Научная статья на тему 'МАҚОМ ИЖРОЧИЛИГИДА ЧОЛҒУЛАРНИНГ АЛОМАТИ'

МАҚОМ ИЖРОЧИЛИГИДА ЧОЛҒУЛАРНИНГ АЛОМАТИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
69
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўзбек мақомлари / миллий чолғулар / табулатура / шохпарда / зарпарда / уд / танбур. / узбекские статусы / народные инструменты / табулатура / шокпарда / зарпарда / уд / танбур

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Мамазияев, Хуршиджон Аъзамжон Ўғли

Мазкур мақолада ўзбек миллий мақом санъатида мусиқа чолғулари, айниқса, танбур чолғусининг ўрни ва аҳамияти ижрочилик маданиятининг тарихий жараёни кесимида очиб берилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПРИЗНАК ТРАНСПОРТНЫХ СРЕДСТВ В ИСПОЛНЕНИИ СТАТУСА

В данной статье раскрывается роль и значение музыкальных инструментов, особенно танбура, в искусстве узбекского национального статуса в контексте исторического процесса исполнительской культуры.

Текст научной работы на тему «МАҚОМ ИЖРОЧИЛИГИДА ЧОЛҒУЛАРНИНГ АЛОМАТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

МАКОМ ИЖРОЧИЛИГИДА ЧОЛГУЛАРНИНГ АЛОМАТИ

Мамазияев Хуршиджон Аъзамжон ртли

ФарFOна давлат университети Санъатшунослик факультети "Мусикий таълим

Мазкур мацолада узбек миллий мацом санъатида мусица чолзулари, айницса, танбур чолзусининг урни ва ауамияти ижрочилик маданиятининг тарихий жараёни кесимида очиб берилган

Калит сузлар: узбек мацомлари, миллий чолгулар, табулатура, шохпарда, зарпарда, уд, танбур.

В данной статье раскрывается роль и значение музыкальных инструментов, особенно танбура, в искусстве узбекского национального статуса в контексте исторического процесса исполнительской культуры.

Ключевые слова: узбекские статусы, народные инструменты, табулатура, шокпарда, зарпарда, уд, танбур.

Миллий чолFулар, уларнинг ижрочилик анъаналари, услуб ва усуллари мусикашунослик сохасида жуда куп урганиладиган тармок булиб, уларда ижро этиладиган куй-кушиклар инсонлар турмуш тарзида мухим урин тутиш билан бирга унинг маънавияти, мусикий тафаккури хакида маълумот берувчи воситалардан бири хисобланади. Бундай асарлар номоддий маданий мерос намуналаридан булиб, халкимизнинг маънавий бойлиги, туганмас хазинасидир. Мумтоз мусика, хусусан, узбек макомлари анашундай нодир дурдоналардандир.

Макомлар - шеърият, чолFу мусикаси ва хонандалик санъатларини бирлаштирган куп тармокли феномендир. Унинг пайдо булиши, таркалиши, тараккиёти ва сакланишида мусика асбобларининг тутган урни бекиёс. Асрлар давомида халкнинг истеъдодли вакиллари чолFулар ёрдамида макомларни бунёдга келтирдилар, тартиблаштирдилар, назарий асосларини ишлаб чикиб амалиётга такдим килишда хам бевосида чолFуга суяндилар. Даврлар мобайнида уз овоз таровати ва ижро имкониятлари жихатидан маком ижрочилигининг етакчи чолFуси сифатида яшаб келган чолFулар миллий тафаккур феномени сифатида халкимизнинг маънавий рамзига айланди. Уларнинг кадимги ва бугунги кундаги холати, тузилиши, анъанавий мусика

ва маданият" кафедраси укитувчиси, мусикашунос E-mail: xurshd.joon123@gmail.com

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

жараёнларида тутган урни каби жихатлари куплаб чолFушунос олимлар ва макомшунослар томонидан доимий урганилиб таджик этиб келинмокда.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Мусика чолFулари инсоният тафаккурининг махсули булиб, унинг пайдо булишини хатто илохий тушунчалар билан хам боFлайдилар. Одам овозига таклидан вужудга келган чолFуларнинг кисмлари хам инсон тана аъзоларининг номларига ухшашдир: "бошча", "кулоклар", "буFиз", "буйин", "корин" ва хоказо. Улар халк тафаккурида жонли сифатида тасаввур килинади, мохир созанда кулида "гапиради", "куйлайди". Бугунги кунда хам уларнинг асосий вазифаларидан бири хонанда овозига жур булишдир. Яна шуни хам айтиш керакки, тарихий рисолаларда киши овози хам энг мукаммал чолFу дея таърифланади.

Манбаларда ёзилишича Абу Наср Форобий узининг мусикага баFишланган рисоласида чолFуларнинг турлари ва уларда ижро этиладиган куйлар хакида фикрларини баён килар экан, чолFу мусикаси асосан овозга жур булиши, уни тулдириши ва хофизга дам бериб чолFу накоратларини ижро этиши хакида баён килган. Абу Али ибн Сино хам мусика чолFулари ва уларнинг рухиятга таъсири хакида ёзиб, чолFулар асосан инсон овозига таклид килишини ва рабоб номли камонли чолFу одам овозига энг яхши хамоханглик касб этишини таъкидлаган.

Танбур - маком ижрочилигида якканавоз, журнавоз ва ансамблда ижро этиш вазифаларини бажаради. Якканавозлик асл маком ижрочилиги тафаккурига хос жихатларни узида мужассамлаган.

Маком ижрочилигида танбурнинг урни аввало, унинг журнавоз вазифасида келишидир. Хонанда аввало, бирон охангдор чолFу ёрдамида уз овозига жур булади, бошкача айтганда чолFу оркали ашула йули тараннум этилади. Бундан ташкари хонандага макомнинг ритмик формуласини кузатиб борувчи доира хамрохлиги ёки узининг майин овози билан унга "фазовий чукурлик" бахш этувчи дутор хамрохлиги узбек макомлари ижрочилигида асосий услубдир. Бундан ташкари бошка торли чертма ва торли-камонли чолFулар хам маком ижрочилигида ансамбль таркибида катнашадилар. Бунда энг асосий мезон чолFуларнинг оханг жихатидан бир-бирига мутаносиблигидир. Якка чолFу ижросида эркин ижро ва созанданинг "шахсий мен"ини курсатиш учун кулай булса, ансамбль ижрочилиги жамоа аъзоларининг барчаси бир парда ва усулдан четлашмаган холда синхрон ижро этиш керак булади. Бу аввало, созандадан бошка чолFу овозларини эшитиш, унга мослашиш ва энг мухими парда бирлиги жихатларини яхши билиш куникмаларини талаб килади.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10/2

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Бирок чолFулар уз тараккиёт йулида нафакат журнавоз чолFу, ижродаги узига хос овоз тембри ва созанданинг махорати туфайли, якка чолFу сифатида хам уз урнига эга булди. Халк ичидан етишиб чиккан етук мусикий истеъдод эгалари чолFу мусика ривожланишига улкан хиссаларини кушганлар. Манбаларда ёзилишича, мил.авв VI-VII асрларда яшаб ижод килган Фахлабод Марвазий уз даврининг махоратли чолFу ижрочиси ва бастакори сифатида жуда машхур булган. Уша пайтларда энг мукаммал саналган "Барбат" чолFусининг ижро йулини мукаммал эгаллагани боис уни Борбад Марвазий деб хам атаганлар. Худди бизнинг замонларда хам маълум бир чолFуни маромига етказиб ижро этадиган уста созандалар исмига уша чолFунинг номи кушиб "танбурий", '^ижжакий", "чангий" дея аташ расм булгани каби. Устоз созанда, дутор ва айникса танбур ижрочилигида учмас из колдирган забардаст санъаткор ТурFун Алиматов хотирасига баFишлаб утказилган йиFинларнинг бирида устоз мусикашунос Сойибжон Бегматов хазил аралаш созандани "Танбур ака" дея атаганларига хам гувох булганмиз.

Маълумки, маком сабоклари азалдан чолFу ёрдамида ургатилган. ЧолFу пардалари асосида макомларнинг бутун конуниятларни тушунтириш мумкин булган. Шулардан бири парда яъний лад-товушкатор масаласи. Макомларнинг лад асослари бугунги кун Европа андозасига таянган мусикий таълим тизимидан бирмунча фаркли жихатлар оркали урганилган. Бунда устозлар чолFуларнинг парда тизимига суянганлар. Улар назарияда жинс ва жам атамалари билан тушунтирилиб Шарк оханг доираларини узида тула акс эттирар эди.

Макомлар назариясининг асосини ташкил этувчи парда масаласи куплаб илмий изланишларга асос булди. Ушбу илм билан шуFулланган барча муаллифлар уни очиб беришда албатта танбур чолFусига асосий воситачи сифатида таянадилар. ЧолFу дастасида урнашган пардалар урни ва муносабати масалалари асосида маком лад назариясини ёритиш энг ишончли ва хакконий йулдир. Зеро, нафакат макомлар, балки бутун миллий мумтоз мусикамизнинг барча тармокларидаги мавжуд асарлар ижрочилиги таъсири остида танбур пардалари шакллангандир. Танбур чолFусининг маком лад асосларини очиб беришдаги урнини таникли танбурчи-созанда Абдували Абдурашидов узининг илмий изланишлари1 натижасида исботлаб берган.

1 Абдукаримов М. Танбур, сато и сетар в музыкальной традиции Узбекистана и Таджикистана. Диссертации на соискание ученой степени кандидата искусствоведения. - Ташкент: 1997.

431

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Mycu^a HO^Fyrapu Ma^OM caHtaTH HHMuga y3ura xoc TepMUHanOrHatHH maKmaHumuga x,aM Myx,HM ypHH TyTagu. abb&to, Ma^OM uöOpacuHHHr y3H x,aM HOHFyga ypHamraH öapMOK ypHH geraH MatHO^apHH öHHgupagH. EyHgaH Tam^apu öupruHa napga aTaMacuHHHr y3H Ma^OM^ap H^pOHH^uruga ny^yp H3 KO-ngupraH. Ma^OM^apHHHr napga th3hmhhh TaHöyp TOBym^aTOpHga H^OganaHumuga Hag Ha3apuacHHHHr ^yH^HOHan xycycuaraapH aBBanru ypHHHapga Typagu. napga TH3HMHHHHr ^yH^HOHan tomohh - 6y MyafiaH Hag TH3HM.napHra xoc öynraH TOBym^aTop acocHga x,ap öup napgaHHHr öa^apaguraH Ba3H$acH, эгaпнaгaн ypHH Ha3apga Tymnagu. AMangaru Ma^OM fiy.mapHga "napda" Ba "hum napda" TymyHHanapH MaB^yg. Ey öyTyH Ba apHM TOH^HK^apHHHr Typ^H gapa^anapgaru Typ^apHHH H^OganafigH. Oyнцнoнaпннк ^Hx,aTHgaH ^apanraHga Ma^OM napganapu ypHamraH Ba ypHamMaraH napganapHHHr MyHOcaöara ^Hx,aTHgaH öup Hena Typ^apra öy^HHap экaн. abb&to, Ma^OM TOBym^aTOpH acOCHga eTaguraH энг nacTKH acOCHfi napga энг ypHamraH napga XHCOÖ^aHagH. Yhh FapöHa MycH^a Ha3apuacugarH TOHHKa TymyHHacura TeHraamTHpcanapga öa^apaguraH Ba3H^acu Ba MaB^eu ^Hx,aTHgaH yHra Ty^a moc Ke^Mafigu. TOHHKa EBpOna Mycu^acuga ^aficu perucTpga Ke^umugaH ^arafi Ha3ap aHH^ ^yH^HOHan ypuHra эгa öynagu. ^^hh y acap TOBym^aTOpugaru ^Ofi^amraH ypHHra, энг nacTga eKH öup hkkh OKTaBa ro^Opuga öy^umura, ^apaMacgaH KaTtufi TaaHHHHK Ba3H$acuga Ke^agu. fflap^ MOHOguacuga эca "^oxnapda" aTa^Mum Maxcyc napga öopkh öy Kyfi TOBym^aTOpuHHHr энг acOCHfi Ba arOHa TaaHH napgacugup. y - Mycu^a acapu TOBym^aTOpuHHHr энг nacTKH ypHHga ^Ofi^amagu. X,ap öup Ma^OM-napga TH3HMHga öup mOxnapga öy^agu. TOBym^aTOp TapKuöugaru öOm^a ypHamraH napganap эca "3apnapda" geö HOM^aHagu. 3apnapga - acOCHfi TaaHH Kaöu öy^Macaga Ma^OM^ap puBO^naHHmu ^apaeHHga TypFyHHHK Basu^acuHH öa^apagu. fflOxnapga Ba 3apnapgara HucöaTaH HOTaaHHHHK xycycuaTHH KypcaTyBHH ypTanHK napganap "3au$ napda" geö ropHTHragu. y^ap TaaHH napganap öunaH y3apO

MyHOcaöaTra Kupumuö KyfiHHHr ^htohh aHrpamuHH Ba Ty^a^OH^H TOByrn^arOp th3hmh maKHHaHHmHHH TaMHH^afigu.

Ma^OM H^pOHH^uruga HOFynapHHHr TyTraH ypHHgaH aHa öupu HOTa e3yBH nafigO öy^umura acOc öy^raHHgup. EyryHru KyHga fflap^ HOTa e3yBH geraH TymyHHa MaB^yg. Munnufi Ox,aHraapHH e3yB öu^aH H^Oganamra öy^raH x,apaKaraap a3angaH MaB^yg öy^raH öy^uö, yHHHr hhk HaMyHacu OOpOöufiHHHr "Karra Mycu^a khtoöh" (j^j^^I )ga yHpafigu. An^OMa HOHFy

H^pOHH^apu yHyH TOBym^aTOp^ap KypcaTKHHHHH KypcaTyBHH öe^ru^ap Op^anu y3 e3yB th3hmhhh TaKnu^ ^H^raH.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10/2

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Бирмунча мукаммалрок куринишда булган нота ёзувлари Сафиуддин Урмавий изланишларида кузга ташланади. Форобий каби Урмавийнинг нота тизими уша даврларнинг мукаммал чолFуси булган Уд учун мулжалланган. Бирон чолFу воситасида юзага келган ёзув тизими илмда "табулатура" деб юритилади. Урмавий табулатураси тузилиш жихатидан илк мукаммалрок куринишда булиб, муаллиф унинг воситасида ун икки маком куйларидан баъзиларини мисол тарикасида ёзиб колдирган. ХХ аср макомшунос алломаси Исхок Ражабов ушбу табулатура ёзувини илмий урганиб бугунги кундаги нота тизимигага кучиришга харакат килган. Унинг намунасини узининг "Макомлар" монографиясида келтирган2.

Танбур чолFуси етакчиликни кулга киритгач унинг воситасида янги, янада мукаммалрок куринишдаги табулатура тизими юзага келдики биз уни бугунги кунда танбур чизиклари сифатида яхши танимиз. Ушбу ёзув танбур пардалари асосида чизилган чизиклар воситасида узини намоён килади. Танбур чизиклари уз даврида назариёт ва амалиётда бирдай кулланилганлиги манбаларда такидланади. Рус мусикий тадкикодчиси В.Успенский "Шашмаком" туркумини ёзиб олиш жараёнида бунга дуч келгани хам айтилади. Унга кура Ота Жалол Шашмакомнинг бир куйини танбур чиз^и воситасида хотирасига тушириб олиб сунгра ёзув учун такдим этган экан. Танбур чизиклари воситасида макомларнинг тула куриниши хатга туширилган булиб, бугунги кунда унинг замонавий нота ёзувига угирилиб илмий шархланган варянтлари хам пайдо булди. Макомшунос устозлар О.Матёкубов, Р.Болтаевлар сайи харакатлари уларок юзага келган ушбу илмий иш узлик мусикамизнинг эски куринишлари асосида Шарк мусикий тафаккурини туларок тушунишга замин булади.

Ушбу ёзувларнинг бугунги кунда мавжуд нусхаларидан бирида Хоразм маком ижрочилигига хос булган яна бир маком туркуми "Дутор макомлари" хам тула ёзиб олинган булиб, бу нусха бугунги кунда асл куринишлари унитилиш холига келган ушбу туркумнинг кайта жонланишига асос булди.

Ва нихоят, танбур - Шашмаком ва умуман макомот тизимининг рамзидир. Бугунги кунда маком деганда - танбур ва танбур деганда - маком куйлари халк тафаккурида жонланади. У анъанавий мумтоз мусика ижрочилиги билан шу кадар боFланганки, кайта ишланган чолFулардан таркиб топган халк чолFулари оркестри таркибида композиторлик мусика ёзув тизими асарларини танбур воситасида ижро этиш менинг карашимда эриш туйилади. Унинг урни миллий куй охангларини ифодаловчи ижрочилик амалиётидадир.

2 Ражабов И. Макомлар. Т., 2006. 117-134 бетлар

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда чолFулар маком ижрочилигида уч уринда узини намоён килади.

•Биринчидан яккасоз чолFу. Макомлар йирик икки кисмга булинади. Уларнинг бири соф чолFу мусика туркумларидан иборатдир. Маком пардалари ва мавзуийлик жихатлари айнан шу туркум кисмларида мужассамлашган. Асл маком ижрочилигида аввало чолFу кисм бирин-кетин ижро этилади. Хонандалар ва тингловчи аудитория макомнинг рухиятига тула кириб, узини унга созлаб олганидан сунг наср яъний ашула булими ижро этилади. Бундан ташкари халк ичида маком йулида ижод этилган бастакорлик намуналари хам таркалганки улар орасида чолFу мусикаси мухим урин эгаллайди.

• Иккинчидан хонандага жур булиш вазифаси. Асосан хонанданинг узи томонидан маком ашулаларига журнавозлик вазифасини бажаради. Баъзи холларда бошка бир созанда ижрога жур булиши мумкин. Шуни хам айтиб утиш лозимки, ижрочилар одатда факат чолFучи созанда ёки хонандаликка ихтисослашадилар. Икки йуналишни хам бирдай олиб кетиш холатлар кам кузатилади.

• ЧолFунинг кейинги урни ансамбль таркибида намоён булади. Маком ансамблларида барча чолFулар бир монодик куйни ижро этиш билан бирга уз урнига хам эгадир. Ансамбль воситасида соф чолFу куйлар ижро этилиш билан бирга хонандаларга журнавозлик хам килинади.

Замонавий маком санъати ижрочилигида чолFуларнинг янгича услуб-усуллари юзага келди. Маком санъати мусика чолFуларининг узига хос йуналишда ривожланган ижрочилик услублари, дилларни китикловчи майин овози хамда чолFу мусикаси унга умрбокийлик бахш этилишига, халкимизнинг барча ёшдаги аъзолари орасида суюб тингланишига сабаб булган. Бугунги кунда мавжуд кухна асарлар билан бирга замонавий бастакор ва созандаларнинг ижод махсуллари хам мусикий хазинамизнинг олтин фондидан жой олмокда.

REFERENCES

1. Абдукаримов М. Танбур, сато и сетар в музыкальной традиции Узбекистана и Таджикистана. Диссертации на соискание ученой степени кандидата искусствоведения. - Ташкент: 1997.

2. Бегматов С. Матёкубов М. Узбек анъанавий чолFулари. Тошкент: 2008.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

3. Орипов З. Шарк мусикий манбашунослиги (X-XI асрлар). -Тошкент: Fan va texnologiya, 2008. - 160 б.

4. Ражабов И. "Макомлар" Тошкент. 2006.

6. Абдукаримов М. Танбур, сато и сетар в музыкальной традиции Узбекистана и Таджикистана. Автореферат диссертации на соискание ученой степени кандидата искусствоведения. - Ташкент: 1997. - 26 б.

7. Эшанкулов М. Музыкальные инструменты в системе искусства макома. Диссертации на соискание ученой степени доктора искусствоведения. - Санкт-Петергбург: 2016. - 174 с. СМИ.

8. Абдурашидов Абдували Абдулмаджидович (2020). Об определении разновидностей строя танбура и их обозначений. Вестник музыкальной науки, (2), 196-206. doi: 10.24411/2308-1031-2020-00036

9. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

10. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

11. Mannopov, S. (2004). Uzbek folk music culture.(Study guide) Tashkent. New

Age Generation.

12. Маннопов, С. (2018). Навобахш охднглар. Т.: IJOD-PRESS нашриети.

13. Маннопов, С. У. Л. Т. О. Н. А. Л. И. (2004). Узбек халк мусика маданияти. Янги аср авлоди.

14. Маннопов, С. (1852). Ходжи Абдулазиз Абдурасулов (1852-1936).

15. Abdusattorov, A. About Makom Melodies Adapted for Orchestra of Uzbek Folk Instruments. International Journal on Economics, Finance and Sustainable Development, 2(11), 28-30.

16. Kurbanova, B., Khurshid, M., & Tokhirjon, S. (2022, May). THE ROLE AND IMPORTANCE OF A SYSTEMATIC APPROACH TO TEACHING IN THE FINE ARTS. In Archive of Conferences (pp. 105-107)

17. Мамазияев, Х. А. У. (2022). МА^ОМ САНЪАТИДА МУСИКД ЧОЛГУЛАРИНИНГ ТАДРИЖИ. Science and innovation, 1(C3), 7-14.

5. Фитрат А. Узбек классик мусикаси ва унинг тарихи. - Тошкент: 1993. - 33б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.