Научная статья на тему 'МУҲИММИЯТИ ҲАМКОРИИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН БО КИШВАРҲОИ ОСИЁИ МАРКАЗӢ'

МУҲИММИЯТИ ҲАМКОРИИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН БО КИШВАРҲОИ ОСИЁИ МАРКАЗӢ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
112
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
внешняя политика / Таджикистан / Центральная Азия / регион / сотрудничество / многосторонняя дипломатия / безопасность / интеграция / бассейн / foreign policy / Tajikistan / Central Asia / region / cooperation / multilateral diplomacy / security / integration / basin

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Солиходжаева Саидахон Анварходжаевна

В данной статье отражен вопрос сотрудничества Республики Таджикистан со странами Центральной Азии, что является одним из важных направлений внешней политики страны. В сегодняшних условиях важна интеграция между государствами Центральной Азии. Особое внимание автор уделяет развитию интеграции между странами Центральной Азии. В частности, были проанализированы важные вопросы в сфере сотрудничества между странами Центральной Азии. Автор считает, важным развитие дружественных отношений между странами Центральной Азии и последствия любого конфликта опасными для региона. В статье предлагаются рекомендации по улучшению отношений между государствами Центральной Азии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF COOPERATION BETWEEN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN AND THE COUNTRIES OF CENTRAL ASIA

This article reflects the issue of cooperation between the Republic of Tajikistan and the countries of Central Asia, which is one of the important directions of the country's foreign policy. In today's conditions, integration between the states of Central Asia is important. The author pays special attention to the development of integration between the countries of Central Asia. In particular, important issues in the field of cooperation between the countries of Central Asia were analyzed. The author considers the importance of development of friendly relations among the countries of Central Asia and stated that the consequences of any conflict will be dangerous for the region. The article offers recommendations to improve relations between the states of Central Asia.

Текст научной работы на тему «МУҲИММИЯТИ ҲАМКОРИИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН БО КИШВАРҲОИ ОСИЁИ МАРКАЗӢ»

Khasanova Manzura Mukhiddinovna, Candidate of Historical Sciences, Senior Researcher of the Department of Art History at the Institute of History, Archeology and Ethnography named after V.I. A. Donish National Academy of Sciences ofTajikistanTel 2213742;mamura_h@mail.ru

МУ^ИММИЯТИ ХАМКОРИИ ЧУМ^УРИИ ТОЧИКИСТОН БО КИШВАРХОИ ОСИЁИ МАРКАЗЙ

Солихоцаева С.А.

Донишгощ давлатии хуцуц, бизнес ва сиёсати Тоцикистон

Яке аз хавзахои мухим дар сиёсати хоричии Точикисгон кишвархои Осиёи Марказй мебошанд. Чун Точикисгон дар Осиёи Марказй карор дорад, аз ин ру зарур асг, ки бо кишвархои ин минтака муносибати хуби дуста ва хамкориро ба рох монда бошад. Зарурати рушди хамкорихои Точикисгон бо кишвархои Осиёи Марказй, зери таъсири омилхои зиёде сураг мегирад. Дар ин маврид пеш аз хама накши омили чугрофй мухим асг. Аз чихати чугрофй кишвари мо, ганхо дар сураги дурусг ва босамар ба рох мондани муносибагхо бо кишвархои Осиёи Марказй мегавонад дар самги сиёсаги хоричиаш ба чониби кишвархои шимолй, хусусан Россия муваффак бошад, зеро тамоми алокахои Точикисгон бо кишвархои шимолй аз чумла бо Федерагсияи Россия тавассути кишвархои дигари Осиёи Марказй аз он чумла Чумхурихои Узбекистан, ^иргизисгон ва Казокдстон мегузаранд. [4; 25] Дигар чихати омили чугрофй ба пушида будани кишвари мо вобасгагй дорад, яъне тамоми тарафхои Точикисгонро дигар давлагхо ихога намудаанд, ки зарураги убури онхо барои расидан ба кишвархои нисбаган дар дурй карордошга ба вучуд меояд. Албатта хар як кишварро, хусусан кишвархои аз чихата чугрофй дар холаги бунбасг карордошгаро зарур асг, ки бо кишвархои хамсоя муносибаги дусгона ва хамкории хамачонибаро ба рох монда бошад. Аз ин ру, чунин холагро ба эътибор гирифга, Точикисгон чонибдори харчи гусгариш бахшидани муносибагхои худ бо кишвархои Осиёи Марказй асг ва аз хамагуна лоихахои хамгирой дар ин самг дасггирй мекунад.

Омили дигар рушди хамкориро бо кишвархои Осиёи Марказй зарураги гакивияг бахшидани лоихахои хамгирой ташкил медихад. Чунин ба назар мерасад, ки дар чахони имруза тамоюли ба хам наздикшавии кишвархо дар мингакахои мухгалифи олам чараён дорад. Аз ин ру, лоихахои хамгирой дар шароиги имруза барои кишвархои Осиёи Марказй мухим донисга мешаванд. [5; 13] Бнобар ин, яке аз чихатхои мухимми сиёсаги хоричии Точикисгонро рушди хамгирой ва хамкории мингакавй гашкил медихад. Дар шароиги кунунй Чумхурии Точикисгон рушди хамгирой ва хамкории мингакавиро чун восигаи муассири халли масъалахои сиёсиву ичгимой, икгисодиву гичорагй, фархангиву экологй ва аз хама мухим гаъмини амниягу субоги мингакавй арзёбй мекунад. Чумхурии Точикисгон замони сохибисгиклолии хеш хамеша тахкими муносибагхои байнихамдигарии мардумони мингакаро дар пояи дусгй ва хамкорй чонибдорй намудаасг ва онро чун заминаи рушди икгисодиву ичгимоии кишвархои мингака медонад. Албагга, хамгирой ва хамкорй миёни кишвархои Осиёи Марказй дар оянда мегавонад рушди мингакаро на ганхо чун худуди чугрофй, балки хамчун умумияги сиёсй фарохам намояд. Ба кишвархои минтака имконияг фарохам меоварад, ки аз зарфиягхои иктисодй ва тичоратии хамдигар барои бехтар сохгани вазъи ичгимоии мардумонашон ва рушди икгисодияшон исгифода намоянд.

Дар Осиёи Марказй хамгироии мингакавй баъди пошхурии Иттиходи Чдмохири Шуравии Согсиалисгй ва арзи вучуд кардани панч давлаги мустакил - Чумхурии Точикисгон, Чумхурии Узбекистан, Туркманистон, Чумхурии ^иргизисгон ва Чумхурии К^азокистон - ба яке аз мавзуъхои мубрами гахкикшаванда мубаддал гашг. Беш аз пеш эхсос мегардад, ки манфиагхои тараккиёти иктисодию ичтимоии минтака зарурати рохандозии кушишхои муштараки тамоми кишвархои Осиёи Марказиро дар рохи бехдошти зиндагии халкхояшон ба вучуд оварданд. [5; 85]

Дар форуми икггисодии Авруосиё, ки хануз мохи апрели соли 2002 дар шахри Алмаато сурат гирифта буд, зимни суханрониаш Президента Чумхурии Точикисгон, Пешвои миллат Эмомалй Рахмон ба се масъалаи мухимтарини Осиёи Марказй ишора карда буд, ки бе халли онхо пешрафти кишвархои минтакаи номбурда аз имкон берун асг. [2; 333-334]

Аввалан, проблемаи азхудкунии захирахои энергеггикй, пеш аз хама, захирахои барки обй. Сониян, проблемае, ки ба масъалаи зикршуда робитаи зич дорад, яъне исгифодаи пурсамар ва окилонаи об, нихоят, проблемаи иртиботот (коммуникатсия), интиколи бемамониати мол, хизматрасонихо, кувваи корй ва сармоя. То ба имруз дар халли масъалахои зикршуда аз чониби давлагхо корхои назаррас ба анчом расида истодаасг. Хусусан халли бахси обу энергетика миёни кишвархои болооб ва поёноб аз ин дарак медихад, ки солхои охир то ба як андоза халли худро ёфта исгодаасг. Аммо ин масъалахои зикршуда халли пурра ва хамачонибаи худро талаб доранд.

Президенти Чумхурии Точикисгон, Пешвои миллат Эмомалй Рахмон таъкид кардаасг, ки халли ин проблемахо барои халкхои Осиёи Марказй ахамияти хаётан мухим дорад ва дар танхой ягон кишвари минтака ба ин кор кодир несг. [3; 32] Бинобар ин, онхо доир ба масъалаи дарёфти роххои хамкории зич бо

нияти халли мacъaлaxoи мухимми дap пeшaшoн кapopдoштa бoяд чиддй aндeшa кунанд Ba бapoи aз миён бapдoштaни хама гyнa мoнeaxoи cyнъй бa тaвpи катъй тaдбиp aндeшaнд, зepo чунин мoнeaxo факат бap зapapи мaнфиaтxoи xaлкxoи coкини минтака ^aCTaTO

üac aз пoшxypии MnreowH Ча^х^н Шypaвии Сoтcиaлиcгй, минтакаи Оcиëи Mapкaзй бa ха^и cyбъeкги мycгaкили reocMëœ pyшд мeëбaд. Аз caбaби дopo бyдaни минтака бa capвaтxoи ra™ Ba зaxиpaxoи aзими эн^тет-жию Oбй oн дap мapкaзи таваччухи дaвлaтxoи aбapкyдpaти чaxoн кapop дopaд. Кишвapxoи минтака poxxoи pyшд Ba pa^M aз бyxpoни тyлoниpo чустучую интиxoб мeкyнaнд, ки якe aз orno xaмгиpoй acт[1; 133].

Дaвлaтxoи Ошёи Mapкaзй мyшкилoти зиёди мyшгapaк дopaнд, ки aз иктиcoд orœ гиpифгa, 6o маш^ян aмният анфм мeгиpaнд. Дap шapoиги му^уза кишвapxoи минтaкa 6a чалби бeштapи xyд 6a paBarç^M уму^и^а^н™ хам^и^й, халли мacъaлaxoи мyнocибaтxoи дoxилиминтaкaвй Ba paвoбиг 6o хам^ята™ нaздиктapин чун Aфшниcтон, Эpoн, Хитой, Xpндycгoн - мaнфиaтдop мeбoшaнд.

Bane аз лихтеи œëœ poxaндoзии мyкoлaмaи coзaндa миёни дaвлaтxoи минтака мухим дoниcгa мeшaвaд[6].

Дapвoкeъ, миёни Toчикиcтон Ba бaъзe аз xaмcoякишвapxo аз oн чумла Узбeкиcгoн Ba K^иpFизиcгoн то 6a и^уз мacъaлaxoи capxaдй 6a nyppara халли xyдpo нaëфтaaнд. To 6a ranxom oxиp Ba гapм шудани мyнocибaтxo 6o Узбeкиcгoн мacъaлaxoи capxaдй яте аз мacъaлaxoи мушкили мyнocибaти миёни ду HMmBap буд, ки xap лaxзa эх^н^л^-ги зyxypи низopo 6a миён мeoвapд. Бaxcxoи capxaдй миёни ду кишвap xeлe тeзyгaнд бyдaнд Ba хатго чoниби Узбeкиcгoн дap дaвpoни xyкмpoнии И. Кapимoв тaмoми capxaдoти xyдpo 6o Toчикиcтон минaкopй намуда буд. Хyшбaxтoнa 6o гapм шудани мyнocибaтxo мacъaлaxoи бахши мapзй миёни Toчикиcтон Ba Узбeкиcгoн то як андте, халли xyдpo ёфтанд, aгapчaндe тo 6a xoл дeмapкaтcияи мapзи миёни ин ду кишвap 6a пyppaгй cypaт нaгиpифгaacт.

Mrë™ Toчикиcтон Ba Чyмxypии K^иpFизиcгoн низ то 6a и^уз мapзxoи дaвлaтй 6a пyppaгй дeмapкaтcия кapдa нашудаанд, ки xap зaмoн 6omcm cap зaдaни низoъxo дap capxaдoт шуда иcтoдaacт. Аз coли 1989 инфниб дap ^crn™ мapзии миёни вилoяти Сугди Чyмxypии Toчикиcтон Ba вилoяти Бoткeнти Чyмxypии KиpFизиcтoн бахш capxa^ идoмa ёфта иcтoдaacт. To ба M^py дap ин худуди мapзи миёни Toчикиcтон Ba ^иpFизиcтoн якчанд низoъxo Ba зaдyxypдxoи мycaллaxoнa cypaт гиpифг, ки эxтимoлияти зyxypи низoи бaйнидaвлaтиpo ба миён oвapдa буд. Xycyca« xoдиcaи 13-14 мapти тли 2019 6op№ дигap xyшдop дoд, ки маеъалаи 6axcxoM capxaдй халталаб мeбoшaнд Ba мeтaвoнaнд ба амнияти миллии кишвapxoи минтака xaтapи чиддй дoштa бoшaнд. Аз oн чумл, мавчуд будани xoлaтxoи тaлaфoти ин^нй дap натичаи низoъxoи oxMp дap capxaдoти миёни Toчикиcтoн Ba KиpFизиcтон 6omcm муташаннич шудани мyнocибaтxo гapдидaнд, ки тo ба им^у халли xyдpo наёфгаанд. htoom мaзкyp 6op№ дигap аз ахамияти xaмкopиxoи миёни кишвapxoи Оcиëи Mapкaзй дapaк дoд, зepo дap як муддати кутох эxcocи миллaтгapoëнaи ду тapaф бoлo г^ифт, ки мeтaвoниcт заминаи зyxypи низoи мycaллaxoнa гapдaд. Албатта хамагуна низoи бaйниcapxaдй дap oяндa мeтaвoнaд зaминae 6apo№ низoъxoи бyзypгтap бoшaд, зepo мaнфиaтxoxoни нoopoмии минтака зиёданд Ba мexoxaнд аз хамагуна имшният иcтифoдa намуда нуфузи гeoпoлитикй Ba xyзypи xyдpo дap минтака кувват бакшанд. Axиpaн дap шaбaкaxoи чунин xaбapxoe, низ пахн

гapдидaнд, ки caбaбгopи acлии низoaнгeз шудани маеъалаи capxaдй миёни K^иpFизиcтoн Ba Toчикиcтoн дap мoxи мapти гали 2019 нepУxoи 4ocyc№№ кишвapxoи бyзypг мeбoшaнд, ки мexoxaнд вaзъи cиëcиpo дap Оcиëи Mapкaзй нoopoм нашянд. Х^ба^тен, дap натичаи ryфтyшyнидxoи диплoмaтии миёни дaвлaтxo мacъaлaxoи зyxypнaмyдa ба тaвpи ocoиштa халли xyдpo пaйдo намуданд. Aммo, эx;гимoлиятxoи аз нав зyxyp кapдaни чунин му^вш^^и capxaдй ба пyppaгй аз миён нapaфтaaнд ва xap зaмoнe мeтaвoнaнд 6o бaxoнaи кучата cap бизананд. Аз ин py, кишвapxoи xaмcoяpo зapyp аст, ки мexaнизмxoи мyaccиpи гашг^™ ингуна низoxopo биaндeшaнд ва мacъaлapo тo ба oxHp халлу фает нaмoянд. Hизoи oxMpM capxaдй миёни KмpFизиcтoн Toчикиcтoн 6op№ дигap нишoн дoд, ки бaxcxoи миёни кишвapxoи Оcиëи Mapкaзй нaбoяд 6o иcтифoдaи кувва ва нepyи xapбй хал ^да шаванд. Аз якчанд чихат пeшгиpии низoъxoи минбaъдapo дap минтака зapyp мeшyмopeм:

- Аз чихати чyFpoфй минтакаи Оcиëи Mapкaзй машни зиcти миллату xaлкиятxoи мyxтaлиф мeбoшaд, ки хамагуна низoъ дap oн мeтaвoнaд 6omcm зyxypи миллaтгapoии кaнopa гapдaд. Аз чунин xoлaт нepУxoи манфиатчу мeтaвoнaнд ба мaнфиaтxoи гeoпoлитикй ва гeocтpaтeгии xyд иcтифoдa нaмoянд.

- Maвчyдияти xapaкaтxo ва coзмoнxoи мyxтaлифи ифpoтгapoй дap минтака ва то як андте, ифpoтй шудани ким аз чaвoнoн дap кишвapxoи Оcиëи Mapкaзй. Албатта, cap задани xap гуна низoъ 6,po№ ифpoтиxoи минтака як фaзoи мycoидe мeгapдaд. Дap шapoити и^уза xycycaн пае аз ба кyдpaт pacидaни Toлибoн, ки эх^гитли фaъoлгapдии coзмoнxoи ифpoгй ва тeppopиcтиpo ба миён oвapдaacт зyxypи низoъxo дap дигap худу^^ Оcиëи Mapкaзй тахдиди чиодда мeгapдaд.

- Кишвapxoи Оcиëи Mapкaзй аз чихати ^ihcx^ дaвлaтxoe мeбoшaнд, ки ба capмoягyзopии бeштape ниёз дopaнд. Аз ин py, низoъxoи мycaллaxoнa мeтaвoнaнд вазъи иктиcoдии ин кишвapxopo паст нaмoяд ва 6omcm эчoди мoнea дap capмoяryзopиxoи минбаъда гapдaд.

Дap шapoити M^pyea pyшди xaмкopиxo миёни кишвapxoи Оcиëи Mapкaзй аз xapвaктa дида мyxимтap мeгapдaд. Аз ин py, зapyp мeшyмopeм, ки ин кишвapxo xaнгoми шapxи ra^^cH™ мaнфиaтxoи миллии

хеш ба манфиатхои хамсоягон низ таваччух намоянд. Набояд фахмиши манфиатхои миллии як давлат дар Осиёи Марказй бар алайхи манфиати давлати дигар ва ё миллагхои дигари минтака бошад. Танхо ба хисоб гирифтани манфиагхои тарафайн мегавонад заминаи мухимми рушди хамкорихои минбаъда ва таквият ёфтани лоихахои хамгирой дар Осиёи Марказй гардад.

АДАБИЁТ

1. Майгдинова ГМ. Центральная Азия в глобальных геополитических процессах в начале ХХ1 века // Средний Восток в системе геополитических координат: прошлое, настоящее, будущее. - Душанбе, 2005. - С.133-142

2. Рахмонов Э. Истиклолияги Точикистон ва эхёи миллаг. Чилди 4. Душанбе: Ирфон, 2002, С. 333 - 334.

3. Рахмон Э. Точикистон: дар рохи демократия ва чомеаи мугамаддин / Э. Рахмон.- Душанбе: Ирфон, 1996.- 312 с.

4. Сахифаи нави дипломатияи гочик. - Душанбе. «Ирфон», 2013, 160 сах.

5. Темуров Ф. С. Хамгироии мингакавй дар Осиёи Марказй: мушкилот ва дурнамои он (соли 1991 - нимаи аввали соли 2016). Душанбе, -2019, 181 сах.

6. Фармонова Д. Ж. Политическое, экономическое и культурное сотрудничество Республики Таджикистан с государствами Центральной Азии в период независимости (1992-2007 гг.): Автореферат кандидатской диссертации. - Худжанд 2012.

ВАЖНОСТЬ СОТРУДНИЧЕСТВА РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН СО СТРАНАМИ

ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ

В данной статье отражен вопрос сотрудничества Республики Таджикистан со странами Центральной Азии, что является одним из важных направлений внешней политики страны. В сегодняшних условиях важна интеграция между государствами Центральной Азии. Особое внимание автор уделяет развитию интеграции между странами Центральной Азии. В частности, были проанализированы важные вопросы в сфере сотрудничества между странами Центральной Азии. Автор считает, важным развитие дружественных отношений между странами Центральной Азии и последствия любого конфликта опасными для региона. В статье предлагаются рекомендации по улучшению отношений между государствами Центральной Азии.

Ключевые слова: внешняя политика, Таджикистан, Центральная Азия, регион, сотрудничество, многосторонняя дипломатия, безопасность, интеграция, бассейн.

THE IMPORTANCE OF COOPERATION BETWEEN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN AND

THE COUNTRIES OF CENTRAL ASIA

This article reflects the issue of cooperation between the Republic of Tajikistan and the countries of Central Asia, which is one ofthe important directions ofthe country'sforeign policy. In today's conditions, integration between the states of Central Asia is important. The author pays special attention to the development of integration between the countries of Central Asia. In particular, important issues in thefield ofcooperation between the countries of Central Asia were analyzed. The author considers the importance ofdevelopment of friendly relations among the countries of Central Asia and stated that the consequences ofany conflict will be dangerousfor the region. The article offers recommendations to improve relations between the states of Central Asia.

Key words: foreign policy, Tajikistan, Central Asia, region, cooperation, multilateral diplomacy, security, integration, basin.

Сведения об автора::

Солиходжаева Саидахон Анварходжаевна, кандидат исторических наук, старший преподаватель кафедры политологии Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики, e-mail: sayakhon_89@mail.ru About the author:

SoUkhodzhayeva Saidakhon Anvarkhodzhaevna, Candidate of Historical Sciences, Senior Lecturer, Department of Political Science, Tajik State University of Law, Business and Politics, e-mail: sayakhon_89@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.