Научная статья на тему 'МУАММОҲОИ АСОСИИ ЭКОЛОГӢ ДАР МУАССИСАҲОИ ТАҲСИЛОТИ ОЛИ ВА МИЁНАИ КАСБИ'

МУАММОҲОИ АСОСИИ ЭКОЛОГӢ ДАР МУАССИСАҲОИ ТАҲСИЛОТИ ОЛИ ВА МИЁНАИ КАСБИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
105
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЭКОЛОГИЗАСИЯКУНОНИИ МАОРИФ / САВОДНОКӢ / МУУИТИ ЗИСТ / МАЪРИФАТИ ЭКОЛОГИИ АУОЛӢ / ШУУРИ ЭКОЛОГӢ / ТАРБИЯИ ЭКОЛОГӢ / САЛОУИЯТНОКИИ КАСБЙ / МОДЕЛ / ИЛМ ВА ТЕХНИКА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Исматдинов Алишер Муҳамадович

Мақола ба баррасии муаммоуои асосии экологӣ дар муассисауои таусилоти олӣ ва миёнаи касбӣ нигаронида шудааст. Қайд карда мешавад, ки дар давраи муосир яке аз самтуои фаъолияти бисёр мууим, афзалиятнок ва доманадор соуаи маориф арзёбӣ мегардад. Аз самт ва самаранокии он имрӯз дурнамои инкишофи инсоният вобастагӣ дорад. Баланд бардоштани нақши маориф ва дигаргун кардани он ба омилуои барандаи раванди иҷтимоию иқтисодӣ таъсир мерасонад. Муаллиф ба ин ақида аст, ки бояд алоқаи муассисауои таусилоти миёнаи умумӣ бо уаёт тавассути экологизасиякунунии маориф беутар гардад. Зикр мешавад, ки имрӯз, зарурияти омода намоии донишҷӯён ва омӯзгорони оянда ҷиуати тарбияи экологии хонандагон бештар эусос карда мешавад, ки яке аз муаммои мууими назария ва амалияи муассисаи таълимии олӣ ба уисоб меравад. Ду роуи муносибати касбиро дар ташкили таълими экологӣ дар мактабуо пешниуод шавад.Модели якум тайёр кардани мутахассисон-экологуо ва модели дуюми таълими экологӣ ташкил кардани ихтисоси экологияро дар уамаи соуауои илм ва техника дар назар дошта шудааст. Ин модел барои тайёр кардани мутахассисон агроном-эколог, эколог-зоолог, эколог-мелиоратор, архитектор-эколог, химик-эколог ва гайраро дар бар мегирад. Мутахассисоне, ки дар соуаи илм ва техника донишуои мукаммал дошта, бояд вазифауои экологии соуаи фаъолияти худро дар сатуи баланд уал намоянд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE MAIN ENVIRONMENTAL PROBLEMS OF HIGHER EDUCATION IN HIGHER AND SECONDARY VOCATIONAL EDUCATIONAL INSTITUTIONS

The article dwells on the problems beset with environmental education in higher and secondary vocational schools. It is noted that in the modern period one of the most expanded areas is education. From the direction and effectiveness of education depends on the growth of human development, which is involved in improving the role of the social and economic process. The author of this idea suggests that it is necessary to improve the connection between general secondary schools with life through environmental activities. The problems with entrepreneurship belong to environmental education as a matter of education at the level of social problems with an ecological form of consciousness. In addition, environmental education can continuously increase university students in life, as well as literacy and environmental education. It is emphasized that at present the training of student teachers with extensive environmental knowledge who teach future generations is a priority for higher educational institutions...The article dwells on the problems beset with environmental education in higher and secondary vocational schools. It is noted that in the modern period one of the most expanded areas is education. From the direction and effectiveness of education depends on the growth of human development, which is involved in improving the role of the social and economic process. The author of this idea suggests that it is necessary to improve the connection between general secondary schools with life through environmental activities. The problems with entrepreneurship belong to environmental education as a matter of education at the level of social problems with an ecological form of consciousness. In addition, environmental education can continuously increase university students in life, as well as literacy and environmental education. It is emphasized that at present the training of student teachers with extensive environmental knowledge who teach future generations is a priority for higher educational institutions. Two ways of professional training in the organization of environmental education in schools are proposed. The first model is the training of environmental specialists and the second model is the training of teachers with knowledge of the environment in all areas of science and technology associated with the emergence of direct and unknown in the emergence and solution of the environment and the solution of environmental and environmental problems. This model includes the training of specialists: an agronomist-ecologist, an ecologist-zoologist, an ecologist-reclamator, an architect-ecologist, an environmental chemist and others. Specialists in the field of science and technology have comprehensive knowledge and methods, and they must solve environmental problems in the field of activity.

Текст научной работы на тему «МУАММОҲОИ АСОСИИ ЭКОЛОГӢ ДАР МУАССИСАҲОИ ТАҲСИЛОТИ ОЛИ ВА МИЁНАИ КАСБИ»

ТКБ 74.03.5Т

DOI:10.51844-2077-4990-2022-3-160-164

МУАММО^ОИ Исматдинов Алишер Му^амадович, муаллими

АСОСИИЭКОЛОГЙДАР кафедраи экология ва уифзи табиати МДТ

МУАССИСА^ОИ ТАХ,СИЛОЩ «ДДХ ба номи акад.Б. Гафуров (Тоцикистон,

ОЛЙ ВА МИЁНАИКА СБЙ Хуцанд)

ОСНОВНЫЕ ЭКОЛОГИЧЕСКИЕ Исматдинов Алишер Мухамадович,

ПРОБЛЕМЫ В ВЫСШИХ И СРЕДНИХ преподаватель кафедры экологии и охраны

ПРОФЕССИОНАЛЬНЫХ УЧЕБНЫХ природы ГОУ «ХГУ имени акад.Б.Гафурова»

ЗАВЕДЕНИЯХ (Таджикистан, Худжанд)

THE MAIN Ismatdinov Alisher Makhamadovich, senior ENVIRONMENTAL PROBLEMS OF lecturer of the department of ecology and nature HIGHER EDUCATION IN HIGHER AND conservation under the SEI "KhGU named after SECONDARY VOCATIONAL acad. B.Gafurov" (Tajikistan, Khujand), EDUCATIONAL INSTITUTIONS E-mail: Alisher@mail.tj Вожа^ои калиди: экология, экологизасиякунонии маориф, саводнокй, мууити зист, маърифати экологии ауолй, шуури экологй, тарбияи экологй, салоуиятнокии касбй, модел, илм ва техника

Мацола ба баррасии муаммоуои асосии экологй дар муассисауои таусилоти олй ва миёнаи касбй нигаронида шудааст. Цайд карда мешавад, ки дар давраи муосир яке аз самтуои фаъолияти бисёр мууим, афзалиятнок ва доманадор соуаи маориф арзёбй мегардад. Аз самт ва самаранокии он имруз дурнамои инкишофи инсоният вобастагй дорад. Баланд бардоштани нацши маориф ва дигаргун кардани он ба омилуои барандаи раванди ицтимоию ицтисодй таъсир мерасонад. Муаллиф ба ин ацида аст, ки бояд алоцаи муассисауои таусилоти миёнаи умумй бо уаёт тавассути экологизасиякунунии маориф беутар гардад. Зикр мешавад, ки имруз, зарурияти омода намоии донишцуён ва омузгорони оянда циуати тарбияи экологии хонандагон бештар эусос карда мешавад, ки яке аз муаммои мууими назария ва амалияи муассисаи таълимии олй ба уисоб меравад. Ду роуи муносибати касбиро дар ташкили таълими экологй дар мактабуо пешниуод шавад.Модели якум тайёр кардани мутахассисон-экологуо ва модели дуюми таълими экологй ташкил кардани ихтисоси экологияро дар уамаи соуауои илм ва техника дар назар дошта шудааст. Ин модел барои тайёр кардани мутахассисон агроном-эколог, эколог-зоолог, эколог-мелиоратор, архитектор-эколог, химик-эколог ва гайраро дар бар мегирад. Мутахассисоне, ки дар соуаи илм ва техника донишуои мукаммал дошта, бояд вазифауои экологии соуаи фаъолияти худро дар сатуи баланд уал намоянд.

Ключевые слова: экология, экологическая среда, отравление, экологическое образование, экологическое сознание, профессиональная компетенция, модель, наука и технология

Статья посвящена проблемам экологического образования в высших и средних профессиональных учебных заведениях. Отмечается, что в современный период одним из самых приоритетных направлений является сфера образования, от которой зависят рост развития человечества, участвующего в совершенствовании социального и экономического процесса. Автор предлагает, что необходимо, используя экологическую деятельность, представить связь образования с жизни. Подчёркивается, что экологическое образование студентов высших учебных заведений постоянно совершенстуется и в настоящее время идет планомерная подготовка учителей с обширными экологическими знаниями, так как они призваны обучать будущие поколения и готовить их к жизни. Предлагается два способа профессиональной подготовки в организации экологического образования в школах. Модель первая заключается в подготовке специалистов по окружающей среде, вторая модель - это подготовка преподавателей, владеющих знаниями окружающей среды во всех областях науки и технологии, она включает в себя подготовку специалистов: агронома-эколога, эколога-зоолога, эколога-мелиоратора, архитектора-эколога, химика-эколога и других. В заключении делается вывод о том, что специалисты в области науки и техники должны иметь всеобъемлющие знания и владеть методами и умениями в решении экологических задач в области своей деятельности.

Key words: ecology, ecology of education, ecological environment, poisoning, ecological education of the population, ecological consciousness, ecological education, professional competence, model, science and technology

The article dwells on the problems beset with environmental education in higher and secondary vocational schools. It is noted that in the modern period one of the most expanded areas is education. From the direction and effectiveness of education depends on the growth of human development, which is

involved in improving the role of the social and economic process. The author of this idea suggests that it is n ecessary to improve the connection between general secondary schools with life through environmental activities. The problems with entrepreneurship belong to environmental education as a matter of education at the level of social problems with an ecological form of consciousness. In addition, environmental education can continuously increase university students in life, as well as literacy and environmental education. It is emphasized that at present the training of student teachers with extensive environmental knowledge who teach future generations is a priority for higher educational institutions. Two ways of professional training in the organization of environmental education in schools are proposed. The first model is the training of environmental specialists and the second model is the training of teachers with knowledge of the environment in all areas of science and technology associated with the emergence of direct and unknown in the emergence and solution of the environment and the solution of environmental and environmental problems. This model includes the training of specialists: an agronomist-ecologist, an ecologist-zoologist, an ecologist-reclamator, an architect-ecologist, an environmental chemist and others. Specialists in the field of science and technology have comprehensive knowledge and methods, and they must solve environmental problems in the field of activity.

Дар замони муосир яке аз самтхои мухим, серчабха ва афзалиятнок сохаи маориф ба х,исоб рафта, аз самаранокии он дурнамои инкишофи инсоният вобастагй дорад.

Баланд бардоштани накши маориф дар чомеа ба дигаргунихои раванди ичтимоию иктисодй ва рушди он мусоидат мекунад. Чунин муносибат ба маориф бо он алокаманд аст, ки инсон хамчун субъекти чустучукунанда, азхудкунандаи донишхои нав, халкунанда ва кабулкунандаи масоилхои гайристандартй баромад карда, дар мачмуъ, неруи зехнй ва сармояи асосии чамъиятиро ташаккул медихад.

Педагоги машхури рус А. В. Хуторской дар бораи одам чунин кайд кардааст: «Одам-махлуки бошуур аст, ки аклу хирад дорад ва хануз дар замони кадим онро "Homo sapiens" яъне махлуки боакл меномиданд. Дар одам шуур мавчуд аст, у ба дарк кардан, бунёди дониш кодир аст» [13, c.25].

Раванди босуръати чахонишавй такозо менамояд, ки муассисахои таълимй, хусусан макотиби олии касбии кишвар бо хаётй чомеа наздик бошад ва ин иртибот аз тари^и зистмухдтсозии сохаи маориф имконпазир аст.

Муаммои экологй хамчун муаммои сохди маориф, ки хусусияти чах,онй пайдо намудааст, метавонад бо рохи зистмухдтсозии маориф муаммои шаклгирии шахсияти ташаббускор ва навовару эчодкори бо огох,ии зистмех,варро хал намояд.

«Суръати баланди афзоиши саноат, хочагии кишлок (дехот) ва наклиёт солхои охир босуръат холати Заминро дигаргун карда истодааст. Инсон бо дахолату амалиёти худ, баъзан пайвастагихои дар табиат вучуддоштаро вайрон намуда, мухити зистро олудаву захролуд карда, намудхои нодири табиат ва боигарихои онро нобуд мекунад. Дар натича проблемаи хифзи табиат ва окилона истифодабарии он ба миён омадааст [11,c.5].

Экологизатсияи маориф метавонад омилхое бошад, ки амалигардонии масъалахои дувохидаро таъмин намояд, муассисаи тахсилоти олиро бо хаёт пайваста, дарачаи савод ва маърифати экологии ахолиро баланд бардорад ва дар ин заминахо зиддиятхои мавчудбудаи вазъиятхои экологиро бартараф ва хал кунад.

«Бояд гуфт, ки маърифати экологй дар шароити муосир ахамияти мухим дошта, барои рушди талаботи экологй ва ташаккули шуури экологии чомеа кумак мерасонад. Максад аз баланд бардоштани маърифат ва тарбияи экологй ин ташаккули чахонбинй, бехтар намудани вазъи мухити зист, истифодаи окилонаи сарватхои табий ва фарохам овардани шароити мусоид барои хаёти солими ахолии Ч,умхурии Точикистон мебошад» [2,c.270].

Тахлили накшахои таълимии муассисахои тахсилоти олии касбии омодагии донишчуён, аз руи хама ихтисоси мавчудбуда нишон медихад, ки дар раванди тахсил хамагй 1,5 кредит, яъне 36 соат фанни «Экология» мукаррар гардидааст, ки ба андешаи мо барои бартараф кардани муаммои экологй ё саводи экологй нихоят кам мебошад.

Табиист, ки соати ками машгулиятхои таълимй барои азхудкунии дониш басанда намебошад, бинобар ин дар донишчуён низоми тасаввуроти комилан ба парадигмаи илмии муосир мувофик, ки идроки яклухти чахони атрофро бо воситаи хамгироии донишхои табии илмй ва гуманитарй дар бораи одам, чамъият, табиат, техносфера фарогир аст ташаккул намеёбад.

«Махз омузгори бо донишхои экологй саводнок, ки тасвири яклухти чахони атрофро тасаввур карда метавонад, методологияи тадриси низоми дониш дар бораи конуниятхои

мутобик будан, хамкории чамъият ва табиат хдмчун ба низоми яклухти тахдввул сохиб мебошад, шахсияти тамоюли экологидоштаро тарбия карда метавонад. Тачриба ва фикрхои бисёр олимон дар бораи он, ки дарачаи тахсилоти экологй дар имруза муассисахои таълимии олй на он кадар баланд мебошад, тасдик мекунад» [2].

Дар моддаи 44-и конститутсияи Ч,умхурии Точикистон, чунин омадааст: «Хифзи табиат, ёдгорихои таърихиву фархангй вазифаи хар як шахс аст» [6, c.14).

Cтандарти давлатии тахсилоти миёнаи умумии Ч,умхурии Точикистон, ки бо карори Хукумати Чумхурии Точикистон аз 2 апрели соли 2009, №206 тасдик шудааст дар хусуси тарбияи экологй чунин омадааст: «тарбияи шахсе, ки ба хаёт ва мухити атроф, муносибати эхтиёткорона дорад» [9, c.37).

^арори Хукумати Чумхурии Точикистон аз 3 майи соли 2002, №200 шахри Душанбе дар бораи тасдик намудани Консепсияи миллии тахсилоти Ч,умхурии Точикистон чунин омадааст: «Асри XXI мархалаи нави инкишофи тамаддун аст. Он асри инкишофи тамаддун аст. Он асри чомеаи иттилоотй, коммуникатсия, техника ва технология, асри муносибати эхтиёткорона ба мухити зист ва саломатии инсон аст. Давраи нави инкишоф, пеш аз хама хусни тафохумеро такозо менамояд, ки навсозихои тахсилот ба манфиати шахс, чамъият, табиат ва давлат бошанд» [7, а11].

Аз тарафи Хукумати Чумхурии Точикистон гайр аз хуччатхои дар боло кайд шуда, оид ба муаммои мухити зист ва экология Барномаи давлатии кологияи Ч,умхурии Точикистон барои солхои 2009-2019, бо карори Хукумати Ч,умхурии Точикистон аз 27 феврали соли 2009, №123 тасдик шудааст, ки аз 25 банд иборат аст[4, а20].

Бо карори Хукумати Ч,умхурии Точикистон аз 2 апрели соли 2015, №178 "Барномаи давлатии комплексии рушди тарбия ва маърифати экологии ахолии Ч,умхурии Точикистон дар давраи то соли 2020" тасдик гардидааст, ки дар мукаддимаи он чунин омадааст: «Барнома ба рушди низоми бефосилаи тарбия ва маърифати экологии ахолй равона карда шудааст. Он барои тарбияи инсоне, ки мухимияти мушкилоти мухити зистро дарк мекунад ва дорои дониш, махорат ва малакаи зарурй буда, барои аз чихати экологй дуруст хал намудани масъалахои ичтимоию иктисодии рушди мамлакат заруранд, пешбинй шудааст» [3, а3].

Имруз омода кардани донишчуён - омузгорони ба тарбияи экологии хонандагон нигаронидашуда бештар эхсос карда мешавад, ки яке аз муаммои мухими назария ва амалияи муассисахои таълимии олй ба хисоб меравад.

Т.А. Шукурзод оид ба омодагии омузгор кайд кардааст: «Асоси омодагии касбии омузгор ба амалй гардонидани тарбияи экологии хонандагон аз низоми донишхои назариявии сатхи баланди хулосавй иборат аст, ки илмй асоснок мебошад ва истифодаи онхо дар вазъиятхои педагогии мувофик гузаронида мешавад» [14, c.193].

Чи тавре мебинем, ки олимони точик низ оид ба муаммои экологй, омода гардонидани омузгорони маърифат ва саводнокии экологидошта кушиш ба харч дода истодаанд. Чуноне, ки профессор С. Холназаров дар маколаи худ пешниход кардааст: «Олимон ду рохи муносибати касбиро дар ташкили таълими экологй дар мактабхо пешниход мекунанд. Модели якум тайёр кардани мутахассисон-экологхо, ки оид ба чабхахои гуногуни экологияи хозира донишхои васеъ доранд.

Модели дуюми таълими экологй ташкил кардани ихтисоси экологияро дар хамаи сохахои илм ва техника дар назар дорад, ки бевосита ва бавосита ба пайдо шудан ва хал кардани вазифахои экологй алокаманд мебошанд. Ин модел тайёр кардани мутахассисон агроном-эколог, эколог-зоолог, эколог-мелиоратор, архитектор-эколог, химик-эколог ва гайраро дарбар мегирад. Ин мутахассисон бояд дар сохаи илм ва техника ва сохаи экологии он донишхои мукаммал дошта бошанд. Онхо бояд вазифахои экологии сохаи фаъолияти худро дар сатхи баланд хал намоянд» [12, а259].

Дар мархалаи муосири инкишоф ва рушди маориф салохиятнокии касбии омузгор хамчун яке аз муаммои марказй тахкик карда мешавад. Илми муосир дар ин самт дорои иттилоотй васеъ мебошад, ки истифодаи он дар фаъолияти педагогй шарти асосии ташаккули салохиятнокии касбии омузгор, педагог-мухд;к;и; ба хисоб меравад ва ба мукаммал гардонидани раванди таълиму тарбия, равона кардани он ба халли масъалахои ташаккул ва инкишофи хам хонанда ва хам худи омузгор имкон фарохам меоварад. Инкишофи салохиятнокии касбии омузгор барои ташаккули шахсияти хонандаи эчодкор ва фикркунандаи муаммо мусоидат мекунад.

Истилохи «салоуиятнокии касбй» дар солуои 90-уми асри гузашта мавриди истифода карор гирифта, аммо мафуум предмети махсуси омузиши уаматарафаи бисёр пажудишгарон, ки бо муаммои фаъолияти педагогй машгуланд, гардид.

«Аз руи акидаи В.Н. Введенский, мувофики максад будани чорй кардани мафууми салоуиятнокии касбй аз фарохии мазмуни он, хислатуои уамгирой ва мафуумуои васеъ истифодабаранда, ба монанди: «кордонй», «ихтисос», «кобилияти касбй» вобаста мебошад. Бо вучуди он у кайд мекунад, ки баъзан мафууми муоинашавандаи мо бо мафууми «салоуият» шабоуат дорад. Ба акидаи у, салоуиятнокй - ин тавсифи шахсият, аммо салоуият - мачмуи тавсифи мушаххаси касбй ё функсионалй мебошад» [5, с.9].

М.И. Лукянова «Зери салоуиятнокии психолого-педагогии омузгор мачмуи сифатуои муайяни шахсият бо дарачаи баланди омодагии касбй ба фаъолияти педагогй ва уамкории самаранок бо хонандагон дар раванди таълиму тарбияро мефаумад» [8, с.147].

«Ташаккули салоуиятнокии касбй раванди силсилавй буда, дар раванди фаъолияти педагогй барои доимо баланд бардоштани кордонй зарур мебошад ва уар даъфа маруалауои номбаршуда, дар сифати нав такрор мешаванд. Раванди ташаккули салоуиянокии касбй, инчунин аз мууит сахт вобаста аст, аз ин лиуоз мууит бояд худинкишофкунии касбиро уавасманд гардонад» [10, с.236-237].

«Салоуиятнокии касбй уамчун тавсифоти сифатии дарачаи азхудкунии фаъолияти касбии омузгор муайян карда мешавад ва он чунин арзёбй мешавад: бауодиуй ба сифатуои шахсй уамчун мутахассиси оянда, дониш, мауорат ва малакауои касбй, сифатуои аз чиуати касбй мууим, мувофикат кардани натичауои арзёбй бо талаботи объективй барои касби муайян, танзим дар заминаи такмили ихтисос ва худомузй» [1, с.141].

Хамин тавр, ба андешаи мо дар низоми маорифи мавчудбуда маълум шуд, ки омузгори оянда барои ташаккули маърифати экологии хонандагон омода намебошад. Бинобар, ин накши экологизасиякунонии стандартуои таълимии муассисауои таусилоти олй торафт баланд гардида истодааст.Чунки хатмкунандагони муассисауои таусилоти олии касбй бояд донанд, ки дарача ва сифати уаёти чамъият аз уолати мууити табиат вобастагй дорад, дар он суръат омодагии экологй дар уачми минимуми таълимй барои уамаи ихтисосуо бояд уатмй бошад. Ба барномауои таълимй, хусусан ба ихтисосуои гуманитарй ва табий-риёзй бояд чанбауои иктисодй, технологй, биосферй ва мууофизати табиат илова карда шавад.

ПАЙНАВИШТ:

1. Азизов, А.А. Самовоспитание профессиональной компетентности будущего учителя//Ученые записки Худжандского государственного университета им. академика Б. Гафурова. Гуманитарно-общественные науки/А.А.Азизов,Т.А.Ашурова.- 2016.-№ 3 (48). С. 221-225.

2. Амирова, Г.Г.Тарбияи маърифати экологии хонандагон ва роууои уалли он/Г.Г.Амирова, X,. Абдуллозода//Паёми донишгоуи миллии Точикистон. №3/6. Маркази табъу нашр, баргардон ва тарчума.- 2017. - 324 с.

3. Барномаи давлатии комплексии рушди тарбия ва маърифати экологии ауолии Ч,умуурии Точикистон дар давраи то соли 2020.-Хучанд.-2016- 40 с.

4. Барномаи давлатии экологии Ч,умуурии Точикистон барои солуои 2009-2019. ^арори Хукумати Ч,умуурии Точикистон аз 27 феврали соли 2009, №123. Душанбе, 20 сау.

5. Введенский, В.Н. Моделирование профессиональной компетентности педагога / В.Н. Введенский // Педагогика.-№10.-2003.-С.9.

6. Коститутсияи Ч,умуурии Точикистон..-Душанбе: Шарки озод, 2007. -62с.

7. Консепсияи миллии таусилот дар Ч,умуурии Точикистон аз 3 майи соли 2002.-№200 ш.Душанбе. - 26 с.

8. Лукянова, М.И. Личностно-ориентированнкй урок. Конструирование и диагностика / М.И. Лукянова.-М.: Педагогический поиск, 2006. - 147 с.

9. Мачмуи стандарти давлатии таусилот дар Чумуурии Точикистон. - Душанбе: Ирфон, 2011. -242 с.

10.Рахмонова, Ф.З. Теоретические основы профессиональной компетентности учителя начальных классов//Ф.З.Рахмонова, Г.Ё.Собирова//Ученые записки Худжандского государственного университета им. академика Б. Гафурова. Гуманитарно-общественные науки.- 2016. № 4 (49). С. 235-238.

11.Форб, П. Экологияи оммафах,м. Китоби дарсй. Аз руи тарчумаи М.Исмоилов. Зери тах,рир ва пешгуфтори проф. Х.Мухдббатов/П.Форб.--Душанбе: Эр-граф, 2010.- 260 с.

12.Холназаров,С.Тарбияи экологии донишчуён-муаллимони оянда/ С.Холназаров, Т.Назаров//Паёми Донишгохи миллии Точикистон .-2016.- №3/4 (205)- 311 с.13. Хуторской, А.В. Педагогика: Учебник для вузов. Стандарт третьего поколения. - СПБ.: Питер, 2019.-608с.

13.Шукурзод, Т.А.Классификация эколого-педагогических умений и его педагогические задачи/Т.А.Шукурзод, А.Н. Мирзоев //Вестник Таджикского национального университета.-2012. - № 3-5.- С.193-197.

REFERENCES:

1. Azizov, A.A. Self-education of the professional competence of the future teachers// Scientific notes of the Khujand State University named after academician B. Gafurov. Humanitarian and social sciences / A.A. Azizov, T.A. Ashurova. - 2016. No. 3 (48). - P. 221-225

2. Amirova, G.G., Abdullozoda Kh. Education of students' environmental knowledge and ways to solve it. The message of the National University of Tajikistan. No. 3/6. Publishing, translation and translation center. 2017. - 324 p.

3. Comprehensive state program for the development of education and environmental education of the population of the Republic of Tajikistan in the period up to 2020. - Khujand, 2016. - 40 p.

4. State environmental program of the Republic of Tajikistan for 2009-2019. Resolution of the Government of the Republic of Tajikistan dated February 27, 2009, No. 123. - Dushanbe, 20 p.

5. Vvedensky, V.N. Modeling of professional competence of a teacher / V.N. Vvedensky // Pedagogy. -No. 10. - 2003. - P.9.

6. Constitution of the Republic of Tajikistan.. - Dushanbe: Sharqi ozod, 2007. - 62p.

7. National concept of education in the Republic of Tajikistan from May 3, 2002, No. 200.-Dushanbe. - 26 p

8. Lukyanova M.I. Personally oriented lesson. Design and diagnostics/M.I.Lukyanov.-M.: Pedagogical search, 2006. - 147 p.

9. The set of state education standards in the Republic of Tajikistan. - Dushanbe: Cognition, 2011. -242 p.

10.Rakhmonov, F.Z. Theoretical foundations of professional competence of a primary school teacher// F.Z. Rakhmonova, G.Yo./ Scientific notes of the Khujand State University named after academician B. Gafurov. Humanitarian and social sciences. - 2016. No. 4 (49). -P. 235-238.

11.Forbes, P. Popular ecology. Textbook. According to the translation of M. Ismailov. Edited and prefaced by prof. H. Muhabbatov - Dushanbe: Er-graf, 2010. - 260 p.

12.Kholnazarov S. Ecological education of future students-teachers/ S. Kholnazarov, T. Nazarov// Bulletin of the National University of Tajikistan .-2016.- №3/4 (205)- 311 p.

13.Shukurzod, T.A. Classification of ecological and pedagogical skills and its pedagogical tasks / T.A. Shukurzod, A.N. Mirzoev // Bulletin of the Tajik National University. - 2012. - № 3-5.-Р.193-197..

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.