме» Фирдоуси и «Искандар-наме» Низами), заложил основу для традиции составления любовных поэм метром мутакориб. На основе исследований таджикских и зарубежных ученых убедительно доказывается, что основой поэмы Ходжу послужила одна из древнеиранских сказок. Аргументированно отвергается мнение азербейджан-ского ученого З.А. Аллахвердиевой, утверждавшей вслед за И. С. Стеблевой, что Ходжу заимствовал сюжет поэмы из древнетюркского дастана.

Keywords: history of Persian-Tajik literature (referring to the end of the Xlll-th - the first half of the XIV-th centuries), the poem entitled "Humoy and Humoyun " by Khoju Kirmani, epic poems, lyric (love) poems, size of mutakorib, "Shah-Name" by Firdawsi, "Is-kandar-Name» by Nizomi

The article dwells on the consideration concerned with the source of the first and most famous poem from the five fables of Khoju Kirmani (referring to the end of the Xlll-th - the first half of the XIV-th century) known as "Humoy and Humoyun". It is underscored that before Khoju in the history of Persian-Tajik literature no one wrote a separate poem on the relevant subject, although the characters Humoy and Humoyun are found several times in "Shoh-Name" by Firdawsi and in the poem entitled "Seven Beauties" by Nizomi. The author of the article lays an emphasis upon the idea that Khoju having chosen the metric mutakarib musamman mahfuz / maksur (V - / V - / V - / V- ( Vfor his poem in which only epic poems were composed before him ("Shah-Name" by Firdawsi and "Iskandar-Name" by Nizomi) laid a foundation for the tradition of composing love poems with the mutakorib meter. Designing on the premise of the studies by both Tajik and foreign scholars it is convincingly proved that the basis of Khojus poem was one of the ancient Iranian tales refuting I.S. Stebleva^s and Z.A. Allahverdiyeva^s statement that Khoju borrowed the plot of the poem from the ancient Turkic dastan.

Достони "Думой ва Думоюн" яке аз аввалин ва маъруфтарин маснавидои панч-гонаи Хочуи Кирмонист.Ин маснавй достони ошиконаест, ки дар таърихи адабиёти форсу точик то Хочуи Кирмонй дар шакли достони алодида аз чониби нафаре аз суханварони мо суруда нашуда буд.

Ин маснавй, ки шоир онро дар 30-солагй (719д./1319м.) огоз карда буд, ба гуфтаи вай дар 732д.(1332м.) яъне, пас аз 13 сол дар Багдод ба анчом расидааст: Ки акнун зи даври сипеуре, ки гашт Се даусола аз умри ман даргузашт...

(6, 358)

Ман ин номвар нома аз баури ном Чу кардам ба фоли уумоюн тамом. Кунам базл бар уар ки дорад уавас, Ки торихи ин нома «базл» асту бас

(6, 233)

"Думой ва Думоюн" аз навъи осори базмиву ошикона аст ва мавзуи аслии он ишки Думой -писари подшоди Шом ва Думоюн -духтари Хокони Чин ва шарди мочародоест, ки дар роди ишк ба сари он пеш меояд.Теъдоди абёти он зиёда аз 4435

байт бyда, он ба вазни «Шоднома»- и А6улкосим Фирдавсй ва «Искандарнома»-и Низомии Ганчавй мyтакориби мyсаммани мадзyф ё максyр бо афойили V - - / V - - / V - - / V- (V- ) фаyлyн/фаyлyн/фаyлyн/фаyл(фаал)сyрyда шyдааст. Бояд гуФт, ки дам «Шоднома» ва дам «Искандарнома» аз шумули осори манзуми дамосиянд, аммо "Думой ва Думоюн"-и Хочу достони ишкй аст. Яъне Хочуи Кирмонй бо сурудани "Думой ва Думоюн" вазни дамосаро ба достони ишкй тадбик намуда, ба ин васила хост, ки як навъ навоварие дар шаклсозии достон ба миён орад. Маълум аст, ки вазни мутакориб дар назми форсу точик бештар дар достондои дамосй истифода мегардад. Тандо Саъдй ин вазнро дар "Бустон", ки навъе аз осори дикамист, ба кор гирифта буд. Хочу низ бо корбурди ин вазн дар достони ишкй имконоти истифодаи вазни мутакориби мусаммани мадзуф (максур)-ро дар баёни мазомини ишкиву ошикона ба намоиш гузошт. Дар бораи сарчашмадои достон то он чое, ки бароямон маълум аст, ба чуз кайду ишорадои парокандаи F.Алиев, Я.Рипка, Н.Сайфиев ва З.Алладвердиева тадкикоти алодидае сурат нагирифта, маъхазу манбаи он то дануз пурра таъин нагардидааст.Бештари мудаккикон бар онанд, ки маъхази "Думой ва Думоюн" яке аз афсонадои кадимаи Эронзамин аст. F.Алиев дар такя бар матни асар таъкид мена-мояд, ки муаллиф худ ба маншаи пешазисломии достон ишора менамояд, ки сюжети он дар замони Хочу дар теъдоде аз нусхадои халкй вучуд доштааст(1, 231).

Адабиётшиноси точик, профессор Начмй Сайфиев низ назаре дамгун бо F.Алиев дорад. Н.Сайфиев, ки дар мавриди достондои романтикии садаи Х1У адабиёти форсу точик тадкикоти вижае анчом додааст, бар он назар аст, ки "Думой ва Думоюн" чун бештари достондои ошикона бар асоси яке аз афсонадои бостонии Эронзамин иншо гардидааст(10, 5). Ховаршиноси мумтози чех Я.Рипка дар бораи достондои "Думой ва Думоюн" ва "Гул ва Навруз"-и Хочу издори назар намуда, таъкид меварзад, ки асл ва моддаи дар ду достон аз афсонадои эронй баргирифта шудааст(9 , 366). Я.Рипка дар идомаи суханаш менигорад, ки илдомбахши бунёди достони "Думой ва Думоюн" Абулфатд Мачдуддин Мадмуд- козиюлкузоти даврони Абусаиди Элхонй буда, мадз y Хочуро ба нигориши он барангехтааст( 9, 366). Аммо мазмуни болоиро мутарчимони русии ин китоб нодуруст фадмида, иштибодан дар тарчума чунин овардаанд, ки гуё Хочу "мазмуни(фабула)-и "Думой ва Думоюн"-ро аз Абулфатд Мачддидин Мадмуд - козии замони салтанати Абусаиди Элхонй (1316— 1335) вом гирифтааст"(8, 251). Ин тарчумаи баргалат метавонад боиси сар задани бадсу баррасидо ва дидгоддои беасоси дигар дар мавриди таъин намудани сарчашмаи "Думой ва Думоюн" гардад. Зеро дар ин тарчума датто дакикан ба сарчашмаи кори Хочу дар сурудани ин достон ишорат шудааст, ки метавонад мудаккиконро ба сардаргумй равона созад. Дол он ки Хочу худ дакикан дар фасли "Дар омадани Садри муаззам ва ишорат фармудан ба назми китоб ва байте чанд дар мадди y" саредан гуфтааст, ки Абулфатд Мачдуддин Мадмуд таблигкунандаву барангезандаи Хочу дар сурудани достони "Думой ва Думоюн" будааст.Тибки мазмуни ин фасл маълум мегардад, ки Абулфатд Мачдуддин Мадмуд шабе ба хилватсарои Хочу даромада, вайро ба сурудани ашъор талкин менамояд: Чу зулфи шаби тира шуд мушкбез, Даромад зи дар пайки давлат, ки хез, Ки соуибцирони ацам бар дар аст, Гаронмоя садре, ки динпарвар аст. Абулфату, цауфи башар, Мацдидин, Сари сарфарозони руи замин.

Amo6axwu dapedunu Konnaeon ^ayonyy MayMydu Macbydfion... (6, 355) Xo^y gap ugoMau cyxaH gap SaeHH $a3raaTX,OH ASy^aix Ma^gygguH MaxMyg ch^oth 3uegepo a3 KaSu.™ "maMtH aHBoHH mox", "o$тoSэxтнmoм", "yTopHg3aMHp", "cunexpHHTHKoM", "^axoHH KapaM", "cunexpu xyHap"( 6, 356) Sapnugaacr, kh ryBoxu Sy3ypruBy ^a^o^H MaMgyxu y Ba upogara SeaHgo3au cyxaHBap Sa maxcuara ycT. ASy^aTx Ma^gygguH MaxMyg BaKTe kh Sa Koproxu э^ogнн moup gapoMag, ypo Max3yHy Ma^y^ gapMeeSag Ba So cyxaHoHH pyxHaBo3 Ba KapaMy ^ygu xem a3 moup gapxocTH metp MeKyHag:

^ayonyyu 6o manbame dunKywou, ffapoMad uy waMbe 6a xuneamcapou. CaHo гyfimaм ypoey ny3uw HaMyd, Ea uompHaeo3u 3a6oH 6apKywyd, Ku: "- Эu Meypu 6yp^u cyxannapeapu, Xaducu mypo MywmapuMywmapu... Hapo co3u ma6bu my 6ap co3 Hecm, rap a3 6enaeou Haeoco3 Hecm, ffapu гaнцu Mabnu KyHyH 603 KyH, Ea HOMaMHKe HOMa oeo3 KyH... Ea meeu 3a6oH ^an6u гapдyн 6udap, Ea webpu paeoH o6u wabpo 6u6ap. ffap uh daep, aгap K^adpu awbop Hecm, H^ap, mo naгyu xapudop Hecm... Euzyfim uHy dacmu KapaM 6apKywyd, Ea mawpufiu xocaM Haeo3uw HaMyd. (6, 356- 357) A3 nopnau So^oh Mat^yM MemaBag, kh ASy^aTx Ma^gygguH MaxMyg xoMHBy nymTuSoHH Mogguu Xo^y hh3 Syga, Banpo Sapou ry^TaHH KaaoMH MaH3yMy MaB3yH xaMema Ta^KHH HaMyga, cu^aBy HHtoMe TaKguM MeHaMygaacT. CyxaHBap gap HBa3H hh Me^pySoHHBy HaBo3um Sa y xugMaT HaMygaHpo Ba3H$au xyg MegoHag: Mapo 6ap caMoK a3 caMaK 6ap Kawud 3u nacmu 6a ae^ fianaK 6apmwud. KyHyH гap нaгupaд ay,an doMaHaM, HaMupad uapoau dunu paewaHaM. Eap oHaM, ku xudMam 6a ^u oeapaM, Capu uapxpo 3epu no oeapaM. (6, 357-358) Mya^^H^u "XyMon Ba X,yMoroH" Xo^yu Khpmohh gap Sopau Matxa3H acapam gap $ac.ra,oH MapSyT Sa caSaSu Ha3MH khtoS Ba xaTMH oh omKopo w3e HaMeryag, aMMo Sa Kucca Ba a^coHa SygaHH acap umopaxou Ma^ex, gopag. A3 ^yM^a, gap $ac.m "flap xoTHMau khtoS" Meryag:

Hy a3 6aypu webp oMadaM 6ap KaHop, EapoeapdaM uh гaeyapu woyeop. ffap y гap 6yead HyKmae Honucand, A3 y dudau nyкmaгupon 6u6and. Ea aficona yMpe 6a cap 6ypdaaM, ffapeeo,Ku aficona oeapdaaM. rap a3 6enaeou naeoe 3adaM, Ea 6aypu cyxan dacmy noe 3adaM.

82

Зи оуанг мафкан суруди маро,

Нигау дор дар парда руди маро.

Дар ин мастиям дур дор аз хумор,

Макун ганцам олудаи заури мор (б, 5б8-5б9).

Дар байти сеюми порчаи болой иборадои "бо афсона умре ба сар бурдан" ва "афсона овардан" метавонанд ишорае ба асли ин достон - афсона бошанд, зеро дар абёти мокаблй суханвар бо таъбири зебои шоирона аз "бадри шеър" "гавдари шодвор"(яъне,"Думой ва Думоюн")-ро бароварданаш хабар медидад ва таманно мекунад, ки чашми хурдагирон аз нукоти номакбули он баста бод.Шояд яке аз ин "нукоти нописанд", ки мучиби эътирози нуктагирон гардад, бунёди афсона доштани достон бошад ва ондо шоирро мадз ба афсонапардозиву афсонасарой айбдор намоянд.Ва аз ин ру Хочу мегуяд, ки:

Ба афсона умре ба сар бурдаам, Дарего,ки афсона овардаам б, 5б8-5б9).

Дар идомаи матлаб Хочуи ^рмонй аз хонандаи хеш бо фурутании хос ходиш мекунад, ки ин достонро бо дама дусну кубдаш бипазирад ва задмати нигорандаашро арч гузорад.

Байти болой гумону тахминдои моро дар бораи асли афсонавй доштани достон таквият медидад.

Аммо мудаккики озарй З.А.Алладвердиева муддай бар он аст, ки достондои "Думой ва Думоюн" ва "Гул ва Навруз"-и Хочуи ^рмонй бар асоси мазмуни достондои кадимаи халкии туркй таълиф ёфтаанд. З.А.Алладвердиева дар такя ба андешаи И.С.Стеблева Думойро образи таърихиву асотирй дониста, уро пуштибону мададгори туркдо ва илодаи ондо мадсуб намудааст( 2, 7).

Ба мо маълум нест, ки З. А. Алладвердиева бар мабнои кадом сарчашмаи таърихиву адабй маъхази "Думой ва Думоюн"-и Хочуро достондои бостонии аквоми турк гуфтааст, зеро дар ин иддиои y ба ягон маъхази илмй, ки ишороти мустаким ва ё гайримустаким ба фикри y карда бошад, нашудааст.Пушида нест, ки ироаи дама гуна даъво, аз чумла иддиои илмй, бояд пуштвонае дошта, мудаллал ва мубардан бошад.Гузашта аз ин дар достони "Думой ва Думоюн"-и Хочу яке аз кадрамонони асосии асар - Думой шодзодаи Шом аст ва бо туркон ва ё чугрофиёи зисти ондо сари муе алока надорад.Сужети достон дам сарчашмаи туркй доштани асарро тасдик намекунад. Ба як назар метавон мушодида кард, ки ин андешаи ботили мудаккики озарй аз таассуби кавмй об мехурад, ки дамин нукта бебунёд ва мутлако беадамият будани натичагиридои уро дар мавриди маншаи туркй доштани "Думой ва Думоюн"-и Хочуро нишон медидад.

Дар боби маншаи "Думой ва Думоюн" боз дам як нуктаи гуфтанй он аст, ки дар баъзе аз осори пеш аз Хочуи ^рмонй, аз чумла, «Шоднома»-и Абулкосим Фирдавсй ва «Дафт пайкар»-и Низомии Ганчавй низ шахсиятдое ба номи Думой дида мешаванд.Ин нукта низ асли масъаларо дар мавриди решаи туркй доштани достони "Думой ва Думоюн", ки З.Алладвердиева ба он ишорат менамояд, рад менамояд.Зеро исми Думой ва образи y дар адабу фарданги эронй аз даврони кадими таърихй дузур доштааст. Шахсиятдое, ки бо номи Думой дар достондои пеш аз Хочу, хоса осори Фирдавсиву Низомй, зикр мешаванд, бад-ин тартибанд:

1. Думой-номи шодзодаи эронй, духтари Гуштосп, ки исми он дар достони "Подшодии Гуштосп"-и "Шоднома"-и Абулкосим Фирдавсй омадааст.Тибки ривоя-ти "Шоднома" вакте ки бародари Гуштосп -Зарир аз дасти Бедирафш кушта

мешавад, Гуштоспшод даъват менамояд, ки дар нафаре аз диловарону чанговаронаш барои гирифтани кини Зарир пой пеш менидад, духтараш Думойро ба занй ходад дод: Ки уар к-аз миёна нщад пеш пой, Мар уро диуам духтарамро Хумой (11,130)

2. Думой - дар "Шоднома" номи яке аз ходарони Исфандиёр аст, ки дар достони "Дафт хони Исфандиёр" аз у тавсиф шудааст.Тибки ин достон Арчоспи туронй вайро асир карда, дар калъаи Руйиндиж нигад дошта буд ва Исфандиёр уро аз банд радой бахшид:

Чу овоз бишнид фаррух Хумой Бидонисту омад дилаш боз цой. ( 11, 254)

3. Думой- номи духтари Бадман писари Исфандиёр аст, ки таърифи у дар достони "Подшодии Бадмани Исфандиёр" ва "Подшодии Думой"-и "Шоднома" омадааст. Мувофики накли Фирдавсй Думой Думой аз руи шариати зардуштй зани падари худ шуда, Дороб аз у таваллуд ёфтааст.Думой сй сол подшоди Эрон буда, пас писари худ Доробро валиадди хеш намуд.Номи дигараш Чедрзод аст, ки шадре бо номи Чедрзодгон бино карда буд:

Яке духтараш буд номаш Хумой, Хунарманду бо донишу покрой. ^аме хондандй варо Чеурзод, Зи гетй ба дидори у буд шод (11,468).

4. Думой - дар достони "Подшодии Бадроми Гур"-и "Шоднома" муъбаде аз муъбадони Бадроми Гури Сосонист:

Яке муъбаде буд номаш Хумой, Хирадманду бодонишу покрой (12, 549).

5. Думой - дар достони "Дафт пайкар"-и Низомии Ганчавй духтари кайсари Рум аст, ки Бадроми Гур бори аввал тасвири уро дар касри Хаварнак дида буд:

Духтари цайсари Хумоюнрой, Хам уумоюну уам ба ном - Хумой (4, 87). Чунон ки аён аст, ки исми Думой дар фарданги номгузории гузашта дам ба мард ва дам ба зан тааллук доштааст.Бояд арз намуд, ки исми Думоюн низ барои дар ду чинс ба кор мерафтааст. Аммо деч яке аз шахсиятдои дар боло номбаршуда кадра-мони манзумаи «Думой ва Думоюн» нестанд, зеро бештари индо ашхоси таърихй ё ниматаърихианд, дар доле ки Думой - кадрамони асосии достони Хочу, чунонки тавсиф мешавад, шахсияти афсонавй аст.

Хулосаи калом аз ин бадс он аст, ки бо таваччуд ба он иттилооте, ки дар хусуси маншаи ин достон дорем ба эдтимоли бисёр зиёд метавон гуфт, ки асл ва моддаи нахустини ин достон афсона ва ё ривояти шифодй будааст.

Пайнавишт:

1. Алиев, Г.Ю.Темы и сюжеты Низами в литературах народов Востока/Г.Ю.Алиев.- М.: Наука, 1985.- 338 с.

2. Аллахвердиева, Захра Аббас кызы. Вопросы тематики и структуры в "Хамсе" Хаджу Кирмани/З.А.Аллахвердиева //Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук.- 2016.-№ 3-4.- С.39-44.

3. Ашурова,М.М.Вижагиуои сохторй ва мундарицавии достони "Хумой ва Хумоюн"-и Хоцуи Кирмонй/М.М.Ашурова//Номаи донишгоу.Силсилаи илмуои гуманитарй ва цомеашиносй.-2016.- № 3(48).- С.135-138.

4. Ганцавй, Низоми. Куллиёт : иборат аз 5 цилд. Хафт пайкар/ Ба чоп тайёркунанда, муаллифи сарсухан ва мураттиби лугату тавзеуот Аълохон Афсаузод/Н.Ганцави. -Душанбе: Ирфон, 1983.- 416 с. - 3 ц.

5. Кирмони, Хоцу. Хумой ва Хумоюн: бо тасуеуи Камол Айни/Х.Кирмони. -Теурон: Интишороти бунёди фаруанги Эрон, 1347. -255с.

6. Кирмони, Хоцу. Хамса. Тауия ва тавзеуи Бауром Рауматов, Оцилбой Оцилов ва Шоира Олимова/Х.Кирмони. - Хуцанд:Хуросон, 2017.-880 с.

7. Мируошими, Сайидмуртазо. Сояи офтоб (ишорае ба Хумой ва Хумоюн) /С. Мируошими// Мацаллаи донишгоуи адабиёт ва улуми инсони. -Теурон, 1386.- С.76-107.

8. Рипка, Я.История персидской и таджикской литературы. Перевод с чешского Н. А. Кондрашова и П. А. Клейнер/Я.Рипка.-Москва: Прогресс, 1970.- 445 с.

9. Рипко, Я.Таърихи адабиёти Эрон (аз даврони бостон то К,оцория).Тарцумаи Исо Шауоби/Я.Рипко.- Теурон: Илми ва фаруанги, 1381.- 494 с.

10. Сайфиев,Н.Достонсароии форсу тоцик дар асри Х1У/Н. Сайфиев.-Душанбе, 1989.-126 с.-2ц.

11. Фирдавси, Абулцосим. Шоунома: иборат аз 9 цилд. Тауияи Камол Айни. Зоуир Аурори. Бауром Сирус/А.Фирдавси.- Душанбе: Адиб, 1989. - 552 с. - 6 ц.

12. Фирдавси, Абулцосим. Шоунома: иборат аз 9 цилд. Тауияи Камол Айни. Зоуир Аурори. Бауром Сирус/А.Фирдавси.- Душанбе: Адиб, 1989. - 656 с.- 7 ц.

Reference Literature:

1. Aliev, G.Yu. Topics and Plots of Nizami in the Literature of the Peoples of the Orient / G.Yu. Aliev. - Moscow: Science, 1985. - 338pp.

2. Allakhverdiyeva, Zahra Abbas kyzy. Issues Concerned with the Subject and Structure in "Khamsa" by Khoju Kirmani / Z.A. Allahverdiyeva // Actual Problems of Humanities and Natural Sciences. - 2016. -No. 3-4. - pp. 39-44.

3. Ashurova, M.M. Structural and Contextual Peculiarities of the Story Entitled "Humoy and Humoyun" by Khoju Kirmani / M.M. Ashurova // Scientific Notes. Series of Humanities and Social Sciences. - 2016. - № 3 (48). - pp. 135-138.

4. Ganjavi, Nizomi. Collection of Compositions: in 5 volumes. Haft Paikar / Preparation, author of the introduction and compiler of the dictionary and commentary: Alokhon Afsahzod / N. Ganjavi. - Dushanbe: Cognition, 1983. - 416 pp. - V. 3.

5. Kirmoni, Khoju. Humoy and Humoyun/ Under the editorship of Kamol Aini/Kh. Kirmoni. -Tehran: Iranian Culture, 1347. - 255 pp.

6. Kirmoni, Khoju. Khamsa. Edited and commented by Bahrom Rahmatov, Oqilboy Oqilov and Shoira Olimova / Kh. Kirmoni. - Khujand: Khuroson, 2017.- 880 pp.

7. Mirhoshimi, Saidmurtazo. The Shadow of the Sun (reference to Humoy and Humayun) /S. Mirhoshimi//Journal of the University of Literature and Humanities. - Tehran, 1386. - pp. 76-107.

8. Ripka, I. The History of Persian-Tajik Literature. Translation from Czech by N.A. Kondrasho-va and P.A. Kleiner /ya.Ripka. - Moscow: Progress, 1970. - 445pp.

9. Ripko, Ya. The History of Iranian literature (from the ancient times to Kajaria). Translated by Isa Shahabi / Ya. Ripko. - Tehran: Scientific and Cultural publishing-center, 1381. - 494 pp

10. Saifiev, N. Persian and Tajik Epics in the XI-th Century /N. Saifiev. - Dushanbe, 1989. - 126 pp. - Part 2.

11.Firdawsi, Abul Kasim. Shoh-Name: in 9 volumes. Prepared by Kamol Aini. Zohir Ahrori. Bahrom Sirus /A. Firdawsi. - Dushanbe: Man-of-Letters, 1989. - 552pp - V. 6.

12.Firdawsi, Abul Kasim. Shoh-Name: in 9 volumes. Prepared by Kamol Aini. Zohir Ahrori. Bahrom Sirus /A. Firdawsi. - Dushanbe: Man-of-Letters, 1989. - 656pp. - V. 7.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.