Научная статья на тему 'МИСТИЧЕСКИЕ ПРОБЛЕМЫ В "ШЕЪР-УЛ-АДЖАМ" ШИБЛИ НУМАНИ'

МИСТИЧЕСКИЕ ПРОБЛЕМЫ В "ШЕЪР-УЛ-АДЖАМ" ШИБЛИ НУМАНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
57
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / ПЕРСИДСКАЯ ПОЭЗИЯ / ТАДЖИКСКИЙ / ИНДИЙСКИЙ СТИЛЬ / ЛИТЕРАТУРА ИНДИИ / ПРОИЗВЕДЕНИЕ / ХУДОЖЕСТВЕННОЕ СЛОВО / ЛИТЕРАТУРНАЯ КРИТИКА / ПЕРСИДСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Элбоев Вафо

Шибли Нумани является одним из великих учёных литературоведов, который в своем фундаментальном книге «Шеър-ул-Аджам» рассматривает проблемы литературоведением с новым взглядом. Шибли Нумани в «Шеър-ул-Аджам» наряду с вопросами истории литературы, литературных жанров рассматривает и вопросы отражения мистических проблем в поэзии поэтов классиков, где эти вопросы исследованы в данной статьи.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MYTHICAL PROBLEMS IN "SHE’R -UL- AJAM" OF SHIBLI NUMONY

Shibli Numony is one of the distinguished philologists which reviews the problems of literary with new glance in his fundamental work «She’r -ul- Ajam». Shibli Numony along with issues regarding the history of literature reviews literary genres and reflection of mythic in the poetry of classic poets where mentioned researched as well as.

Текст научной работы на тему «МИСТИЧЕСКИЕ ПРОБЛЕМЫ В "ШЕЪР-УЛ-АДЖАМ" ШИБЛИ НУМАНИ»

4. Мирзоев А. Абу Абдулло Рудакй. - Сталинобод, 1958. - 277 с.

5. Мирзоев А. Рудакй ва инкишофи иазал дар асрхои X-XV. - Сездах макола. - Д., 1977. - С.5-52.

6. Сиддикй, Офтоб Мухаммад. Шиблй-як дабистон. - Лохур, 1974. (ба забони урду).

7. Чанд намуна аз ашъори Шиблии Нуъмонй / Ба чоп тайёркунанда Абдулло иаффоров // Садои Шарк. - 1965.-№6. - С.79-88

8. Шиблии Нуъмонй. Шеър-ул-Ачам ё таърихи шуаро ва адабиёти Эрон / Тарчумаи Сайид Мухаммад Такй Фахр Доии Гелонй. - Ч,.1. - Техрон, 1368 ш.

9. Шиблии Нуъмонй. Шеър-ул-Ачам ё таърихи шуаро ва адабиёти Эрон / Тарчумаи Сайид Мухаммад Такй Фахр Доии Гелонй. - Ч..3. - Техрон, 1368 ш.

10. Шиблии Нуъмонй. Шеър-ул-Ачам ё таърихи шуаро ва адабиёти Эрон / Тарчумаи Сайид Мухаммад Такй Фахр Доии Гелонй. - Ч..4. - Техрон, 1368 ш.

11. Шиблии Нуъмонй. Шеър-ул-Ачам ё таърихи шуаро ва адабиёти Эрон / Тарчумаи Сайид Мухаммад Такй Фахр Доии Гелонй. - Ч..5. - Техрон, 1368 ш.

«ШЕ'Р-УЛ-АДЖАМ»-И ШИБЛИ НУМАНИ И ВОПРОСЫ РУДАКИВЕДЕНИЯ

Мавляна Сироджиддин Мухаммад Шибли Нумани (1857-1914) является не только известным публицистом, поэтом и общественным деятелем Индии второй половины Ч1Ч - начала ЧЧ вв., но также и одним из выдающихся литературоведов, который оставил обширное собрание литературных трудов, важнейшим из которых является история персидской поэзии - «Поэзия Ирана» («Ше'р-ул-Аджам») в 5 томах, составленная на языке урду.

В данной статье рассматривается взгляд Шибли Нумани о жизни и творчестве Абуабдулло Рудаки, которое имеет важное значение в изучении творческого наследия поэта, принципы и критерии, которыми руководствовался Шибли Нумани в процессе работы по восстановлению жизни и творчества Рудаки и его поэзии. На этой основе определяется вклад Шибли Нумани в рудакиведении, в установлении статуса Рудаки как основоположника новой персидско-таджикской поэзии.

Ключевые слова: Шибли Нумани, Индия второй половины ЧЧ - начала ЧЧ вв., «Ше'р-ул-Аджам», индийский литературовед, Абуабдулло Рудаки.

«SHE'R-UL-AJAM» OF SHIBLI NUMANI AND ISSUES OF STUDYING RUDAKI

Mavlana Sirojiddin Muhammad Shibli Numani (1857-1914) is not only the famous publicist and the poet and well-known public figure of India of the second half of XIX - the beginnings of the XXth centuries, but also one of the outstanding literary critics who left a wide miscellany of literary works, the most important ofwhich is the history ofFarsi poetry - "Poetry of Iran" ("She'r-ul-Ajam") in 5 volumes, written in Urdu.

The article is devoted to Shibli Numani's opinion about life and creative work of Abuabdullo Rudaki which has an important significance in studying of creative heritage of the poet, which was led by Shibli Numani in the proses on emendation of Rudaki's life and his poetry. On this basis Shibli Numani's contribution is defined to Rudaki studying in establishment of the status of Rudaki asfounder of the Farsi-Tajik poetry.

Keywords: Shibli Numani, India of the second half XIX - the beginning of the XXth centuries, "She'r-ul-Ajam", the Indian litterateur, Abuabdullo Rudaki.

Сведения об авторе:

Гафарова Замира Абдуллоевна - доктор филологических наук, профессор кафедры таджикского языка и литературы, заведующая отделом исследования цивилизации стран Востока Института гуманитарных наук Худжандского госуниверситета им. академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г. Худжанд), E-mail: zamira_g6767@mail.ru

About the author:

Gaforova Zamira, Abdylloevna - Doctoral diploma in Philology, Professor, Tajik Language and Literature Chair, Head of Oriental Civilization Research Center of Research Institute of Arts, Khujand State University named after academician B. Gafurov (Republic of Tajikistan. Khujand), Email: zamira_g6767@mail.ru

МАСЪАЛАХфИ ТАСАВВУФ ВА ИРФОН ДАР «ШЕЪР-УЛ-АЧДМ»-И ШИБЛИИ НУЪМОНЙ

Элбоев В.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Яке аз китобхои чомеътарин, ки бо шеваи нави тахлилу баррасии адабиётшиносй навишта шудааст, «Шеър-ул-Ачам»и аллома Шиблии Нуъмонй мебошад, ки аслан ба забони урду (забони давлатии Чумхурии Исломии Покистон), дар солхои 1906-1912-и мелодй навишта шуда, аз чониби тарчумони эронй Сайидмухаммад Такии Фахри Доъии Гелонй ба забони форсии точикй тарчума шудааст.

«Шeьp-yл-Aчaм»-и Шиблии Нyъмoнй бaъд aз «Tabpœn aдaбиëги Эpoн»-и xoвapшинocи aнглиc Эдyapд Бpayн дувумин кигoби apзишмaнди биcëpчaбxa oид бa тaъpиxи aдaбиëти фopcии точикй вa гycтapишy cy^yra шсъру шoиpй дap дaвpaи бeш as 700-coлaи oн acт. «Шeьp-yл-Aчaм» китоби бунедии jax^^ будз 6o нига^у нaзapи нaв иншo шyдaacт, ки xaм xycycияти axбopй-тaзкиpaвй, гyнчoиши мaвoди зapypии aдaбй, теплили aдaбивy интикoдй, нaтичarapии чoлиб вa paвиши тoзaвy xocи тaдкики aдaбиëтшинocй дopaд. Бa pocтй, xизмaти ин дoнишмaндoни ^индуст^й, ки пoй бa мapзxoи rax^opax^ фapxaнги фopcии точикй - Бyxopoвy Caмapк;aндy ^poty Faзнинy Texpo^ Шepoзy дигap шaxpxo нaгyзoштa, чунин китоби raporn^pepo бapoи мo нaвиштaacт, aB xap чщзт caзoвopи тaxcинy к;aдpдoнй acт.

Дap китоби «Шeьp-yл-Aчaм» мacъaлaxoи мyxтaлифи тaшaккyлy тaxaввyл вa poxx^ гycтapиши aдaбиëти фopcии точикй дap тули бeш aз 700 шл бa pиштaи т8хкики чиддии илмй кaшидa шyдaacт. Дap ин китоб чapaëни тaкoмyли aдaби фopcии точикй бa шнч дaвpa тaкçимбaндй m^aaCT вa дap xap дaвpa мaвoди фapoвoн тaxлил гapдидaacт.

Шapxи мacъaлaxoи иpфoнy тacaввyф дap «Шeьp-yл-Aчaм» aз мacoили мyxим мaxcyб мeшaвaд вa jax^^ ин мaвзyьxo якe aз мacъaлaxoи мexвapй дap пaжyxиши ocopи aдaбй acт. Бappacии ин мacъaлaxo дap oxиpи чилди шнчуми ин китоб чoйгyзин гapдидaacт, ки бecaбaб нecт вa ин дoнишмaнди фapxexтa nac aз тaxлилy тaдкики дaвpaxoи мyxтaлифи aдaбиëти фopcии точикй бa бaëн вa тaшpexи ин нyктaxo мeпapдoзaд вa дap OFOЗи бappacии ин мacъaлaxo чунин тaъкид мeкyнaд, ки: «Шс^у шoиpии фopcй, то вз^те ки yнcypи тacaввyф дap oн кoмил нaшyдa буд, кoлaбe буд бeчoн, чй xa^^ara шeъp ибopaт acт aз чaзaбаг. Шш aз тacaввyф acлaн чaзaбагe вучуд нaдoштaacт, зepo к;acидa тaъбиp бa мaддoxию xyшoмaд шyдa вa мacнaвй ибopaт буд aз вoкeaнигopй вa aaм Faзaл вa oн як pиштa cyxaнoни зaбoнй бyдaacтy бac. Acocи шoлyдaи тacaввyф ишкки xa^m^CT, ки cap тo capи oн чушу чзззбз мeбoшaд вa aз дaвлaти ишки xa^^ ишки мaчoзй xaм кaдpдoнй шyдa вa oтaши oн тaмoми cинaxopo гapм coxт вa aкнyн oн чи aз зaбoн xopич мeшaвaд, xoлй aз xapopaт нecт, apбoби xoл бa чoи xyд дap кaлимoти axли xaвac xaм тaъcиp пaйдo шуд». («Шeьp-yл-Aчaм», cax.498).

A^aTO, ин aндeшaи Шиблии Нyъмoнй acт, ки мeгaвoнaд кзбули нa xaмa мyxaккикoн бoшaд, вaлe aндeшaecг, ки тo 4oe xaм дypycт acт.

Бa aндeшaи Шиблии Нyъмoнй aввaлин нaмyнaxoи шeъpи cyфиëнa aз эчoдиëти Aбycaиди Aбyлxaйpи Мexнaй OFOз мeгиpaд:

Рощ ту 6a x¡ap vpdau, ru пуянд, хуш жт, Вacлu ту 6a x¡ap ca6a6, ku цуянд, хуш жт. Pyu ту 6a x¡ap duda, ku бuнaнд ноку^, Haмu ту 6a x¡ap шбон, ku гуянд, хуш жт.

E:

Дт цуз paxu мшщ ту нщуяд щргю, Чуз ме^ноту dapdu ту нс/гуяд хрргт. Caxpau дтйм мшщ ту шypucтaн Kapd, То мея^ Kace du2ap норуя0 хрргт.

E:

Дор Kyu xyдaм монзшу мaъвa додй, Дор бaзмu eucanu худ мйро цо додй. Än^ucca, 6a caö Kapa-mime^' ноз мйро, Ошщ кapдuвy оор 6a ca-яро додй. (Сщ. 498-499)

Шиблии Нyъмoнй бaъд aз Aбycaиди Aбyлхайp номxoи Сaнoии Faзнaвй, Anrop, Чaлoлyддини Бaлxй, Aвxaдии Киpмoнй, Сзъдй, ^o^, Мaxмyди Шaбиcтapй, A^p Хycpaви Дexлaвй вa дигapoнpo мeopaд, зз эчoдиëтaшoн oид бa тacaввyф нaмyнaxo oвapдa, тaxлил мeкyнaд.

Шиблии Нyъмoнй oид бз мacъaлaxoи тacaввyф вз иpфoн, ки дap эчoдиëти шoиpoни клaccики мo чoй дopaнд, тaдкикoтe кapдa, дap киcмaти oxиpи чилди 5-и китoб дap бopaи нyктaxoи мexвapии тacaввyф вз иpфoн, бз миcли: вaxдaти вучуд, льда xaмa уег (Хyдoвaнд), xaмocaи бoтинй, кзшфи xa^orn, заги 6op^ фaнo, зикpy тacбex, фapки бзйни тacaввyфy фaлcaфaвy зyxд, pyx вз pyxoният, инcoн oлaми aкбap aCT,

биcëpe a3 acpopaнд, ки нaмeшaвaд om,opo гуфт, acpopи oлaми кoинаг мумкин нecт мзълум гapдaд, pycy!y куюд вз бyтпapacтй, a3 xa^H^ara Хyдo нaмeшaвaд aбaдaн дзм ззд, дap бaëни yмypи oлaми Faйб, иблиc вз шaйтoн, вaxдaт дap кacpaт, тзълими oзoдй, иззaти нaфc вз paдди эxcoн вз Faйpa нaзapи тaxлилии илмй ^д^ миcoлxoи зиëд мeopaд вз aндeшaxoяшpo ^po3 мeдopaд.

Хзмин aндeшaxoи Шиблии Нyьмoниpo мeтaвoн бз тaвpи фишypдa чунин бaëн кapд: 1.Шoиpoни мyтacaввиф чун a3 кзйди дyнë вз шyxpaттaлaбй фopиF вз oзoд будзянд, лизo кacидaгyй, ки capocapи oн xyшoмaд вз тaмaллyк буд, ззиф г^дил. Дap дeвoнxoи Чaлoлиддин Мyxaммaди Бaлxй, МaFpибй, ^o^ вз дигapoн к;acидa нecт. Aбдyppaxмoни %>мй кacидaxoи здед гyфтaacт, вaлe кaмгap зaбoнaшpo бз мaдxи amxoc oлyдa кapдaacт.

2Дap мacнaвй бaъд aз xaмди Хyдo вa нaъти Рacyл aз cynTC^ вa aмиpи вaкт нoм бypдa, бинoи мaддox,й вa caнoxoниpo теш мeгиpифтaнд, вaлe шyapoи мyтacaввиф ин киcмaтpo чoй нaдoдaaнд, бa мгели «Macнaвй»-и Чaлoлиддини Бaлxй, «MamME-y^^p»^ A^op вa Faйpa.

3.Дap зaбoн вa бaëни шoиpoн фaxшгyй чoй дoшт, бa миcoли Сyзaнии Сaмapкaндй, Aнвapии Aбeвapдй, Сaъдй вa f., лeкин paфтa-paфтa ин фaxшгyй aз зaбoни шoиpoни opиф, бa миcли Х,сфизи

Шepoзй, Иpoкй, MaFpибй, Aвx,aдй вa дигapoн бa куллй нecт шуд.

4.Дap иcтилoxи apбoби тacaввyф вa иpфoн мypшидpo coкй вa дилpo чoм мeгyянд. Дap тacaввyф мaxaлли идpoк дил acт (нa димoF), лeкин дил нoми пopaи гушт нecт, бaлки ибopaт acт aз як лaтифaи pyxo™, чyнoнки xap кaшфиëгe, ки мeшaвaд ё вopидoтe, ки мeгyзapaд вa ё nype, ки чилвaгap мeшaвaд, гaмoми oн мapбyг acт бa xaмoн лaтифaи pyxon^ зepo дил ^aprax ё xoнaи Хyдocт.

Mиcoл:

Дидамаш xурраму шндон, цадауи бода ба даст В-андар он ойина сад гуна тамошо мекард. Гуфтам: - Ин цоми цауонбин ба ту кай дод Х,аким, Гуфт: - Онруз, ки ин гунбади мино мекард.

-Яъте: ««M^ co^Hpo дидaм, ки чoми шapoб дap дacти вaй буд, дap oн чoм oлaми гyнoгyн бa нaзap мeoмaд вa aз бacтy xyшии зиёд x^a™ вaчдe бa вaй дacт дoдa буд. Maн aз y пypcидaм, ки ин чoми чax,oнбинpo Xa™^ мутгак (Хyдoвaнд) бa ту тай инoят фapмyд?

-Дap чaвoб гуфт: - Он pyзe, ки ин гyнбaди минo, яънe Оcмoнpo бинo мeниxoд». Ba ин нукга aз oн 4oct, ки дap нaзди мaшoиxи cyфия вa opифoн pyx мaвчyдecт aзaлй, ки 6o oфapиниши Одaм бa вучуд oмaдaacт.

5.Бa aндeшaи Шиблии Нyъмoнй фaлcaфa бa шeъpy шoиpй aз poxи тacaввyф вopид шyдaacт.

6.Рухи acлии гacaввyф вa мaвзyи мexвapии иpфoн ишку мyxaббaт acт, ки xaмин ишку мyxaббaт вa xaмдигapфaxмии инcoнxo бoиcи cyлxy canox вa ифoкaи чoмea acт. Aммo yлaмoи зoxиpбин бинoбap гaaccyби мaзxaбй ё иxтилoфи aфкop дap миёни мapдyм aдoвaтy дyшмaнй aндoxтa бyдaнд:

Дар уайратам, ки душмании куфру дин чарост, Аз як чарог Каъбаву бутxонаравшан аст.

Е:

Хрмон ранге, ки он цо дар дили исломиён бинй, Мугонро низ буд, аммо сафои ман зудуд ин цо. Е:

Май xуру мусуаф бисузу оташ андар Каъба зан, Сокини бутxона бошу мардумозорй макун.

7.Тacaввyф вa иpфoн aлфoзy иcтилoxoт вa тaлмexoти зиëдe дap зaбoн дoxил кapдaacт, ки xap як as orno poxpo бapoи xaëлoти гyнoгyн бoз нaмyдa вa бaд-ин тapик дap шeъpy шoиpй вycъaтe бocaзo xocил гapдид. Macaлaн, xoл як кaйфияти вичдoниcт, ки бap opиф pyй мeдиxaд:

Рози даруни парда зи риндони маст пурс, К-ин уол нест суфии олимацомро. Ва xаробот мацомоти фаноро мегуянд: Бандаи пири xароботам, ки лутфаш доим аст, В-арна лутфи шайxу зоуид гоу уасту гоу нест. Солик орифи бошбарро мегуянд: Ба май саццодарангин кун, гарат пири мугон гуяд, Ки солик бешбар набвад, зи роуу расми манзилуо.

8bap acapи кукушт^и иcтибдoдй вa зулм xиccи шapoфaтy xaëли и^ти нaфc дap инcoнxo aB миён paфтa буд вa мapдyм дap xaтy китoбxoи мaъмyлй ниcбaт бa xyд aлфoзe миcли «бaндa», «xa^p», «^arçnp» вa мoнaнди o^o зиёд иcтeъмoл мeкapдaнд. Xap rac, гуй aв шикaми мoдap Fyлoм пaйдo шyдaacт. Бa pyacoвy ynapo тaъзими Fyлoмoнa кapдaн aйб шбуд вa билoxиpa мapдyм бa xa^p^y пacтй гapoидa бyдaнд. Ba чун инcoн дap тacaввyф aшpaфи мaxлyкoт вa oлaми aкбap шинoxтa шyдaacт, шoиpии cyфиëнa xиccи cиëдaтy шapoфaт вa xaëли извaти нaфcpo пaдид oвapд. Тacaввyф нишoн дoд, ки тaмoми Зaминy ocмoн, кaвнy мaкoн дap мyкoбили инcoн нoчизaнд:

Ин нуу xилъат, ки нуу фалак меxонанд, Гар рост шавй, яке ба болои ту нест.

Тacaввyф ин ny^apo xoтиpнишoн шмуд, ки фapиштa вa aфлoк ^били pacидaн бa пoяи oдaмй нecт: Сармояи ту малак чй донад, В-аз пояи ту фалак чй монад?

Дар шеъри суфиёна инсон ба он андоза, ки худ тасаввур менамуд, залилу паст боки намонд. Дар каломи Чалолиддини Балхй, Фахриддини Ирокй, Магрибй, Аттор, Саъдй, Чомй ва дигарон инсон макоми шоистаи худро пайдо кард ва дар ин бора Саъдй аз баракати тасаввуф чунин мегуяд:

Саъдиё, чандон, ки медони, бигуй,

Хщ нашояд гуфтан, илло ошкор:

Хор киро хавфу тамаъ дар кор нест,

Аз хито бокаш набошад в-аз татор.

Ин чанд андеша, ки ироа гардид, нишон медихдд, ки аллома Шиблии Нуъмонй дар баррасии масъалахои тасаввуф ва ирфон аз донишмандони дигари адабиётшинос пешдастй дорад ва афкори вокеан тозаеро баён намудааст, ки дар дигар осори тадкикотии адабиётшиносй кам ба назар мерасад.

МИСТИЧЕСКИЕ ПРОБЛЕМЫ В «ШЕЪР-УЛ-АДЖАМ» ШИБЛИ НУМАНИ

Шибли Нумани является одним из великих учёных литературоведов, который в своем фундаментальном книге «Шеър-ул-Аджам» рассматривает проблемы литературоведением с новым взглядом. Шибли Нумани в «Шеър-ул-Аджам» наряду с вопросами истории литературы, литературных жанров рассматривает и вопросы отражения мистических проблем в поэзии поэтов классиков, где эти вопросы исследованы в данной статьи.

MYTHICAL PROBLEMS IN «SHE'R -UL- AJAM» OF SHIBLI NUMONY

Shibli Numony is one of the distinguished philologists which reviews the problems of literary with new glance in his fundamental work «She 'r -ul- Ajam». Shibli Numony along with issues regarding the history of literature reviews literary genres and reflection of mythic in the poetry of classic poets where mentioned researched as well as.

Сведения об авторе:

Элбоев Вафо - д.ф.н., профессор кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета им.Садриддина Айни: тел: (+992) 935314408; эл.почта: Vafo_1965@mail.ru

About the author:

Elboev Vafo, Doctor of Philology Sciences, Professor in the Department of Theory and History of Literature, TSPU named after Sadriddin Aini. Tel.: (+992) 935314408; E-mail: Vafo_1965@mail. ru

УДК: 451.729.0 ББК: К-90

ВАЗИФАХРИ КОММУНИКАТИВИИ АСАРХОИ САХНАВИИ ТЕЛЕВИЗИОНИ СОЛХОИ 90-УМ ДАР ТЕЛЕВИЗИОНИ ТО^ИКИСТОН

Чумъа Ц.

Донишкадаи давлатии фар^анг ва санъати Тоцикистон ба номи М. Турзунзода

Театри телевизиони бо рушди техники робита дошта, аз огози кор мекушид, ки намуди хоси асари сахнавиро ба вучуд орад ва он бо услуби репортаж ва хуччатнокй фарк мекард. Бо сабаби махдудияти техники дар аввал унсурхои театрй зиёд буданд, талаботи жанрхои чинси драма риоя мешуданд, вале мазхака, драма, драмаи таърихй, мелодрама, мазхакаи мусикй мувофик ба табиати телевизион тахия мегашт. Жанри фочиа дар театри телевизионй кам дучор мешавад, дар замони шуравй марги кахрамонхои инкилоб чун намунаи ибрати худфидой барои кори инкилоб пешкаш мегаштанд. Экранигардонии асархои эпикй колабхои санъати театрро дар телевизион дигар кард [2, 95]. Вале онхо дар заминаи сиёсати барномасозии телевизион, мувофик бо рузгори халк ва дигаргунихои ичтимой-сиёсй интихоб мегаштанд. «Хар рузи телевизион - намоиши як рузи хаёти халк буда, эстетикаи спектакли телевизионй ба усулхои эчодии мустанад алокаманд аст [6, с.47]. Экранигардонии адабиёт ин чихати тахияи телевизиониро бештар намуд.

Мавчудияти студияи сабт, камера, тасвир дар экран, рангу рушной, танзим хоси кино буда, солхои 80-ум бо рушди минбаъдаи техникии телевизион майл ба усулхои тахияи кино бештар шуд. Аз охири солхои 90-ум жанри спектакли телевизионй дар бисёр кишвархо аз байн рафт. Соли 2004 телевизиони «Фарханг»-и Россия бо максади эхёи он, 5 спектакл тахия кард, вале тачриба собит намуд, ки ин жанрро дар шакли пешинааш баркарор кардан салох нест. Чри онро пурра новелла, сипас жанри гуногунпахдуи сериали телевизионй гирифт.

Дар даврони истиклолияти давлатй баробари озод шудан аз сензура таваччух ба асархои миллй, таърихи адабиёт ва фарханги миллй зиёд шуд. Сиёсати фархангии Хукмати Чумхурй,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.