Научная статья на тему 'МИРОВОЙ ОПЫТ ПРИМЕНЕНИЯ ПРОГРАММЫ В СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКОМ РАЗВИТИИ РЕГИОНОВ'

МИРОВОЙ ОПЫТ ПРИМЕНЕНИЯ ПРОГРАММЫ В СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКОМ РАЗВИТИИ РЕГИОНОВ Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
24
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕГИОН / РЕГИОНАЛЬНАЯ ПОЛИТИКА / ЦЕНТРАЛЬНЫЙ ОРГАНЫ / РЕГИОНАЛЬНЫЕ ОРГАНЫ УПРАВЛЕНИЯ / ПРОГРАММНЫЙ ПРИНЦИП / РЕГИОНАЛЬНЫЕ ПРОЕКТЫ / РЕГИОНАЛЬНЫЕ ПРОГРАММЫ / ЗАРУБЕЖНЫЕ СТРАНЫ / ПЕРЕДОВОЙ ОПЫТ / ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ / СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКОЕ РАЗВИТИЕ / ФИНАНСОВЫЕ СРЕДСТВА

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Валиев Умед

В статье рассматривается вопрос региональной политики в применении программного принципа в социально-экономическом развитии отдельных регионов. Автор подчеркивает, что в основе эффективного управления регионом должна быть особая региональная политика, которая сделает конкурентоспособность региона фактором его устойчивого развития и обеспечит переход экономической системы на новый, более качественный уровень. Региональная политика занимает особое место в социально-экономическом развитии каждого региона. В связи с этим изучение ключевых вопросов региональной политики государства будет приоритетным, так как их решение повысит конкурентоспособность регионов на национальном и международном уровнях. Одним из таких инструментов обеспечения регионального развития является программный принцип, который находит отражение в организации и принятии решений по финансированию регионов на этапе долгосрочного планирования. Региональная политика требует рассмотрение постановки цели в объективной долгосрочной стратегии, который охватывает развитие ключевых секторов экономики. Использование европейского опыта в региональной политике находит свое отражение в усилиях по выявлению проблем и приоритетов, которые необходимо учитывать при разработке стратегических программ регионального развития. Прозрачность в реализации политики и программ регионального развития стала неотъемлемой частью эффективного управления в современных условиях. Рассмотрения опыта зарубежных стран в реализации региональной политики с учетом программного принципа подтверждает ее эффективность. В этой связи мы считаем, что определенные аспекты этого приныипа следует использовать в Республике Таджикистан, особенно при реализации региональных государственных програ

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORLD EXPERIENCE IN THE APPLICATION OF THE PROGRAMS IN THE SOCIO-ECONOMIC DEVELOPMENT OF REGIONS

The article discusses the issue of regional policy in the application of the program principle in the socio-economic development of individual regions. The author emphasizes that effective management of the region should be based on a special regional policy that will make the competitiveness of the region a factor in its sustainable development and ensure the transition of the economic system to a new, higher quality level. Regional policy takes a special place in the socio-economic development of each region. In this regard, the study of key issues of the state's regional policy will be a priority, since their solution will increase the competitiveness of regions at the national and international levels. One of such instruments for ensuring regional development is the program principle, which is reflected in the organization and decision-making on the financing of regions at the stage of long-term planning. Regional policy requires the consideration of goal setting in an objective long-term strategy that covers the development of key sectors of the economy. The use of European experience in regional policy is reflected in efforts to identify problems and priorities that need to be taken into account when developing strategic programs for regional development. Transparency in the implementation of regional development policies and programs has become an integral part of effective governance in modern conditions. Consideration of the experience of foreign countries in the implementation of regional policy, taking into account the program principle, confirms its effectiveness. In this regard, we believe that certain aspects of this principle should be used in the Republic of Tajikistan, especially in the implementation of regional state programs.

Текст научной работы на тему «МИРОВОЙ ОПЫТ ПРИМЕНЕНИЯ ПРОГРАММЫ В СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКОМ РАЗВИТИИ РЕГИОНОВ»

революции, а также разработал предложения по улучшение переспектива выхода малого и среднего бизнеса на международную арену.

Ключевые слова: малый и средний бизнес, глобальная, международная экономика, цифровизация, четвертая промышленная революция.

SMALL AND MEDIUM BUSINESS: CHALLENGES, TRENDS, PROSPECTS AND STRATEGIES FOR ENTERING THE INTERNATIONAL MARKET

This article identifies the role of small and medium enterprises in a modern market economy, as well as describes the pace and trends of its development in the international arena. The key stages of the development of small business abroad and in our country are described, and the prospects for its further development are determined on the basis of existing barriers and challenges for the active internationalization of such companies. The author of this article pays great attention to the issue of digitalization of small business in the direction of the fourth industrial revolution, as well as has developed proposals to improve the prospects for small and mediumsized businesses to enter the international arena.

Keywords: small and medium business, global, international economy, digitalization, the fourth industrial revolution.

Сведения об авторах:

Аюбов Диловар Мирзошарифович - Таджикский государственный педагогический университет им. Садриддина Айни, кандидат экономических наук, доцент, заведующий кафедрой экономической теории. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект Рудаки 121; Восиева Фируза Курбановна-ведущий специалист отдела национальной библиографии Национальной библиотеки Таджикистана, Адрес: 374025 Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект Техрон 5;

About authors:

Ayubov Dilovar Mirzosharifovich - Tajik State Pedagogical University named after Sadriddina Aini, Candidate of Economic Sciences, Associate Professor, Head of the Department of Economic Theory. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 121;

Vosieva Firuza Kurbanovna-Leading specialist of the National Bibliography department of National library of Tajikistan. Address: 374025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Tehron street 5;

ТАЧ,РИБАИ ЧДХ,ОНИИ ИСТИФОДАИ БАРНОМА^О ДАР РУШДИ ЩТИСОДИВУ ИЧТИМОИИ МИНТАЦА

Валиев У.

Донишгощ давлатии Дангара

Дар шароити кувват гирифтани ракобати байниминтакавй ва таъсири равандх,ои чах,онишавй дар назди давлат ва макомоти идоракунии минтакавй вазифи такмили низоми идоракунии минтакавй гузошта мешавад, ки ба чустучуи механизмх,о ва методх,ои танзими х,удуд, ки ба бех,тар намудани сатх,и ичтимоиву иктисодй ва баланд намудани ракобатпазирии онх,о равона карда шудааст. Дар асоси идоракунии самараноки минтака бояд сиёсати махсуси минтакавй чой дошта бошад, ки неруи ракобатнокии минтакаро ба омили рушди устувори он табдил дихдд ва гузариши низоми иктисодиро ба сатх,и нав ва нисбатан сифатноки амалнамой таъмин намояд. Дар ин самт, албатта сатх,и рушди ичтимоиву иктисодии х,ар як минтака дар алох,идагй таъмин карда мешавад.

Модернизатсияи низоми идораккунии минтака, таъмини рушди ичтимоиву иктисодии он ба чанбах,ои зерин мусоидат менамояд:

-мувофикгардонии сиёсати танзимии рушди устувор барои х,ар як минтакаи алох,ида;

- мувофикгардонии механизми таксими воситах,о байни барномах,ои давлатй;

- тах,лил ва бах,огузории самаранокии идоракунй барои х,ар як минтака;

-ташаббускорй дар тах,ияи барномах,ои давлатии рушди минтаках,ои алох,ида [2, с.37].

Х,амин тарик, дар рушди ичтимоиву иктисодии хар як минтакаи алохида сиёсати минтакавй макоми хосса пайдо менамояд. Аз ин хотир, тахкики масъалахои асосии сиёсати минтакавии давлат вазифаи аввалиндарача мегардад, зеро халли онхо имконият медихад, ки мавкеи ракобатноки минтакахо дар сатхи миллй ва байналхалкй бехтар гардонида шавад.

Аввалин маротиба мафхуми "сиёсати минтакавй" дар тахкикотхои мухаккикони Fарб мавриди истифода карор дода шудааст. Ин мафхум барои тачассуми мачмуи чорабинихои хукукй, маъмурй, иктисодй ва ичтимой, ки ба баробарнамоии сатх ва сифати хаёти ахолй дар минтакахои мухталиф равона гардидааст, истифода шудааст [3, с.258].

Дар шароити имруза микдори зиёди тахкикотхо дар самти баррасии масъалахои мухталифи сиёсати минтакавй гузаронида шуда, муносибатхои мухталифи илмй дар ин самт коркард шудаанд. Лекин ба ин нигох накарда, муносибати ягонаи таснифоти мафхуми "сиёсати минтакавй" ва бахогузории мачмуавии он та ба имруз чой надорад. Сиёсати минтакавй хамон самтхои сиёсати давлатиро фаро мегирад, ки ба амалинамоии максадхои фазогй равона карда шудааст. ^айд намудан зарур аст, ки сиёсати минтакавй дар як катор бо сиёсати иктисодй, ичтимой, хоричй, экологй ва дигар навъхои сиёсат хамчун самти мустакил баррасй карда мешавад.

Тачрибаи таърихй нишон медихад, ки дар кишвархои хоричй дар чустучуи роххо ва воситахои хамкории мувофики марказ ва минтакахо чандин дахсолахо паси сар шудааст. Тахлили тачрибаи таърихй нишон медихад, ки барои амалинамоии самараноки сиёсати минтакавй тархи хамкории байни хокимият, сохибкорй ва ахолй бояд хусусияти динамикй дошта бошад, ки чунин хамкорихоро тасхех намояд [4, с.9].

Х,амин тарик, дар шароити имруза масъалаи мукаммал намудани низоми идоракунии минтакавй мухим гардидааст. Омили асосии рушди бомуваффаки минтакаи алохида сатхи баланди маърифатй ва касбии ахолй ба хисоб меравад, зеро имкониятхои васеи истифодаи технологияхои муосири инноватсиониро дар тамоми сохахои истехсолот, неъматхои моддй ва хизматрасонй таъмин менамояд. ^айд намудан зарур аст, ки ин омил бояд дар ташаккули сиёсати минтакавй ба инобат гирифта шавад.

Тахлили тачрибаи кишвархои мухталиф нишон медихад, ки дар амалй намудани сиёсати минтакавй, он хамчун сиёсати муттахидкунанда баррасй карда мешавад. Воситахои хавасманднамой ва дастгирии рушди минтакахо хамеша дар холати тагйирёбй карор дошта, дар вобастагй аз таъсири мачмуи омилхои рушди минтакавй ташаккул меёбанд ё тагйир меёбанд. Мувофики амалияи чахонй, бо рушди давлат ва чомеа, як катор вазифахои идоракунии давлатй ба минтакахо вогузор карда мешавад, зеро дар ин сатх мутобикнамоии манфиатхои давлатй ва минтакавй, инчунин сохторхои хусусй ва чамъиятй амалй мегардад. Мутобикан, роху воситахои таъмини рушди минтакавй низ дигаргун шудаанд.

Дар хар мархилаи рушди давлат ва минтакахои алохидаи он роху воситахое истифода карда мешаванд, ки ба онхо давлат диккати махсус равона менамояд. Максад ва таркиби ин роху воситахо аз тарафи макомоти марказй ва минтакавй дар алокамандй бо вазифахои гузошташуда муайян карда мешавад. Барои таъмини рушди хар як минтака бояд мачмуи роху воситахои ба хам алокаманд ва якдигаро пурракунанда истифода шаванд, ки ба хусусиятхои минтака, имкониятхои ташкилй ва захиравии минтака мувофик бошанд.

Яке аз чунин воситахои таъмини рушди минтакавй - принсипи барномавй ба хисоб меравад, ки дар ташкил ва кабули карорхо оид ба маблаггузории минтакахо дар доираи мархилаи дарозмуддати банакшагирй зохир мегардад.

Принсипи барномавй дар аксарияти кишвархо тарафдорони фаъоли худро пайдо намудааст. Таъиноти асосии барномахои рушди минтакавй баробар намудани шароити рушди минтакахои алохида ва таъмини сатхи шоистаи хаёти ахолии онхо ба хисоб меравад [2, с.39].

Барномахои рушди минтакавй дар асоси накш ва макоми хукумати марказй ба ду гурухи алохида чудо карда мешаванд. Якум, барномахое, ки барои амалй намудани онхо, аз тарафи хукумати марказй маблаги муайян чудо карда мешавад, ки асосан ба бунёди чойхои нави корй, рушди инфрасохтори наклиётй ва ичтимой равона карда шудаанд. ^айд намудан зарур

аст, ки дар чунин холат амалй гардидани чунин барномахо аз тарафи хукумати марказй ба таври умумй назорат карда мешавад. Барнома аз тарафи макомоти махаллй амалй карда мешавад. Дуюм, барномахое, ки ба пуррагй аз тарафи макомоти маркази идора карда мешаванд, гарчанде дар амалй намудани онхо ширкатхои хусусй иштирок менамоянд. Дар чунин холат, метавон барномахои сохтмони объектхои нисбатан мухимро махсусан кайд намуд [8, с.103].

Барномахо дар Иттиходи Аврупо бо муносибатхои сохавй ва чугрофй тасниф карда мешавад. Ин ба минтакахои алохида имеоният медихад, ки ба шакли муайяни дастгирй ва кумак иддао намоянд, лекин дар чунин холат истифодаи захира ва воситахо барои минтакахои рушдкунанда нигох дошта мешавад. Низоми якчояи маблаггузорй ва шарикй хукуки молумулкиро мустахкам менамояд. Макомоти идоракунй, ки доираи васеи манфиатхоро муттахид менамоянд, бояд то 50% харочотро, ки бо лоиха ва барномахои мушаххас алокаманд мебошанд, аз хисоби сарчашмахои махаллй пурра намоянд [6, с.83].

Дар Иттиходи Аврупо фазои хукукй ба таври чиддй танзим карда мешавад. Дар доираи фазои хукукй коида ва лоихахои афзалиятнок мукаррар карда мешаванд, ки рушди стратегиро танзим менамоянд. Чунин тартибот аз сохтори ниходй бармеояд, ки дар доираи он кишвархои аъзои Иттиходи Аврупо ва Парламенти Аврупо асоси хукукиро интихоб менамоянд. Интихоб ва дастгирии лоиха ва барномахои хамгироии алохида аз тарафи макомоти идоракунй дар сатхи миллй ва минтакавй, ки аз доираи ниходии аврупой чудо мебошад, амалй карда мешавад. Барномахои хамгирой неруи бузурги ниходиро дар сатхи минтакавй талаб менамояд ва махз аз ин хотир дар Иттиходи Аврупо шабакаи васеи хазинахои мухталиф мавчуданд.

Хазинахои сохтории Иттходи Аврупо таъмини лоиха ва барномахои минтакавиро дар самтхои зерин амалй менамоянд: дастгирии умумии сиёсати аграрй; таъмини тахсилоти такрории мехнаткашон ва чавонон, асосан дар хамон минтака ва сохахо бо сатхи баланди бекорй; баланд намудани неруи мутобикгардии коргарон ва корхонахо ва дастрасии бозори мехнат, ки ба мубориза бо бекорй, баланд намудани хамгироии иктимой ва мустахкам намудани сармояи инсонй равона равона гардидаанд; мусоидат намудан ба минтакахои рушдкунанда ё минтакахое, ки ба бухрон ворид гардидаанд; дастгирии барнома ва лоихахои экологй; маблаггузории тичорат, сармоягузорй ба инфрасохтор ва баланд намудани неруи дохилй, инчунин хавасманднамоии рушди минтакавй ва махаллй.

Сиёсати минтакавй баррасии дарозмуддати стратегии гузориши максадро талаб менамояд, ки рушди бахшхои калидии иктисодиётро дарбар мегирад. Истифода намудани тачрибаи аврупоии сиёсати минтакавй дар саъйу кушиши чудо намудани масъалахо ва проблемахои афзалиятнок зохир мегардад, ки бояд дар коркарди барномахои рушди стратегии минтакахо ба инобат гирифта шавад. Шаффофияти раванди амалй намудани сиёсат ва барномахои рушди минтакавй кисми таркибии идоракунии самаранок дар шароити муосир гардидааст.

Дар Британияи Кабир барномахои минтакавй кариб тамоми худуди кишварро фаро мегиранд. Максади сиёсати давлатии минтакавй дар Британияи Кабир бунёди сохахои нав ба хисоб меравад, ки иктисодиёти минтакахои рушдкунанда бояд ба ин сохахо такя намояд. Яке аз воситахои бадастории ин максад коркарди барномахои давлатй мебошад, ки ба васеъ намудани мухочирати ахолй аз минтакахои серахолй ба минтакахои бухронй равона карда шудааст. Чунин барномахо асосан аз тарафи хукумати марказй тахия гардида, бо иштироки бевоситаи макомоти махаллй амалй карда мешаванд. Дастгирии нохия ва корхонахои минтакавй ба тарики интихобй амалй гардида, барои сармоягузорй ба саноат воситахои молиявй чудо карда мешаванд [1, с.12].

Дар давраи хукмронии консерваторон дар Британияи Кабир якчанд барномахои рушди минтакавй ва дохилишахрй амалй гардид, ки онхо принсипхо ва табиати дастгирии интихобии минтакахои канории иктисодии кишварро дар рухияи неолиберализм дигаргун намуданд. Дар натича, дар амалй намудани барномахои мухталифи рушди минтакахо дахолати макомоти марказй махдуд карда шуданд [12, с.351].

Дар Норвегия то 90% дудуддо бо амалй намудани барномадои алодидаи рушди ичтимоиву иктисодй фаро гирифта мешавад. Дар асоси бадогузоридои объективй, дар сиёсати минтакавй принсипи минтакавии таксимоти воситадо мавкеи марказиро ишгол менамояд. Фаъолияти коммунадо аз марказ маблаггузорй карда мешавад. Андоздои мадаллй диссаи асосии даромади бучадои маддалй ба дисоб меравад. Марказ, метаовнад тандо механизми таксим намудани онро тагйир дидад. Маблаггузории коммунадо дар доираи барномадои муайян, ки ба максаддои мудим равона карда шудаанд, амалй мегардад.

^айд намудан зарур аст, ки дар аксарияти кишвардои аврупой идорадои махсус ё макомоти маъмурй, инчунин хазинадои бучавй бунёд карда шудаанд, ки ба масъаладои рушди барномавии минтакадо машгуланд. Истифодаи барномадои минтакавй, махсусан дар мардиладои паст гардидани сатди рушди иктисодй адамияти хосса пайдо менамоянд. Чунин барномадои рушди минтакавй барои таъмини рушди минтакаи алодида ё содаи алодидаи истедсолотй амалй мегарданд.

Дар Япония барномадои рушди минтакавй ба сифати воситадои давасманд намудани содадои нав ва илмталаб, ба монанди электроника, сохтани тачдизотдои роботй, низомдои иттилоотй мавриди истифода карор дода шудаанд. Макомотдои давлатй, ки идоракунии барномадоро амалй менамоянд, тандо ба дамодангсозии умумй машгул буда, ба раванддои мушаххаси истедсолй дахолат намекунанд. Тадлилдо нишон медиданд, ки барномарезии иктисодй ба даёти хочагиории тамоми иктисодиёти Япония таъмири бузурги мусбй мерасонад [5, с.268].

Солдои 80-ум асри ХХ самти асосии сиёсати иктисодии Япония бунёди марказдои бузурги илмиву тадкикотй гардид, ки ба даллй вазифадои калидй равона гардида буд. Чунин вазифадои калидй аз чониби дукумати кишвар муайян карда мешуданд. Дар натича консепсияи рушди технополисдо кабул карда шуд, ки суръати рушди ондо, дар шароити имруза, аз сатди миёна дар тамоми кишвар баландтар аст. Технополисдо дар доираи амалй намудани барномадо бунёд гардида, дар самтдои зерин рушд менамоянд: накшаи рушди технополисдо, ки пешнидоди кумаки молиявй, карздои имтиёзнок, имтиёздо дар ичораи бинодо ва минтакадои саноатй; накшаи чойгиркунии истедсолоти илмй, ки тахассусоти дудудии истедсолотро пешнидод менамояд; накшаи тадкикотдои заминавй, ки мувофики он дастгирии давлатии корхона дар мардилаи аввали инкишофи ондо амалй карда мешавад [14, с.176].

Хусусияти муносибати барномавй дар танзими рушди ичтимоиву иктисодй дар Япония накши баланди худидоракунии мадаллй мебошад. Мувофики конунгузорй имконияти пешнидоди имтиёздои иловагй, кумакдои молиявй, карздо аз дисоби бучадои минтакавй барои корхонадои афзалиятноки минтака мукаррар гардидааст.

Чунин мешуморем, ки пешнидод намудани мустакилият ба макомоти идоракунии минтакавй дар кабули карордо оид ба маблаггузории ин ё он корхона, содадо ё коркарддои алодидаи мушаххас самаранокии муносибати барномавиро баланд менамояд, зеро имконият медидад, ки ин ё он барнома ба талабот ва эдтиёчоти минтакаи мушаххас мутобик гардонида шавад.

Х,амин тарик, метавон кайд намуд, ки чорабинидои амалигардида дар Япония имконият доданд, ки дачми тичоратигардии коркарддои инноватсионй васеъ гардида ба содаи истедсолоти инноватсионй микдори зиёди корхонадо чалб карда шаванд. Х,амин тарик, дар шароити имруза, зиёда аз 60% корхонадои истедсолоии Япония ба тадкикотдо ва коркарддои инноватсионй чалб карда шудаанд [7, с.238].

Тачрибаи кишвардои рушдкарда нишон медидад, ки омили калидии нигоддорандаи рушди минтакадо воситадои моливй ба дисоб мераванд. Як катор муаллифон чунин мешуморанд, ки дар ин самт масъалаи асосй дар таъминоти устувор ва шаффофияти сиёсати молиявй зодир мегардад. Дар долати нарасидани захирадо барои тамоми кишвар ё минтакадои алодида, захирадои молиявй бояд дар объектдо ва чорабинидои мудим, ки барои тагйиротдои сифатии мусбй заминадоро таъмин менамоянд, истифода карда шаванд [15, с.117].

Дар шароити имруза, дар аксарияти кишвархо хазинахои алохидаи рушди минтакавй бунёд гардидаанд, ки лоиха ва барномахои рушди минтакавиро дар асоси озмун маблагшузорй менамоянд. Дар чунин холат ду вазифаи мухим хал карда мешавад: проблемахои мушаххаси минтака ё худуди алохида хал карда мешавад; рушди кобилияти макомоти хокимият, ки лоиха ва барномахоро тахия намуда, амалиноамии онро ташкил менамоянд, таъмин карда мешавад.

Х,амин тарик, максади асосии тахия ва амалй намудани барномахои давлатй баланд намудани ракабатпазирй ва кушиши таъмини рушди ичтимоиву иктисодй минтакахо ба хисоб меравад. Зиёд намудани воситахои молиявй дар бучаи Иттиходи Аврупо барои амалй намудани барномахои алохидаи минтакавй дар доираи сиёсати минтакавй шаходати мухим гардидани принсипи барномавй ба хисоб меравад.

Х,амин тарик, дар мархилаи гузариш танзими давлатии иктисодиёти минтакавй якчанд максадхои муайянро пайгирй менамояд, ки тарики истифодаи принсипи барномавй амалй карда мешавад:

-ба сифати максади асоси таъмини шароит барои баланд бардоштани сатхи зиндагии ахолии минтакахо тарики бадастории рушди устувори иктисодиёти минтака баромад менамояд;

-дар якчоягй бо минтакахо сохтани навъи муайяни чомеаи пас аз саноатй бо хусусиятхои муосири сифат ва сатхи зиндагии мардум ва мухити зист дар асоси ташаккули методхои нави технологияи истехсолотй, ки ба сохтори иктисодиёти бозоргонй равона карда шудааст;

-татбики сиёсати максадноки сохторй, сармоягузорй ва илмй-техникй, хавасманд намудани фаъолнокии бахшхои вокеии иктисодиёт, халли масъалахои ичтимоии ислохоти иктисодй дар минтакахо;

-таъмини амнияти иктисодии минтака. Дар чунин холат, амнияти иктисодии минтака хамчун мачмуи холатхои кунунй, шароит ва омилхое, ки субот ва устувории рушди иктисодиёти худудро тавсиф мекунанд, дарк карда мешавад.

Баррасии тачрибаи кишвархои хоричй дар самти амалй намудани сиёсати минтакавй бо назардошти принсипи барномавй самаранокии онро тасдик менамояд. Аз ин хотир чунуни мешуморем, ки чанбахои алохидаи он дар Чумхурии Точикистон, махсусан дар амалй намудани барномахои минтакавии давлатй мавриди истифода карор дода шаванд.

Барои таъмини рушди мунтазам ва мутавозини минтака зарур аст, ки дар асоси истифодаи тачрибаи хоричй механизми ташкиливу иктисодии тахия ва амалинамоии сиёсати минтакавй коркард гардад. Дар самти ташкилй, механизми мазкур бояд мачмуи барномахоро мувофики иерархияи масъулияти мукарраргардида фарогир бошад. Дар самти иктисодй, ин механизм бояд мачмуи хазинахои махсуси сохторй, ки маблаггузории барномахои рушди минтакавиро таъмин менамоянд, муттахид намояд.

Тачрибаи истифодаи принсипи барномавии танзими давлатии рушди ичтимой-иктисодии минтакахоро дар кишвархои гуногун чамъбаст намуда, метавон кайд намуд, ки ин метод ба таври васеъ хам дар кишвархои дорои иктисоди бозоргонии рушдкарда ва хам дар кишвархои навъи сотсиалистии иктисодиёт мавриди истифода карор дода шудааст. Х,амин тарик, гузариши давлат ба навъи устувори рушди ичтимоиву иктисодии минтакахо бе иштироки фаъоли танзими давлатй гайриимкон аст.

АДАБИЁТ

1. Артоболевский С.С. Западный опыт реализации региональной политики: возможности и ограничения практического использования / С.С. Артоболевский // Региональные исследования. 2008. № 3. С. 3-17.

2. Бочко В. С. Развитие территорий муниципальных образований с использованием программного метода / В.С.Бочко // Экономика региона. 2014. № 1. С. 33-43.

3. Гранберг А.Г. Основы региональной экономики / А.Г. Гренберг. -М.: ВШЭ, 2003. 495с.

4. Ивантер В.В., Порфиръев Б.Н. Новая экономическая политика: важнейшие императивы финансовой политики современной России / В.В. Ивантер, Б.Н. Порфиръев // Экономика и управление. 2014. № 2. С. 6-11.

5. Исляев Т.Р. Региональная пространственная политика социально-экономического развития: взгляд на теорию и историю / Т.Р. Исляев // Проблемы современной экономики. 2012. № 4. С. 268-270.

6. Кашкин С.Ю. История, принципы, направления реализации и перспективы правового регулирования региональной политики ЕС / С.Ю. Кашкин // Журнал зарубежного законодательства и сравнительного правоведения. 2012. № 6. С. 83-98.

7. Кононова Е. С. Программно-целевой подход как часть методологии государственного регулирования устойчивого регионального развития / Е.С. Кононова // Вестник Красноярского государственного педагогического университета им. В. П. Астафьева. 2014. № 1. С. 235-238.

8. Кузнецов А.В. Региональная политика стран ЕС/А.В. Кузнецов.-М.: ИМЭМО РАН, 2009.-189 с.

9. Некрасов Н.Н. Региональная экономика / Н.Н. Некрасов. -М.: Экономика, 1978. - 343 с.

10. Нуреев Р. Теории развития: новые модели экономического роста / Н.Нуреев // Вопросы экономики, 2000. №9. с. 136-157.

11. Панасюк М.В. Географическая концепция управления регионом. / М.В. Панасюк // Теория и модели социально-экономического развития территориальных систем. - Казань, 2001. -С.33-52.

12. Региональная стратегия устойчивого социально-экономического роста / Под. ред. А.И. Татаркина. -Екатеринбург: УрО РАН, 1998. 639с.

13. Стедмен-Джоунз Д. Рождение неолиберальной политики: от Хайека и Фридмена до Рейгана и Тэтчер / Д. Стедмен-Джоунз. -М.: Мысль, 2017. 552 с.

14. Силкина Е. В. Зарубежный опыт государственного регулирования инновационной деятельности / Е.В. Силкина // Инновационные технологии и системы. -Минск, 2006. 368 с.

15. Шишкина Е.А. Формирование системы регионального стратегического планирования: основные проблемы и пути решения / Е.А.Шишкина // Российское предпринимательство. 2012. № 15. C. 116-122.

МИРОВОЙ ОПЫТ ПРИМЕНЕНИЯ ПРОГРАММЫ В СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКОМ РАЗВИТИИ РЕГИОНОВ

В статье рассматривается вопрос региональной политики в применении программного принципа в социально-экономическом развитии отдельных регионов. Автор подчеркивает, что в основе эффективного управления регионом должна быть особая региональная политика, которая сделает конкурентоспособность региона фактором его устойчивого развития и обеспечит переход экономической системы на новый, более качественный уровень.

Региональная политика занимает особое место в социально-экономическом развитии каждого региона. В связи с этим изучение ключевых вопросов региональной политики государства будет приоритетным, так как их решение повысит конкурентоспособность регионов на национальном и международном уровнях. Одним из таких инструментов обеспечения регионального развития является программный принцип, который находит отражение в организации и принятии решений по финансированию регионов на этапе долгосрочного планирования.

Региональная политика требует рассмотрение постановки цели в объективной долгосрочной стратегии, который охватывает развитие ключевых секторов экономики. Использование европейского опыта в региональной политике находит свое отражение в усилиях по выявлению проблем и приоритетов, которые необходимо учитывать при разработке стратегических программ регионального развития. Прозрачность в реализации политики и программ регионального развития стала неотъемлемой частью эффективного управления в современных условиях.

Рассмотрения опыта зарубежных стран в реализации региональной политики с учетом программного принципа подтверждает ее эффективность. В этой связи мы считаем, что определенные аспекты этого приныипа следует использовать в Республике Таджикистан, особенно при реализации региональных государственных программ.

Ключевые слова: регион, региональная политика, центральный органы, региональные органы управления, программный принцип, региональные проекты, региональные программы, зарубежные страны, передовой опыт, инновационное развитие, социально-экономическое развитие, финансовые средства.

WORLD EXPERIENCE IN THE APPLICATION OF THE PROGRAMS IN THE SOCIO-ECONOMIC DEVELOPMENT OF REGIONS

The article discusses the issue of regional policy in the application of the program principle in the socio-economic development of individual regions. The author emphasizes that effective management of the region should be based on a special regional policy that will make the

competitiveness of the region a factor in its sustainable development and ensure the transition of the economic system to a new, higher quality level.

Regional policy takes a special place in the socio-economic development of each region. In this regard, the study of key issues of the state's regional policy will be a priority, since their solution will increase the competitiveness of regions at the national and international levels. One of such instruments for ensuring regional development is the program principle, which is reflected in the organization and decision-making on the financing of regions at the stage of long-term planning.

Regional policy requires the consideration of goal setting in an objective long-term strategy that covers the development of key sectors of the economy. The use of European experience in regional policy is reflected in efforts to identify problems and priorities that need to be taken into account when developing strategic programs for regional development. Transparency in the implementation of regional development policies and programs has become an integral part of effective governance in modern conditions.

Consideration of the experience of foreign countries in the implementation of regional policy, taking into account the program principle, confirms its effectiveness. In this regard, we believe that certain aspects of this principle should be used in the Republic of Tajikistan, especially in the implementation of regional state programs.

Key words: region, regional policy, central authorities, regional governing bodies, program principle, regional projects, regional programs, foreign countries, best practices, innovative development, socio-economic development, financial resources.

Сведения об авторе:

Валиев Умед - заведующий кафедрой регионального управления и экономической географии Дангариннского государственного университета. Тел: (+992) 552050525; (+992) 935256000. Электронный адрес: umcaid@mail.ru.

About the author:

Valiev Umed - head of the Department of Regional Management and Economic Geography of Dangara State University. Phone: (+992) 552050525; (+992) 935256000. Email: umcaid@mail.ru.

ТДУ 370:33 (575.3) МЕХАНИЗМ^ОИ ХДМГИРОИИ ИЛМ ВА МАОРИФ ДАР ШАРОИТИ ЩТИСОДИЁТИ РУШДЁБАНДАИ БОЗОРЙ

Fафоров Х.А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар шароити имруза афзалияти асосии ракобатпазирй ва рушди хамаи сохахоро суръати бадастории донишхои нав, чорисозии навоварй, хамгирой, стратегияхои таваккалй, рушди динамикй ва захирахои мехнатй ташкиил медиханд. Дар ин раванд, накши асосиро системае мебозад, ки ин дониш, технология ва маълумотхоро пахн месозад, ки ин хам муассисахои олии таълимй ба шумор мераванд.

Х,амгироии илм ва маориф омили мухими рушди сохахои иктисодиёт ба хисоб рафта, хадафи нихоии он таъмини ракобатпазирй ва рушди босуботи низоми миллии инноватсионй дар асоси фаъолияти босамари сохторхои илмию таълимй, чорисозии инноватсияхо ва тайёркунии мутахассисони баландихтисос мебошад.

Бояд кайд намуд, ки чихати ба вучуд овардани низоми самарабахши рушди хамгироёнаи илм ва маориф, дастгирии неруи илмй ва рушди тахкикотхои илмй аз тарафи хукумати чумхурй як катор чорабинихо анчом дода шудааст. Дар ин бора Асосгузори сулху вахдати миллй, Пешвои миллат дар суханронии хеш дар чаласаи якуми Шурои илм, маориф ва инноватсияи назди Президенти Чумхурии Точикистон (15.04.2021) кайд намуданд, ки "Мо ба пешрафти илм таваччухи аввалиндарача зохир карда, барои рушди он заминахои мусоид фарохам овардем ва бо максади хамохангсозии фаъолияти муассисахои тахсилоти олии касбй ва муассисахои илмиву тахкикотй «Барномаи хамгироии илм ва тахсилоти олии Чумхурии Точикистон барои солхои 2010 - 2015»-ро кабул намудем. Дар асоси ин санад дар сохтори муассисахои тахсилоти олии касбй ва илмиву тахкикотй паркхои технологй таъсис дода, мухаккикону омузгорони навовар ба корхои илмиву истехсолй чалб карда шуданд. Дар натичаи фарохам овардани шароити зарурй дар марказхои истехсоливу таълимй чавонон ба корхои илмй бештар чалб гардида, завки онхо ба ихтироъкорй тавсеа пайдо кард».[5]

Х,амгирой дар давраи хозира тагйиротро камаш дар се самт дар назар дорад:

- якум, пурзургардонии таркибии илми мавчуда дар муассисахои тахсилоти олии касбй,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.