Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ШАРОИТИДА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН ДОРИВОР ЭХИНАТЦЕЯ (ECHINACЕА PURPURЕА) КАСАЛЛИКЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОН ШАРОИТИДА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН ДОРИВОР ЭХИНАТЦЕЯ (ECHINACЕА PURPURЕА) КАСАЛЛИКЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
175
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
мицелий патоген / конидия / клейстотециилар / макроканидия / микроконидия / хломидорспора. / mycelial pathogen / conidia / cleistothecia / macrocanidia / microconidia / chlomidorspora.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Дилдора Дилшодовна Қодирова, Хамро Хайдаралиевич Нуралиев

Ушбу мақолада Қизил эхинацеянинг ботаник тавсифи ва хусусиятлари, замбуруғли касалликлари, қўзғатувчилари, касаллик белгилари, зарари, кураш чораларига оид маълумотлар мавжуд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ECHINACEA PURPUREA DISEASES INTRODUCED IN UZBEKISTAN

This article contains information about the botanical characteristics and features of Echinacea, diseases, pathogens, symptoms and damage of Echinacea purpurea, one of the types of Echinacea in the Tashkent Botanical Garden.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ШАРОИТИДА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН ДОРИВОР ЭХИНАТЦЕЯ (ECHINACЕА PURPURЕА) КАСАЛЛИКЛАРИ»

УЗБЕКИСТОН ШАРОИТИДА ИНТРОДУКЦИЯ ЦИЛИНГАН ДОРИВОР ЭХИНАТЦЕЯ (ECHINACEA PURPUREA) КАСАЛЛИКЛАРИ

Дилдора Дилшодовна К^одирова Хамро Хайдаралиевич Нуралиев

Тошкент давлат аграр университети Тошкент давлат аграр университети

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Кизил эхинацеянинг ботаник тавсифи ва хусусиятлари, замбуругли касалликлари, кузгатувчилари, касаллик белгилари, зарари, кураш чораларига оид маълумотлар мавжуд.

Калит сузлар: мицелий патоген, конидия, клейстотециилар, макроканидия, микроконидия, хломидорспора.

ECHINACEA PURPUREA DISEASES INTRODUCED IN UZBEKISTAN

Dildora Dilshodovna Kodirova Khamro Khaydaralievich Nuraliev

Tashkent State Agrarian University Tashkent State Agrarian University

ABSTRACT

This article contains information about the botanical characteristics and features of Echinacea, diseases, pathogens, symptoms and damage of Echinacea purpurea, one of the types of Echinacea in the Tashkent Botanical Garden.

Keywords: mycelial pathogen, conidia, cleistothecia, macrocanidia, microconidia, chlomidorspora.

КИРИШ

Республикада сунгги йилларда доривор усимликларни мухофаза килиш, фойдаланиш, плантациялар ташкил этиш ва уларни кайта ишлаш борасида изчил ислохотлар амалга оширилмокда.

Узбекистон Республикаси Президентининг ПК-4670-сон 10.04.2020 карорида доривор усимликларни мухофаза килиш, маданий холда етиштириш, кайта ишлаш ва мавжуд ресурслардан окилона фойдаланиш чора-тадбирлари тугрисида айтиб утилган. Махаллий флорага мансуб 4,3 мингдан ортик усимликларнинг 750 та тури доривор хисобланиб, улардан 112 та тури илмий тиббиётда фойдаланиш учун руйхатга олинган, шундан 70 та тури фармацевтика саноатида фаол кулланиб келинмокда. Бундан ташкари янги доривор усимлик турлари Республикамиз шароитида интродукция килиниб, ишлаб чикаришга тадбик этилмокда.

Президентининг 2017 йил 3 майдаги ПФ-5032-сонли «Нукус-фарм», «Зомин-фарм», «Косонсой-фарм», «Сирдарё-фарм», «Бойсун-фарм», «Бустонлик-фарм» ва «Паркент-фарм» эркин иктисодий зоналарини ташкил этиш тугрисида»ги фармонига мувофик саноат плантацияларини барпо этилди.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Шу билан бирга, ахолини сифатли, безарар ва самарадор табиий дори воситалари билан таъминлаш максадида 2022 йилнинг 1 январига кадар барча ишлаб чикарувчилар, етказиб берувчилар, дори воситаларини синовларини утказувчи клиникалар, тадкикотларни амалга оширувчи лабораториялар мажбурий тарзда тегишли халкаро стандартларга утиши белгиланди. Хрзирги пайтда озик-овкат ва кишлок хужалиги буйича халкаро ташкилотнинг [ФАО] маълумотларига караганда бутун дунёда 50 000 турдан ошик доривор усимликлар тиббиётда фойдаланмокда. Кизил эхинацея (ЕсЫпасеа ригригеа) хам шулар жумласидандир. Лекин доривор усимликларни етиштиришда юкори агротехника ва дехкончилик маданиятига амал килиш билан биргаликда уларни зарарли организмлар жумладан, касалликлардан химоя килиш улардан сифатли махсулотлар етиштиришда мухим назарий ва амалий ахамиятга эгадир.

Ботаник тавсифи. Эхинацея - Echinacea туркуми Asteraceae ёки Compositae оиласига мансуб куп йиллик кимматбахо доривор усимлик хисобланади. Эхинацея туркуми 5 та турни уз ичига олиб, бу усимлик турлари тик усувчи, куп йиллик илдизпояли усимлик хисобланади. Уларни баландлиги 1-1,5 м гача етади. Гуллари йирик бинафша рангли (1-расм).

Кизил эхинацея- Echinacеа ригригеа-Астерасеае оиласига мансуб, баландлиги 80 дан 180 см гача етадиган куп йиллик усимлик. Пояси тугри, тик усувчи нисбатан кам тарвакайлаганлиги билан бошка турлардан кисман жаралиб туради. Барглари йирик: пастки барглари кенг ланцентсимон, узун барг бандида жойлашган; юкори барглар учки кисми нисбатан торайган, уткир учли. Гуллар йирик, гул бошлари узунлиги 1,5-3 см, эни-5-10 мм ни ташкил этади. Кизил эхинацея уруглари оркали ва вегетатив купаяди.

1-расм. Echinacea purpurea усимлиги

Республикамизда кизил эхинацея-манзарали интродуцент усимлик сифатида кенг таркалган. Аммо, бу усимлик дориворлик хусусиятларга кура алохида ажралиб туради. Чунки, мазкур усимлик чет эл мамлакатлари Давлат фармакопеясига киритилган ва шу аснода турли хил препаратлар тайёрланади. Кейинги йилларда Узбекистонда кизил эхинацея мазарали усимлик сифатида кенг оммалашган. Аммо, тахлиллар мазкур усимликни доривор усимликшунослик сохасида янги истикболли тур сифатида урганиш ва ишлаб чикаришга тадбик этишни такоза этмокда. Эхинацеяни асл ватани Шимолий Америка булиб, дастлаб Европа давлатлари, сунгра эса Урта Осиёга турли йуллар билан таркалган. Собик СССР Флорасида (т.25.1959) келтирилган маълумотларга кура эхинацея туркуми 5 турдан иборат булиб, 2 тури Мексикада ва 3 тури Шимолий Америкада табиий холда усади [2]

МУХ,ОКАМА

Дориворлик хусусияти. Кейинги йилларда кизил эхинацея шифобахш усимлик сифатида купгина олимларни кизиктириб келмокда. Эхинацея узининг чиройли гуллари билан асал ариларни узига жалб килади, ундан асал берувчи усимлик сифатида фойдаланиш мумкин. Асалари оилалари эхинация экилган майдон атрофида бокилса, куп микдорда шифобахш асал олиш мумкин. Халк табобатида эхинацея утлари ва илдизларидан тайёрланган малхамлар шамоллаш касалликларини ва йирингли яраларни даволаганлар . Кизил эхинацея нафакат халк табобатида балки, официнал-илмий табобатда ишлатилади, унинг ер остки ва ер устки кисмларидан тайёрланган дори воситалари купгина европа давлатларида чунончи Россия Федерацияси, Белоруссия ва Украина республикаларининг давлат фармокапеяларига киритилган булиб, биологик фаол моддаларга бой доривор усимлик хисобланади [3]

Асосий замбуругли касалликлари. Кизил эхинатцеяда учрайдиган асосий замбуруглт касалликлари фузариоз, септориоз, кулранг чириш ва бошкалар.

Кизил эхинатцеянинг фузариоз сулиш касаллигини - Fusarium solani (Mart.) Appel, et Wollenw. (Ascomycota: Nectriaceae), Verticillium alboatrum Reinke et Berthold ва V. dahliae Kleb. (Ascomycota: Plectosphaerellaceae). замбуруглари кузгатади. Касаллик билан усимликнинг утказувчи тукимаси зарарланиши окибатида унинг барглари, пояси ва мевалари касалланади. Усимлик бутунлай сулиб колади ва нобуд булади. Замбуруг усимликнинг сулишини чакиради. Барглари пастки ярусдан бошлаб сулий бошлайди ва аста-секин курийди. Кейинчалик поялар ва меваларнинг (мева тутгичларидан бошлаб тургор холати йуколиши) курий бошлагани кузга ташланади. Зарарланган тукима корайиб колади ва одатда ингичка кизил айлана ботик дог шаклига киради. Агарда нобуд

булган усимлик уз жойида колдирилса, намли шароитда унинг юзасида ок ёки пушти рангдаги диффуз спораташувчилар намоён булади.Касалланиш окибатида, зарарланган уруг, уругбарглар ва ёш нихоллар бутунлай чириб кетади.[5]

F. solani замбуруг турида калта шохланувчи конидияташувчилар спородохиларга тупланган. Макроконидийлари 28-42 х 4-6 мкм улчамда, урчуксимон шаклли, сал-пал эгилган, учта, баъзан бешта тусикчали, базал тукималари кичкина "оёкча" лар хосил килади. Микроконидийлар куп сонли, цилиндрсимон, пичоксимон ёки узунчок-цилиндрсимон, бир хужайрали, камдан-кам икки хужайрали, 8-16 х 2,0-4,5 мкм улчамли булади. Хламидоспоралар якка ёки жуфтлашган холда терминаль ёки интеркаляр холда, 6-10 мкм в диаметрда, силлик ёки нотекис кобикли [5]

НАТИЖА

Замбуругли касаллик булиб, усимлик баргларида 2-5 мм диометрли юмолок , четки кисми кенг кизгиш рангли доглар куринишида намоён булади. Зарарланган тукимада замбуругнинг кишловчи боскичи мева тана куриниши холида намоён булади. Вакт утиши билан доглар ёрилади, мева тана пастга тушади, баргнинг догли жойларида бир канча ёриклар пайдо булади. Касаллик таъсирида усимликда фотосинтез жароёни заифлашади, биомасса хосил килиши сусаяди. Касалликни Septoria туркуми вакиллари келтириб чикаради. Инфекция манбаи усимлик колдиклари булиб хисобланади.

Эхинатцеянинг кулранг чириш касаллиги. Касаллик дастлаб усимликнинг ер устки аъзоларида кулранг тез каттарувчи доглар куринишда пайдо булади. Нам об-хаво шароитида догларда губорлар хосил булади, замбуруг споралари шамол оркали таркалиб бошка усимликларни зарарлайди. Усимликнинг касалланган аъзолари курийди ва тукилади. Касалланган гулгунчалар очилмайди, очилган гуллар тезда сулийди. Касалликни Botrytis туркуми вакиллари келтириб чикаради. Касалликнинг инфекция манбаи усимлик колдиклари ва тупрок булиб хисобланади.[6]

Эхинатцеянинг филлоктиктоз касаллиги. Phyllosticta туркуми вакиллари усимликнинг поя, барги ва гулларида кора догланиш касаллигини келтириб чикаради. Доглар барг ва пояларда узинчок, бурчакли, кора рангда булиб, бутунлай баргларни куритиш хусусиятига эга. Ушбу касаллик билан усимлик тукималарининг 50% гача кисми зарарланиши мумкин. Зарарпланган барг курийди, ёрилади ва тукилади. [6]

Эхинатцеяда учрайдиган касалликларга карши кураш чоралари.

Юкори агрпотехника коидаларига риоя килиш. Экиш нормаларига риоя этиш.

Тупрок инфекциясига карши самарали уругдорилагичларни кулаш. Усимликнинг вегетация даврида гуллаш давригача 1% ли Бордо суюклигини куллаш. Вегетация даврининг охирида экин далаларидан усимлик колдикларини йукотиш.

ХУЛОСА

Кизил эхинатцея доривор усимлик сифатида коплаб плантатциялар куринишида экилиши лозим. Усимликда учрайдиган касалликлардан химоя килишда худуднинг иклим шароитига, тупрок структурасига ,майдонларнинг фитосанитар холатига ва дехкончилик маданиятига риоя килиш, самарали уругдорилагичлардан фойдаланиш, усимликларни ёруглик нури тик тушадиган жойларда экиш лозим.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг Пк-4670-Сон 10.04.2020-сонли карори.

2. Анищенко, Л. В. Шишлова Ж.Н. Интродукция эхинацеи пурпурной [Echinacea purpurea(L.)] Moench в Ботаническом саду ЮФУ. // Вестник ВГУ, серия: химия, биология, фармация. - 2009. - №2.

3. Оллоёров М.У., Ахмедов Э.Т. Кизил эхинатцея истикболли шифобахш усимлик. Тошкент 2021

4. Наумов Н.А. Методы микологических и фитопатологических исследований. -Л.: Сельхозгиз, 1937.

5. Билай В.И. Фузарии. Киев: Наукова Думка, 1977. - 434 с.

6. Пидопличко Н.М. Грибы - паразиты культурных растений. Определитель. Том Киев: Наукова Думка 1978г. - 175 с

7. Интернет сайтлари (Ziyonet.uz, google)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.