Научная статья на тему '(MoO3)x∙(ZnO)y∙(ZrO2)z /ЮКЦ ТАРКИБЛИ КАТАЛИЗАТОРНИНГ ПРОПАН-БУТАН ФРАКЦИЯСИНИ КАТАЛИТИК АРОМАТЛАШДА ҚЎЛЛАНИЛИШ ИМКОНИЯТЛАРИ'

(MoO3)x∙(ZnO)y∙(ZrO2)z /ЮКЦ ТАРКИБЛИ КАТАЛИЗАТОРНИНГ ПРОПАН-БУТАН ФРАКЦИЯСИНИ КАТАЛИТИК АРОМАТЛАШДА ҚЎЛЛАНИЛИШ ИМКОНИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
33
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ароматик углеводородлар / катлитик ароматлаш / реакция маҳсулотлари / ҳажмий тезлик / пропан-бутан фракция. / Aromatic hydrocarbons / aromatized catalytically / productivity of reaction / volumetric rate / propane-butane fraction.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Санобар Юнусовна Бобомуратова, Дилором Анваровна Холмўминова

Ишда (MoO3)x∙(ZnO)y∙(ZrO2)z /ЮКЦ таркибли катализаторнинг пропанбутан фракциясини каталитик ароматлашдаги қўлланилиш имкониятлари текширилди. Тадқиқотлар оқимли каталитик қурилмада катализаторнинг ҳаракатсиз фазасида (катализатор ҳажми 6 см3 ), 450-6000C да, одатдаги атмосфера босими (P = 0,1 МПа) да, пропан-бутан фракциясининг ҳажмий тезлиги 400-600 соат-1 бўлган шароитда ўтказилди. Тажрибалар натижасида энг яхши модификацияловчи қўшимчалар Zn, Zr Ga, ва Мо эканлиги исботланди. Пропаннинг конверсияси 4500C да бошланиб, 6000C га етганда 100% га эришилади. Ароматик углеводородлар 5000C да етарли миқдорда ҳосил бўлади ва 6000C да максимал қийматга 52,5% га эришилади. Бутаннинг ароматик углеводородларга конверсияси пропанга нисбатан осон боради ва 5500C да бутаннинг конверсияси 100% бўлган ҳолда ароматик углеводородлар унуми 47% ни ташкил этади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Санобар Юнусовна Бобомуратова, Дилором Анваровна Холмўминова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POSSIBILITIES OF APPLICATION THE CATALYSTS (MoO3)x∙(ZnO)y∙(ZrO2)z /HSZ IN THE CATALYTIC AROMATIZATION REACTION OF PROPANE-BUTANE FRACTIONS

In the study, the application of the catalyst containing (MoO3)x∙(ZnO)y∙(ZrO2)z /HSZ in the catalytic aromatization of the propane-butane fraction was investigated. The experiments were carried out in a flow catalytic device in the stationary phase of the catalyst (catalyst volume 6 cm3), at 450-600ºC, at normal atmospheric pressure (P = 0.1 MPa), under volumetric rate of propane-butane fraction 400-600 h-1 . As the result of the experiment, the best modifying additives were found Zn, Zr, Ga, and Mo. The conversion of propane begins at 450ºC and reaches 100%; where the total conversion of propane reaches 600ºC. Aromatic hydrocarbons are formed in sufficient quantities at 500ºC and a maximum value of 52.5% is reached at 600ºC. The conversion of butane to aromatic hydrocarbons is easier than propane.At 550ºC the yield of aromatic hydrocarbons is 47% while the conversion of butane is 100%.

Текст научной работы на тему «(MoO3)x∙(ZnO)y∙(ZrO2)z /ЮКЦ ТАРКИБЛИ КАТАЛИЗАТОРНИНГ ПРОПАН-БУТАН ФРАКЦИЯСИНИ КАТАЛИТИК АРОМАТЛАШДА ҚЎЛЛАНИЛИШ ИМКОНИЯТЛАРИ»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454

Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-404-413

(MoO3)x-(ZnO)y-(ZrO2)z^^ ТАРКИБЛИ КАТАЛИЗАТОРНИНГ ПРОПАН-БУТАН ФРАКЦИЯСИНИ КАТАЛИТИК АРОМАТЛАШДА КУЛЛАНИЛИШ ИМКОНИЯТЛАРИ

Санобар Юнусовна Бобомуратова

Жиззах политехника институти "Кимё"кафедраси , т.ф.н.PhD,

Дилором Анваровна Холмуминова

Жиззах политехника институти "Кимё"кафедраси кат. укит.,

АННОТАЦИЯ

Ишда (MoO3)x•(ZnO)y•(ZrO2)z/ЮКЦ таркибли катализаторнинг пропан-бутан фракциясини каталитик ароматлашдаги кулланилиш имкониятлари текширилди. Тадкикотлар окимли каталитик курилмада катализаторнинг

3 о

харакатсиз фазасида (катализатор хажми 6 см 3), 450-6000C да, одатдаги атмосфера босими (P = 0,1 МПа) да, пропан-бутан фракциясининг хажмий тезлиги 400-600 соат-1 булган шароитда утказилди.

Тажрибалар натижасида энг яхши модификацияловчи кушимчалар Zn, Zr Ga, ва Мо эканлиги исботланди. Пропаннинг конверсияси 4500C да бошланиб, 6000C га етганда 100% га эришилади. Ароматик углеводородлар 5000C да етарли микдорда хосил булади ва 6000C да максимал кийматга 52,5% га эришилади. Бутаннинг ароматик углеводородларга конверсияси пропанга нисбатан осон боради ва 5500C да бутаннинг конверсияси 100% булган холда ароматик углеводородлар унуми 47% ни ташкил этади.

Калит сузлар: Ароматик углеводородлар, катлитик ароматлаш, реакция махсулотлари, хажмий тезлик, пропан-бутан фракция.

POSSIBILITIES OF APPLICATION THE CATALYSTS (MoO3)x(ZnO)y(ZrO2)z/HSZ IN THE CATALYTIC AROMATIZATION REACTION OF PROPANE-BUTANE FRACTIONS

ABSTRACT

In the study, the application of the catalyst containing (MoO3y(ZnO)y-(ZrO2)z/HSZ in the catalytic aromatization of the propane-butane fraction was investigated. The experiments were carried out in a flow catalytic device in the stationary phase of the catalyst (catalyst volume 6 cm3), at 450-600°C, at normal atmospheric pressure (P = 0.1 MPa), under volumetric rate of propane-butane fraction 400-600 h-1. As the result of the experiment, the best modifying additives were found Zn, Zr, Ga, and Mo. The conversion of propane begins at 450°C and reaches 100%; where the total conversion of propane reaches 600°C. Aromatic

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-404-413

hydrocarbons are formed in sufficient quantities at 500°C and a maximum value of 52.5% is reached at 600°C. The conversion of butane to aromatic hydrocarbons is easier than propane.At 550°C the yield of aromatic hydrocarbons is 47% while the conversion of butane is 100%.

Keywords: Aromatic hydrocarbons, aromatized catalytically, productivity of reaction, volumetric rate, propane-butane fraction.

КИРИШ

Ароматик углеводородлар органик кимё саноатида бошлангич хомашё булиб, улардан энг куп ишлатиладиганлари-бензол, толуол ва ксилоллардир. Хрзирги вактда ароматик углеводородлар нефтнинг суюк углеводородларини кайта ишлашда пиролиз ва риформинг жараёнларида олишга асосланган. Айни вактда нефть хом-ашёсининг камайиб бориши нефтьнинг урнини босувчи альтернатив манбалар излаб топишни такозо килмокда. Ана шундан альтернатив манбалар - нефть йулдош газлари, табиий газ ва енгил углеводородларнинг кенг фракцияларидир [1-5].

Куйи молекуляр углеводородларни ароматик углеводородларга кайта ишлашда катализатор сифатида юкори кремнийли цеолитлар кенг ишлатилмокда [6-8]. Реакцияни утказиш шароитига боглик холда бензин фракциясининг алифатик C6-C10 углеводородларини ёки ароматик углеводородлар-асосан бензол, толуол ва ксилоллар(БТК) ни синтез килиш мумкин. Ароматик углеводородлар селективлигини ошириш учун ишлатилаётган цеолитларни кимёвий ва термик кайта ишлаш самаралидир. Куйи молекуляр углеводородларни ароматик углеводородларга айлантиришда юкори кремнийли цеолитлар турли металлар билан модификация килинади[8-

14].

Модификацияловчи кушимчалар сифатида Zn, Ga, Al, La, Sn, Mo, Co ва Zr металлари ишлатилди. Тажрибалар натижасида энг яхши модификацияловчи кушимчалар Zn, Zr Ga, ва Мо эканлиги исботланди.

Ушбу ишнинг максади пропан-бутан фракциясидан суюк углеводородлар хосил булиш селективлигига ва унумига (MoO3)x^(ZnO)y^(ZrO2)z катализатор таркибининг ва фаоллигининг таъсирини урганишдан иборат.

МАТЕРИАЛЛАР ВА УСУЛЛАР

Ишда Навбахор бентонитидан гидротермик усулда олинган ЮКЦ ишлатилди. ЮКЦ лар синтези куйидаги боскичлардан иборат: алюминий нитрат ёки сульфатни, органик темплат эритмаларини, суспензияни, алюмосиликат гелини тайёрлаш; цеолитни гидротермал кристаллаш ва уни узак эритмадан фильтрлаб олиш ва ювиш.

Лаборатория шароитида цеолитлар синтези 100см хажмдаги идишларда утказилди.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-404-413

Цеолитлардаги натрий оксиднинг масса улуши аланга эмиссион фотометрия усулида ПАЖ-2 аланга фотометрида амалга оширилди.

Цеолитларнинг мухим характеристика уларнинг статистик сигими булиб, у цеолитнинг сув буглари ва гептан билан тулик туйиниш катталиклари буйича аникланди. Тахлил килишдан олдин цеолит намунаси 500-5500C да 3 соат давомида киздирилди [15-16].

Юкори кремнийли цеолитлар (ЮКЦ) синтези асосида ишкорий алюмо-кремнегелларни гидротермик кристаллаш методи ётади. Алюмокремнегелларни гидротермал кристаллаш турли хил органик бирикмалар (темплатлар) иштирокида утказилди. Юкори кремнийли цеолитлар зангламайдиган пулатдан ясалган автоклавда 175-2000C да 6 сутка давомида куйидаги методика буйича синтез килинди.

Дастлабки реакцион аралашма суюк шиша (29% SiO2, 9%Na2O, 62%H2O) га Al(NO3)^9H2O темплат сифатида гексаметилендиамин ва спиртли фракция кушиб тез аралаштирган холда тайёрланди. Реакцион аралашманинг pH киймати унга 0,1 N HNO3 эритмасини кушиш билан назорат килинди. Х,осил булган аралашмага Нуробод туманидан келтирилган каолин кушилди. Кристалланиш жараёни тугагандан сунг каттик фаза эритмадан Бюхнер воронкаси ёрдамида ажратиб олинди ва 12 соат давомида 1200 C да куритилди ва темплатни йукотиш учун 8 соат давомида 500-5500 C да куйдирилди.

Олинган юкори кремнийли цеолитни декатионлаштириш учун 10 г цеолитга 100 г 25% ли аммоний хлорид кушиб ишлов берилди. Эритма сув хаммомида 90-1000C да, доимий аралаштирган холда 2 соат давомида ушлаб турилди, кейин чукма (NH4/цеолит)фильтрланди, дистилланган сув билан ювилди, куритилди ва 550-6000C да 8 соат давомида куйдирилди. Кейин декатионлашган цеолит кукуни таблетка килиб прессланди ва гранулалар холида кесилди. Модификацияланган цеолитли катализаторлар цеолитга маълум тузларни ёки кислоталарни юттириш йули билан тайёрланди [17-20].

ТАЖРИБА НАТИЖАЛАРИ ВА УЛАРНИНГ МУ^ОКАМАСИ

Пропан-бутан фракциясини каталитик ароматлаш жараёнида юкори кремнийли цеолитлар юкори каталитик фаолликка эга булиб, 5,0% Мо/ЮКЦ катализатори иштирокида пропан-бутан фракциясининг конверсияси ва ароматик углеводородлар унуми ортиши аникланди. Шундан сунг молибден асосидаги катализаторга турли металларнинг промоторловчи хусусияти текшириб курилди. Натижада молибден асосидаги катализаторга цирконий кушилганда энг юкори натижалар олинди.

Таркибида 1,0% Zr ва 5,0% Мо булган бентонитли катализатор юкори каталитик фаолликка эга. Сунгра Мо асосида тайёрланган катализатор таркибидаги цирконийнинг микдорини 0,25 % дан 2% гача ораликда узгартириб курганимизда энг яхши натижа цирконийнинг микдори 1,0%

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-404-413

булганда олинди. Реакциянинг унумини янада ошириш максадида танланган катализаторга Zr ва Zn металлари кушиб курилди. Zr-Мо таркибли катализаторга рух ва галлий оксидларининг киритилиши билан катализаторларнинг каталитик фаоллиги ортди. Тадкикотлар натижасида куйидаги таркибга эга булган макбул катализатор танланди: 5,0% Mo*1,0% Zr* 1,0% Zn.

(MoO3)x (ZnO)y-(ZrO2)z таркибли катализатор иштирокида пропан-бутан фракциясини каталитик ароматлаш реакцияси газ махсулотлари таркибида метан ва этаннинг микдори харорат кутарилиши билан ортади. Пропан ва бутаннинг микдори эса аксинча, хдрорат кутарилиши билан камаяди [16-22].

Олинган натижалар 1-4 жадвалларда келтирилган.

1-жадвал

600оСда сикилган углеводород газларини ароматлаш жараёнининг асосий курсаткичларига (MoO3)x•(ZnO)y/ЮКЦ катализаторида цирконий

миадорининг таъсири

Zr/Zn нисбати, моль Zr микдори, % масс Конверсия,% Селективлик, % Унум,%

АрУ CH4 C10+

0 0 90,3 57,9 53,8 13,1 9,5

0,05 0,45 83,5 56,7 49,6 15,5 5,9

0,10 0,9 80,5 58,9 49,1 14,3 4,8

0,15 1,35 81,8 55,1 46,6 15,8 4,4

0,25 2,0 53,4 61,2 33,4 14,1 2,4

2-жадвал

600оСда сикилган углеводород газларини ароматлаш жараёнида газлар таркибига (М0О3)х^пО)у/ЮКЦ катализаторида цирконий микдорининг ___таъсири_

Zr/Zn нисбати, моль Zr микдори, % масс Газ махсулотлар таркиби

H2 CH4 C2H6 C2H4 C3H8 C4

0 0 53,6 23,8 15,6 2,4 5,8 1,4

0,05 0,45 50,3 23,9 16,8 2,6 6,8 2,6

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-404-413

0,10 0,9 49,8 23,9 14,9 3,3 6,8 3,9

0,15 1,35 51,9 20,6 12,2 3,7 9,2 3,3

0,25 2,0 39,5 21,1 12,6 4,2 20,4 3,1

3-жадвал

600оСда сикилган углеводород газларини ароматлаш жараёнининг асосий

курсат-кичларига (М0О3)х^пО)у/ЮКЦ катализаторида галлий ___микдорининг таъсири_

Ga/Zn нисбати, моль Ga микдори, % масс Конверсия,% Селективлик, % Унум, %

АрУ CH4 C10+

0 0 89,8 57,9 52,8 12,9 11,5

0,05 0,8 80,2 57,2 45,5 16,1 7,2

0,10 1,6 79,3 57,4 45,4 12,9 3,4

0,15 2,4 74,6 51,9 38,2 11,7 3,8

0,25 4,0 64,8 62,2 38,9 11,2 3,4

4-жадвал

600оСда сикилган углеводород газларини ароматлаш жараёнининг асосий

курсат-кичларига (М0О3)х-^пО)у/ЮКЦ катализаторида галлий ___микдорининг таъсири_

Ga/Zn нисбати, моль Ga микдори, % масс Газ углеводородлар таркиби

H2 CH4 C2H6 C2H4 C3H8 C4

0 0 53,4 25,8 16,0 2,4 6,3 2,2

0,05 0,8 49,5 25,0 15,4 2,8 9,1 3,1

0,10 1,6 55,4 21,1 14,2 3,0 9,7 3,9

0,15 2,4 49,9 18,8 13,2 2,7 11,4 8,5

0,25 4,0 50,2 18,9 15,1 2,1 11,0 5,8

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-404-413

Модификация килинган цеолитлар пропаннинг ароматик углеводородларга айланишида паст каталитик фаоллик намоён килади. Пропаннинг ароматик углеводородларга конверсияланишида куп микдорда метан ва куйи молекуляр алкенлар хосил булади.

Пропан ва бутаннинг ароматик углеводородларга конверсиясида мухим масала ароматик углеводородлар унумини ошириш ва метан хамда этаннинг хосил булишини камайтиришдан иборат.

(MoO3)x (ZnO)y-(ZrO2)z катализаторида пропаннинг конверсияси 4500C да бошланади ва харорат кутарилиши билан пропаннинг конверсияси ортиб боради ва 6000C га етганда 100% га эришилади. Ароматик углеводородлар 5000C да етарли микдорда хосил булади ва 6000C да максимал кийматга 52,5% га эришилади. Бутаннинг ароматик углеводородларга конверсияси пропанга нисбатан осон боради ва 5500C да бутаннинг конверсияси 100% булган холда ароматик углеводородлар унуми 47% ни ташкил этади. Олинган натижалар 5-жадвалда келтирилган.

5-жадвал

Цеолитли катализаторларда пропан ва бутаннинг ароматланиш жараёнининг асосий курсаткичлари __

Махсулот T, 0C X, % S1, % S2,% S3, % S4, % S5, % A, %

Катализатор Zn-ЮКЦ

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Пропан 400 8 0,6 24,9 65,6 6,2 2,7 0,2

450 20 1,2 43,5 40,9 9,5 4,9 0,9

500 40 2,3 65,1 12,3 12,9 7,4 3,0

550 78 2,5 50,0 1,0 9,6 36,9 28,6

600 94 3,2 51,5 0,1 8,7 36,5 34,4

Бутан 400 76 0,1 4,5 91,6 2,4 1,4 1,0

450 91 0,4 12,4 63,6 3,6 20,0 18,3

500 96 1,2 26,9 39,6 6,5 25,8 24,8

550 99 2,0 38,9 15,5 8,4 35,2 34,9

Катализатор Zn-Zr- Mo-ЮК] ц

400 11 4,8 27,9 47,0 5,8 14,5 1,6

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-404-413

Пропан 450 26 7,8 51,9 16,1 7,7 16,5 4,3

500 68 4,6 34,6 1,9 4,6 54,3 36,6

550 92 4,4 34,7 0,3 4,0 56,6 51,8

600 100 4,4 37,6 0,1 5,4 52,5 52,5

Бутан 400 75 0,9 6,3 77,1 2,0 13,7 10,3

450 92 1,8 13,8 50,6 3,0 30,8 27,5

500 98 2,9 24,1 28,7 4,4 39,9 39,1

550 100 3,4 31,2 12,8 5,6 47,0 47,0

Х-конверсия, S1-водороднинг, Si-метан ва этаннинг, S3-C3-C5-алканларнинг, S4-С2-С4-алкенларнинг ва S5-ароматик углеводородларнинг хосил булиш селектив-ликлари; А-ароматик углеводородлар унуми

6-жадвалда пропан ва бутаннинг цеолитли катализаторларда ароматланиш реакциясининг газ махсулотлари таркиби келтирилган.

6-жадвал

Пропан ва бутаннинг юкори кремнийли цеолитлар катализаторларда ароматланиш реакцияси газ махсулотларининг таркиби (T = 5500C)

Катализатор

H2 CH4 C2H6 Алкенлар C2-C4 Алканлар C3-C5

Пропан

Zn-ЮКЦ 2,7 36,2 18,0 10,4 32,7

Zn-Zr-ЮКЦ 8,1 45,3 20,9 7,6 18,1

Бутан

Zn-ЮКЦ 3,1 30,8 28,5 12,8 24,8

Zn-Zr-ЮКЦ 6,3 32,2 26,2 10,5 24,8

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-404-413

I БТК-фракциясм И Алкилбензоллар С 9+ ^ ■ Нафталинлар ■ Катализат унуми

SO

н 70

I ®

I 50

й 40

& 30

20 10 О

Zn-ЮКЦ Zn-Zr-ЮКЦ Zn-ЮКЦ Zn-Zr-ЮКЦ Пропан Бутан

1-расм. Пропан ва бутанларнинг цеолитли катализаторларда ароматланиш реакция-си суюк махсулотларининг таркиби ва катализат

унуми (T=550oC)

Пропан ва бутанларнинг цеолитни катализаторларда ароматланиш реакцияси суюк махсулотларининг таркиби ва катализат унуми (T = 5500C) 1-расмда келтирилган.

1-расмдан ва 6-жадвалдан куриниб турибдики, пропан ва бутанларнинг каталитик узгаришларида асосий махсулотлар C1-C5 газсимон алканлар, С2-С4 алкенлар ва суюклари ароматик углеводородлардир. Катализат таркиби эса ароматик углеводородлар аралашмаси (бензол, толуол ва ксилоллар-БТК-фракция) ва кам микдорда алкилбензоллар, нафталин ва алкилнафталин-лардир [16-22].

Газсимон махсулотлар асосан метан ва этандан, шунингдек, кам микдорда водород, C3-C5 алканлар ва C2-C4 алкенлардан иборат. Юкорида кайд этилганлардан куриниб турибдики, БТК фракция бутанга нисбатан пропаниннг каталитик узгариши натижасида купрок хосил булади.

ХУЛОСА

Шундай килиб, пропан-бутан фракцияларини каталитик ароматлаш реакциясида реакция унумига турли катализаторларнинг каталитик фаоллига урганилди. Тажрибалар натижасида энг яхши модификацияловчи кушимчалар Zn, Zr Ga, ва Мо эканлиги исботланди. Пропаннинг конверсияси 4500C да бошланиб, 6000C

га етганда 100% га эришилади. Ароматик углеводородлар 5000C да етарли микдорда хосил булади ва 6000C да максимал кийматга 52,5% га эришилади. Олинган натижалар асосида бутаннинг ароматик углеводородларга конверсияси пропанга нисбатан осон бориши ва 5500C да бутаннинг конверсияси 100% булган холда ароматик углеводородлар унуми

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-404-413

47% ни ташкил этиши исботланди. REFERENCES

1. BP Statistical review of world energy. - London.: Pure print Group. - 2017. - 50 p.

2. Миначев Х.М., Дергачев А.А. Превращение низкомолекулярных углеводородов на цеолитах. // Итоги науки и техники. Кинетика. Катализ. 1990, т.23, с.42-76.

3. Восмерикова Л.Н., Восмериков А.В., Литвак Е.И., Ушева Н.И. Превращение природного газа на La-Mo-содержащих высококремнеземных цеолитах. // Нефтехимия, 2010, т.50, №3, с.212-216.

4. Ахметов А.Ф., Белоусова О.Ю., Курмаев С.А. // Нефтепереработка и нефтехимия. -2007.-№ 11.-С. 30-31.

5. Белоусова О.Ю., Кутепов Б.И. Ароматизация углеводородов на пентасил-содержащих катализаторах. - М.: Химия, 2000. - 94 с.

6. Казанский Д.А. Современные представления о механизмах гомогенного и гетерогенного катализа: сходства и различия // Успехи химии. - 1988. - Т. 47. -Вып. 12. -С. 1937-1960.

7. Ахметов А.Ф., Белоусова О.Ю., Курмаев С.А. Влияние содержания промотора на кислотные свойства пентасилсодержащих катализаторов в превращении углеводородов С3-С4 // Башкирский химический журнал. - 2007. - Т. 14. - № 5. - С. 101.

8. Ахметов А.Ф., Белоусова О.Ю., Курмаев С.А. Влияние содержания промотора на каталитические свойства пентасилсодержащих катализаторов в превращении углеводородов С3-С4 // Башкирский химический журнал. - 2008. - Т. 15. - № 1. - С. 40-41.

9. Расулов С.Р., Мустафаева Г.Р., Махмудова Л.А. Перспективные катализаторы ароматизации пропана // Нефтепереработка и нефтехимия. Научно-технические достижения и передовой опыт, 2012. № 1. С. 36-41.

10. Восмерикова Л.Н., Барбашин Я.Е., Восмериков А.В. Каталитическая ароматизация этана на цеолитах различного структурного типа, модифицированных цинком // Нефтехимия, 2014. Т. 54. № 6. С. 430-435.

11. Frey K., Lubango L.M., Scurrell M.S., Guczi L. Light alkane aromatization over modified Zn-ZSM-5 catalysts: characterization of the catalysts by hydrogen/deuterium isotope exchange//Reaction Kinetics, Mechanisms and Catalysis. -2011. - Vol. 104. - P. 303-309.

12. Gabrienko A.A., Arzumanov S.S., Freude D., Stepanov A.G. Propane Aromatization on Zn-Modified Zeolite BEA Studied by Solid-State NMR in Situ//Journal of Physical Chemistry C. - 2010. -Vol. 114. - P. 12681-12688.

13. Baerlocher C., McCusker L.B., Olson D.H. Atlas of Zeolite Framework Types. 6th ed. New York: Elsevier Inc., 2007. -398 p.

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 4 | April, 2022 | SJIF: 5,965 | UIF: 7,6 | ISRA: JIF 1.947 | Google Scholar |

www.carjis.org DOI: 10.24412/2181-2454-2022-4-404-413

14. Аддитивное влияние оксидов хрома и цинка на активность цеолита марки ИТ ЦВМ в ароматизации пропан-бутановой фракции/А.Г. Дедов, А.С. Локтев, Л.Х. Кунашев, М.И. Карташева, В.С. Богатырев, И.И. Моисеев//Химическая технология. -2002. -№. 8. -С. 15-19.

15. .Fayzullaev, N.I, Bobomurodova, S.Y, Xolmuminova, D.A Physico-chemical and texture characteristics of Zn-Zr/VKTS catalyst/Journal of Critical Reviews, 2020, 7(7), стр. 917-920

16. N.I. Fayzullaev, S.Yu. Bobomurodova, G.A. Avalboev, M.B. Matchanova, Z.T. Norqulova. Catalytic Change of C1-C4-Alkanes. // International Journal of Control and Automation Vol. 13, No. 2, (2020), pp. 827 - 835

17. S.Yu. Bobomurodova., N.I. Fayzullaev., K.A. Usmanova. Catalytic Aroma-tization of Oil Satellite Gases // International Journal of Advanced Science and Technology Vol. 29, No. 5, (2020), pp. 3031 - 3039.

18.Бобомуродова С. Ю. // Каталитические изменения нефтяных попутных газов и текстурные характеристики катализаторов. Научный журнал UNIVERSUM:химия и биология, выпуск: 9(75),Москва, сентябрь 2020, ст. 70-76

19. Бобомуродова С. Ю., Матчанова М. Б., Холмуминова Д. А.// Разработка цинк, цирконий проматированного цеолитового катализатора конверсии пропан-бутановой фракции. Научный журнал UNIVERSUM:химия и биология, выпуск: 9(75),Москва, сентябрь 2020, ст. 65-70

20. N. I. Fayzullaev, S. Yu. Bobomurodova, F. S. Karimova, A.Yu. Buronov. Catalytic Aromatization of Propane-Butane Fraction// International Journal of Advanced Science and Technology Vol. 29, No. 5, (2020), pp. 6532 - 6540

21. N.I. Fayzullaev., S.Yu. Bobomurodova., L.M. Kurbanova., A.Yu. Buronov.The Physicochemical and Textural Characteristics of Catalysts in the Catalytic Aromatization Reaction of Propane- Butane Fractions// International Journal of Control and Automation Vol. 13, No. 4, (2020), pp. 888 - 896

22. N.I.Fayzullaev., S.Yu.Bobomurodova. Laws of Catalytic Aromatization Reaction of C1-C4-Carbohydrates and Texture Characteristics of Catalysts//International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Issue 04, 2020. P-7925-7934 .

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.