Научная статья на тему 'МУҲАММАД ЮСУФ ШЕЪРЛАРИДА ҚЎЛЛАНИЛГАН ФИТОМОРФИК БИРЛИКЛАРНИНГ ЛИНГВОПОЭТИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

МУҲАММАД ЮСУФ ШЕЪРЛАРИДА ҚЎЛЛАНИЛГАН ФИТОМОРФИК БИРЛИКЛАРНИНГ ЛИНГВОПОЭТИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
фитоморфик лексема / поэтик мақсад / сема / жонлантириш / метафора / белги / субъектив баҳо.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Маруфова Зулфия Набиевна

Мақолада Муҳаммад Юсуф шеъриятида ўсимлик номи билан боғлиқ бирликларнинг қўлланиши, уларнинг поэтик ифода ҳосил қилишдаги ўрни ҳақида сўз юритилади. Шунингдек, фитонимик лексемаларнинг лингвокультурологик хусусиятлари шеър халқчиллигини таъминлашдаги аҳамияти шоир шеърлари мисолида таҳлил қилинган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МУҲАММАД ЮСУФ ШЕЪРЛАРИДА ҚЎЛЛАНИЛГАН ФИТОМОРФИК БИРЛИКЛАРНИНГ ЛИНГВОПОЭТИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

МУХДММАД ЮСУФ ШЕЪРЛАРИДА ЦУЛЛАНИЛГАН ФИТОМОРФИК БИРЛИКЛАРНИНГ ЛИНГВОПОЭТИК

ХУСУСИЯТЛАРИ

Маруфова Зулфия Набиевна

Узбекистан давлат санъат ва маданият институти Узбек тили ва адабиёти кафедраси доценти в.б., филология фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) https://doi.org/10.5281/zenodo.11214070

Аннотация. Мацолада Му^аммад Юсуф шеъриятида усимлик номи билан боглиц бирликларнинг цулланиши, уларнинг поэтик ифода уосил цилишдаги урни щцида суз юритилади. Шунингдек, фитонимик лексемаларнинг лингвокультурологик хусусиятлари шеър халцчиллигини таъминлашдаги ауамияти шоир шеърлари мисолида та^лил цилинган.

Калит сузлар: фитоморфик лексема, поэтик мацсад, сема, жонлантириш, метафора, белги, субъектив ба^о.

Бадиий адабиётда муаллифнинг вокеликка субъектив, аксиологик, эстетик муносабатлари лисоний шакл олар экан, бу жараён турли когнитив механизмлар, ассоциатив-прагматик, когнитив-ментал усуллар воситасида амалга оширилади. Унда муаллиф(субъект)нинг олам хакидаги билимлари, тафаккур даражаси ва идрок кобилияти, шунингдек, у мансуб булган миллий-этник катлам хамда маданий омиллар уз аксини топади.

Халкимизнинг севимли шоири Мухаммад Юсуф шеърларида табиатга ошуфталик, гузал туйгулар ва гузал тушунчаларнинг лирик ифодасида усимлик номларига мурожаат килиш холлари куп учрайди. Шоир куллаган фитоморфик лексемалар поэтик максадга кура белги, туйгу, холат, шахс, субъектив бахо ва бошка нарса-ходисалар ифодасида турлича функционал-семантик хусусият касб этиб, шеърларнинг жозибадорлигини оширишга хизмат килади.

Юрак цонинг тукилган суцмоц

Багри алвон лолацизгалдоц ("Жайрон "),

Лола, лолакизгалдок усимликлари онгимизда кизиллик белгиси билан урнашган. Шоир бу белгини кон кизиллиги билан уйгунлаштириб, холат тасвирини яратади. Яъни сукмокка сочилган кип-кизил лолакизгалдоклар жайроннинг юрак конига ухшатилади.

^уйидаги мисолда эса лолакизгалдокнинг нимжонлик хусусияти тасвир воситасига айланади:

Севги бамисоли лолацизгалдоц,

Тегинмай булмайди, Тегсанг тукилар.

Алвон бир гумбазнингуртаси оппоц...

Буни бир мену бир капалак билар ("Севги садоси").

Лолакизгалдок фитонимига тегишли омонат, нозик, нимжон, мурт, чиройли каби белгилар севги туйгусига кучирилади. Бунда тегинмай булмайди бирикмаси билан севмасликнинг иложи йуц мазмуни ифодаланса, тегсанг, тукилар бирикмасида севгига дучор булган одамнинг ихтиёрсиз холати, уни йукотишдан куркиш кайгуси мужассам топади. ^уйидаги шеърда эса лолакизгалдокка "цул тегмай тукилганлик" холати берилиб, лирик кахрамоннинг севгисига етишолмагани, уни йукотгани ифода этилади:

Мущббатим, цайдасан, цалб ардогим, Жайронкузим, цирларда цолган озум, Кулим тегмай тукилган цизгалдогим, Энди сени излаб цайдан топарман...

^айд этилган белгилар шеърда шотут усимлигига нисбатан х,ам кулланилади. Бунда омонат, нозик, нимжон, мурт белгиларидан ташкари гарц пишганлик, ширинлик белгилари х,ам семантик вазифа бажаради:

Севги бамисоли гарц пишган шотут, Тегинмай булмайди. Тегсанг тукилар. Севдингми, юз йил кут, Севмасанг унут!.. Бунисин бир мену бир малак билар.

Х,ар икки ухшатишда х,ам лолацизгалдоц ва шотут фитоморфик лексемаларига тегишли нозик, нимжон, мурт, омонат умумий семаларидан ташкари чиройли, гарц пишган, ширин фаркловчи семалари х,ам севги таърифи учун поэтик вазифа бажарган. М.Юсуф х,олат ифодасида х,ам чиройли метафораларни куллайди. Кунглим айвонида куз \уштак чалар, Кузимдан ёш булиб ёгади япроц.

"Мактуб" шеъридан олинган ушбу парчада куз лексемасининг узиёк субъектив кайфиятдан дарак беради. Кейинги мисрадаги япроц сузи поэтик манзарани янада тулдиради, яъни у кузёш билан "ёгади" феъли ёрдамида "пастга хдракат" белгиси оркали богланиб, куздан тукилаётган ёшни дарахтдан тукилаётган япрокка киёслаш имконини беради. Аммо ёгиш хусусияти ёмгир ёки корга хос. Кузёш ва ёмгир учун умумий булган сув, томчи маъно кирралари ёгиш хдракатига асос булган. Куз, кузёш, ёгиш, япроц лексемаларининг уйгунлашуви натижасида интщо ва махзунликнинг яхлит тасвири чизилади.

Мажнунтолни маъюслик тимсоли сифатида тасвирлаш анъанавий хусусиятга эга булиб, барча узбек шоирлари каби М.Юсуф ижоди х,ам бундан мустасно эмас. Бир циз йиглар булоц бошида, Маъюс мажнунтоллар цошида, Кунгил о^и кузин ёшида: Бевафо куп экан дунёда... ("Бир циз йиглар")

Мажнунтол дарахти шакл-шамойили билан бошини куйи эгиб, гам-андух,га ботиб утирган инсон куринишини эслатади. Шеърий мисрадаги йиглар, маъюс, о%, кузёш лексемалари бир семантик майдон доирасида бирлашиб, йиглаётган киз образини гавдалантиришга кумаклашади. Яна бир асос - бу фитонимнинг этимологияси булиб, Мажнун антропонимига хос гам-цайгу, %ижрон, андуу каби тушунчалар билан богликдир.

Жонлантириш санъати билан вокелантирилган куйидаги тасвирда эса бодом фитоними тушкунлик кайфиятини узгача бир тарзда намоён килган: Олисда солланар цуш босган боглар, Бунда хурсинар бир цуриган бодом.

"Хурсинмок" феъли семантик майдонидаги тушкунлик, гам, алам, цайгу, андуу семалари "куриган"лик белгисидан уфуриб турган салбий буёк билан хдмохднг тарзда субъектив кайфиятни беради. Цуриган бодомнинг х,ар замон бир силкиниб туриши хдкидаги прагматик тасаввур хурсиниш пайтидаги тананинг енгил силкиниши билан уйгунлаштирилади. Кейинги жумладаги беэга масканлар, багирни доглаш бирикмалари

англатган кайфиятсизлик холатлари китобхон куз олдида шоир туйгуларининг яхлит манзарасини чизади.

М.Юсуф шеърларида согинч мавзусига кенг урин берилган. Бу туйгу ифодасида шоир ращон, беуи, ялпиз каби фитоморфик лексемалардан мохирона фойдаланган. Кузда гузал бизнинг Фаргона, Киёси йуц жаннат маскандир. Уйимизни согиндим, она, Богимизда бехц пишгандир...("Муддао") Узим жаннатда-ю, дузахда кунглим, Ялпизжон, сен усган утлоцда кунглим. Сен жилга буйида саргайган синглим, Менуммонда сенгамуштоц огангман ("Ялпиз").

Шоир беуи, ялпиз, ращон меваларига хос хушбуй хид туфайли, шунингдек, узбекона миллий маданий кадрият сифатида уз шеърларида бу фитоморфик бирликларни ёкимли хид ва согинч туйгуси учун эталон килиб олган, дейиш мумкин.

^уйидаги шеърда эса ялпизнинг хиди эмас, энди ранг-тус белгиси етакчи макомга кутарилади:

Киргин жанглар борар эди Магрибда, Качон тугашини билмаймиз. Синфимизга бир циз келиб цушилди — Сочи сунбул, кузлариялпиз ("Анжелика").

Одатда, европа миллатларига хос инсонларнинг кузи мовийкуз, яшил куз сифатлари билан таърифланади. Аммо М.Юсуф Анжеликанинг кузини узи суйган усимлик ранги билан киёслаши шеърнинг халкчиллигини оширган. Уксимагин о, юрак, Булма хомуш, булма лол: Менинг отам оцтерак, Менинг онам — мажнунтол. Осмонда ой ёлгиздир, Ёлгизман мен %ам, ахир. Менинг опам ялпиздир, Синглим лола цон багир.

Келтирилган парчада лирик кахрамоннинг холатини беришда 4 та фитоморфик эталондан фойдаланилган. Менинг отам оцтекрак жумласида "ота" антропоними билан "октерак" фитонимини тик, тугри, баланд, улуг семалари бирлаштириб, отанинг магрурлигига ургу берилади. Менинг онам — мажнунтол метафорасида эса "она" антропоними "мажнунтол" фитоними билан эгилмоц, цуйига царамоц семалари остида умумийлик хосил килиб, онанинг эзгин, мискин, муштипар холатини образли тасвирлашга йуналтирилади. Кейинги метафорик бирликда "опа" билан "ялпиз" сув (кузёш) лексемаси билан алокадорликда берилади. Чунки ялпизнинг маскани - сув буйи. Шеърнинг рухиятидан келиб чикадиган булсак, метафоранинг хосила маъноси - йиглаётган опа образи. Сингилнинг багри конлиги ранг воситасида лола фитоними билан киёсланган.

Шунингдек инсонга нисбатан гул фитонимини куллаш анъанаси М.Юсуф шеърларида хам куп учрайди.

Гулим, меур кузда дегани ёлгон,

Menum dunuMda yen ynMac ënyuncu3,

Kanna KypuwMacaK rnynna yadpdoH,

Kanna onuc 6yncaK rnynnaxyuncu3 ("Сeeгu cadocu").

Vh цym6гa yn гумни

Ky3amumdu 6up Kynda.

Vnma ona-cumunnu

V3amumdu 6up Kynda ("Omayü").

EunMaM, nuMa эdu Maycadum:

Merna 6up wy$m гуминг acpadum,

EupuH omuH KyMym amadum,

EupuH ucmuh 3aüna6 yyüdum-Ky ("Myya66am").

Myx,aMMag ëp thmco.hhh H.ox,HH.amTHpHmga x,aM ycuM.HK HoM.apugaH

MoxupoHa $oßga.aHagH.

Toeonum ynadu aрuцdaгu cye,

Kyünamm эmaгuн ynadu Maüca.

MeH-nu, 6up гuёyнa 6ynonMaduM-Ky,

Эü, Ky3napu waüpoH, Kunpuzu naü3a! Tyмnaрuмгa Kup)

"KyH.aK этaгн" x,aMga "MaHca" .eKceMa.apu oHruMH3ga

1-dan: "ypHH" MatHocu 6u.aH accoцнaцнfl.пamagн. HyHKH MaHcaHHHr 6yHH (BepTHKa. x,o.aTga) y3yH KyH.aK этaгннннг oxupu 6u.aH Tyramagu. Ëkh 6om;ana aHTraHga, KyH.aK этaгн TyraraH «oßga MaHcaHHHr 6omu 6om.aHagu.

2-dan: "xapaKaT", "TatcHp" MatHocu 6u.aH yMyM.amagu. HyHKH 6up O3 эгн.н6 TypraH MaHca 6om khcmhhhot KyänaK этaгнгa Terumu, TeKKaHga x,aM MaHHH, roMmo; Terumu Ta6uHH X,o..

"ynMOK;" cy3HHHHr "xapaKaT", "wMmo^ Terum", "MaHHH.uK", "ny.nu..am", '^ranMo; ^rH.u6 ynMo;)" Ka6H ceMa.apu MaB^yg.urHHH ëgra o.aguruH 6y.caK, my.ap unugaH "wMmoK TerHm", "MaHHH.HK", '^ranMo;" ceMa.apu Ma3Kyp cy3HH "MaHca" cy3H 6u.aH 6oF.amra xH3MaT KH.raH. HyHKH xyggu my "MaHca" cy3H TapKu6uga x,aM ynparam MyMKHH. Ha6 TaHaHHHr 6om ;ucMuga 6y.raHH ca6a6.H MaHcu 6om KHCMHHHHr 6Hp O3 эгн.гaн x,o.ga KyH.aK этaгнгa MaHuH TerHmH- эгн.н6 kh3 этaгннн ynaëTraH ogaMra yxmaTH.raH.

H^ogaga "MaHca" x,aMga "этaгннн ynMo;" 6Hp.HK.apH "MaHHH", "roMmo; TerHm", '^ranMo;", "xapaKaT" yMyMuH ceMa.apu op;a.H o6pa3 aparamra xH3MaT KHraH 6y.ca, ".a6", "ny.nH..am" - "MaTo", ".u6oc", "y3yH", "Ka.Ta", "ry.gop", "ry.CH3" CHHrapH ^ap;.OBHH ceMa.ap 3ug.am ^yH^uacuHH 6a^apagH.

ffloup TH.HMH3ga MaB^yg "th3 HyKgu", "oëFHHH yngu" Ka6H TypFyH 6upHKMa.apra CHHOHHM 6y.raH "этaгннн yngH" 6HpHKMacHHH MaHcara HHc6aTaH ;y..a6, ëpHHHr ry3a..HrHHH H.o^HH.amTHpraH.

"KHmH.apHHHr x,Hc-TyHFy.apHcH3 x,en Max,a. KHmu.apga x,a;HKaT KHgHpHm 6y.MaraH, 6y.MaHgu Ba 6y.Hmu x,aM MyMKHH эмac" [1]. X,uc- TyHFy.ap Ty^aHnuruHa 6aguuH aga6uëT TH.Hga ogaTHH x,o.aT.apgaH neKHHum.ap ro3 6epagu. HyHKH ogaTHH ^HKp u^oga.am ycy..apu moup xaë.ugaru xaKHKaTHu u^oga.amra o^h3.hk ;h.h6 ;o.agu. My^aMMag Mcy^ u^oguga Ta6uTaTHHHr x,ap 6up 3appacugaH ry3a..HK ;ugupraH xa.; moupugup. YHHHr u^oguga ycHM.HK HoM.apu 6u.aH 6of.h; ry3a. TacBup.ap, KyTH.MaraH MeTa^opa.ap Kyn.a6 ynpaMgu Ba aHHaH my xycycu^T moupHHHr xa.; moupu cu^aTuga эtтнpo^ этн.нmнгa ca6a6 6y.raH geHum MyMKHH.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. А. Абдуллаев. « Узбек тилида экспрессивликнинг ифодаланиши» Т., Фан, 1990

2. Махмудов Н., Худойберганова Д. Узбек тили ухшатишларининг изохли лугати. -Тошкент: Маънавият. 2013.

3. Мухаммад Юсуф. Сайланма.Тошкент: Шарк;. - 2007

4. Сборошенко К.В. Метафорическая репрезентация концепта «Красота» в современной поэзии. Автореферат дисс. на соискание ученой степени кандидата филол. наук. Челябинск, 2009.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.