Научная статья на тему 'Peculiarities and structure of mechanism of realization of investitive projects'

Peculiarities and structure of mechanism of realization of investitive projects Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
131
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕОРИЯ ЭКОНОМИЧЕСКИХ МЕХАНИЗМОВ / РЕГИОНАЛЬНЫЕ ИНВЕСТИЦИОННЫЕ ПРОЕКТЫ / МЕХАНИЗМ ИНВЕСТИЦИОННОЙ ПОЛИТИКИ / ОСОБЕННОСТИ МЕХАНИЗМА / СТРУКТУРА МЕХАНИЗМА РЕГИОНАЛЬНОГО ИНВЕСТИЦИОННОГО ПРОЕКТА / THEORY OF ECONOMIC MECHANISMS / REGIONAL INVESTITIVE PROJECTS / MECHANISM OF INVESTITIVE POLICY / PECULIARITIES OF MECHANISM / MECHANISM STRUCTURE

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Рахимова Нигора Шарифджановна

Приведены мнения о различных видах механизмов с точки зрения экономической науки. Дан анализ основных направлений региональной инвестиционной политики, изучено содержание понятия «механизм реализации регионального инвестиционного проекта» и дана его характеристика. Представлены различные методы организации и управления инвестициями в механизме регионального инвестиционного проекта. Показаны особенности и структура механизма реализации регионального инвестиционного проекта, характер которых определяется инвестиционной средой, целью, источниками финансирования, объектами инвестирования и рейтингом инвестиционных проектов. Также отмечены основные задачи изучаемого механизма.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The author of the article adduces opinions concerned with diverse kinds of mechanisms from the point of view of the science of economics. She gives the analyzes of the mainstreams of regional investitive policy, the content of the notion “mechanism of realization of regional investitve project” has been studied and its characteristics are presented. Different methods of organization and management with investments into the mechanism of regional investitive projects are exposed. The author shows the peculiarities and structure of the mechanism in question whose character is determined with investitive milieu, goal, sources of financing, objects of investment and rating of investitive projects. The main assignments of the mechanism studied are underscored as well.

Текст научной работы на тему «Peculiarities and structure of mechanism of realization of investitive projects»

УДК 330 ББК 65-56

ХУСУСИЯТ ВА СОХТОРИ МЕХАНИЗМИ Рахимова Нигора Шарифцоновна,

АМАЛИГАРДОНИИ ЛОИ%А%ОИ ассистенти кафедраи молия ва царзи САРМОЯГУЗОРИИ МИНТАЦАВЙ ДДХБСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

ОСОБЕННОСТИ И СТРУКТУРА Рахимова Нигора Шарифджановна,

МЕХАНИЗМА РЕАЛИЗАЦИИ ассистент кафедры финансов и

РЕГИОНАЛЬНЫХ ИНВЕСТИЦИОННЫХ кредита ТГУПБП (Таджикистан,

ПРОЕКТОВ Худжанд)

PECULIARITIES AND STRUCTURE OF Rakhimova Nigora Sharifjahnovna, MECHANISM OFREALIZATION OF assistant of the department of finances INVESTITIVE PROJECTS and credit under the TSULBP

(Tajikistan, Khujand)

Калидвожа^о: механизм, назарияи механизмуои ицтисодй, лоиуауои сармоягузории минтацавй, механизми сиёсати сармоягузорй, хусусияти механизми лоиуаи сармоягузории минтацавй, сохтори механизми лоиуаи сармоягузории минтацавй

Дар мацолаи мазкур тафсири шаклуои гуногуни механизму аз нуцтаи назари илми ицтисод оварда шудааст. Дар он самтуои асосии сиёсати сармоягузории минтацавй таулил гардида, мундарицаи мафууми «механизми амалигардонии лоиуауои инвестит-сионии минтацави» мавриди баррасй ва тавсиф царор гирифтааст. Усулуои гуногуни ташкил ва идораи сармоягузориуо дар механизми лоиуаи инвеститсионии минтацави пешниуод шудаанд. Хусусият ва сохтори механизми амалигардонии лоиуауои инвеститсионии минтацави нишон дода шудааст, ки характери онро мууити сармоягузорй, мацсад, сарчашмаи маблагдиуй, объектуои сармоягузорй ва рейтинги лоиуауои инвес-титсионй муайян мекунанд. Хамчунин, вазифауои асосии механизм низ зикр шудаанд.

Ключевые слова: теория экономических механизмов, региональные инвестиционные проекты, механизм инвестиционной политики, особенности механизма, структура механизма регионального инвестиционного проекта.

Приведены мнения о различных видах механизмов с точки зрения экономической науки. Дан анализ основных направлений региональной инвестиционной политики, изучено содержание понятия ««механизм реализации регионального инвестиционного проекта» и дана его характеристика. Представлены различные методы организации и управления инвестициями в механизме регионального инвестиционного проекта. Показаны особенности и структура механизма реализации регионального инвестиционного проекта, характер которых определяется инвестиционной средой, целью, источниками финансирования, объектами инвестирования и рейтингом инвестиционных проектов. Также отмечены основные задачи изучаемого механизма.

Key words: theory of economic mechanisms, regional investitive projects, mechanism of

investitive policy, peculiarities of mechanism, mechanism structure

The author of the article adduces opinions concerned with diverse kinds of mechanisms from the point of view of the science of economics. She gives the analyzes of the mainstreams of regional investitive policy, the content of the notion "mechanism of realization of regional investitve project" has been studied and its characteristics are presented. Different methods of organization and management with investments into the mechanism of regional investitive projects are exposed. The author shows the peculiarities and structure of the mechanism in question whose character is determined with investitive milieu, goal, sources of financing, objects of investment and rating of investitive projects. The main assignments of the mechanism studied are underscored as well.

Фаъолияти устувор ва рушди ракобатпазири субъектони хочагидор дар иктисо-диёти минтакавй дар бисёр маврид аз гирифтани дадди аксари фоида аз амалигардонии лоидадои инвеститсионии минтакавй вобаста аст. Лекин самтдои асосии рушди корхона ва ташкилотдо, ки дар вазифадои стратегии афзалиятноки ондо муай-ян шудаанд, новобаста аз истифодаи ин ё он воситадо, усулу амалдои ичрокунан-дагон ба сабаби набудани механизми доимй, яъне дамон бизнес-раванде, ки афзалият-дои лозимаро муайян карда метавонад, дар доираи лоидадо мумкин аст ба даст наоянд, ё натичаи матлуб надиданд. Ин масъала мумкин аст дар чадорчубаи истифодаи механизми идораи датталимкон мусоиди лоидадои инвеститсионии минтакавй, ки аз чониби корхона ва ташкилотдо дар шароити маддудияти захирадо амалй карда мешаванд ва ноил шудан ба максаддои стратегиро таъмин мекунанд, бомуваффакият дал карда шавад.

Дигаргунидои глобалй, ки дар иктисоди чадонй, аз чумла, дар бозордои минтакавй ба вучуд меоянд, бо раванддои наздикшавй ва ба дам мутобикшавии мушкилоти мунтазам идомаёбанда дар низомдои ташкилй, иктисодй, дукукй ва технологй вобас-таанд. Бинобар ин, дар илми иктисодй категориядое коркард карда мешаванд, ки дар сатди методй ва методологй идорашавандагии ин низомдои танзимашон мушкилро таъмин намуда метавонанд.

Дар бисёр мавриддо дангоми коркард ва амалигардонии тарздои идоракунии чунин низомдо категориядои «механизми хочагидорй», «механизми иктисодй», «механизми ташкилй-иктисодй», «механизми амалигардонй» ва гайра истифода бурда мешаванд.

Дар адабиёти илмии иктисодй намуддои гуногуни механизмдо зикр мешаванд ва дар бисёр долатдо сатди баланди номуайянии истилодй таъкид мегардад. Аксаран, таърифи механизмдо аломатдои хело васеъро дарбар мегирад, ки он имкони ба мафдуми механизм ворид сохтани раванди дилходи иктисодй, ё ташкилиро дар низоми хочагидорй фародам меорад [4; 9; 12; 13; 17; 18].Барои он ки нисбат ба объекти тадкикотамон - лоидаи инвеститсионии минтакавй амсила коркард намоем, бо таърихи пайдоиши ин мафдум шинос мешавем.

Бори аввал истилоди «механизм» ба илми иктисоди шуравй дар охири солдои 60-уми асри гузашта ворид карда шуда буд. Категорияи «механизм» дар иктисодиёт нисбат ба механизми хочагидории иктисодиёти накшавй, ки ба ин тадкикот академик Л.И. Абалкин ибтидо гузошт, мавриди татбик карор гирифт. У ба механизми

xo^arugopn Tatpu^H 3epuH gogacr: Tap3H TamKHjH HcTex,c0i0TH ^aMtHHTH 60 maKj Ba ycyix,0, omhj^oh HK,THCogK Ba Metëpx,0H x,yK,yKHH 6a xyg xoc [2, c. 10]. HmyHHH, y K,aKg KapgaacT, kh MexaHH3MH xo^arugopuu ^aMtHHTH coTCuaiucTH gopou coxtoph 6a Kagpu ko$h MypaKKa6 Me6omag. EaHHH K,HcMaTx,0H coxTopuu Myx,HMH oh K,HCMaTx,OH 3epuHpo ^ygo KapgaH MyMKHH acT:

- maKjiH TamKHjH HcTex,c0i0TH ^aMtHHTH (TaKCHMOTH MexpaT, Taxaccycu HcTex,c0i0T, ^OHrupKyHHH oh Ba raHpa, TaBaccyTH TaKMHiH ohx,o ^OMea 6a HHKumo^u K,yBBax,0H HCTe^coiKyHaHga Tatcup MepacoHag Ba a^3Oumu caMapaHOKHH ucTH^ogau ohx,opo TatMHH MeHaMoag);

- maKi^OH po6uTax,OH xo^arugopn, kh 6a Ty^aKiu ohx,o gap HKTHcoguëT «My6ogu-iau 6a xyg xoch M0ggax,0», a3 oh ^yMia, rapgumu B0cHTax,0H Hcrex,c0i0T, MyH0cu6aTx,0H MOiHflBH-Kap3H Ba raHpa. aMaiH Merapgag;

- coxtop, maKiy ycyix,0H 6aHaKmarupK Ba pox,6apK 6a xo^ara, kh gap x,aKaTH oh hk^oh 60 maKi Ba ycyix,0H HKTucogH x,aMHyHHH maKiy ycyix,0H xyKyKï Ba h^thmoh-ncuxoiorupo ^ygo KapgaH MyMKHH acT;

- Ma^Myu $umaHrx,0 Ba omhix,oh HKrucogK 6a HcTex,c0i0T Ba umrapoKgopoHH ^atoiHHTH xo^arugopK, kh 60 ëpuu ohx,o MyBO^HKaT Ba x,aBacMaHgrapg0HHH ^atoiHHTH xo^arugopK TatMHH Kapga MemaBag [1, c.104].

HyHHH TacBHH 6a Kagpu ko$h yHcypx,oepo gap6ap Merupag, kh 6a oh paBaHgu HKTucogK Ba TamKHiï gap hh30mh xo^arugopK goxui Kapga mygaacT. flap paBaHgu ^ax,0HumaBH hh Tatpu^ 6oHg 60 Ha3apgomTH Tapra6oT Ba map0HTx,0H HKTHcogHëTH Myocup Ba nagugax,0H 6yx,p0HH Ta^cup Kapga maBag.

Hcthioxh «MexaHH3M» gap cox,ax,0H ryHoryHH goHHm MaBKeu MycTax,KaMpo umroi HaMygaacT Ba 0Hp0 yrnepcaiH x,Hco6ugaH MyMKHH acT. KaTeropuHH Ma3Kyppo M0x,HHTaH OMyxTa, A.E. MeiHHKOB Tatpu^H 3epuHpo nemHHx,og KapgaacT: 3epu hcthioxh «Mexa-HH3M» hh30mh uepapxHH MypaKKa6TamKHi0TH ycyix,0, 0iaTx,0, $umaHrx,opo $ax,MHgaH MyMKHH acT, kh 6a paBaHgx,0 6a MaH^uaTH TaKMHiH ch^thh caTxu aMaiurapgoHHH ohx,o Tatcup MepacoHag [11].

A3 ry^Tax,0H 6010 guga MemaBag, kh Ma$x,yMH «MexaHH3M» acocaH a3 aMaiKapgu paBaHgu MyaHHH capnamMa Merupag Ba hh aMaiKapg 60 Tap3, ycyi Ba TapKu6u HH30M MyaHHH Kapga MemaBag, ieKHH gap oh xycycuHTH po6uTa 6aHHH ^y3tx,0H oh MyaHHH HarapgugaacT.

flap himh HKTucog Ma$x,yMH «MexaHH3M»-po x,aMHyH paBaHge, kh gopou maKi, ycyi Ba oiot acT, ë x,aMnyH hh30mh yHcypx,0H 60 x,aM aiOKaMaHg 6appacK MeHaMOHHg [5, c. 9].

flap Tatpu^H Ma3Kyp 6a 3axupax,0H MexaHH3M Ba npuHcunxou HK^OHmaBHH ohx,o guKKaTH Maxcyc gogaH io3hm 6yg. ^hcmh TapKu6uu MexaHH3M, ogaTaH, oiaTx,o - 3axupa-x,o Me6omaHg, kh gap paBaHgu HKTucogK Macpa$ HaMerapgaHg, ieKHH ohpo gacTrupn MeHaMOHHg, hh 3axupax,0 hh3 6oHg gap coxtoph oh HHtHKoc ë6ag.

^0H3au Ho6eiK gap co^au HKTucoguëT coih 2007 6a ^eo (.HeoHug) rypBHTc (Leo Hurwicz), Pog^ep MaHepcoH (Roger Myerson) Ba Эpнк MacKHH (Eric Maskin) 6apou «ca^MH yMga gap Ha3apuHH MexaHH3M^ou HKTucogK» goga myga 6yg. C. H3MaiK0B, K. Cohhh, M. rogKeBHH gap MaKOiau xyg KaHg KapgaaHg, kh gap Tatpu^H Huc6aTaH gaKHKH .. rypBHTc MexaHH3M x,aMnyH ^aMKopuu 6aHHH cy6teKT0H Ba MapKa3, kh a3 ce gaBpa u6opaT acT, MyaHHH mygaacT: ^ap hk cy6teKT 6a TaBpu aio^uga 6a MapKa3 MatiyMOT mi Me^upucTag; MapKa3 ^aMau MatiyMOT^opo rupu^Ta, HaTH^au эx,тнмоIнpо ^hco6

менамояд: Y = f (m1, ..., mn); марказ натичаро Y эълон мекунад ва аз руи зарурат онро ба даёт татбик менамояд [6, с. 8].

Муносибати мазкурро чунин шарх додан мумкин аст. Масалан, макомоти ичроияи хокимияти давлатии махаллй аз хар худуди худ ба Хукумати кишвар (марказ) дар бораи имконият ва талабот маълумот пешниход менамояд. Марказ пешниходхои воридшударо тахлил намуда, бахри дар оянда мусоидат намудан барои амалигардии ин ё он лоиха натичаи нихоиро мебарорад. Дар ин маврид, марказ накши хамохангсозро ичро мекунад, ки ба туфайли ворид гардидани маълумоти доимй хамеша аз рафти кор дар махалхо бохабар аст. Кдрори хукумат дар чунин холат ба хамаи иштирокдорони лоиха муфид аст, бинобар ин, ба идоракунии маъмурй-фармонфармой эхтиёч вучуд надорад.

Л. Гурвитс (L. Hurwicz) ва С. Рейтер (S. Reiter) назарияи «механизмхои аз лихози иттилооти самарабахши иктисодй»-ро коркард намуда, кайд мекунанд, ки механизм сохтори амсилаи математикй буда, ниходхоро хамчун низомхое, ки барои ташкил ва хамохангсозии фаъолияти иктисодй (истехсолот, истеъмолот, мубодила) дар сатхи мухталифи робитахои иктисодй (тамоми иктисодиёт, давлат, корхона ва хочагии хонагй) пешбинй шудаанд, инъикос мекунад [20, с. 16].

Дар таърифи мазкур механизм хамчун таъминкунандаи интиколи иттилоот дар раванди иктисодй дар чахорчубаи халли вазифахои гуногун тавсиф гардидааст. Зимнан муносибати иттилоотй на манфиатхои объективии субъектон ва хусусияти равандхоеро, ки дар самти хочагидорй чорй мешаванд ва на самаранокии фаъолияти танзимгари бозориро ба назар мегирад.

Табиат ва тахаввулоти категорияи механизмро дар илми иктисод баррасй карда, В.И. Бархатов дуруст кайд намудааст, ки механизми иктисодй асоси механизми хочагидорй, тарзи мувофиканамоии манфиатхои иктисодй, ки тарзи азхудкунии дар хамин низом амалкунандаро инъикос менамояд, ба хисоб меравад [3, с. 11].

Дар натичаи гузаронидани тахлили мукоисавии аломатхои мафхуми «механизм» А.Ю. Чаленко чунин хусусиятхои фарккунандаи механизми иктисодиро чудо намуд:

1. Механизм бе раванд вучуд дошта наметавонад, барои он ки кисми таркибии он ба хисоб меравад ва танхо барои ичрои вазифахои равандй нигаронида шудааст;

2. Механизм идоракунии худро надорад, он гуё «бехаракат» буда, дар холати интизории идоракунии раванд карор дорад;

3. Васл намудани механизм бо идоракунй мухтавои дохилии раванд, «ноу-хау»-и онро ифода мекунад.

Дар асоси гуфтахои боло, у чунин таърифи механизмро дар иктисодиёт пешниход менамояд: «Механизм мачмуи захирахои раванди иктисодй ва тарзхои ба хам пайвастани онхо мебошад» [19, с. 30].

Масъалахои такмили механизмхои идоракунии лоихахои минтакавиро барои рушди устувори минтака тахкик намуда, М.П. Логинов ва А.А. Муринович механизмхоро дар иктисодиёт ба чахор сатх чудо кардаанд:

Сатуи аввал - байналхалцй. Механизмхои иктисодии байналхалкй хамкории ик-тисодхои миллиро таъмин менамоянд. Дар ин чо ниходхои байналхалкй хамчун танзимгар баромад мекунанд. Механизмхои иктисодии сатхи аввал вобаста аз хамги-роии иктисодхои миллй ба иктисодиёти чахонй таъсири зиёд ва ё кам мерасонанд.

Сатуи дуюм - миллй. Механизми иктисодии миллй ба таври институтсионалй

амалкарди иктисодиётро тибки режими иктисодии давлатй таъмин менамояд.

Сатуи сеюм - минтацавй ва соуавй. Механизми иктисодии минтакавй ба таври институтсионалй амаликарди иктисодиётро дар минтака якчоя бо механизмхои иктисодии сатхи аввал ва дуюм таъмин менамояд ва барои инкишофи иктисодиёти минтака ва амалигардонии максадхои иктисодии макомоти минтакавии хокимият хизмат мекунад. Механизми иктисодии сохавй ба идоракунии субъектони низоми иктисодй, ба монанди бозор, соха, кластерхо, субъектони фаъолияти хочагидории сатхи федераливу минтакавй ва гайрахо равона карда шудааст.

Сатуи чорум - мауаллй. Дар ин чо механизмхои идоракунй дар сатхи худидо-ракунии махаллй (мунисипалитет), субъектони фаъолияти хочагидорй фаъолият мекунанд [9, с. 647].

Мутобикан ба тартиби боло ду навъи механизмхо чудо карда шудаанд: меха-низмхои иктисодие, ки низомхои иктисодиро тарики институтсионалй идора мекунанд ва механизмхое, ки максадхои субъектро нисбат ба объекти идора амалй менамоянд. Дар доираи ин муносибат масъалахои мухими тавсия ва амалкарди механизмхои иктисодй халли худро намеёбанд. Аз чумла хусусияти робитаи байни унсурхои механизмхои омухташаванда муайян нагардидааст, мутобикати умумй ва махсус дар механизмхои мушаххас кушода дода нашудааст; тахлили механизмхои иктисодй бо тахлили низомманд вобастагй надорад; натичахои кори механизмхо муайян нагардидаанд. Пеш аз хама, махз хамин вазифахоро дар доираи тадкикоти хозир дар иртибот бо категорияи механизми амалигардонии лоихахои инвестит-сионии минтакавй хал намудан лозим аст.

Инкишофи иктисодии минтакахо ва вохидхои маъмурй-худудии онхо аз бисёр чихат аз хусусиятхо ва сохтори механизми амалигардонии лоихахои инвеститсионй вобаста аст, ки ба онхо дар раванди инвеститсионй мавкеи назаррас чудо карда шудааст. Лоихахои инвеститсионии минтакавй хамчун олати самараноки рушди устувори ичтимой-иктисодии худудхо баромад карда, намудхои алохидаи фаъолияти иктисодиро бо дастгирии вокеии инвеститсионй таъмин мекунанд ва ба баланд бардоштани фаъолнокии инвеститсионй дар сатхи минтакавй мусоидат менамоянд.

Дар шароити муосир раванди инкишофи низомхои ичтимой-иктисодй асоснок намудани ташкили мачмуи механизмхоро пешбинй менамояд, ки ба бунёди мухит барои амалиёти инвеститсионии фаъол имконият медихад. Ин мухитро дар раванди ташаккул ва амалигардонии сиёсати илман ва амалан асосноки инвеститсионии минтакавй ташкил кардан мумкин аст. Натичаи самараноки амалигардонии сиёсати сармоявии минтака аз хамкории мураттаби макомоти ичроияи хокимияти давлатии вилоят, макомоти худидораи махаллй ва сохторхои сохибкорй вобаста аст.

Дар шароити муосири хочагидорй байни самтхои асосии сиёсати сармоягузории минтакавй, ки дар асоси хамкорихои хокимияти минтакавй, худидораи махаллй ва сохторхои сохибкорй ба вукуъ мепайвандад, баъзе аз мухаккикон унсурхои зеринро чудо кардаанд:

- назорати мачрои сармояхо ба объектхои калидй;

- тагйироти сарчашмахои маблаггузории сармояхо, иваз кардани маблагчудо-кунихои бучавй бо захирахои сармоягузорони хусусй (корпоративй ва инфиродй);

- гузариш ба шаклхои нави ташкилй ва усулхои иктисодии идоракунии лохахои инвеститсионй;

- афзалиятнокии лоидадо, ки адамияти хоса, харочотбарории босуръат, аз нуктаи назари ташкили чойдои кории нав ва воридшавии «пулдои тез» ба бучаи мадаллй бартарият доранд [16].

Сиёсати инвеститсионй бе амалигардонии механизми мушаххас вучуд дошта наметавонад ва индоро дар бар мегирад:

1. Коркарди консепсияи сиёсати инвеститсионй, интихоби самтдои стратегй ва афзалиятноки рушди содадои инвеститсионй, инчунин, олатдои танзим;

2. Мудайё кардани базаи меъёрии дукукии зарурй барои амаликарди бозори инвеститсионй;

3. Дар самти танзими инвеститсиядо муайян намудани ваколатдо ва тартиби дамкории байни макомоти идораи минтакавй ва мадаллй;

4. Ташаккули инфрасохтори бозори инвеститсионй;

5. Назорати амалигардии сиёсати инвеститсионй.

Дар асоси постулатдои назария механизмдои иктисодй ва бо назардошти рушди самараноки ичтимой-иктисодии мадалл, ки вазифаи матлуби ичтимоии макомоти идораи давлатии мадаллй ба дисоб меравад, муайян карда шудааст, ки механизми ик-тисодии идораи давлатии мадаллй аз мачмуи имконпазири алтернативадои дамкори-до дар низоми субъектон «шадрвандон - макомоти худидора - давлат-марказ» иборат мебошад. Мачмуи мазкур бо таваччуд ба рафтори окилонаи субъектон дар анъанаву маданияти ташаккулёфта ва дар шароити ошкорбаёнй амалкунанда тадия гардидааст, ки ба рушди самараноки ичтимой-иктисодии мадаллй оварда мерасонад [7, с. 225].

Ташаккули механизми амалигардонии лоидадои инвеститсионии минтакавй хусу-сиятдои сершумори худро дорад, ки хусусияти он тавассути мудити сармоягузорй муайян карда шуда, бо максадгузорй, муайян намудани сарчашмаи маблаггузорй, объекти сармоягузорй, арзёбиву дарачабанди лоидадои сармоягузорй зодир мегар-данд. Дар натичаи дигаргуншавии мудити сармоягузорй ва мутаносибан чаззобии сармоягузории минтака зарурати бознигарии давра ба давраи лоидаи сармоягузорй ба миён меояд. Барои коркарди лоидаи сармоягузорй таносуби максади инвестор, даромади матлуб ва мудлати амалигардонии лоидаро бо мудити инвеститсионии минтака муайян кардан лозим аст. Ба гайр аз ин, лоидаи инвеститсионй дар дар минтака хусусияти худро дорад, ки ба он омилдои зерин сабаб мегарданд:

- сиёсати иктисодй ва ичтимой, ки дар минтака амалй мегардад;

- бузургии иктидори истедсолии мавчуда;

- чойгиршавии чугрофй;

- шароитдои табий-иклимй;

- чолибияти минтака барои инвеститсиядои хоричй ва г.

Мулодизадои мазкур ба пурра тасаввур кардан ва тадлил намудани раванддое, ки бо механизми амалигардонии лоидадои инвеститсионии минтакавй вобастаанд, им-коният медиданд. Тачриба нишон медидад, ки дар баъзе минтакадои мамлакат барои дал намудани муаммои самаранокии пасти амалигардии барномадои давлатй дар ин ё он содадои иктисодиёт механизмдое ба кор бурда мешаванд, ки ба чорй намудани усулдо ва стандартдои идораи барномадо ва лоидадои инвеститсионй асос ёфтаанд.

Г. С. Староверова дар асараш «Арзёбии иктисодии сармоягузорй» нишондидан-дадо ва усулдои арзёбии иктисодии самаранокии лоидадои сармоягузории вокеиро баррасй намуда, таърифи «механизми ташкилй-иктисодии амалигардонии лоида»-ро

пешниход кардааст. Аз руи акидаи у, механизми ташкилй-иктисодии амалигардонии лоиха шакли хамкории иштирокдорони лоиха мебошад, ки дар маводхои лоихавй ба максади таъмини татбикпазирии лоиха ва имконияти ба инобат гирифтани манфиати хар як иштирокдори лоихаи сармоягузорй сабт карда мешавад [14, с. 101].

К^исми таркибии мухими идоракунии лоихахои сармоягузорй механизми ташкилй-иктисодии коркард ва амалигардонии лоихахои сармоягузорй мебошад. Зери ин мафхум мачмуи усулхои асосноккунии техникй-иктисодии карорхои лоихавй, мархилахои амалигардонии лоихахои сармоягузорй, ташкили идораи лоихахо, тахкики мухити беруна ва шартхои амалигардонии лоихахои сармоягузорй, ки ба вазъи объектхои сармоягузории вокей ва самаранокии онхо таъсир мерасонанд, фахмида мешавад [10, с. 8].

Механизми амалигардонии лоихаи сармоягузории минтакавй ба акидаи мо барои ба хадди аксар расонидани самараи сармоягузорй (аз он чумла даромад) ва то хадди акалл кам гардонидани харочот ва хавфи сармоягузорй, ки бо лоиха алокаманданд, пешбинй шудааст. Дар лоихахои сармоягузории минтакавй истифодаи усулхои гуногуни ташкил ва идораи сармоягузорй, сарчашмахои маблаггузорй, шаклхои хамкории субъектони сармоягузоришаванда, шаклхои моликият ва хочагидорй имконпазир ва зарур аст.

Механизм бояд воситахои муайянро дар бар гирад, ки бо ёрии онхо ноил гарди-дан ба максадхои лоихаи сармоягузории минтакавй, махсусан, мачмуи усулхои иктисодй, маъмурй ва ичтимой-психологии идоракунй, инчунин низоми таъмини амали ин усулхо пешбинй мешавад. Ч,удо намудани чунин кисматхои сохтории механизми амалигардонии лоихаи сармоягузории минтакавй ба максад мувофик аст: меъёрй-хукукй, институтсионалй, бучавй, молиявй, захиравй, кадрй, иттилоотй.

Коркарди механизми амалигардонии лоихаи сармоягузории минтакавй дар ташаккули сохторхои ташкилии нави идоракунии фаъолияти инвеститсионй, чорй намудани принсипхои нави фарханги сармоягузорй, созмони низоми самараноки назорати сармоягузории стратегй ва истифодаи дигар олатхои идоракунй, молиявй, хочагидорй ва бозорй тачассум мегардад.

Х,амин тавр, таъсири максадноки макомоти ичроияи хокимияти давлатй ба хамаи иштирокдорони раванди сармоягузорй бо манфиати ноил гардидан ба максадхои пешбинишудаи рушди сармоягузории минтака - мохияти механизми амалигардонии лоихаи сармоягузории минтакавй ба хисоб меравад.

Оид ба масъалаи сохтори механизми амалигардонии лоихаи сармоягузории минтакавй акидахои гуногун мавчуданд, лекин фарки чиддй байни онхо дида наме-шавад. Масалан, ба механизми амалигардонии лоихаи сармоягузории минтакавй ниходхоеро мансуб медонанд, ки дар доираи максадхои гузошташуда, чорахои мушаххас ва инчунин захирахоеро, ки барои ба максад расидан чудо гардидаанд, амалй менамоянд.

Механизми амалигардонии лоихахои сармоягузории минтакавй бояд интихоби самти амалигардонй, ниходхои амалигардонй ва сарчашмахои маблаггузориро инъикос намояд [15, с. 22].

Механизми амалигардонии лоихаи сармоягузории минтакавй чунин унсурхоро дар бар мегирад:

- хуччатхои меъёрй, ки дар асоси он хамкории иштирокдорон амалй мегардад;

- ухдадорихое, ки иштирокдорон вобаста ба ичроиши фаъолияти муштарак оид ба амалигардонии лоихаи сармоягузории минтакавй кабул мекунанд, кафолати ухдадорихо ва мучозот барои вайрон кардани онхо;

- шарти маблаггузории сармоягузорихо, алалхусус, шартхои асосии созишнома-хои карзй (мухлати карз, фоизи карз, мухлати пардохти фоиз ва гайра);

- шартхои махсуси гардиши махсулот ва захирахо байни иштирокдорони лоихаи сармоягузории минтакавй (масалан, бебозгашт пешниход намудани воситахои асосй барои истифодаи доимй ва гайра.);

- низоми идораи амалигардонии лоихаи сармоягузории минтакавй, ки хамзамо-нии фаъолияти иштирокдорони алохида, химояи манфиатхои хар яки онхо ва ислохи саривактии фаъолияти ояндаи онхоро бо максади бомуваффак ба итмом расонидани лоиха таъмин менамояд;

- чорахо оид ба дастгирии молиявй, ташкилй ва дасгирихои дигари тарафайн, аз чумла чорахои дастгирии давлатй;

- хусусиятхои асосии сиёсати хисобии хар як ширкати-иштирокдор.

Мутобики тартиботи маъмул, шакли намунавии механизм бояд чунин кисмхоро

дар бар гирад:

- субъект - кувваи харакатдих,анда, ки ин механизмро бошуурона ба кор медарорад;

- максадхо - натичахои матлуби пешбинишавандаи кори механизм;

- усулхо - олот, тарз ва технологияхои равандхои ноил гардидан ба максадхои гузошташуда;

- шакл - барасмиятдарории ташкилй ва хукукии таъминоти методй;

- воситахо - мачмуи намудхо ва сарчашмаи захирахо, ки барои расидан ба максадхои гузошташуда истифода бурда мешаванд;

- объектхо - субъектони хочагидорй, мухити иктисодй [8,с.35-40].

Инак, мо карор додем, ки механизмро аз нуктаи назари амалкард дар доираи муносибати равандй баррасй мекунем. Сабаби истифодаи муносибати равандй дар он аст, ки мо, мисли аксари иктисоддонон бар онем, ки худтанзими низомхои иктисодй гайриимкон аст. Бинобар ин, мафхуми «механизм»-ро хамчун мачмуи равандхои идорашаванда баррасй кардан лозим аст, ки дар вуруди онхо захирахо карор доранд, дар хуруч бошад максадхои амалишуда. Чунин муносибат хангоми тасаввури механизм ба хайси унсури асосии раванди идоракунй, ки табиист, унсурхои фаъол (субъектони идоракунй)-ро дар шахсияти сохторхои давлатй, ниходхои сармоягузорй, худи сохибкорон пешбинй мекунад, барои амалй намудани вазифаи раванд -табдили «вуруд» ба «хуруч» имконият медихад. Дар ин маврид, зери мафхуми «ву-руд» холати чории низом фахмида мешавад, зери мафхуми «хуруч» холати матлуб. Бо ибораи дигар, механизм барои субъектони мазкур, унсури функсионалии идоракунй, кисми олатии он, ки бо ёрии он равандхо, дар холати мо бошад, равандхои амалигар-донии лоихаи сармоягузории минтакавй амалй карда мешаванд, ба хисоб меравад.

Х,ангоми омузиши механизми лоихаи сармоягузории минтакавй бояд максади кори механизм муайян карда шавад. Аввалан, истифода бояд дастрасиро ба нишон-дихандахои муайяни холати низом (хачм ва сохтори захирахои инвеститсионй) таъмин намояд. Сипас, вай бояд рушди устувори ичтимой-иктисодии вазъи минтака, мутаносибии онро таъмин намояд ва бо ин рох ба афзоиши иктидори истехсолй-иктисодии он мусоидат кунад.

Агар чузъдои таркибии механизмро дамчун низоми дилходи идоракунй баррасй кунем, якчанд унсурдои умдаро кайд кардан мумкин аст, ба монанди:

- субъект ва объекти идоракунй;

- максад ва вазифаи идоракунй;

- меъёри самаранокии идоракунй;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- захирадои идоракунй;

- усул ё тарзи идоракунй, ки дар шакли олатдо (фишангдо)-и механизми идоракунй амалй мегарданд.

Меъёри асосии самаранокии кори механизм, вектори максади асосии он -афзоиши сармоягузорй ва такмили сифатии иктидори истедсолии корхонадои минтака мебошад, ки ба амалй гардонидани бартарияти ракобатии мадсулоти ватанй дар бозордои дохилй ва беруна имконият медидад.

Х,амин тавр, вазифаи асосии механизмро ба таври зайл кайд кардан мумкин аст:

- таъмини ягонаи ташкилии субъектони хочагидор дар баланд бардоштани самаранокии истедсолоти минтакавй;

- фародам овардани шароитдои зарурй барои дигаргунсозии муносибатдои иктисодй;

- бомуваффаккият дал намудани масъаладои рушди устувори иктисодй ва ичтимоии минтака.

Пайнавишт:

1. Абалкин Л.И. На пути к реформе: Хозяйственный механизм развитого социалистического общества; Новый тип экономического мышления; Перестройка: пути и проблемы. Избранные труды в 4 тт. - М.: Экономика, 2000. - Т. II. - 912 с.

2. Абалкин Л.И. Хозяйственный механизм развитого социалистического общества. М.:

Мысль, 1973. 263 с.

3. Бархатов В. И. Природа и эволюция хозяйственного механизма в России // Вестник

Челябинского государственного университета. 2016. - № 2 (384). Экономические науки. Вып. 52. - С. 9-15.

4. Бычкова А. Н. Экономический механизм: определение, классификация и применение //

Вестник Омского университета. Серия экономика, 2010, - № 4. - С. 37-43.

5. Векленко В. И., Пугач С. П. Сущность экономического механизма устойчивого

развития АПК // Вестник Курской государственной сельскохозяйственной академии. 2016. - № 2. - С. 8-12.

6. Измалков С., Сонин К., Юдкевич М. Теория экономических механизмов (Нобелевская

премия по экономике 2007 г.) // Вопросы экономики. 2008. - № 1. - С. 4-26.

7. Канат Алин. Понятие и содержание экономического механизма местного государственного управления // Актуальные проблемы экономики, 2013. - №3 (141).

- С. 219-226.

8. Кашина Н. Система управления инвестициями на региональном уровне // Инвестиции

в России. - 2006. - №8. - С. 35-40.

9. Логинов М.П. Муринович А. А. Формирование механизмов управления региональными

проектами в России (кибернетический подход) // Региональная экономика: теория и практика, 2017, т. 15, вып. 4, - С. 644-657.

10. Мацнева Е.В. Организационно-экономический механизм разработки и реализации инвестиционных проектов. Автореф. дисс. к.э.н. - Москва, 2006. - С. 8.

11. Мельников А.Е. К вопросу о понятии финансового механизма // Управление экономическими системами. 2017. № 7 (101). http://uecs.ru/uecs-101-1012017/item/4479-2017-07-06-07-55-38

12. Павленко Н.Е. Формирование и развитие экономического механизма в сельском хозяйстве России (теория, методология, практика): автореф. дисс. док. эк. наук. -М., 2012. - 50 с.

13. Райзберг Б.А., Лозовский Л.Ш., Стародубцева Е.Б. Современный экономический словарь. - 6-е изд., перераб. и доп. - М., (ИНФРА-М, 2011) http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW _67315/189)

14. Староверова Г. С. Экономическая оценка инвестиций. - М.: КНОРУС, 2006. - 312 с.

15. Султанов З.С., Шарипов Ш.Р. Инвестиционные проекты как важнейший механизм привлечения инвестиций в экономику // Экономика Таджикистана. 2018. - № 1. - С. 21-24.

16. Удалов А.Н. Методологии и механизмы реализации региональной инвестиционной политики на основе взаимодействия региональной, муниципальной власти и бизнес структур // Интернет-журнал «НАУКОВЕДЕНИЕ» Том 8, №3 (2016) http://naukovedenie.ru/PDF/28EVN316.pdf

17. Ходос Д.В., Иванов С.Г., Дьяченко О.Г. Экономический механизм развития АПК региона

//Вестник Крас-ГАУ. - 2013. - № 12. - С. 24-28.

18. Цхурбаева Ф.Х., Фарниева И.Т. Организационно-экономический механизм управления

предприятиями АПК // Экономический вестник Ростовского государственного университета, 2009, Том 7, № 2 (часть 3). - С. 151-154.

19. Чаленко А.Ю. О понятийной неопределенности термина «механизм» в экономических исследованиях // Экономика промышленности. 2010. № 3 (51). - С. 26-33. URL: http://cyberleninka.ru/ article/n/o-ponyatiynoy-neopredelennosti-termina-mehanizm-v-ekonomicheskihissledovaniyah.

20. Hurwicz Leonid, Reiter Stanley. Designing Economic Mechanisms. Cambridge University

Press, 2006. 344 p.

Reference Literature:

1. Abalkin. L. I. On the Way to Reform: Economy Mechanism of Developed Socialist Society; New Type of Economic Thinking; Reconstruction: Ways and Problems. Selected Works in 4 volumes. M.Economics, 2000. V. II. - 912 pp.

2. Abalkin L. I. Economic Mechansm of Developed Socialist Society. M.: Thought, 1973. - 263 pp.

3. Barhatov V. I. Nature and Evolution Economic Mechanism in Russia // Bulletin of Chelyabinsk State Universtiy. 201, N2 (384). Sciences of Economics. Issue 52. - pp. 9-15

4. Bychkova A. N. Economic Mechanism: Definition, Classification and Application // Bulletin of Omsk University. Economics Series, 2010, N4, - pp. 37-43

5. Veklenko V. I., Pugach S. P. The Essence of Economic Mechanism of AIC Sustainable Development // Bulletin of Kursk State Agricultural Academy. 2016, N2. - pp. 8-12

6. Izmalkov S., Sonin K., Yudkevich M. The Theory of Economic Mechanisms (Nobel Prize in Economics for 2007) // Issues of Economics. 2008, N1. - pp. 4-26.

7. Kanat Alin. Concept and Content of Economic Mechanism Appertaining to Local State Management //Actual Problems of Economics. 2013, N3 (141). - pp. 219-226

8. Kashina N. The System of Management with Investments on a Regional Level //Investitures in Russia. - 2006, N8. - pp. 35-40

9. Loghinov M. P., Murinovich A. A. Formation of Mechanisms Managing Regional Projects in Russia (Cybernetic Approach) // Regional Economy: Theory and Practice. 2017, V. 15, Issue 4. - pp. 644-657

10.Matsneva Ye. V. Organizational - Economic Mechanism of Elaboration and Realization of Investitive Projects. Synopsis of candidate dissertation in economics. - Moscow, 2006. - p. 8

H.Melkinov A. Ye. To the Issue of the Notion "Financial Mechanism" // Management with Economic System. 2017, N7 (101). http://uecs.ru/uecs-101-1012017/item/4479-2017-07-06-07-55-38

12. Pavlenko N. Ye. Formation and Development of Economic Mechanism in Agriculture of Russia (Theory, Methodology, Practice). Synopsis of doctoral dissertation in economics. -M., 2012. - 50 pp.

13.Reizberg B. A., Lozovsky L. Sh., Starodubtseva Ye. B. Contemporary Dictionary on Economics. The 6-th edition, revised and enlarged. - M., (INFRA-M, 2011) http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW _67315/189)

14. Staroverova G. S. Economic Assessment of Investments. - M. : KNORUS, 2006. - 312 pp.

15.Sultanov Z. S., Sharipov Sh. R. Investitive Projects as the most Important Mechanism of

Attraction of Investments into Economy // Tajikistan Economy. 2018, N1. - pp. 21-24.

16. Udalov A. N. Methodologies and Mechanisms of Realization of Regional Investitive Policy on the Basis of Interaction of Regional Municipal Power and Business Structures // InternetJournal "SCIENTOLOGY". V.8, N3 (2016) http://naukovedenie.ru/PDF/28EVN316.pdf

17. Khodos D. V., Ivanov S. G., Dyachenko O. G. Economic Mechanism of Regional AIC Development // Bulletin of Krasnoyarsk State Academy of Management. - 2013, N12. - pp. 24-28

18.Tskhurbayeva F.H., Farniyeva I. T. Organizational-Economic Mechanism of Management with AIC Enterprises // Economic Bulletin of Rostov State University. 2009, V.7, N2 (part 3). - pp. 151 - 154

19.Chalenko A. Yu. On Notional Non-Definiteness of the Term "Mechanism in Economy Researches //Economy of Industry. 2010, N3 (51). - pp. 26-33. URL: http://cyberleninka.ru/ article/n/o-ponyatiynoy-neopredelennosti-termina-mehanizm-v-ekonomicheskihissledovaniyah

20. Hurwicz Leonid, Reiter Stanley. Designing Economic Mechanisms. Cambridge University Press, 2006. -344p.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.