Научная статья на тему 'МОДАЛ ВА ТОНАЛ ГАРМОНИЯ ҲАҚИДА'

МОДАЛ ВА ТОНАЛ ГАРМОНИЯ ҲАҚИДА Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
25
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Классика / модал гармония / тоналлик / мажор ва минор / вокал. / Classics / modal harmony / tonality / major and minor / vocals.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Орзибоев, Рустам Абдимуталибович, Абдулмадатов, Оғабек

Мазкур мақола модал ва тонал гармония услублари, тарихий ривожланиш жараёнлари ҳақида бўлиб, турли даврларда буюк композиторлар ўз замонасига оид қарашлари, илмий, назарий ва методологик изланишлари баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT MODAL AND TONAL HARMONY

This article describes the styles of modal and tonal harmony, historical development processes, the views of great composers in different periods, their scientific, theoretical and methodological research.

Текст научной работы на тему «МОДАЛ ВА ТОНАЛ ГАРМОНИЯ ҲАҚИДА»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

МОДАЛ ВА ТОНАЛ ГАРМОНИЯ ХДКВДА

Орзибоев Рустам Абдимуталибович

ФарFOна давлат университети вокал ва чолFу ижрочилиги

кафедраси укитувчиси rustamjon0888@gmail.com Абдулмадатов OFa6eK ФарFOна давлат университети вокал ва чолFу ижрочилиги кафедраси 21.26-гурух, талабаси

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацола модал ва тонал гармония услублари, тарихий ривожланиш жараёнлари уацида булиб, турли даврларда буюк композиторлар уз замонасига оид царашлари, илмий, назарий ва методологик изланишлари баён этилган.

Калит сузлар: Классика, модал гармония, тоналлик, мажор ва минор,

вокал.

АННОТАЦИЯ

В данной статье описываются стили ладовой и тональной гармонии, исторические процессы развития, взгляды великих композиторов в разные периоды, их научные, теоретические и методологические исследования.

Ключевые слова: Классика, ладовая гармония, тональность, мажор и минор, вокал.

ABSTRACT

This article describes the styles of modal and tonal harmony, historical development processes, the views of great composers in different periods, their scientific, theoretical and methodological research.

Keywords: Classics, modal harmony, tonality, major and minor, vocals.

КИРИШ

XVIII асрнинг биринчи ярмида мусикада, модал гармония услублари мутахасисларни уз эьтиборига тортган. Э. Курт шундай дейди: Бах ва Гендель вафотларидан олдин, классик тоналликларнинг принсипи, бошка омилларнинг харакатида узини йукотган. Гармониянинг модал кирралари

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

хакида, монографияларда ва гармонияга тегишли булган китоб булимларида учрайди.

Бах мусикасининг модал бошланиши, шу композиторнинг ижодидан жой олганлиги, адабиётларда таьриф берилган. Бахнинг асарлари гармониянинг классик шакиллари, бир вактнинг узида модалликга эьтибори бой материаллар билан тулдириб беради.

Элементларнинг халк мусикасидаги илк классик гармониянинг диатоник ладлар туFри харакатланиши, кулланилиши тушунарли хисобланади. Шуни айтиб утиш керакки, купрок Бахнинг с-то11 орган посакальясида фригий ладининг бошланиши ва испан мусикаси биргаликда келишини куриш мумкин. Бундан ташкари халк мусикасининг колоритларига бой булган сюиталарида ва раксларига секин- асталик билан тингловчининг кизикиши ошган. МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Модал гармониянинг тонал гармонияга айланиши хакидаги саволлар одатда гармониянинг эволюцияси эмас балки, аккордларнинг функционал алокаларини гомофоник куп овозлик таркибидаги тоналиклар нуктайи назаридан куриб чикилади. Шу хакидаги куп муаммолар ва тажрибалар К. Дальхаузнинг китобида келтирилган. Дальхаузнинг узи Жоскен Депренинг мотетларида, Ксара ва Тромбончини фротталларида ва нихоят Монтевердининг модригалларида гармоник тоналликларни секин аста пайдо булишини кузатади.

Бундан ташкари Холопов хам, додекафонияни узига камраб оладиган тоналликларни кенг маьнода курсатиб берган. Гармония хакидаг саволлар, тоналлик муаммоларидан хам олдин куриб чикилган. Урта асрда гармония бир неча овознинг кушилиши деб тушунилган. Турли хил кушилишларда бу атамани XIII асирга туFри келади ва биринчи бор гармониянинг уЙFун кетма кетлигини Просдоцимус гапиради. Царлино учун гармония уЙFунликлар кетма кетлиги, Рамо ва Аломбер учун гармония, аккордлар кетма-кетлиги хакида куриш мумкин. Кейинрок Рамо ва унинг издошлари, функционал гармонияни урганишни бошладилар. Лекин шуни айтиб утиш лозимки , улар факат "микрогармония"нинг алохида

аккордларига "макрогармония"ни четга сурган холда катта эьтибор берган.

Модал гармония бир хил эмас балки, узгарувчандир. Унинг негизида секин функсионал бошланишини ва гармоник тоналикларнинг хиссиётини

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

чикаришган. Модал гармониянинг ривожланиш жараёни, уЙFOниш атамаси билан боFлик булган , Fарбий эвропа маданияти билан алокадордир.

Модал гармониянинг ривожланиши аньанавий шакл ва жанрларнинг янгилари билан алмашинишида кийин кечган. Мотет ва мессалар билан купрок , модригал ва шансонлар ракобатлаша бошлаган. Секин аста чолFу асарларда фантазиялар, ричерклар, токатта ва ракс асарлари ривожлана бошлади. УЙFуниш даврида халк мусикий ижоди, модал гармония асосида пайдо булган жанрлар, гармониянинг ривожига ва шакилланишига уз таьсирини курсатган. Бу холат аввал XV-XVI асрларда Италияда пайдо булган.

XVI асрнинг биринчи ярмида тоналлик фикрларга кириш тенденсияси куриниб туради. Маьлумки , гармониянинг уша мухитдаги асосий жараёнлар аввал лютния мусикасида, чолFу мусикасидаги хроматика роли куринади. Тахминан ярим асрлардан кейин, инструментал мусикадаги узлаштирилган гармония хусусиятлари, вокал мусиканинг мулкига айланди. XVI асрнинг 2-ярми композитор асарларида уЙFун товушларнинг функсионал алокаларида аник булган, аник аккордлар тартиби сезилади. Айнан шундай асарлар таниклилигини йукотмайди. Булар каторига Каноннинг, полифониянинг кулланилиши билан кизикарли, гармониянинг уЙFунлашувидаги Орландо Лассонинг "Эхо" асарини мисол килиш мумкин.

Классик гармония функсионал аник, ташкилий образдаги охангдошликга аник алокадорли гармония хисобланади. Унинг негизида мажор ва минор тоналикларининг кенг мухитдаги юукори даражали ладга тегишли фикрлар ётади. Бундай гармонияни тоналли гармония деб атаймиз. Бу тушунча функсионал гармония давридан олдин аниклаб берадиган курсатгичга хам ега. Уни модал гармония деб аташ мумкин, чунки у урта асир ладлари яаьни, модуслар билан боFлик булган ладларга асосланган.

Модал гармонияни биз аввал полифония мухитидаги профессионал мусикада, кейин гомофонияанинг илк намуналарида учратишимиз мумкун. Гармониянинг бундай конуниятлари оз урганилган ва унинг хорактеристкаси одатга кура, функсионал тузилмаларнинг йуклиги билан чегараланган. Модал гармония тушунчасини ишлатганимизда, биз уни лад асосидаги ижобий характеристикасига интиламиз. Модал фикрлар тоналга караганда, аввал ешитиш онгининг горизантал йуналишида аникланган. Куп овозликнинг ривожланишида пьесаларни мисол килишимиз мумкин.

ХУЛОСА

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Илк классик гармониянинг модал ечимлари композиторларнинг аник бир ладга етибор курсатгани камдан-кам топилган. XVIII асрнинг биринчи ярмидаги асарлар Вена классицизми сингари бош дакикадан бошлаб асосий тоналликни урнатиш булган. Тоналлик муносабати буйича асарнинг тугалланиши хам каттик булган. Асосий тоналикнинг йуклиги, бошланишидаги ва тугалланишидаги тоналликларнинг туFри келмаслиги, модал гармониянинг меьроси сифатида курсатилади.

Модал мухитдан олинган ноодатий аккордлар, мажорда миксолидий ладининг келиб чикишига сабаб булади. Бу мажорнинг пасайтирилган VII п0F0наси ва минорнинг V п0F0на учтовушлигидир. Чет ел мусикашунослари куп ишларида катта эьтиборни, мажор ва минорнинг тоникасидан кат2 пастда жойлашган учтовушликларга берган. Илк классик услубларнинг катта2 муносабатдаги учтовушликлари, модал гармонияда сакланган ва тоника билан функционал эмас, балки мелодик тарзда уЙFунлашади. Биз шуни курдикги минор лади мажорга караганда купрок модал аньаналарига якин. Кейин эса модалликдаги хар-хил келиб чикишлар факат минорда еканлигини куриб чикишимиз мумкин. "ТуFри йулли" иккита етакчи товушга эга булган мажор доим кассик нормаларга тортилган. Минор эса бу тортилишни ушлаб турган ва модал аньаналарда аник диккатга ега булган. Иккаласининг ракобати классик тизимда хам сакланиб колинган.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР(REFERENCES)

1. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

2. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

3. Mannopov, S. (2004). Uzbek folk music culture.(Study guide) Tashkent. New

Age Generation.

4. Маннопов, С. (2018). Навобахш оханглар. Т.: IJOD-PRESS нашриети.

5. Маннопов, С. У. Л. Т. О. Н. А. Л. И. (2004). Узбек халк мусика маданияти. Янги аср авлоди.

6. Маннопов, С. (1852). Ходжи Абдулазиз Абдурасулов (1852-1936).

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

7. Abdusattorov, A. About Makom Melodies Adapted for Orchestra of Uzbek Folk Instruments. International Journal on Economics, Finance and Sustainable Development, 2(11), 28-30.

8. Kurbanova, B., Khurshid, M., & Tokhirjon, S. (2022, May). THE ROLE AND IMPORTANCE OF A SYSTEMATIC APPROACH TO TEACHING IN THE FINE ARTS. In Archive of Conferences (pp. 105-107)

9. Kirgizov, I., Imyaminovich, K. I., Nurmuhammedjanov, A., Sotvoldievich, S. B., Mamasodikovna, N. M., & Juraevna, A. S. (2021). The Pleasure of Singing, Listening and Understanding Navoi. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 2410-2413.

10. Kirgizov, I., Kirgizov, I., Najmetdinova, M., & Atabayeva, S. (2022, February). THE GENESIS OF THE DEVELOPMENT OF MUSIC CULTURE. In Archive of Conferences (pp. 57-60).

11. Namozova, D. T. (2021). MUSIQA DARSLARIDA O'QUVCHILARNI KREATIVLIK HAMDA ERKIN TAFAKKURINI SHAKLLANTIRISHNI TASHKIL ETISH. Scientific progress, 2(2), 1313-1315.

12. Dilorom, N., & Tohirovna, A. Z. (2022). BRAYL NOTA TIZIMINING MUSIQA TA'LIMIDAGI ILK QADAMLARI. Science and innovation, 1(C2), 3638.

13. Mannopov, S., Karimov, A., Ataboeva, S., Ergashev, A., & Usmanova, S. (2021). Development Of Symphonic Music in Uzbekistan. Journal of Pedagogical Inventions and Practices, 2(2), 53-56.

14. Ergashev, A., Ataboyeva, S., Djalalova, N., & Usmonova, S. (2021). THE ROLE OF COMPOSERY IN THE ART OF NATIONAL SINGING. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(12), 863-867.

15. Kurbanova, B., Khurshid, M., & Tokhirjon, S. (2022, May). THE ROLE AND IMPORTANCE OF A SYSTEMATIC APPROACH TO TEACHING IN THE FINE ARTS. In Archive of Conferences (pp. 105-107).

16. Шокиров, Т. Н. (2022). МИЛЛИЙ МУСИКД МАДАНИЯТИ ВА УНИНГ РИВОЖЛАНИШ ИСТИКБОЛЛАРИ (фольклор, достончилик, маком мисолида). Science and innovation, 1(C3), 31-38.

17. Atabayeva, Z. A. (2022, March). Accounting policy of the organization and its connection with tax planning. In E Conference Zone (pp. 35-38).

18. Yuldashev, F. A. (2020). Scientific analysis of cognitive processes in Al-Farabi's Teaching. International Journal on Integrated Education, 4(2), 375-379.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

19. Yuldashev, F. A. (2020). Scientific analysis of cognitive processes in Al-Farabi's Teaching. International Journal on Integrated Education, 4(2), 375-379.

20. Yuldashev, F. A. (2021). Important features of Social-Philosophical analysis of human factors and interests. Asian Journal of Multidimensional Research, 10(11), 358-364.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.