Научная статья на тему 'ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ПОЭЗИИ КАМАЛ В ПРОЗАИЧЕСКИХ ПРОИЗВЕДЕНИЯХ СОИНУДДИНА ХУДЖАНДИ'

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ПОЭЗИИ КАМАЛ В ПРОЗАИЧЕСКИХ ПРОИЗВЕДЕНИЯХ СОИНУДДИНА ХУДЖАНДИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
48
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЭЗИЯ КАМОЛА ХУДЖАНДИ / ПРОЗА СОИНУДДИНА ХУДЖАНДИ / ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ТАДЖИКСКО- ПЕРСИДСКОЙ ПОЭЗИИ / КОММЕНТАРИЙ К ПОЭЗИЯ ИБН ФАРИЗА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мирзоев Садриддин Холович

В статье исследуется использование поэзии Шейх Камола Худжанди в прозе Соинуддина Худжанди. Констатируется, что в прозаических сочинениях Соинуддина Худжанди в описании суфийских терминов, таких как восхваление возлюбленного, аскетизм, мистическая любовь, социальный нрав, мистический путь человека, суфийской теории и т.п., он более тридцати раз прибегает к поэзии Камол, при этом эти его стихотворения интерпретируются. Отмечается, что поэзия Шейх Камол всегда была востребованной и использовалась в качестве иллюстрации в произведениях его последователей. Доказано, что поэзия Камал имела высокий моральный и социальный смысл и Соинуддин проявлял большой интерес к ней при написании своих научных трактатов. С этой точки зрения его проза представляет собой коллекция - сборник стихов великих персидских поэтов, таких как Санаи Газнави, Низами, Мавляна Руми, Шейх Аттар, Авхади, Саади, Ираки, Камала Худжанди и Хафиза.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE REVIEW AND ANALYSIS OF USAGE OF KHODJA KAMOL’S POETRY IN SOINUDDIN KHUJANDI`S PROSAIC WORKS

The paper studies the usage of Sheikh Kamol Khujandi`s poetry in Soinuddin Khujandi`s prose works. Reviewing essentially the prose works of Soinuddin, the author derives that the latter cited Kamol more 30 times on the following topics: praise of a beloved, asceticism, mystical love, social nature, the mystical path of a person, the theory of mysticism and like more. At the time he interprets the cited poems. It is underlined Kamol’s poetry has always attracted readers attention and gathered many followers since his time to our days. The paper proves that Kamol’s poetry and worldview have high moral, mystical and social meaning and that Soinuddin has a specific taste in selection of his poems. Given this point view, Soinuddin’s prose consists of a selection the best verses of great Persian and Tajik poets such as Sanoi Ghaznavi, Nizomi, Mawlana Rumi, Sheikh Attor, Avhadi, Sa’adi, Iraki, Kamol Khujandi and Hafiz.

Текст научной работы на тему «ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ПОЭЗИИ КАМАЛ В ПРОЗАИЧЕСКИХ ПРОИЗВЕДЕНИЯХ СОИНУДДИНА ХУДЖАНДИ»

литературы. Адрес: 734019, Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. Мухаммадиева 17/6, тел: (+992) 917160791; Почта: hosiyat.olimova@mail.ru

About the author:

Olimova Khosiyat -Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulugzod, Candidate of Philology, Associate Professor of the Department of Theory and History of Literature. Address: 734019, Republic of Tajikistan, Dushanbe, st. Mukhammadieva 17/6, tel: (+992) 917160791; Mail: hosiyat. olimova@mail. ru

БАРРАСЙ ВА ТА^ЛИЛИ КОРБУРДИ АШЪОРИ ХО^А КАМОЛ

дар осори мансури соинуддини хучаНдй

Мирзоев С.Х

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Fафуров

Мизони хузури хар як шоир ё хунармандро дар хотираи таърихй ва адабй метавон аз лихози баррасии бозтоби осор ва чахоншиносии у дар миёни навишторхои баъд аз худаш муайян кард. Ё ба сухани дигар, хар шоир ё хунарманд пайравону иродатмандони бештарро ба дунболаи хунар ва тафаккури худ бибарад, ба хамон андоза човидонагии у хам дар хофизаи таърихй, адабй ва хам дар олами шеъру тафаккур мондагор хохад буд.

^аламрави маънавии Камоли Хучандй бар осоре, ки ба низоми тафак кури ирфонй вобастагй дорад, амре табий аст. Аммо таваччух ва бар дошти муносиби шоирону нависандагон дар адвори таърихии мухталиф ба шеъри Хоча Камол баёнкунандаи он аст, ки у тавонистааст ба андеша ва тафаккури маънавии шоирони баъд аз худ асар гузорад ва шахсият хои мухталиф ба у ва шеъраш таваччух доштаанд. Аз ин чост, ки калам рави шеъри Камол на танхо дар Хучанду Табрез, балки ба бештари шахр хои Хуросону Мовароуннахр, Шибхи кораи Х,инд, Покистон ва Осиёи Сагир рох ёфтааст.

Дарвокеъ Камолиддин Мухаммад Абуахмади Хучандй аз зумраи орифон ва суханварони маъруфи шеъри форсии точикй аст, ки хамза монон ва адабпажухони минбаъда бар фарози таккик уро ба унвонхои эхтиромии "афзалулмутааххирин", "фаридуласр", «Хоча» «Шайх» ва "Шайхи комил" ёд карда, дар малохати сухан ва нозукхаёлихои шоирона уро дар баро бари Хоча Хрфиз донистаанд.

Агарчи ба накди шеъри хеш аз тарики ифтихор хануз худи Хоча Камол шуруъ кардааст, ки:

Чун цасди Камол аз газал он сурати зебост,

Шеъри тари чун об нагуем, чи гуем ? [4, с. 123].

аммо кадимтарин мулохиза дар сират ва сифати шеъри Камол аз чониби бузургтарин шоири муосири у Хоча Хрфиз гуфта шудааст. Накл аст, ки Хофиз сари ин мисраи Камол: "Ташнагонро муждае аз мо бубар. Гуф там: Ба чашм " мулохиза кард ва гуфт: «Машраби ин бузургвор олист ва сухани у софй» [ 5, с.307].

Хоча Хофиз, ки хам тавонотарин газалсарои шеъри форсии точикй ва хам дар макому мартаба бузург буд, аз хамин мавкеъ ба шеъри Камол менигарад. Нахуст ба назари вай маслаку завки Камол олист ё ба сухани дигар вай олимашраб аст. Яъне макоми маънавии Камол бузург аст. Дигар ин ки суханаш, шеъраш тоза ва бегаш аст, ки аксари донишман дони баъди ин латофати шеъри Камолро таъкид кардаанд.

Аз он рузгор то ба имруз 700 сол сипарй мешавад ва дар ин муддат донишмандони асримиёнагй Шайх Озарй, Давлатшох, Ч,омй ва ховар шиносону адабшиносон ба монанди Иосиф Хаммер, Херман Этте, Эрачи Гулисурхй, Азизи Давлатободй, К.Шидфар, Эдвард Браун, И. Брагинс кий, Ш. Хусейнзода, С. Асадуллоев, А. Афсахзод, Х. Шарифзода, А. Нас риддин, Б.Максудов ва дигарон дар шинохти зиндагинома, ирфон ва чахоншиносии Камоли Хучандй назар карда, хар яке мувофики завку салика ва пиндори фикрии худ рочеъ ба падидахои хунарй ва маънавии шеъри Камол тааммул кардааанд, ки дар ин амр фазли такаддум насиби онхост.

Баъзе адабшиносони муосир дар зимни китобу рисолахо ва маколахои чудогона перомуни таъсири Камоли Хучандй ба шоирони хамзамонаш ва минбаъда ё нуфузи мактаби шоирии Камол хам мулохизахо иброз кардаанд [3, с.42 - 43; 6, с. 148; 16, с. 129-212; 1, 7-11; 4. с.315-324].

Аммо бо вучуди ин бахсхои фаровон хануз дар заминаи камолшиносй ногуфтахои бисёре хам хаст. Масалан, яке аз он бахсхо барасй ва тахлилу тавзехи корбурди ашъори Хоча Камоли Хучандй ва арзишу ахаммияти он дар осори мансури замони худ ва манобеи баъдй: осори адабй - фаннй, ир фонй, кутуби сиёсат ва ахлоки ичтимой, манобеи ривоятй - достонй, шарх номахо, фархангхо, тазкирахо, манокиб, навиштахои тарассулй, чунгу баёз, таърихномахо, осори чугрофй ва мисли ин мебошад, ки хадафи маколаи хозир хам яке аз аввалин кушишхост дар ин замина.

Мулохиза ва мушохидахо муайян намудаанд, ки шоирону нависандагон, ахли тафсиру ирфон, сиранависон, муаррихон ва нависандагони мухталиф дар мавридхои зарурй барои сидки

нaвиштaxoи худ бa шеъри Xo^a Кaмoл pyM oвapдaнд, ки Maxa-лш тaвaллyд ë зиндaгoниaшoн Kиcмaтx,oи мapкaзй Ba шимoли Fapбии Эpoн, Xopaзм, Мoвapoyннaxp, Шибх,и кopaи Хивд Ba кишвapи PyMy Чин бyдaacг.

Дap хдмин pocгo яке aз нaвиcaндaгoни oхиpи acpи XIV Ba ^рни XV - и мелoдй Xo^a ^инуддин Xyчaндии Иcфaxoнй (1370-1436) acт, ки вaй cypyдaxoи Кaмoлpo дap ocopи мaнcypи хеш мyнocиб Ba бaмaвpид бa кop гиpифтaacг, ки бештapaшoн aß гуру^и pиcoлaxoи иpфoнй xacтaнд, xaмчyн "Аклу ишк;", "Шapxи 'Нзм - уд- ^pap" Ba мoнaнди oн.

Бинoбap ин, mo нaхycт xaMa aбëте, ки дap ocopи мaнcypи Сoинyд дини Xyчaндй бa нoми Xo^a Кaмoл caбт гapдидa буд Ba ë cypyдaxoе, ки бидуни зикри нoми шoиp дap oн pиcoлaxo oмaдa буд, orappo дap ocopи Кaмoл пaйдo кapдa, чaмъ oвapдем. Сипac aбëги пaйдoгapдидa, бap acocи мaвзyъ тaбaкaбaндй гардид. Hara4a чунин acг, ки ^инуд дини Ху^ндй дap pиcoлaи "Шярх,и "Нaзм -уд-дypap" 30 мapoтибa 4Mxara бaëни мaтлaбxoи зaйл: мyнoзиpaи a^ny ишк, cитoиши мaъшyк, зухду тaквo, ишки иpфoнй, aтвopи cyny™ cyфия, ax,кoми oшикй, a^no^ ичгимoй, мaкoми инcoн, интш^и ичтимoй, мaзxaби oшикй, мacoили фaнo Ba бaкo, дину иpфoн Ba axaMM^ra мaънoи ^ур^н бa cypyдaxoи Кaмoлиддини Ху^ндй иcтинoд кapдaacт.

Acлaн "Назм-уд-дурар" кacидaи Aбyxaфc Шapaфyддин yMap ибни Алй, Mam^yp бa Ибни Фopизи Мжрй (576 - 632х,. / 1181-1235м.) бузург тapин capoяндaи шеъри cyфиëнa дap aдaбиëги apaб acг, ки ^инуддин бa мoнaнди дoнишмaндoни дигар бap oн шapx нaвиштaacт. Aбëги кacидaи "Нaзм-уд- дypap" 6o xapфи "т" бa oхиp меpacaд, as ин py, бa "^acидaи тоия" myxpaт дopaд. "Ин кacидa дap oн ^aA (д) aз axaммият Ba aзaмaт бyдaacт, ки бузургоне aB axли иpфoн хдмчун Сaдpиддини ^yнaвй oнpo бa дapc мегyфтa Ba бa шoгиpдaш Сaъдyддини ФapFOнй дacтyp дoдa, шapxеpo, ки ^мин ФapFOнй бa фopcй бap ин кacидa дoдa бyдa, o^o бa apaбй бoз гapдoнaд, то дap cap тo capи 4axo^ иcлoм rça pop гиpaд" [12, c.na^oxy xaшт].

Шoяд Сoинyддин Алй a8 ин aMp, ки мдени Сaдpиддини ^yнaвй Ba шoгиpдaш Сaъдyддин вoкеъ гapдидa буд, orc^ ëфт Ba бap ин кacидa ду шapx яке бa фopcии точикй "Шapx,и "Нaзм -уд- дypap" Ba дигаре бa зaбoни apaбй 6o yнвoни " Шapx- yт-"тoияти-л- кyбpo" [13] бap мaбoнии иpфoни нaзapй бa зaбoни paмзy тaмcил дap coли 806 x. / 1404 м. нaв ишт, ки шoмили мyкaддимaе бap як acл Ba чaxopдax вacл мебoшaд. Сoинyддин бaйт ë aбëге a8 кacидa oвapдa, cипac 6o paвиши хocи худ бa шapxy тaквеx,и oн мепapдoзaд Ba биcëpе aз мaтoлиби apaбиpo дap nap тaви aшъopи шoиpoни opифи фopcии точикй тaквеx, медшад Ba дил нишин мекyнaд. Ин кacидa яке aз шoxкopиxoи aдaби иpфoнии мaнзyм дap тaъpихи aдaбиëги apaбй бa myмop меpaвaд, ки дopoи 760 бaйт acт Ba мyaллифи oн aз мaнзapи хушри шoиpй дap шеъри фopcии точикй тaнxo 6o Xo^a Хoфиз ^били Myrço^a acт. Бузургии Сoинyддин xaM дap oн acт, ки ин теъдoдpo 6o ycyли тaxлили бaйт бa бaйт Ba бa caбки нacpи фaннй тaфcиp кapдaacт. KnoBa бap ин, Xo4a Сoинyддин ин кacидapo бa зaбoни фopcии точикй тapчyмa xaM кapдaacт, ки мaтни oн дap кaнopи шapxи фopcй 6o мyкaддимa Ba тacхехи aдaбиëгшинoc Чудии Неъмaтй бa зевapи тaбъ opocтa гapдидaacт [14].

Мacaлaн, ^инуддини Xyчaндй бaйти зaйлpo aз ин кacидa : Ba щвлш úu-л- маъни maвoфuй уащцатан, Ba caъйй лжа^^й ммн caфou лuмapвamuй

чунин rnapx мекушд: "Ba дap xa^w тaвoфе, ки мaн мекyнaм, xaM бap гap дaни худ мекушм Ba caъйи, ки мебapaм мдени caфoи тaнзия Ba мapвaи тaш бех, aз 4Hxara чoмеияти вaчxи хеш мекyнaм" [14, c. 215]. ^nac бapoи гадки гyфтaxoяш ë бa тaъбиpи дигap мyoдили мaънoи фopcияш бaйти зерини Xo4a Кaмoлpo меopaд:

Чу cape бap ocmoнaш 3u capu caфo nu^oán.

Бa Сaфoву Mapsa, aй дт, дuгapam чи Kop башид? [14, с. 215].

3aMo^ ки бa девoни Xo4a Кaмoл ручуъ мекунем, дapмеëбем, ки бaйти мaзкyp a8 бaйти Faзaли мaъpyфи шoиp acг, бa ин мaтлaъ :

Apaфomu uшцбазан capu Kyu ëp башaд,

Бa maвафu Кaъбa з-т дap нapaвaм, ku op башaд [ 9, с. 199].

Masp^u àuzap:

"Ba ла sapea aн шудту-л- ула сабаку su ярд, Тaмaccaкmу мын "Toyo " 6u авсащ SYpeamu.

Ba xеч aчaбе неет, ки мaн бузургу rornBo шyдaм, oн кacoнеpo, ки гуи caбкaт paбyдaaнд дap ин мaйдoни кaмoл. Ba xoл oн ки мaнaм, ки тaмaccyк 4yCTaaM a8 Хaзpaти хaтмй, aкмaлй- ки oëги caбъyлмacoнй дap шaъни Уст Ba cypaи " Toxo" нишoни y бa aBca^ ypвaе Ba aквoи poбитaе, ки parç^^ мyxaббaт Ba игтиxoд acn

Ба ма: гуфтам: К-ж_ щма уусн аз K^o авapдaй? Гуфmа: 3u xoku Kyu У малuдaaм 6uppyu худ " [14, с.177].

Бo aндaк тaфaxxyc метaвoн дapëфт, ки бaйти бoлoй яке aз бaйти Faзaли Кaмoл мебoшaд, ки мaтлaи oн бa д-ин rçapop acт :

rap дом занам 6e pyu У, шapм оядом аз pyu xyд. Ошщ нач$яд знндагй 6e tzy^amu àurnyu xyд [9, с.280].

Пайдосг, ки Соинуддини Хучандй бад-ин васила на факаг маънии касидаи Ибни Фориз, балки мaзмyни шeъри Хача Камалра хам мeкyш аяд. Чунин гарзи карбурд ва гахлили ашъари Камал дар расаили дигари Саинуддин низ ба мушахида мeрacaд, вaлe нависанда ин усулро бeштaр дар "Шархи — Назм-уд- дурар" ба кар грифгаасг. Шархи байги 47-уми ин касида маглаби мара гаквияг мeбaxшaд:

"Факуллу азийя фи-л- хуббу минки изо бада, Чдъалгу лаху шукрий макана шакайягий.

Пас хар рaнчe ва aceбe, ки дар ишк сурата зухур мeëбад, чун аз махбуб мeрacaд, ба чайи шикаяг шукр вачиб мeданaм:

Чу воцu6 acm ба хар кушmaнam маро шукрe,

Xaзop myRp, ru чaшмam yaзop бopaм vywm " [14, с. 70].

Хини ба дeвaни Камал мурачиаг кардан, xaхeм дaрëфт, ки байги балай якe аз абети маъруфгарин газалхаи Камал асг, ба д-ин шарх: Xaзop myKp, ku он rnmmu пypxyмopaм vyrnm, Вaгapнa xpopamu y хост зop-зopaм Kymm. Чу воцu6 acm ба хар кушmaнu шуам шукрe, Xaзop шущ ku чaшмam yaзop бopaм Kyrnm! [9, с.177].

Баяд гуфг ки мисраи геюми газали мазкур кариб дар хамаи нашрхаи дeвани Камал ба д-ин сураг амадаасг: 4y во^б œm 6a yap кyшmaнu myam rnyKpe. [9, с.177; 11, с. 293; 7, с. 260 ]. Валe дар " Шархи "Назм-уд- дурар"-и Саинуддин, чунанки дар бала авaрдeм, ба гунаи зайл амадаасг: Чу воцu6 acm ба хар кушmaнam маро шукрe [14, с. 70], ки аз нигахи шаклию хунарй ва диккаг^и маънй нycxaи исгифадабурдаи Саинуддин бeхтaр асг.

Намунаи дигар. " ^адаъ ъанка даъвийа-л- хубба вадаъу ли гайрихи Фуудака ва адфаъ ъанка гаййака би-л- лагий

Пас мадам, ки гу дар ин макам xахй буд ва мулазими асгани хаваи нафс башй ва ишки xeштан, маслихаг он асг, ки даъвии ишки хакикира як су нихй ва даъваги дили xeш ба симаги дигар кунй гайри ишк, ки мeъдaи дили гуро куввваг гуваридани ин газа нecт. Ва ин гумрахй ва габахии холи xeшра, ки даъвии дуруг ва шагхи бeмаънй асг, дафъ кунй ба бeхтaр вaчхe.

Xap ku uшцaш maлaбaд, mapm capaш бояд кapд, Воно aндemau mpe дuгapm бояд кapд " [14, с. 93].

Равшан асг, ки Соинуддини Хучандй чихаги тaвзeхи байги Ибни Фориз ва хамзаман бараи асанфахм гардидани нигариши насрии xeш байги Хача Камал ра шахид аварда, ба д-ин васила анра як навъ шарх хам кардаасг. Вaлe мукаи саи бaъзe нашрхаи дeвани Камал нишан дад, ки мисраи аввали байги мазкур дар нашрхаи асари шаир ба гунаи зайл амадаасг:

Xap ku вашаш maлaбaд, mapm capam бояд кapд [7, с. 501; 10, с. 543 ; 9, с.308]. Яъш Саинуддин дар байги мавриди бахс ба чайи важаи " ват", " uшц"- ра ба кар гирифгаасг. Шаяд вай ба xaгири мунасиб ва шаисга шарху тавзeх кардани байги Ибни Фориз, ки ин чо сукан дар мавриди ишк мeрaвaд :" Кадаъ ъанка даъвам-л- yyбба вaдoъy лu saüpu " ва дар заминаи он гунаи "Xap ku uшцaш maлaбaд, mapKu capaш бояд кapд"-рa мувафикгар донисгаасг. Ё Саинуддин нycxae кадимигар аз дeвaни Хача Камалра исгифада бурдаасг, ки ахли гахкик аз он бexабар хасганд, зeрa Соинуддини Хучандй ва Камалидини Хучандй дар як заман зиндагй ва эчад кардаанд ë карибулахд хасганд, ки аввалй дар Исфахан зада ва парвариш ëфтааcг, дигaрe дар xo™ Хучанд ба дyнë амада, дар Тaбрeз ба камалаг расидаасг. Албагга, манзур аз ин гуфгаха магншиносии асари Камал нecт, зeра ин масъала заман ва макани мунасибра мexaхaд ва ма ганха бaъзe абети ба кар гирифгаи Саинуддинра ганха дар асаси ce- чахар нycxaи дeвaни Камал мукаиса намyдeм. Амма маглаб ин асг, ки бeштaри ашъари Хача Камал, ки дар асари мансури Саинуддин чихаги шахид карбурд шудаанд, айни хаман ашъар дар нашрхаи дeвани Камал ба гунаи дигар амадаасг. Масалан, Саинуддин зимни шарху тавзeхи васли дуюми касидаи Ибни Фориз: "Заги ашик ва икгизаи сифаги адамй ва иглак" ба ашъари зайли Камал ру мeарaд : Ep дap зepы лаб чу ханда кунад, Xap к^о K^rnm боз зннда Kyнад. Чашм-u мacmaш чу кyшmaнй maлaбaд, У umopam ба су^ банда кунад [14, с.17].

Дар нycxaхoи дeвoни Хача Камал башад мисраи геюми ин газал ба шакли " Чашму холаш чу кушганй галабанд" амадаасг [7, с.514; 9, с.315, 11, с.556 ]. Ба назари ма мангики байг гаказа

мекyнaд, ки шoяд нycхaи иcтифoдaбypдaи ^инуддин "чашми мастит чу куштанй талабад" муш cибтap бoшaд. ЛyFOт Ba иcтилoxoти "чaшми мacт", "кyштaн", " ишopaт" Ba " бaндa" дopoи тaнocyби кaлoм бyдa, мaхcycaн '^шми мacт" бa мaънии чaшми зебo Ba мaхмyp oмaдaacт. Acлaн тaъбиpи "чaшми мacт" дap девoни Kaмoл бa кacpaт иcтифoдa myдaacт :

Он-ч aз Xyдoй чуст дили бaндa, бoз ефт ,

Xyдpo бa чaшми мacти ту дap aйни нoз ефт [9, c.51]. Xano " чaшми ниммacт", яъне дидaи хyмopoлyд xaм дap шеъри Xo4a Kaмoл бa кop paфтaacт:

Он чaшмu нuммacmu ту yoyom xüpo6 rnxm,

Дтyo бжукт нuмeю нuмe kü6o6 cаxm [15, с.530].

Аз ин дacгa aшъopи Kaмoл, ки дap ocopи мaнcypи Сoинyддин иcтинoд myдaaнд, метaвoн нaмyнaxoи зисде oвapд, вaле дap ин мaвpид зикри чaнд нaмyнa кифoя acт. Ham4a oн acт, ки ocopи нacpии Сoинyддини Xyчaндй aз xap нигox чoлибy cyдмaнд бyдa, пеpoмyни рузгор Ba шинoхти чaxoн шинocии Kaмoл, mapxy тaвзеxи aшъopи y кaдимитapин capчaшмa бyдa, бapoи xapчи тaмoмтap шинoхтaни axвoлy ocop, чaxoншинocй Ba мaтн шинocии ocopи шoиp зaминaxoи мyнocиб хoxaд ^omr

Haзди axли фaн pyшaн ad, ки дap acpxoи миëнa бa ocopи Fинoи шoиpoни бaлaндпapвoзи мo бa мoнaнди Xoк;oнй, Aнвapй, ^шри XycpaB, Сaъдй, Чaлoлиддини Бaлхй, Kpo^, Хoфиз, Бедил Ba миcли ин шapxxoи зисде нaвиmтa шyдaaнд, ки то зaмoни мo óo^ мoндaaнд. Baле бap девoни Kaмoли Ху^ндй mapx нaнaвиmтaaнд Ba дap ин мaвpид axли тaзкиpa Ba мaъхaзxoи дигapи acpимиëнa xaм мaълyмoт нaдoдaaнд. Baле Сoинyддини Xyчaндй дap зимни mapxy тaвзеxи кacидaи Ибни Фopиз, мaзмyнy мyxтaвoи шеъри Xo4a Kaмoлpo xaм мекyшoяд. Хaмин тapик;, бappacй Ba тaxлили кopбypди aшъopи Kaмoли Xyчaндй дap ocopи мaнcypи ^инуддини Xyчaндй мopo бa нaтичaxoи зaйл меpacoнaд:

1. Аз руи ocopи мaнcypи Сoинyддин Xyчaндии Иcфaxoнй бa вижa "Шapxи " Haзм-yд- ^pap" мo гyфтa метaвoнем, ки вaй нaхycтин шopеxи acpимиëнaгии aшъopи Xo4a Kaмoл бyдaacт. Сoинyддин 6o иcтинoд бa aшъopи Kaмoлид дини Ху^ндй дap ocopи мaнcypи хеш 4Hxara тaвзеxи мacoили иpфoнии paмзй, aдaбй Ba фaлcaфй caъй кapдaacт, ки xaмзaмoн мaзмyни шеъри вaйpo xaм mapxy тaфcиp нaмoяд. Бa cyхaни дигap Сoинyддин дap кaнopи шapxи aшъopи Ибни Фopиз зимнaн 30 бaйти Kaмoлpo xaм тaвзеx дoдaacг, ки чиxaти мaъpифaти шеъри mo^ aз xap чнxaт мyxим Ba муфид хoxaд буд.

2. Ошри мaнcypи Сoинyддин, ки дap зaмoни Xo4a Kaмoл китoбaт шyдaaнд, 4Mxara чaxoншинocй Ba мaъpифaти шеъри Шадх Kaмoл, хocca мaтншинocии ocopи mo^ муфид бyдa, бa xaйcи capчaшмaи кадим метaвoн эътимoд кapд. Зеpo Сoинyддин Ba Kaмoлиддин xaмзaмoн бyдa, xap ду aз Оли Ху^нд мебoшaн д, ки яке дap Иcфaxoн зoдa Ba пapвapиш ëфтa, дигapе дap хoки Xyчaнд бa дyнë oмaдa Ba дap Taбpез бa кaмoлoт pacидaacт.

3. Иcтифoдaи aшъopи Xo4a Kaмoл дap pиcoлaи " Шapxи " Haзм-yд- дypap"-и Сoинyддин бoзгyи oн acт, ки Kaмoли Xyчaндй aз шеъру зaбoни aдaби apaбй Ba улуми aклию так^й бaxpaи вoфиp дoштa, бa вижa aз чaxoншинocй Ba шеъри Ибни Фopиз бa шoиcтaгй orax бyдaacт. Зеpo Сoинyддин бaъд aз mapxy тaвзеxи бaъзе aбëги кacидaи Ибни Фopиз чнxaти тacдикн гyфтaxoяш бa aшъopи Kaмoл ру меopaд, чyнoнки мo нaмyнaaшpo дap бoлo oвapдaем Ba шoяд тaъдики Kaмoл xaм дap ин мaвpид xикмaте дoштaacт:

Дap Ацам фатщ сушн KapM, Кaмал,

Ф^фтщ aбваб-aл-мaъанu фu-л-Apaб [2, с. 19].

Бикшo дapxoи мaъoниpo дap кишвapи Apaб гyфтaни Kaмoл xaм шoяд бa xaмин мaънocт, ки вaй дoнaндaи capфy нaxв Ba нoзyкиxoи шеъри apaбй бyдaacт. Myлoxизa мешaвaд, ки ocopи Xo4a Kaмoл aз рузгори хyдaш тo рузгори мo хoнaндaгoн Ba пaйpaвoни хyдpo дoштaacг. Ин бa д-oн мaънocт, ки шеър Ba чaxoншинocии Kaмoли Xyчaндй дopoи ^биляти a^no^, иpфoнй Ba ичгимoии добили тaвaччyx acт Ba Сoинyддини Ху^ндй бa вижa дap гузиниши am^p зaвк;и мyнocиб дoштaacт. Аз ин дидгox ocopи нacpии вaй чунге aз aшъopи myapoи бузурги шеъри фopcии точикй мoнaнди Сaнoии Faзнaвй, Hизoмй, Maвлaвии Бaлхй, Шaйх Аттор, Aвxaдй, Сaъдй, ^o^h, Kaмoли Ху^ндй , Хoфиз Ba мoнaнди oн acг.

АДАБИЁТ

1. Aбдyк;oдиpoв A. na^paBo™ гуркигуйи Kaмoли X^aB^. MaBo№ кoнфеpенcияи бaйнaлмилaлии "Kaмoлн Xyчaндй:Taшaккyли aдaбиëтшинocй Ba paBoónra a^aôn" (Xy^a^ 28-29 ora^pH coли 2016) / A. Aбдyк;oдиpoв.-Xy^aro Hoшиp. 2016.- С.7-11;

2. Aбдycaттop A. Maъхaзxoн apaóñ- нcлoмин aшьopн Kaмoли Xyia^^. Maвoди кoнфеpенcнян бaйнaлмнлaлин "Kaмoлн Xyчaндй:Taшaккyлн aдабиëт шннocй Ba paвoбнгн aflaötf' ( Xyia^, 28-29 oктябpн coлн 2016) / A. Абду caiTOp.- Xy4aro Hoшнp. 2016.- С. 18-23;

3. Aфcaxзoд, Aълoхoн. Чoмй- шoиpн Faзaлcapo \ Aълoхoн Aфcaxзoд.- Душшбе, 1989

4. Рахматов Б. Назаре тоза бар мактаби адабии Шайх Камол. Маводи конференсияи байналмилалии "Камоли Хучандй:Ташаккули адабиётшиносй ва равобити адабй" (Хучанд, 28-29 октябри соли 2016) / Б. Рахматов.- Хучанд: Ношир, 2016.- С.315-324

5. Самарканда, Д. Тазкират- уш- шуаро. Тахияии Мухлиса Нуруллоева / Давлатшохи Самаркандй.- Хучанд: Ношир, 2015,

6. Сатторзода А. Назариёти адабии Абдурахмони Ч,омй / А Сатторзода. - Душанбе, 2014

7. Хучандй, Камол. Девон. Иборат аз ду чилд.- Ч,илди 1. Тахияи Шарифчон Хусейнзода ва С. Асадуллоев / Камоли Хучандй.- Душанбе, 1983

8. Хучандй, Камол. Девон. Иборат аз ду чилд.- Ч,илди 2. Тахияи Шарифчон Хусейнзода ва С. Асадуллоев / Камоли Хучандй.- Душанбе, 1984

9. Хучандй, Камол. Девон. Тахияи А. Суруш ва С. Саидов / Камоли Хучандй.- Хучанд: Андеша 2011.- 631 с.

10. Хучандй, Камол. Девон. Матни интикодй ба эхттимоми К. Шидфар. Китоби 1. Ч,илди 2 / Камоли Хучандй.- Маскав : Дониш, 1975.- 631 с.

11. Хучандй, Камол. Девон. Матни интикодй ба эхтимоми К. Шидфар. Китоби 2. Ч,илди 1 / Камоли Хучандй.- Маскав : Дониш, 1975.- 631с.

12. Хучандй, Соинуддн. ал - Манохич фи-л-мантик.Тасхехи Дебочй / Соинуддин Хучандй.- Техрон, 1376, сах. панчоху панч).

13. Хучандй, С. Шарх-ут-тоияти-л-кубро. Тасхехи Мачид Хрдизода / Соинуддини Хучандй.-Техрон: Пажухиши хикмат ва фалсафа,1391.-218с.

14. Хучандй, Соинуддин. Шархи Назм-уд-дурар. Тасхех ва тахкик аз Чудии Неъматй / Соинуддини Хучандй.-Техрон: Мероси мактуб, 1384.- 509 с.

15. Фарханги забони точикй / Иборат аз ду чилд.- 4,2 . Дар зери тахрири М.. Шукуров, В.А. Капранов, Р. Хршим, Н.А. Маъсумй.- М.: Советская энциклопедия, 1969.- 951 с.

16. Usman Nazir. A look ar Kamals Guftam da cashm ghazal / Kamal Khujandi: Eros and its Importanse in the History of Central Asian Civilization / Dushanbe, 1996.-p 199-212

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ПОЭЗИИ КАМАЛ В ПРОЗАИЧЕСКИХ ПРОИЗВЕДЕНИЯХ СОИНУДДИНА ХУДЖАНДИ

В статье исследуется использование поэзии Шейх Камола Худжанди в прозе Соинуддина Худжанди. Констатируется, что в прозаических сочинениях Соинуддина Худжанди в описании суфийских терминов, таких как восхваление возлюбленного, аскетизм, мистическая любовь, социальный нрав, мистический путь человека, суфийской теории и т.п., он более тридцати раз прибегает к поэзии Камол, при этом эти его стихотворения интерпретируются. Отмечается, что поэзия Шейх Камол всегда была востребованной и использовалась в качестве иллюстрации в произведениях его последователей. Доказано, что поэзия Камал имела высокий моральный и социальный смысл и Соинуддин проявлял большой интерес к ней при написании своих научных трактатов. С этой точки зрения его проза представляет собой коллекция - сборник стихов великих персидских поэтов, таких как Санаи Газнави, Низами, Мавляна Руми, Шейх Аттар, Авхади, Саади, Ираки, Камала Худжанди и Хафиза.

Ключевые слова: поэзия Камола Худжанди, проза Соинуддина Худжанди, использование таджикско- персидской поэзии, комментарий к поэзия Ибн Фариза

THE REVIEW AND ANALYSIS OF USAGE OF KHODJA KAMOL'S POETRY IN SOINUDDIN KHUJANDIS PROSAIC WORKS

The paper studies the usage of Sheikh Kamol Khujandi s poetry in Soinuddin Khujandi s prose works. Reviewing essentially the prose works of Soinuddin, the author derives that the latter cited Kamol more 30 times on the following topics: praise of a beloved, asceticism, mystical love, social nature, the mystical path of a person, the theory of mysticism and like more. At the time he interprets the cited poems. It is underlined Kamol's poetry has always attracted readers attention and gathered many followers since his time to our days. The paper proves that Kamol's poetry and worldview have high moral, mystical and social meaning and that Soinuddin has a specific taste in selection of his poems. Given this point view, Soinuddin's prose consists of a selection the best verses of great Persian and Tajik poets such as Sanoi Ghaznavi, Nizomi, Mawlana Rumi, Sheikh Attor, Avhadi, Sa'adi, Iraki, Kamol Khujandi and Hafiz.

Key words: Kamol Khujandi 's poetry, Soinuddin Khujandi 's prose, usage of Tajik Persian poetry, commentary Ibn Foriz poetry

Сведения об авторе:

Мирзоев Садриддин Холович - кандидат филологических наук, дотцент кафедры таджикской классической литературы Худжандского государственного

yHueepcnmema umchu aKadeMUKa BTTa$ypo6a( Peeny6mm TadwuKuemaH, г.Худwaнд), E-mail: mirzozoda-75@ mail.ru

About the author:

Mirzoev Sadriddin Kholovich - Candidate of Philological Sciences, Associate Professor of the department of Tajik Classical literature, Khujand State University named after academician B.G. Gafurov (Republik of Tajikistan. Khujand), E-mail: mirzozoda-75 @ mail.ru

XyCyCHOT^OH ^AHPH XHKOfl flAP MA^A^AH «PAXEAPH ^OHH^» BA TAtCHPnA3HPHH OH A3 nOBECTH «OflHHA»-H yCTOfl AMHH

A6dypax;uMoe E.A.

ffomwmdau daenamuu 3a6oH^ou To^rncmoH 6a homu C. Ynye3oda

XuKoa aKe a3 »aHpxou acorn Ba Matpy^u aga6HeTH 6ageH 6a xuco6 pa^ra, 60 hh hom gap aga6HeTH HaBHHH to^hk a3 gaxconau ceroMH acpu XX Matpy^ ramTaacT. ABBanxo HaBucaHgaroHH to^hk poMaH Ba noBecTpo hh3 xHKoa HOMugaaHg, a3 ^yMna, ycTog CagpugguH Ahhh HaxycTHH acapu HacpuH KanoHxa^MH xem - «OgHHa»-po «xHKoa» yHBoH KapgaacT. Xap^aHg gap acn «OgHHa» 6a noBecm pycH ma6oxaT gopag>> [5, c.245].

YcTog Ahhh gap MaKTy6am 6a A.flexoTH gap 6opau «OgHHa», kh oHpo gap conxou 1923-1924 Tatnu^ 6uHMyga, hh ryHa HuromTa: «MaH «OgHHa»-po gap Komypu «Eyxrocropr» HaBHmTaaM, kh gap Ban Mygup 6ygaM... AHa, gap xaMHH mapoure, kh 6a HaBucaHgarH xe^ anoKae HagomT, «OgHHa» 6a By^yg oMag» [5, c.243-244]. ^Ke a3 ca6a6xou 6a MaB3yu Ma3Kyp gacT 3agaHH CagpugguH Ahhh, 6a Ha3apu mo, ano^aMaHg 6a Ma^onaxou ny6nHTcHcTHH y 6yg, kh conu 1924 6o Ma^cagu hc6oth MaB^yguaTH MunnaTH to^hk MeHaBHmT Ba Tatnu^H acapu 6ageuu KanoHxa^M KagaMe gap hh pox, Maxcy6 Mee^T. Max3 a3 hh gaBpa 6opu HaxycT hcthtoxh «to^hk» xaMnyH Ma^xyMH cuecuro ^apxaHrH 6a Kop Mepa^rarH myg Ba gap yHBoHH BapuaHTH aBBanu «OgHHa» xaM KanuMau «to^hk» TatKug rapgugaacT.

Honu noBecTH «OgHHa» gap py3HoMau «Obo3h to^hk» 6o homh «Capry3amTH aK to^hkh KaM6aFan (a3 xoTupaxou HcTH6gog)» a3 №11, 23 Hoa6pu conu 1924 mypyt myga, to 6o6h 11 ugoMa e^T [1, c.1924,1925]. Oug 6a ca6a6u 6o3gomTaHH nonu acap xygu ycTog ry^ra, kh «6aKHaam 6a ca6a6e MaBKy^ MoHga 6yg», aMMo MyxaKKHKoH HHpo a3 MyHocu6aTH Myxappupu «Obo3h to^hk» A.Kyp6H goHucTaaHg, kh rye 6a MoxuaTH acap cap^axM Hapa^ra, 6a AHhh ry^Taacr: «Hh capry3amT 6ucep Kamon e^T, HHpo Te3Tap Kyrox KyHeg» [4, c.244]. Ba hh ca6a6 CagpugguH Ahhh nonu acappo gap py3HoMa KaTt Kapga, oHpo nac a3 Taxpupu HaB naHg con 6atg gap maKnu khto6 non HaMyg. KHcca xygu xaMoH conxo 6a 3a6oHH pycH Tap^yMa myga, xoHaHgaroHH 3ueg naHgo Kapg. noBecTH «OgHHa», 6a KaBnu MyxaKKUKoHH BaTaHHBy xopu^H, acapu peanucTH acT. A3 ^yMna, M.fflaKypH 3HKp Kapga, kh Kuccau «OgHHa» Ba gy acapu gurapam «floxyHga» Ba «FynoMoH» «gap aga6ueTH to^hkh HaxycTHH acapxoaHg, kh ycynu peanucTHH TacBuppo ycTyBop KapgaHg» [12, c.75].

AxaMuaTH acocuu acapu Ma3Kyp a3 oh u6opaT acT, kh 6apou HaBucaHgaroHH to^hk «MaKTa6u HacpHaBucH myg»» [4, c.247]. Bucep ^aBoHoHH maBKMaHgu aga6ueTpo MyTonuau «OgHHa» HaBucaHga Kapg. noBecTH Ma3Kyp KyxHa mygaH Hagopag. Ba KaBnu MyxaKKHK X.Aco3oga: «MaB3yu «OgHHa» HMpy3xo hh3 gapxypu 3aMoH acT» [5, c.247]. flap TagKHKoTH mo naHgoum Ba TaKoMynu »aHpu xHKoa gap Ma^annau «Pax6apu goHHm» Ba gapa^au Tatcupna3upHH ohxo a3 noBecTH «OgHHa», MoHaHguu 3a6oH, ycny6u 6aeH, maKn, TacBupy o6pa3xo MaBpugu Ha3ap Kapop goga MemaBaHg.

flap 6opau «OgHHa^»-H ycTog Ahhh xaHy3 a3 py3xou aBBanu gap py3HoMa Ba 6a maKnu khto6 non mygaHam gap HHMau gyByMH conxou 6ucTyMH acpu XX TaKpu3y MaKonaxo HHTHmop ramTaaHg. ^Ke a3 HaxycTHH TaKpH3 MaKonau «P.M.» (PaxuM XomHM») «^KyMHH Kuccau HHKuno6HH to^hk^» «OgHHa» - acapu C.Ahhh^» 6yga, gap myMopau 6, conu 1928-h «Pax6apu goHHm» 6a Ta6t pacugaacT. fle6onau Ma^ona a3 gurapryHHxou h^thmoh, cuecH Ba HKTucogHH To^hkhctoh, 6ex6ygHH 3HHgaroHHH gexKoHoH Ba ^aBoHoHH to^hkh KyxucToH HaKn MeKyHag. Myannu^ 6a KaBnu nemBoeHH xh36h KoMMyHucT ucTHHog HaMyga, 3HKp MeHaMoag, kh oh conxo aga6ueTH KyxaH gurap HaMeTaBoHucT Tana6oTH MapgyMH To^HKpo TatMHH KyHag Ba xanKu to^hk xaM «gurap HaMeTaBoHucT 6o Fa3anryH, KacugacapoH, ycyn Ba ycny6u aga6ueTH Kyxpa KaHoaT HaMoag»; «A6yMycnHMxo, ^aHrHoMa Ba a^coHaxou gypy gapo3H nyp a3 xypo^oT gurap HaMeTaBoHucTaHg 6a pyxu MexHaTKamoHH to^hk fh3o 6HgxaHg»» [2. №6, 1928, c.37]. flap HaTH^a 6yHegu «HHKuno6H aga6H, coxtmoh, o^apugaH Ba 6a By^yg oBapgaHH aga6ueTH HHKuno6H» [2. №6, 1928, c.38] 6a MueH oMag. Boag «khto6h cypxe» MeHaBHmTeM, kh «a3 MeBaxou HHKuno6H Ykto6hp» 6omag. «HHKuno6u aga6H^» 6oag Ma3MyHH HaB gomTa 6omag, эxтнe^oт, gapgy a^Kopu

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.