Научная статья на тему 'МИРЗАЧЎЛНИНГ ҚУРҒОҚЧИЛ ШАРОИТИДА ИНТРОДУЦЕНТ LYCIUM BARBARUM БАРГИНИНГ АНАТОМИК ТУЗИЛИШИДАГИ МОСЛАНИШ БЕЛГИЛАРИ'

МИРЗАЧЎЛНИНГ ҚУРҒОҚЧИЛ ШАРОИТИДА ИНТРОДУЦЕНТ LYCIUM BARBARUM БАРГИНИНГ АНАТОМИК ТУЗИЛИШИДАГИ МОСЛАНИШ БЕЛГИЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
47
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Область наук
Ключевые слова
Solonaceae / Lysium / годжи / интродукция / ксерофит / кустарник / лист / мезофил / адаптация. / Solonaceae / Lysium / goji / introduction / xerophyte / shrub / leaf / mesophyll / adaptation.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Ҳазратқул Қаршибоев, Мавлуда Аманова

Статья посвящена изучению адаптивных признаков анатомического строения листа L. barbarium, интродуцированой в условиях Мирзачуля. При исследовании структуры листа использовались работы Ф.Захаревича (1954), К. Эзау (1980), Р. Барыкиной и др. (2005). Для L. barbarium характерен дорзовентральный тип мезофила. Признакам ксероморфоанатомичности листа относятся: хорошо развитый слой палисадной паренхимы в сравнении с губчатой, толща кутикула, мелкие клетки листа. Эти результаты указывают на то, что L. barbarium адаптирована к аридным условиям Мирзачуля.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article is devoted to stady signs of anatomical leaf structure of L. barbarum introduced in the Mirzachul conditions. When studying of the leaf structure were used the works of F.Zakharevich (1954), K. Ezau (1980), R. Barykina et al. ((2005). L. barbarum is characterized by a dorsoventral type of mesophyll. The signs of xeromorphoanatomic of leaf include: a well-developed layer of palisade parenchyma in comparison with spongy, thicker cuticle, small leaf cells. This results show, that L. barbarum adapted to arid conditions of Mirzachul.

Текст научной работы на тему «МИРЗАЧЎЛНИНГ ҚУРҒОҚЧИЛ ШАРОИТИДА ИНТРОДУЦЕНТ LYCIUM BARBARUM БАРГИНИНГ АНАТОМИК ТУЗИЛИШИДАГИ МОСЛАНИШ БЕЛГИЛАРИ»

Удалить Водяной Знак

Wondershare PDFelement

тамин 35,8 мг/% микдорда булса, саргайган баргларда эса унинг микдори 34,4 мг/% ни ташкил этди.

2. В6 витамини микдори чангчи дарахти яшил баргла-рида 13,1 мг/% ни ташкил этган булса, саргайган баргларда унинг микдори 25,6 мг/% га ортди. Худди шундай конуният уругчи дарахт баргларида хам кайд этилди: яшил баргларда 18,9 мг/%, саргайган баргларида 28,3

мг/% В6 витамини мавжудлиги кайд этилди.

3. РР витаминининг энг куп микдори чангчи дарахт-ларнинг саргайган баргларида кайд этилди (34,1 мг/%). Унинг яшил барглардаги микдори 27,1 мг/% ни ташкил этди. Ушбу витаминнинг уругчи дарахт баргларидаги микдори 16,8 мг/% ни (саргайган баргларда) ва 22,5 мг//% ни (яшил баргларда) ташкил этди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Гафурджанов Б.Т., Бердиев Э.Т. Перспективы интродукции гинкго двулопастного (Ginkgo biloba L) в Узбекистане.//Экологический вестник Узбекистана - Ecological herald of Uzbekistana.-Ташкент, 2020.№3 (227). -С.29-31.

2. Гафурджанов Б.Т., Бердиев Э.Т. Гинкго двухлопастный (Ginkgo biloba L.) - реликт мезозойской эры// "Узбекистон аграр фани хабарномаси" журнали, Тошкент, 2020. №2(80). С. 99-103.

МИРЗАЧУЛНИНГ ЦУРГОЦЧИЛ ШАРОИТИДА

ИНТРОДУЦЕНТ LYCIUM BARBARUM БАРГИНИНГ АНАТОМИК ТУЗИЛИШИДАГИ МОСЛАНИШ БЕЛГИЛАРИ

Хазраткул ЦАРШИБОЕВ,

биология фанлари доктори, профессор, Гулистон давлатуниверситети, Мавлуда АМАНОВА,

Тошкент давлат аграр университети докторанти.

Аннотация: Статья посвящена изучению адаптивных признаков анатомического строения листа L. barbarium, интродуцированой в условиях Мирзачуля. При исследовании структуры листа использовались работы Ф.Захаревича (1954), К. Эзау (1980), Р. Барыкиной и др. (2005). Для L. barbarium характерен дорзо-вентральный тип мезофила. Признакам ксероморфоанатомичности листа относятся: хорошо развитый слой палисадной паренхимы в сравнении с губчатой, толща кутикула, мелкие клетки листа. Эти результаты указывают на то, что L. barbarium адаптирована к аридным условиям Мирзачуля.

Ключевые слова: Solonaceae, Lysium, годжи, интродукция, ксерофит, кустарник, лист, мезофил, адаптация.

Annotation: The article is devoted to stady signs of anatomical leaf structure of L. barbarum introduced in the Mirzachul conditions. When studying of the leaf structure were used the works of F.Zakharevich (1954), K. Ezau (1980), R. Barykina et al. ((2005). L. barbarum is characterized by a dorsoventral type of mesophyll. The signs of xeromorphoanatomic of leaf include: a well-developed layer of palisade parenchyma in comparison with spongy, thicker cuticle, small leaf cells. This results show, that L. barbarum adapted to arid conditions of Mirzachul.

Keywords: Solonaceae, Lysium, goji, introduction, xerophyte, shrub, leaf, mesophyll, adaptation.

Кириш. Solanaceae оиласи Lycium туркумига ер шарининг турли худудларида таркалган 90 га якин турлар киради [6]. Улардан уч турига ((L. chinense, L. barbarum, L. ruthenicum) тааллукли мевалар доривор махсулот сифатида Шарк табобатида кенг ишлатилади ва умумий номда Годжи деб аталади [4].

Усимлик таркибида бетаин, рутин, аскорбин кисло-таси, даукостерин (бета-ситостерил-бета-Д-глюкозид), полисахаридлар, туйинмаган ёг кислоталари (omega -3, 6), Бг, Б2 витаминлари, никотин кислотаси, кароти-ноидлар, шунингдек, катор микроэлементлар (калций, фосфор, темир, натрий, магний, марганец, калий ва

MAXSUS SON [2] 2021 AGRO INFORM

23

Удалить Водяной Знак

Wondershare PDFelement

бошкалар) ва куплаб аминокислоталар (глутамин, про-лин, глицин, аланин, метионин, лизин ва бошкалар) учрайди. Моносахаридлардан глюкоза, галактоза, арабиноза, рамноза, ксилоза ва бошкаларни саклайди

[4]. Годжи анъанавий тиббиётда иммуномодулятор сифатида кенг кулланилади, шунингдек, мевасининг антиоксидант фаоллиги х,а;ида куплаб маълумотлар мавжуд [3].

Узбекистонда L. ЬагЬагит махсулотлари ишла-тилмайди ва унга оид норматив хужжатлар ишлаб чи;илмаган. Шу сабабдан, L. ЬагЬагит турини интродукция килиш Республикамизда кулланилаётган фи-топрепаратлар доирасини кенгайтириш учун амалий жихатдан мухим ахамиятга эга.

Тад;и;отнинг ма;сади интродукция килинган L. ЬагЬагит баргининг морфоанатомик тузилишини урганиш, усимликнинг диагностик ва мослашиш бел-гиларини ани;лашдан иборат.

Тадцицот объекти ва методлари. Тад;и;от объ-екти сифатида Мирзачул шароитида интродукция килинган турт йиллик L. ЬагЬагит усимлиги олинди. Барг ва барг бандлари анатомик тад;и;отлар учун 700 этанолда фиксация килинди. Эпидерма парадермал ва кундаланг кесмаларда урганилди. Барг кесмалари кулда, устара билан тайёрланади. Кесмалар метилен куки билан буялиб, глицеринга жойлаштирилди [1]. Асосий тукима ва хужайралар тавсифи К. Езау

[5] буйича, эпидерма эса С. Ф. Захаревич [2] буйича изохланди.

Олинган натижалар ва уларнинг мочкам?,.". L. ЬагЬагит баргларининг устки томони яшил, паст-дан кукимтир, тескари ланцетсимон ёки эллиптик ланцетсимон, тепа кисмида уткирлашган, куйи асос кисми торайган ва билинмас холда барг банди билан кушилиб кетади. Парадермал кесмада эпидерма хужайраларнинг куриниши тугри чизикли, калинлашган, проекцияси купбурчаклидир. Адаксиал эпидерма хужайралари абаксиал хужайраларникига нисбатан катта.

Барглари амфистоматик, огизчалари барг япрогининг иккала томонида жойлашган булиб, бар-гнинг буйлама укига нисбатан кундаланг жойлашган. Огизчалар шакли юмалок-овалсимон. Адаксал эпидер-мада абаксиал эпидермага нисбатан анча кам сонли

огизчалар жойлашган. Огизчалар ботик булмаган ано-моцит, гемипарацитар ва парацитар типларда булади.

Баргнинг кундаланг кесимида мезофил дорсивен-трал типда булиб, барг мезофилининг устки эпидерма-си остида устунсимон хужайралар, барг мезофилининг пастки эпидермаси устида эса булутсимон хужайралар жойлашган. Эпидерма калин деворли кутикула катламига эга булган бир катор хужайралардан таш-кил топган. Адаксиал эпидерма хужайралари абаксиал хужайраларга караганда каттарокдир. Адаксиал эпидерма остида палисад паренхима жойлашган. У хлоро-фил доначаларини саклайди. Булутсимон паренхима хам хлорофил доначаларига эга булган 4-5 каторли хужайралардан ташкил топган. Устунсимон ва булут-симон хужайралари орасида утказувчи богламлар жойлашади.

Баргнинг асосий томири абаксиал томонда ётади. Томирнинг колган кисми асосий паренхимани эгал-лайди, паренхима хужайралари орасида гидроцит хужайралар бор. Куп сонли ёпи; биколлатерал турдаги утказувчи тупламлар флоема ва ксилемадан иборат. Ксилема хужайралари калин деворли, чузилган шаклда булиб, уларнинг деворлари спирал холда калинлашган.

Барг банди кундаланг кесимида паренхим туплам типида булиб, бир каторли эпидермадан, куп сонли паренхима ва утказувчи тупламлардан иборат. Эпидерма остида бир каторли пластинкасимон колленхима жойлашган. Барг бандининг марказида битта утказувчи туплам мавжуд.

Хулоса. Тадкикот натижалари L. barbarum турига тааллукли катор морфологик-анатомо-гистологик белгиларни аниклаш имконини берди. Бу белгилар-дан усимлик хомашёсини аниклашда фойдаланиш мумкин. Барг мезофили дорзовентрал типга тегиш-ли. Баргнинг ксероморфоанатомик белгилари, яъни устунсимон паренхиманинг булутсимонга нисбатан яхши ривожланганлиги, калин кутикуланинг мавжуд-лиги, барг хужайраларининг майдалиги кайд этилди. Ушбу белгилар L. barbarum турида Мирзачулнинг кургокчил мухитига мослашиш имконияти мавжуд-лигини курсатади.

Мазкур макола А- ОТ-107 ракамли грант лойихаси доирасида тайёрланди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Барыкина Р.П., Веселова Т.Д., Девятов А.Г. и др. Справочник по ботанической микротехнике (основы и методы). - Москва.: Изд. МГУ. - 2004. - С. 6-68.

2. Захаревич С.Ф. К методике описания эпидермиса листа // Вестник ЛГУ, 1954. - № 4. - С. 65-75.

3. Секинаева М.А., Серебряная Ф.К., Денисенко О.Н., Ляшенко С.С. Изучение анатомических признаков травы дерезы обыкновенной (Lycium barbarum L.) // Успехи современного естествознания. - 2015. - №9-2. - С. 231-235.

4. Семенова Е. Ф., Апенкина Т. В., Азизова Л. М., Курдюков Е. Е., Бегутова Е. В. Фармакогностическое исследование листьев и плодов дерезы китайской Lycium chínense Mill. - интродуцента Среднего Поволжья // Известия высших учебных заведений. Поволжский регион. Естественные науки, 2015. - №4 (12). - С. 68-76.

5. Эзау К. Анатомия семенных растений. Книга 2 - Москва: Изд. Мир, 1980. - С. 327-330.

6. http://www.theplantlist.Org/1.1/browse/A/Solanaceae/Lycium/

24

AGRO INFORM MAXSUS SON [2] 2021

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.