Научная статья на тему 'МНОГОГРАННОЕ СОТРУДНИЧЕСТВО РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН С ИСЛАМСКОЙ РЕСПУБЛИКОЙ ПАКИСТАН'

МНОГОГРАННОЕ СОТРУДНИЧЕСТВО РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН С ИСЛАМСКОЙ РЕСПУБЛИКОЙ ПАКИСТАН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
162
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДВУСТОРОННИЕ ОТНОШЕНИЯ / СОТРУДНИЧЕСТВО / НЕЗАВИСИМОСТЬ / ЭНЕРГЕТИКА / РЕГИОН / ЭКОНОМИКА / ТОРГОВЛЯ / ИНТЕРЕС / СТРАНА / НАУКА / КУЛЬТУРА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Расулиён Кахор, Джумаева Парвона Абдувохидовна

В данной статье автор глубоко проанализировал 27 летний период установления дипломатических и политических отношений между двумя странами. Автор последовательно исследует ход становления этапы развития взаимовыгодных отношений между двумя странами. Республика Таджикистан и Исламская Республика Пакистан имеют стабильные, давние и дружеские отношения. Две страны имеют прочные политические, культурные, торговые и экономические связи. Связь между двумя странами имеет давнюю историю и основана на общих обычаях и традициях. Перспективы внешней политики Таджикистана в отношении Пакистана в концепции внешней политики Таджикистана, утвержденной указом Президента Республики Таджикистан от 27 января 2015 года, выглядят следующим образом: «Для Республики Таджикистан укрепление политических отношений и расширение взаимовыгодного сотрудничества с Исламской Республикой Пакистан, учитывая торгово- экономические возможности и ее геостратегическое положение, имеет особое значение». Следует отметить, что обе страны заинтересованы в дальнейшем упрочении и укреплении дипломатических, политических, экономических отношений во имя стабильности и безопасности региона.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MULTIFACETED COOPERATION OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN WITH THE ISLAMIC REPUBLIC OF PAKISTAN

In this article the author analyzed in depth over a 27-year period the establishment of diplomatic relations between the two countries, through regular contacts at the highest and other levels, active diplomatic initiatives and concrete steps between our countries. The Republic of Tajikistan and the Islamic Republic of Pakistan have stable, long-standing and friendly relations. The two countries have strong political, cultural, trade, and economic ties. The relationship between the two countries has a long history and is based on common customs and traditions. The prospects of Tajikistan’s foreign policy with regard to Pakistan in the concept of Tajikistan’s foreign policy, approved by decree of the President of the Republic of Tajikistan dated January 27, 2015, are as follows: «For the Republic of Tajikistan, strengthening political relations and expanding mutually beneficial cooperation with the Islamic Republic of Pakistan, taking into account trade and economic opportunities and its geostrategic position is of particular importance. « It should be noted that both countries are interested in further strengthening and strengthening diplomatic relations and the political situation in the region

Текст научной работы на тему «МНОГОГРАННОЕ СОТРУДНИЧЕСТВО РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН С ИСЛАМСКОЙ РЕСПУБЛИКОЙ ПАКИСТАН»

Ключевые слова: республика, межгосударственные отношения, сотрудничество, отношения, экономика, дружба, наука, культура, развитие, дипломатия, независимость, соглашения, договор, суверенитет.

STAGES OF FORMATION OF TAJIKISTAN AND KAZAKHSTAN IN MODERN PERIOD

The state independence of the Republic of Tajikistan, proclaimed in September 1991, createdfavorable conditions for the formation and development of qualitatively new international relations. The establishment of bilateral and multilateral relations with the countries of the Commonwealth of Independent States, primarily with the countries of Central Asia, was a priority in the foreign policy of the Republic of Tajikistan. This article examines the history of formation and development of interstate relations between Kazakhstan and Tajikistan during the years of independence. The article describes in details the stages of formation and development of trade, economic, scientific, cultural and humanitarian relations between Tajikistan and Kazakhstan.

Keywords: republic, inter-state relations, cooperation, relations, economy, friendship, science, culture, development, diplomacy, independence, agreements, Treaty, sovereignty.

Сведения об авторе:

Нурова Лутфия Нуровна - младший научный сотрудник Научно-исследовательского института Таджикского национального университета. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, город Душанбе, проспект Рудаки 17. Телефон:919-50-99-50. E-mail: lutfyanurova. 83@mail. ru

About the author:

Nurova Lutfiya Nurowна - Junior researcher of the Department of Social and Humanitarian and Economic Sciences of the Scientific Research Institute of TNU. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, Rudaki Avenue 17. Phone: 919-50-99-50. E-mail: lutfyanurova. 83@mail. ru

УДК: 930(575. 3+55)

^АМКОРЩОИ САМАРАБАХШИ ЧУМХУРИИ ТОЧИКИСТОН БО ЧУМХУРИИ ИСЛОМИИ ПОКИСТОН

Расулиён Ц., Чумаева П. А.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Давраи нав дар таърихи муносибатхои берунии Чумхурии Точикистон аз 9 сентябри соли 1991, яъне аз рузи эълон гардидани Эъломияи истиклолияти давлатй ва сохибихтиёр гардидани Чумхурии Точикистон огозгардидааст. Аз хамон руз Чумхурии Точикистон дар муносибатхои байналмилалй ба сифати субъекти мустакили хукукй байналхалкй хамкориро дар байни тамоми мамолики дунё аз руи усули дархои боз, сиёсати бисёрчабхаи хоричй, риояи муносибатхои неку хасана, дахолат накардан дар масоили дохилии дигар кишвархо, хифзи манфиатхои молию давлатии худ ба рох мондааст.

Дар баробари эълони «сиёсати дархои боз» Чумхурии Точикистон самтхои асосии сиёсати хоричии хешро муайян намудааст. Авлавиятхои самти мазкур ба хамкорихо пеш аз хама бо кишвархои аъзои ИДМ, кишвархои Осиёи Марказй, чахони ислом ва кишвархои абаркудрати минтака ва чахон бахшида шудааст. Боиси таъкид аст, ки Президенти Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон дар мурочиати солинавии хеш аз 31 декабри соли 2002 аввалин маротиба расман изхор намуд, ки «сиёсати дархои кушод»-ро пеш гирифтааст. Икдоми мазкур аз бисёрсамта ва мутавозин будани сиёсати хоричии кишвар шаходат медихад, ки яке аз принсипхои бунёдии рушди гояи сиёсати хоричй махсуб мегардад.

Махз бо шарофати сиёсати муваффаконаву боровари Президенти мамлакат Эмомалй Рахмон чомеаи чахонй ба Точикистон ва азму часорати кавй, талошхои пайвастаи Сарвари давлат дар рохи ободиву осоиши Ватан, арчгузорй ба таърихи пургановати миллати бостонии точик ва ташаббусхои созандаву некбинонаи у бо нигохи боэътимод ва хайрхохона назар дорад. Ин аст, ки Точикистон дар муддати кутох аз минтакаи даргир ба маркази баргузории чорабинихои минтакавию чахонй табдил ёфт.

Добили зикр аст, ки мархилаи нав дар cиëcaти xоричии Чyмxyрии Точикистон пac аз Ичлоcияи тaъриxии XVI дар ш. Хучанд OFOЗ шуд. Уcyли acоcии cиëcaти нави xоричии Чyмxyрии Точикистони cоxибиxтиëр ва cоxибиcгиклол 16 ноябри cоли 1992 аз тарафи Ражи Шурои Олии тозaинтиxоби Чумхурии Точикиcтон Э. Рахмон дар «Мурочиатнома ба xaлки шарифи Точикистон» эълон гардид, ки онро чомеаи чахонй ба xyшй пазируфт.

Имруз Точикистон бо aкcaрияти кишвари чахон мyноcибaтхои дипломатй баркарор намуда, 161 давлат истиклолияти Чумхурии Точикистонро рааман эътироф кaрдaacт. Яке аз ин давлатхо Чумхурии иcломии Покиcгон мебошад, ки иcгиклолияти давлатии Чумхурии Точикистонро ба рacмият шиноxтa, аз 6 июни шли 1992 алокахои дипломатии xyдро эчод намуд ва аз хамин давра мархилаи наве дар муноотбатхои байнидавлатии Чyмxyрии Точикиcгон ва Чумхурии иcломии Покиcгон OFOЗ гардид.

Чумхурии иcломии Покиcгон аз чумлаи аввалин кишвархо буд, ки дар шахри Душанбе намояндагии xyдро ифтитох намудааст.

Намояндагони рacмии Чумхурии истомии Покиcгон 16 июни cоли 1992 дар шахри Душанбе дар ca^^ конcyлгaрй ифтитох гардид ва аз хамин вакт cap карда, байни Чумхурии Точикистон ва Чумхурии доломии Покистон робитаи дипломатй баркарор шуд. Ин кожуш^й баъди боздиди аввалини Рaиcи Шурои ОлииЧумхурии Точикиcгон Э. Рахмон аз Чумхурии иcломии Покистон шли 1995 то ба пояи caфорaтxонa бардошта шуд.

Таъмини cyлхy cyбaг дар минтака яке аз хадафхои cтратегй ва аввалиндарачаи муношбатхои миëни Чумхурии Точикиcтон ва Чумхурии истомии Покиcгон ба шумор рафта, мубориза алайхи терроризм ва экстремизми байналмилалй, cохaи энергетика ва ингиколи неруи барки арзон caмгхои ашоти хамкорихои Точикиcгонy Покиcгон мaхcyб мегарданд.

Вокеан, гycтaриши равобити cиëcй ба рушди равобити иктиcодй- тичоратй, илмй-фархангй мycоидaт мекунад. Дар cyрaти дуруст ба рох мондани равобити raërâ, хамкорихои тичоративу иктиcодй, илмиву фархангй нaзaррac рушд меëбaнд.

Чумхурии Точикистон чонибдори шарикии боcyбот бо кулли кишвархои чахон, аз чумла олами истом, пеш аз хама Покистон ва xохони хамкорихои вacевy вокей бо онхо дар хама caмгхои зикргардида мебошад. Зимни ирcоли Пaëми xyд ба Мaчлиcи Олй Президента Чумхурии Точикиcгон Э. Рахмон дар шли 2012 чунин зикр намуда буданд: «Сиëcaти xоричии cозaндa ва ба хамкории гycгyрдaвy вacеъ равонгардидаи мо дар мачмуъ бояд вазифаи анъанавии xyд-мycоидaти хамачониба ба рушди устувори кишвар, таъмини амнияту оромии мамлакат ва caтхи шоиcгaи зиндагии мардуми онро ба тарики бехтарин ичро намуда, фардои ободи Точикистонро таъмин намояд» [3]. Тaбииcг, ки ин нукта мехвари мyноcибaги Точикистон бо кулли кишвархои чахон, аз чумла бо Покистонро ташкил медихад. Чумхурии иcломии Покиcгон аз зумраи он кишвархоеcг, ки дар гуфтушуниди cyлхи точикон хамчун кишвари кафил баромад карда, дар раванди даст^бй ба cyлх дар Точикиcгон caхми нaзaррac гyзоштaacг.

Дар мархилаи кунун тичорати байналмилалй воcитaи acоcии рушди xочaгии кишвархо, минтакахо ва чомеаи чахонй мебошад. Тичоратй байналмилалй омили acоcии рушди иктиcод acг. Чумхурии Точикистон бо агоарияти кишвархои минтака ва чахон равобити тичорaтй-иктиcодии xyдро ривоч дода иcгодaacт, ки дар ин caмг Чумхурии иcломии Покистон мавкеи xоc дорад. Покжтон дaвлaтu мvxыммu munmaKa мебошад ва метавонад ба mumu дшар дустот нaздuкы мо яке аз сapмоягvзоpонu асосй ба uкmuсодuëmu Точшжтон гардад. Гардиши мол мгёни кишвар беш аз 50 млн долл. ташкил медихад. Аз Точикистон ба хамшякишвари Покистон мaхcyлaги боFдорй, нaxи пaxтa ва аз Покистон ба Точикистон мaхcyлaги caraarn caбyк ва кишоварзй ворид мегардад. Яке аз caмгхои ояндадори хамкорихои Точикиcгон бо Покиcтон бушди корxонaи неруи барк ва интиколи он ба Покиcтон мебошад. Иншооги бузурги cтрaтегии ин ду кишвар бушди xaти интиколи неруи барк бо унвони «CASA-1000» мебошад, ки шли 2015 cоxтмони он OFOЗ ëфтa, тaвaccyти он неруи барки арзон аз ^иргазистон ва Точикистон ба АфFOниcгон ва Покиcгон интикол дода мешавад.

Маълум acт, ки барои тараккй ва инкишоф додани иктиcодиëт неруи барк xеле мухим acт. Барк мухимгарин cохaи рушд барои хар як кишвар ба хишб меравад. Ин тарх норашии баркро кохиш дода, дар ташаккули бозори энергегикй ба рох мондани хамкорихои тичоратии кишвархои шарик, та^теи чойхои корй бо дарназардошги як катор манфиатхои иктиcодй, ичгимой ва экологй Xиccaгyзор xохaд буд. Хамин тавр, робитахои Чумхурии Точикиcгон ва Чумхурии иcломии Покиcгон дар ин caмг метавонад бахри интикол ва caвдои минтакавии барки Оcиëи Марказй ва Чанубй мycоидaт намуда мyноcибaти ин ду китъаро боз мустахкамтар гардонад.

Боиcи xyшнyдиcт, ки mc аз талошхои муваффакона, Чумхурии Точикистон ба узвияти Шурои иктиcодй ва ичтимоии Созмони Милали Муттахид (ЭКОСОК) интиxоб гардид. Ин як дастоварди

дигари сиёсати хоричй, нишонаи обру ва эътибори кишвар ва рохбарияти олии он дар назди созмонхои байналмилалист.

Густариши хамкорихои тичоратй-иктасодй бо Покистон-кишваре, ки бо он алокахои таърихй-фархангй тули асрхо човидонист, яке аз самтхои мухими сиёсати хоричии Точикистон мебошад.

Яке аз мухимтарин омиле, ки Точикистонро бо Покистон мепайвандад, умумияти таърихй ва фархангии ин халкхо мебошад. Густариши забон ва адабиёти форсии дарй дар сарзамини зебои Кашмир аз асри XVI огоз ёфта, Бобо Х,окй, Мулло Фирузи Кашмирй, Шайх Яъкуби Сарфии Кашмирй ва дигарон аз аввалин сухансароёни форсизабони Кашмир буданд.

Дар нимаи дувуми асри XIX ва асри XX намояндагони барчастаи назми форсииПокистону Хиндустон Аллома Мухаммад Икбол, Мирзо Асадулло Голиб, Файз Ахмад Файз ва дигарон ба шумор мераванд. Бо ташаббуси Иттифоки нависандагони Точикистон ва дастгирии хамачонибаи Сафорати Покистон дар Душанбе Анчумани Икбол таъсис ёфт. Консули Покистон чаноби Саид Хасани Човид ва олими шинохтаи точик, профессор Расул Ходизода хамраисони ин анчуман интихоб гардиданд.

Фаъолияти "Анчумани Икбол" аз хар чихат боиси дастгирй ва сазовори тахсин аст, зеро он дар рушду инкишофи равобити илмиву фархангии ду кишвар сахми арзанда мегузорад. Хадафи аслии он натанхо омузиш, тахия ва табъу нашри осори Икбол, балки ошно сохтани мардуми точик бо симохои барчастаи адабиёти Покистон, тарчума ва табъу нашри осори онхо, гузаронидани хар гуна шабнишинихо ва чорабинихои дигари илмиву фархангй мебошад.

Боиси хушнудист, ки мухаккикони точик рисолахо оиди омузиш фарханг, тамаддун, таърих, забон ва адабиёти мамлакатхои Шарк, аз чумла Хиндустон ва Покистон омода намудаанд. Бояд кайд намуд, ки чунин асархо барои тахким ёфтани робитахои дустии мардумони Точикистону Покистон ва боз хам кавитару наздиктар шудани фархангии харду кишвар мусоидат менамояд.

Чумхурии Точикистон бо Чумхурии исломии Покистон дар сохаи маориф низ хамкорихоро тавсеа мебахшанд. Созишнома байни Вазорати маорифи Чумхурии Точикистон ва Чумхурии исломии Покистон оид ба хамкорй дар сохаи маориф, ки 13 маи соли 2004 дар чараёни сафари расмии Президента Чумхурии Точикистон ба Чумхурии исломии Покистон ба имзо расида буд, имрузхо мавриди истифодаи тарафхо карор дорад.

Бояд зикр намуд, ки айни замон дар муассисахои тахсилоти олии Чумхурии исломии Покистон дар доираи барномахои мухталиф зиёда 200 нафар шахрвандони Чумхурии Точикистон тахсил мекунанд. Дар навбати худ имрузхо дар муассисахои тахсилоти олии Чумхурии Точикистон зиёда аз 100 нафар шахрвандони Чумхурии исломии Покистон дар риштахои гуногун ба омузиш фаро гирифта шуданд.

Самтхои афзалиятноки рушди хамкорихои дучонибаи судманд байни ду кишвар дар сохаи маориф дар мулокоти вазирони маорифи Точикистон ва Покистон, ки 26 июни 2006 дар чараёни баргузории вохурии вазирони маорифи кишвархои исломй дар шахри Исфахони Чумхурии исломии Эрон доир гардид, мавриди баррасй карор гирифта буданд.

Тачрибаи муносибатхои дучониба нишон медихад, ки дар байни Чумхурии Точикистон ва Чумхурии исломии Покистон имкони рушди тавсеаи хамкорихо дар сохахои тандурустй, саноат, саноати сабук, саноати кимиёвй, саноати коркарди кухй, хочагии об, саноати хурокворй, кишоварзй, энергетика ва сайру сайёхй мавчуд аст.

Бояд кайд кард, ки дар сохаи тандурустй имконияти васеъ барои ба рох мондани хамкорй дар сохаи тайёр намудани доруворй бо истифодаи имконияти Чумхурии Точикистон ва технологияи хозиразамони Покистон вучуд доранд.

Вохурихои мунтазами чонибхо инчунин дар чахорчубаи созмонхои байналмилалию минтакавй, аз чумла Созмони Милали Муттахид, Созмони хамкории Шанхай, Созмони Конфронси Исломй, Созмони хамкорихои иктисодй (ЭКО) ва хусусан нишасти кишвархои «Чоргонаи Душанбе» (Афгонистон, Покистон, Россия ва Точикистон) кобили тазаккур аст. Дар самти сиёсйва микёси байналмилалй дар чорчубаи созмонхои байналмилалй Точикистону Покистон хамеша мавкеъхои якдигарро дастгирй менамоянд, ки ин аз хамохангии хуб ва наздик будани мавкеъхои сиёсй ва байналмилалии харду кишвар шаходат медихад.

Чумхурии Точикистон дар тули 27 соли истиклолияти хеш тавонист, ки бо баркарор намудани муносибатхои судманд бо кишвархои дунё, созмонхои байналмилалй ва минтакавй мархала ба мархала мавкеи сиёсии худро дар арсаи чахонй мустахкам гардонад. Бояд гуфт, ки тули ин муддат робитахои дипломатй байни Чумхурии Точикистон ва Чумурии исломии Покистон чараёни мунтазам дар сатхи олй ва дигар сохахо, ташаббусхои фаъоли тичоратй кадамхои мушаххаси байни

кишвархоямон, дар якчоягй бо натичахои мушаххас, фахмиши дакики мухим ва манфиатхои тарафайн дар муносибатхои дучониба расиданд. Имруз Точикистон робитахои байналмилалии худро бо кишвархои бо хам дуст ба монанди Чумхурии исломии Покистон бо пайгирй аз сиёсати «дархои боз» муваффакона пеш мебарад.

Хамин тарик, сиёсати «дархои боз» ба мо имкон дод, ки робитахоро бо кишвархои хоричй васеъ намуда, барои вусъати муносибатхои хамачониба бо кишвархои ба хам дусту хамсоя заминахои нави вокеиро ба вучуд оварем.

АДАБИЁТ

1. Зарифй Х. Дипломатиям Точикистон дируз ва имруз. Монография/Х,. Зарифй. - Д : Ирфон, 2009. - 296с. Ч. 1 •

2. Назаров Т. Н. Экономическая реформа, сотрудничество и безопасность. Монография/ Т. Н. Назаров. - Д. : Эр-

граф, 2013. 264с.

3. Оймахмадов М. Иктисоди чахон. Монография/ М. Оймахмадов, М. Муртазоев. -Т., 2001. - 127с.

4. Паёми Президента Чумхурии Точикистон, Пешвои миллат, мухтарам Эмомалй Рахмон ба Мачлиси Олии

Чумхурии Точикистон аз 22. 12. 2016 [манбаи электронй]. URL:http://www. president. tj/node/6930

5. Вазорати корхои хоричии Чумхурии Точикистон (14. 11. 2014) http://mfa. tj/bsdhsueqrh. html?l=tj&cat=8&art=674

6. Файз Ахмад Файз. Рухи озод/ Ф. А. Файз. -Д., 1977. -122с.

7. Fаффоров Абдулло. Назми Форсизабони Хрнду Покистон дар нимаи дуюми асри Х1Х ва асри ХХ / А. Fаффоров.

-Д., 1975. -144с.

8. Fаффоров Абдулло. Мухаммад Икбол/А. Fаффоров. -Д., 1973. -32с.

9. Пресс-центр ТИП Таджикистана. http://tpp. tj/2018/10/16/peregovory-sharif-saida-s-sopredsedatelem-soveta-

predprinimatelej -pakistan-tadzhikistan

10. Холов Човид. Адабиёти урду дар садаи бистум/ Ч. Холов. -Душанбе, 2010. -154с.

МНОГОГРАННОЕ СОТРУДНИЧЕСТВО РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН С ИСЛАМСКОЙ РЕСПУБЛИКОЙ ПАКИСТАН

В данной статье автор глубоко проанализировал 27 летний период установления дипломатических и политических отношений между двумя странами. Автор последовательно исследует ход становления этапы развития взаимовыгодных отношений между двумя странами.

Республика Таджикистан и Исламская Республика Пакистан имеют стабильные, давние и дружеские отношения. Две страны имеют прочные политические, культурные, торговые и экономические связи. Связь между двумя странами имеет давнюю историю и основана на общих обычаях и традициях.

Перспективы внешней политики Таджикистана в отношении Пакистана в концепции внешней политики Таджикистана, утвержденной указом Президента Республики Таджикистан от 27 января 2015 года, выглядят следующим образом: «Для Республики Таджикистан укрепление политических отношений и расширение взаимовыгодного сотрудничества с Исламской Республикой Пакистан, учитывая торгово- экономические возможности и ее геостратегическое положение, имеет особое значение». Следует отметить, что обе страны заинтересованы в дальнейшем упрочении и укреплении дипломатических, политических, экономических отношений во имя стабильности и безопасности региона.

Ключевые слова: двусторонние отношения, сотрудничество, независимость, энергетика, регион, экономика, торговля, интерес, страна, наука, культура.

MULTIFACETED COOPERATION OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN WITH THE ISLAMIC REPUBLIC OF PAKISTAN

In this article the author analyzed in depth over a 27-year period the establishment of diplomatic relations between the two countries, through regular contacts at the highest and other levels, active diplomatic initiatives and concrete steps between our countries.

The Republic of Tajikistan and the Islamic Republic of Pakistan have stable, long-standing and friendly relations. The two countries have strong political, cultural, trade, and economic ties. The relationship between the two countries has a long history and is based on common customs and traditions.

The prospects of Tajikistan's foreign policy with regard to Pakistan in the concept of Tajikistan's foreign policy, approved by decree of the President of the Republic of Tajikistan dated January 2 7, 2015, are as follows: «For the Republic of Tajikistan, strengthening political relations and expanding mutually beneficial cooperation with the Islamic Republic of Pakistan, taking into account trade and economic

opportunities and its geostrategic position is of particular importance. « It should be noted that both countries are interested in further strengthening and strengthening diplomatic relations and the political situation in the region.

Key words: bilateral relations, cooperation, independence, energy, region, economy, trade, interest, country, science, culture.

Сведения об авторах:

Расулиён Кахор — д. и. н., профессор кафедры истории таджикского народа ТНУ Адрес: 734025, Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки 17. Телефон: 904887177.

Джумаева Парвона Абдувохидовна — старший научный сотрудник отдела социально-экономических и гуманитарных наук НИИ ТНУ

Адрес: 734025, Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки 17. Телефон:985394000.

About the authors:

Rasulien Kahor - Doctor of Historical Sciences, Professor, Department of History of the Tajik People, TNU Address: 734025, Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Ave. 17. Phone: 904887177. Jumaeva Parvona Abduvohidovna researcher of scientific research Institute of the Tajik National University, 17 Prospekt Rudaki, Dushanbe, 734025 Tajikistan, 985394000.

УДК: 930(1-87+575. 3) САДМИ АКАДЕМИК БОБОЧОН ГАФУРОВ ДАР ОМУЗИШИ ХДНДУСТОН

Рацабов X

Донишгощ миллии Тоцикистон

Бобочон Гафуров натанххо дар омузиши Хиндустон, балки хамчун сарвари чунин як Института боэътибори Иттиходи Шуравй - Института Шаркшиносй, хамчун шаркшиноси асил дар омузиши масъалахои мубрами тамоми мамлакатхои Шарк сахм гузоштааст. Вале бештар зохир мешуд, ки мавсуф ба омузиши масъалахои мухталифи хиндшиносй диккати махсус медоданд. На танххо шумораи зиёди олимони Хиндустон, балки сарварони ин мамлакат Бобочон Гафуровро шахсан мешинохтанд. Аз чумла яке аз сарвазирони Хиндустон Индира Гандй, ки духтари Чавохирлол Нехру буд, дар симои аллома бехтарин дусти Хиндустонро дарёфта буд.

Хамин сахми назарраси академик Бобочон Гафуров буд, ки соли 1968 ин олими забардасти Иттиходи Шуравй, зодаи Чумхурии Точикистон сазовори мукофоти Чавохирлол Нехру шуданд. Ин худ нишондихандаи он мебошад, ки захматхои академик Бобочон Гафуров дар бахши омузиши Хиндустон, барои фарохтару кавитар намудани муносибатохои илмй, фархангй ва сиёсиву иктисодии Хиндустону Иттиходи Шурвй нихоят бузург аст. Ёдовар мешавем, ки пеш аз директори институт шудани Бобочон Гафуров, калонтарин Института шаркшиносии Иттиходи Шуравй холи табохе дошт. Он вакт аз чониби комиссияи махсуси Комитети марказй камбудихои зиёде дар фаъолияти институт ошкор мегардад ва Кумитаи мазкур бо хамин сабаб директори хамонвактаи институт академик Александр Андреевич Губерро аз вазифа сабукдуш намуда буд. Махз дар хамон даврае, ки устод сарвари института номбурда шуданд, сол то сол шумораи кормандони баландихтисоси он аз чумлаи олимони шинохтаи шаркшинос ва чавонони боистеъдод зиёд мешуд, секторхо ва шуъбахои нав ташкил меёфтанд. Нуфуз ва эътибори институт на танхо дар байни дигар чунин институтхои илмй-тадкикотии Академияи Илмхои Иттиходи Шуравй, балки берун аз Иттиходи Шуравй миёни мамлакатхои Шарку Гарб сол то сол афзоиш меёфт.

Замони директории Бобочон Гафуров харчанд Иттиходи Шуравй замони оромиву осудагй бошад хам, дар айни хол замони баъдичангй, замони чанги сард ва замони ошкору нихон бо хам муборизаи шадид бурдани ду система-системаи сотсиалистиву системаи капиталистй буд. Хар кадом системаро лозим меомад, ки аз сиёсат ва идеологияи худ дифоъ кунад ва дар хамин вазъият фаъолона баромад кардан, сиёсати инсондустонаи Иттиходи Шуравиро баён карда тавонистан, яке аз вазифахои асосии кормандони Института шаркшиносй буд, ки дурусту боманфиат ба рох

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.