Научная статья на тему 'MIRSAID ALI HAMADONI, THE REPRESENTATIVE OF THE TEACHINGS OF MYSTICISM AND SUFISM'

MIRSAID ALI HAMADONI, THE REPRESENTATIVE OF THE TEACHINGS OF MYSTICISM AND SUFISM Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
45
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ХАМАДОНИ / СУФИЗМ / КЛАССИК ТАДЖИКСКО-ПЕРСИДСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ / МИСТИЦИЗМ / НАЦИОНАЛЬНЫЕ ЦЕННОСТИ / НАСЛЕДИЕ МЫСЛИТЕЛЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Кодиров Каримджон, Ниьматов Ниьмат

Мир Сайид Али Хамадони принадлежит к числу тех великих мыслителей, наследие которых сыграло огромную роль в просвещения и развития общества. Творчество великих мыслителей прошлого, в том числе Мир Сайида Али Хамадони, занимает особое место, так как их научные и просветительские идеи служат развитию разума и культуры. Его идеи наполнены высокими идеалами, нравственной красотой и справедливостью. Просветительские идеи Мир Сайида Али Хамадони не потеряли своей ценности и в наши дни и выражают истинно-человеческое стремление к правдивости, справедливости и доброте. В статье также отмечается, что трактаты Мир Сайида Али Хамадони в течение многих веков призывают народ к правдивости, справедливости, доброте и добродетельности, к доброму человеческому поведению и предостерегают от злых намерений.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

МИР САЙИД АЛИ ХАМАДОНИ ПРЕДСТАВИТЕЛЬ УЧЕНИЯ МИСТИЦИЗМА И СУФИЗМА

Mir Sayid Ali Hamadoni is one of those great thinkers, the legacy of which played a huge role in the education and development of society. The works of great thinkers of the past, including that of Mir said Ali Hamadoni, occupies a special place because of their scientific and educational ideas serve the development of mind and culture. His ideas are filled with high ideals, moral beauty, and justice. Educational ideas of Mir said Ali Hamadoni has not lost its value in our day and truly Express the human desire for truth, justice and kindness. The article also noted that treatises of Mir said Ali Hamadoni for many centuries parody call to truth, justice, kindness, and virtue, to the kind of human behavior and warn against evil intentions.

Текст научной работы на тему «MIRSAID ALI HAMADONI, THE REPRESENTATIVE OF THE TEACHINGS OF MYSTICISM AND SUFISM»

ОСОБЕННОСТИ РИТМИЧЕСКОЙ СИСТЕМЫ ПОЭЗИИ ИМЛО БУХАРАИ

В статье обстоятельно рассматриваются особенности ритмической системы поэзии таджикского поэта позднего средневековья Имло Бухараи. Подчеркивается, что Имло Бухараи, как и все персидско-таджикские поэты, творил в рамках аруза - традиционной для классического и позднеклассического стихосложения метрической системы стихосложения. Вместе с тем, поэтическое творчество Имло Бухараи характеризуется своей спецификой в использовании метрики аруза, которое заключается в том, что в своем творчестве он больше уделял внимание таким размерам, как рамал и хазадж.

Ключевые слова: поэзия, таджикская литература, газель, метрика аруза, ритм, размер стиха, система стихосложения.

CHARACTERISTICS OF THE RHYTHMIC SYSTEM OF POETRY IMLO BUKHARAI

The article thoroughly discusses the features of the rhythmic system of poetry Tajik poet of the late middle ages Imlo Bukharai. It is emphasized that Imlo Bukharai, like all Persian-Tajik poets, performed in the framework of aruz - traditional classical and late classical prosody metrical versification. However, the poetic works of Imlo Bukharai characterized by its specificity in the use of a metric meter, which is that in his work he paid more attention to such dimensions as ramal and hazaj.

Keywords: poetry, Tajik literature, gazelle, metric of aruz, rhythm, size of the verse, a system of versification.

Сведения об авторе: Махмуд-заде Обиджони Бекназар, аспирант кафедры таджикской литературы Таджикского государственного педогогического университета имени С. Айни, e-mail: mirobid-26@mail.ru

About author: Makhmud-zade Obidjoni Beknazar, post-gradute student of the chair of Tajik literature, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

МИР САЙИД АЛИИ Х,АМАДОНИ - А^ЛИ ИРФОН ВА ТАСАВВУФ

Цодиров К., Ниъматов Н.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Дар адабиёти точику форс хар гохе, ки ахли ирфон бо унвони фархангй ёд мешаванд, онхоро «урафо» ном мегиранд ва х,ар гохе, ки бо унвони ичтимой ёд мешаванд, онхоро голибан ахли «тасаввуф» мегуянд.

Калимаи «ирфон» дар фарханги исломй ба маънии шинохт ва бозшинохт аст. Дар маънии лугат илм ва дониш аст. Пайравони ирфон орифонанд, ки андешахои худро ба кудси чаббарут гуфта, дар маъзари ишроки нури Хдк карор доранд. Бо мурури айём дар ирфон тахаввулоту тагйиротхо ба миён омаданд ва ислохоту вожахои ирфонй пайдо гардиданд. Ирфон бо тасаввуф1 пайванд гардид ва тасаввуф яке аз шевахои ирфонй шуд. Ирфон муродифи тасаввуф нест, балки волотар аз он аст. Тасаввуф равиш ва тарикате аст, ки аз ирфон сарчашмаи файз гирифтааст. Дар эчодиёти ахли тасаввуф ориф дар маънии олитар ва фозилтар аз суфй зикр гардидааст. Чуноне дар «Асрор-ал-тавхид» омадааст: «Хоча Имом Музаффар Навгонй ба Шайх Абусайид гуфт, ки суфия нагуем ва дарвеш хам нагуем, балки ориф гуем ба камол». Шайх гуфт: Он буд, ки гуяд, кутох сухан он ки ирфон ба маънии истилохии он равиш ва рохе аст, ки бо он хакикатро метавон аз тарики кашфу шухуд ва ё риёзату тазкияи нафс дарк кард ва максуду максади ориф низ дар сайру сулук факат Худо хаст ва бас ва ориф Худоро аз руи мехру мухаббат парастиш мекунад, на бо умеди савобу подош ва ё тарс аз азобу укубат».2

1 То имруз ба таърифи истилохи «суфй» андешахои мухталиф гуфта шуданд. Тасаввуф гуфта шудааст исми сохта шуда, ба маънии «суф, пушидан» ва пашминапуш аст», яъне тасаввуф аз маънии пирохан гуфта шудааст ва ба маънии пирохан пушидан аст (Ниг. Мукаддимае бар мабонии ирфон ва тасаввуф (Таълифи доктор Сайид Зиёвуддин Саччодй), сах. 1). Курайшй дар рисолаи «Курайшия» менависад: «...мутасаффива лакабе аст чун лакабхои дигар, аммо он ки гуянд ин аз суфй аст ва тасаввуф суф пушидан аст» (Ниг. Абулкосим Курайшй. Рисолаи Курайшия». - Техрон, соли 1359 ш. ^илди якум, сах.137-140.

2 Имом ^аъфари Содик ибодатро ин гуна гуфтааст; гурухе Худоро аз тарс мепарастанд ва он парастиши бардагон аст ва гурухе барои подош мепарастанд ва он парастиши муздурон аст ва гурухи дигар Худоро

176

Иpфoн ба xама дину мазxаб созиш дopад ва poxи иpфoн poxест, ки ба сypатxoи гуногун даp миёни мазxабxoи дyнё вучуд дopад. Даp адёни гуногуни кyxани Динд ва Эpoн, оини масеxй ва ислом ин xакикати иpфoниpo метавон мyшoxида каpд.

Миp Сайид Алии Дамадонй opиф аст, зеpo y аз poxи pиёзат ва таxзиби нафсу сафои ботин ба кашфу шyxyд pасидааст. Рисoлаxoи Миp Сайид Алии Дамадонй мисли «Асpop-yн-нyкта ё Tавxиди иpфoнй», «Авpoди фатxия», «Маъpифати нафс» ва монанди инxo шаxoдат медиxанд, ки y таваччyxи бисёp ба pиёзатy мyчoxидoт ва тазкияи pyx каpдааст ва ба илми тафаккyp, ба илме, ки аз poxи дилу кашфу шyxyд баpмеoяд, паpдoхтааст. Миpсайид Алии Дамадонй poxи таpаннyми ишки илoxиpo пазиpyфта аст, ки тащо ин pox дили oдамpo шод месозад ва ба y итминон, эътимод ва имон мебахшад. «Авpoди фатxия» мазмуну мyндаpичаи Худошиносй дopад. Ин каломи мазкyp даp зикpy санои xазpати самадият навишта шудааст. Миpсайид Алии Дамадонй оиди асбоби таълифи ин pисoла чунин навиштааст: «...xазopy чаxopсад авлиёи кoмилpo даpёфтам ва аз xаp яке нисбате бигиpифтам ва аз он чумла чаxopсад авлиёpo даp як мачлис даpёфтам ва xаp яке навозиш каpдандy ба xаp исме аз исмxoи Аллox, ки кушоиш ва фатxy таpикати ишон аз он шуда буд, ба ин зайф ато фаpмyдаанд ва аз он баpакoти бисёp ва баxpаи бешyмop баpгиpифтам. Чун аз он фатx-yл-бoб дидам, мачмуи oнpo «Авpoди фатxия» ном нщодам» [2, с. 5].

Калимаи «иpфoн ва тасаввуф» даp ташpеxи андешаxoи Миpсайид Алии Дамадонй бoxамдигаp меоянд, аммо тасаввуф ва иpфoн аз лщози маънй тавофут дopад. Тасаввуф pавиш ва таpикаи зoxидoна аст, ки баpoи pасидани вусул ба Дак, сайp ба суи камолот Xидoят мекунад. Иpфoн як мактаби фи^й ва фалсафй аст, ки аз таpики ишpoк, кашф ва шинохти Дак, шинохти xакoик ва илм мyясаp аст. Даp иpфoн макоми мyxимpo зoxид, обид ва opиф дopo аст. Даp ин миён opиф макоми бoлoтаp аз суфй po дopад, xаp opиф суфй xаст, аммо на xаp суфй opиф аст.

Мавлоно Чдлолиддини Румй даp «Маснавии маънавй» даp дафтаpи аввал навиштааст, ки «суфиён podTy xастанд, ки китоб нахонда ва даpк наёмухта ва xyнаp нашинохта, бо синаи софу холй аз pашкy тамаъ кинаю бадхoxй xама чизpo мебинанду нохонда медонанд ва наомухта oгoxoнад. Дилpo аз кина пок каpдаанд то xакикат даp он мунъакис гаpдад. Акл даp ин чо хомуш аст. Агаp сухане гуяд oнxopo, ки pанг аз дил пок каpдаанд гyмpoxкyнанда аст аз pангy бу pастаанд, зoxиpи дoнишpo pаxo каpда ба xакикати вокеъй pасидаанд» [5, с. 8].

Оpиф xамеша саъй мекунад, ки таpики кашф, шyxyд ва ишpoк ба xакикат биpасад ва ба илми зoxиp ва ботин даст ёбад. Аз ин нуктаи назаp мегуянд: он чиpo ки олим, xаким ва файласуф бо акл ва мантик даpк мекунад, аз poxи ишpoк меёбад. Даp мулокоти Абусайид Абyхайp ва Абуалй ибни Сино даp баxсиасpopи тавxид омадааст: «Як pyз Шайх Абусайид даp Hишoпyp даp мачлисе xyзyp дошт, мегуфт, хоча Буалй Сино ва даpи хoнакoxи Шайх даpoмад ва эшон xаp ду пеш аз ин якдигаppo надида будаанд, агаpчи миёни эшон мактубе pафта буд. Чун Буалй аз даp даpoмад Шайх py ба вай каpд ва гуфт: xикматдoне омад, Хоча Буалй даpoмад ва бинишаст, Шайх бо саpсyхан pафт ва мачлис тамом каpд ва даp хона pафт, Буалй Сино даp хона шуд ва бо якдигаp се шабoнаpyз ба хилват сухан гуфтанд, ки касе надонист... баъди се шабoнаpyз Хоча Буалй Сино биpафт ва шoгиpдoни у савол каpданд, ки Шайхpo чй гуна ёфтй? Гуфт xаp чи ман медонам у мебинад ва мypидoн аз Шайх савол каpданд, ки Шайх Бyалиpo чй гуна ёфтй? Гуфт xаp чй мо мебинем у медонад» [5, с. 9-10].

Баъдан суфй ва даpвешpo xамpадиф шyмopиданд ва сифоти суфиёт ва opифoнpo ба даpвешoн донанд. Даp «Гулистон»-и Саъдй омадааст: «зoxиpи даpвеш чомаи жанда аст ва муи сyтypда ва xакикати он дили зинда ва нафси мypда» ва таpики даpвешoн зикp аст ва шу^у хидмат, каноату тавxид, таваккулу таслим ва таxмил, xаp ки бад-он сифатxo мавсуф аст, ба xакикат даpвеш аст.» [5, с. 10].

Ба кавли Сайид Зиёвуддин Саччодй даp миёни садxo xадисе, ки даp китоби суфиён омадааст, ду xадис такpибан даp xама китoбxo накл шудааст; яке маpбyт ба Худошиносй, яъне xадафи гойи ва ниxoии opифoн даp сайpy сулук ва дигаpе маpбyт ба худшиносй, ки мукаддимаи Худошиносй аст. Даp xадиси аввал кадp ва манзалати одамй он аст, ки хyдpo медонад ва Хyдopo мешиносад. Дадиси аввал, xадиси кудсй аст. Ин xадис даp xама китoбxoи суфиён накл шудааст:

ба меxpy мyxаббат мепаpастанд ва он паpастиши oзoдмаpдoн аст, ки накyтаpин паpастишxo аст (Ниг. Cайpи иpфoн даp ислом (Таълифи дoктop Зайниддин Киёмнажод. - Tеxpoн, соли 1372 ш., саx.71-72).

Mавлоно Чдлолиддини Fyмй гуфтааст: Ганц махфй бyд зи пуррй чок кард, Хокро mобонmар аз афлок кард. Ганц махфи бyд зи щррй цуш кард, Хокро сyлmони аmласпyш кард [4, с. 106].

Лммо дадиси дувум, ки дар мавриди худшиносй накл мекунад, маърифат аст, яъне дар кй худро шинохт Худои худро мешиносад. Ин дадис шинохти нафс ва шинохти Дак аст. Саной гуфтааст:

Эй шyда аз шинохmи хyд оциз, Кай шиносй Хyдоеро уар чиз. 4yH my дар илми хyд забyн бошй, Орифи кирдгор чун бошй [8, с. 290].

Лсоси таълимоти тасаввуф тавдид дар шакли ваддати вучуд аст. Ваддати вучуд маънои ягонагии дастй аст. Tавдид дама мавчудро чуз Худо тандонамуд мешуморад, на вучуди вокей. Mавчyди дакикй факат Худост, бокй дама тачаллии Худо аст. Фарде, ки ба роди тасаввуф равон мешавад, солик ном мегирад ва баъзе интихоби пир-муршид ба амалу ибодат, риёзату тамрин машгул мешавад. Солик дар он чода бояд тамоми дастии хешро ба муршиди хеш пайвандад, то ба охир садокату матонат, эдтирому вафодориро нисбати y нишон дидад. Mирсайид Ллии Дамадонй дар ин маънй дар маснавии «Дафт водй» гуфтааст:

То нагардй марди соуибдард my, Дар сафи мардон наой мард my. %арчи аз гардyни гардон мерасад, Аз myфайли цони мардон мерасад. То наяфmад бар my мардеро назар, Аз вyцyди хеш кай ёбй хабар? Гар my бинша^й ба mануой басе, Роу наmвонй бyридан бо касе. Пир бояд роуро, mануо марав, Аз сари ашё дар ин дарё марав [6, с. 30].

Mавлоно Чдлолиддини Рyмй дар достони «Ишки подшод ва канизак» низ пирро ёд меорад, ки чунин аст: «Шод хоб дид, ки пире ба мужда дод, ки фардо табиби донишманде аз род мерасад ва ба ёрии y меояд ва бемории канизакро дармон мекунад. Рyзи дигар

Дид шахси фозиле пур мояе,

Офmобе дар миёни сояе.

Мерасад аз дур монанди уилол.

Не^буду уа^ бар шакли хаёл.

Не^аш бошад уаёш андар равон,

Ту цауоне бар хаёли бин равон.

Бар хаёле сулуашону цангашон,

В-аз хаёле фахрашону нангашон.

Он хаёле, ки шау андар хоб дид,

Дар рухи меумон уамеомад падид [9, с. 7].

Tасаввyф барои шинохти Дак ва расидан ба тавдид на ба акл, балки дилро, ки макони ишк аст, кодир мешуморад. Ишк муродифи фонй шудан дар мудаббат ба Дак таъоло аст ва бехабар гаштан аз дастии худ ва ва ишки комил огод шавад. Лввал акл, дуввум шарм ва сеюм карор аст.

Tасавyф дар эчодиёти Mирсайид Ллии Дамадонй дар шакли ваддатй вучуд аст ва ваддати вучуд ягонагии дастй аст. Mавчyди дакикй тандо Худост, бокй дама тачаллии Худо аст. Tасаввyф шинохти дак аст, расидан ба тавдид аст ва дил дар кони ишк аст.

Tадкики эчодиёти Mирсайид Ллии Дамадонй шадодат медидад, ки y дам адли ирфон ва адли тасаввуф аст. Лгар рисоладои « Mинхоч-yл-орифон», «Лсрор-ул- нукта» ё « Tавдили ирфонй», маснавии «Дафт водй», газалу рубоиёту китъоти Mирсайид Ллии Дамадонй дар услуби ирфонй навишта шуда бошанд, «^исолаи футувватия» навишта шуда бошанд, «^исолаи футувватия, «Одоб-ул- машоих», «^исолаи дарвешия», «Дад койдаи суфия» уро чун адли тасаввуф собит менамояд, агар дар адабиёти точику форс ирфон («урафо») ва тасаввуф («мутасаввифа») як чараён шуморида намешаванд, вале ондо бо дам пайванди ичтимой доранд.

Адабиёт:

1. Абдулкосим ^урайшй. Рисолаи ^урайшия. - Техрон, 1359. - 199 с.

2. Мирсайид Алии Дамадонй. Шохи Дамадон. Осори мунтахаб иборат аз чахор чилд. Ч,илди якум / тахия, тасхех, лугат ва тавзехоту сарсухани Мохирхучаи Султонзода. - Душанбе: Ирфон, 1995. -198 с.

3. Мирсайид Алии Дамадонй. Шохи Дамадон. Осори мунтахаб иборат аз чахор чилд. Ч,илди дувум / тахия, тасхех, мукобала ва тавзехоту сарсухани Мохирхучаи Султонзода. -Душанбе: Ирфон, 1995. - 240 с.

4. Муртазо Мутаххарй. Ирфони Дофиз. - Душанбе, 1996. - 128 с.

5. Мукаддима бар мабонии ирфон ва тасаввуф (таълифи Сайид Зиёвуддин Саччодй). -Техрон, 1370. - 453 с.

6. Насихатномаи Мирсайид Алии Дамадонй / мухаррири масъул ва муаллифи сарсухан Рачаб Асозода. - Кулоб, 1997. - 160 с.

7. Сайид Зиёвуддин Саччодй. Мукаддима бар мабонии ирфон ва тасаввуф. - Техрон, 1370. -453 с.

8. Даким Саной / мураттиб ва муаллифи пешгуфтор Кароматулло Олимов. Ч,илди якум. -Душанбе: Адиб, 1993. - 400 с.

9. Дикоёти Маснавй / мураттиб Неъматулло Сухбатов. - Душанбе, 2001. - 119 с.

10. Зайниддин ^иёмнажод. Сайри ирфон дар ислом. - Техрон, 1372. - 369 с.

МИР САЙИД АЛИ ХАМАДОНИ ПРЕДСТАВИТЕЛЬ УЧЕНИЯ МИСТИЦИЗМА И СУФИЗМА

Мир Сайид Али Хамадони принадлежит к числу тех великих мыслителей, наследие которых сыграло огромную роль в просвещения и развития общества. Творчество великих мыслителей прошлого, в том числе Мир Сайида Али Хамадони, занимает особое место, так как их научные и просветительские идеи служат развитию разума и культуры. Его идеи наполнены высокими идеалами, нравственной красотой и справедливостью. Просветительские идеи Мир Сайида Али Хамадони не потеряли своей ценности и в наши дни и выражают истинно-человеческое стремление к правдивости, справедливости и доброте.

В статье также отмечается, что трактаты Мир Сайида Али Хамадони в течение многих веков призывают народ к правдивости, справедливости, доброте и добродетельности, к доброму человеческому поведению и предостерегают от злых намерений.

Ключевые слова: Хамадони, суфизм, классик таджикско-персидской литературы, мистицизм, национальные ценности, наследие мыслителя.

MIRSAID ALI HAMADONI, THE REPRESENTATIVE OF THE TEACHINGS

OF MYSTICISM AND SUFISM

Mir Sayid Ali Hamadoni is one of those great thinkers, the legacy of which played a huge role in the education and development of society. The works of great thinkers of the past, including that of Mir said Ali Hamadoni, occupies a special place because of their scientific and educational ideas serve the development of mind and culture. His ideas are filled with high ideals, moral beauty, and justice. Educational ideas of Mir said Ali Hamadoni has not lost its value in our day and truly Express the human desire for truth, justice and kindness.

The article also noted that treatises of Mir said Ali Hamadoni for many centuries parody call to truth, justice, kindness, and virtue, to the kind of human behavior and warn against evil intentions.

Keywords: Hamadoni, sufism, a classic of the Tajik-Persian literature, mysticism, national values, heritage thinker.

Сведения об авторах: Кодиров Каримджон, и.о. профессора общеуниверситетской кафедры педагогики Таджикского национального университета, e-mail: qaderjan.kr@gmail.com

Ниъматов Ниъмат, кандидат педагогических наук, ст. преподаватель общеуниверситетской кафедры педагогики Таджикского национального университета, e-mail: nematov1963@mail.ru

About authors: Kodirov Karimjon, professor of the university-wide chair of Pedagogy, Tajik National University

Nimatov Nimat, PhD in Philology, Associate Professor of the university-wide chair of Pedagogy, Tajik National University

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.