Научная статья на тему 'МИНТАҚА САНОАТИНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНТИРИШ ИНДИКАТОРЛАРИНИНГ ИЕРАРХИЯСИ'

МИНТАҚА САНОАТИНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНТИРИШ ИНДИКАТОРЛАРИНИНГ ИЕРАРХИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
56
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Ключевые слова
Ҳудудий нотенглик / минтақаларнинг нотенглиги / интеграция / Маастрихт шартномаси / субсидиялар / дастурлаштириш / стратегик аҳамият / дастур модули / минтақанинг ижтимоий-иқтисодий ривожланиши индикаторлари / интеграция / институционал ўзгаришлар.

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Ғуломжон Абдусаломович Набиев, Ойнура Бакирова

Мақолада минтақа саноатни Минтақа саноатини инновацион ривожлантириш индикаторларининг иерархияси ишлаб чиқилган. Минтақа саноатини инновацион ривожлантириш индикатив режалар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МИНТАҚА САНОАТИНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНТИРИШ ИНДИКАТОРЛАРИНИНГ ИЕРАРХИЯСИ»

МИНТАКА САНОАТИНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНТИРИШ ИНДИКАТОРЛАРИНИНГ ИЕРАРХИЯСИ

Гуломжон Абдусаломович Набиев

КарДУ PhD

Ойнура Ба кирова

КарДУ талабаси

АННОТАЦИЯ

Маколада минтака саноатни Минтака саноатини инновацион ривожлантириш индикаторларининг иерархияси ишлаб чикилган. Минтака саноатини инновацион ривожлантириш индикатив режалар ишлаб чикилган.

Калит сузлар: ^удудий нотенглик, минтакаларнинг нотенглиги, интеграция, Маастрихт шартномаси, субсидиялар, дастурлаштириш, стратегик ахамият, дастур модули, минтаканинг ижтимоий-иктисодий ривожланиши индикаторлари, интеграция, институционал узгаришлар.

Мамлакатимиз саноат тармокларини инновацион ривожлантириш, уларнинг экспорт салохиятини устириш, ишлаб чикариш корхоналарини техник ва технологик жихатдан куроллантириш, ички бозорни миллий корхоналарда ишлаб чикарилган махсулотлар билан таъминлаш, мавжуд ресурслардан унумли фойдаланиш, фаол инвестиция сиёсатини амалга ошириш асосида саноатнинг самарадорлиги ва ракобатбардошлигини янада оширишга эришиш мумкин.

Саноат корхоналарининг инновацион салохиятининг шакллантирилиши инновацион жараёнларни тезлаштирувчи омиллар ва шартларнинг узаро алокадорлик тизими комплексига боглик булади. Ушбу холат, илмий-тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишланмаларидан, махсулотнинг инновацион технологияларнинг кулланилиши каби жараёнларни тезлаштиради. «Инновацион салохият» тушунчаси XX асрнинг 70 йиллари охиридан бошлаб фанга фаол кириб кела бошлади. У катор олимларнинг услубий, назарий тадкикотларида аниклаштирилган ва ишлаб чикилган. Бирок, шу кунгача хам мазкур тушунчанинг дунёда умумкабул килинган ягона таърифи ишлаб чикилмаган [1-

Хорижлик олимлар, А.И.Татаркин ва Ю.В.Яковлевларнинг тадкикотларига кура, инновацион мухит дейилганда ХИТни ривожлантиришни бошкарувчи алокадор институтлар тушунилади.

Е.С.Макарова узининг "Худуднинг инновацион салохияти омилларини классификациялаш" номли тадкикотида бугунги кунда минтакаларда инновацион фаолиятнинг ривожланишга салбий таъсир курсатаётган омилларни аниклаган, жумладан:

5].

❖ ёш олимларни куллаб-кувватлаш ва рагбатлантириш тизими ривожланмаганлиги ва айрим худудларда мавжуд эмаслиги;

❖ илмий тадкикотлар ва технологик ишланмаларни молиялаштириш тизими яхши ривожланмаганлиги;

❖ саноат тармогидаги кичик корхоналарни химоя килишнинг хукукий базаси тулик амал килмаслиги.

Ушбу муаммоларни бартараф килиш, минтакада шаклланаётган инновацион корхоналарни куллаб-кувватлаш максадида худудларда инновацион иштирокчиларнинг узаро алокадорликларини таъминлаш учун инновацион инфратузулмаларни шакллантириш таклиф этилган.1

Мамлакатимиз олимларидан Б.Рузметов узининг ишларида Минтакаларнинг саноатлашиш даражасини оширишда кишлок туманлари салохиятидан етарлича фойдаланилмаётганидан далолат бермокда. Бу борада кишлок хужалиги ишлаб чикаришини кайта ишлаш саноати, бозор ва аутсорсинг хизматлари билан узвий богланишини назарда тутувчи, кишлок туманлари ва шахар посёлкаларини уйгунлашган холда ривожлантириш борасидаги жахон тажрибасини куллаш лозим [6-12]. Шу уринда махаллий тадбиркорлик салохиятини фаоллаштириш хисобига кичик саноат зоналарини

Саноат ишлаб чикариш тузилмасини режалаштириш ва прогнозлаш куйидаги асосий масалаларни хал килишга каратилиши керак:

• бозор иктисодиёти талаблари, халк хужалиги ва ахолининг айрим махсулот турларига булган талабини кондиришни хисобга олган холда умуман саноат ва унинг хар кайси тармогининг ривожланиш суръатини белгилашни;

• илгор ишлаб чикариш тармокларини аниклаш, улар тараккиётини тезлаштириш учун зарур булган капитал куйилмалари ва материалларни биринчи навбатда ажратишни;

• саноат тузилмасида устувор узгаришларни кузда тутиш лозимки, хар кайси бундай узгаришлар ижтимоий ишлаб чикаришнинг энг юкори самарадорлигини таъминласин;

• халк хужалигининг умумий мутаносиблиги хар кайси саноат тармоги тараккиётининг тенглиги билан боглашни талаб этади.

Йиллар утиши билан айрим ноишлаб чикариш омилларининг иктисодий ривожланишдаги роли узгариши муносабати билан худудлар ривожланиши учун яратилган шарт-шароитлар доимий булиб колмайди. Шундай килиб, худудий нотенглик мамлакат иктисодиётининг ривожига катта таъсир курсатади [13-30].

1 Гуломхасанов, Э. М., Каримов, К., & Лазизова, М. (2021). РАЗВИТИЕ ЭКОНОМИКИ НА ТЕРРИТОРИИ БУХАРСКОЙ ОБЛАСТИ ПОСЛЕ КРИЗИСА COVID-19. Scientific progress, 2(5), 474-478.

Индикаторларни хисоблаб чикишда таккослаш базаси сифатида куйидагилардан фойдаланиш мумкин: тахлил килинадиган хар бир давр учун минтакавий уртача ва максимал курсаткичлар; минтаканинг маъмурий бирликлари буйича уртача ва максимал курсаткичлар (1-жадвал).

Ижтимоий-иктисодий ривожланиш жараёнига таъсир курсатиш белгиси буйича индикаторларни иккита гурухга булиш мумкин:

- ижобий жараёнларни ёритувчи индикаторлар.

- салбий жараёнларни ёритувчи индикаторлар.

1-жадвал

Минтаканинг ижтимоий-иктисодий ривожланиши индикаторларининг уч

даражали иерархияси

Биринчи даража индикатор-лари Иккинчи даража индикаторлари Учинчи даража индикаторлари

1 2 3

Ижтимоий блок

1.Саломат-лик 1.1. Согликни саклаш 1.1.1. 1000 кишига врачлар сони 1.1.2. 1000 кишига касаллар койкаларининг сони 1.1.3. 1000 кишига ахолининг касалланиши даражаси 1.1.4. 1000 кишига врачлик амбулатория-поликлиника муассасаларининг куввати

2.Фаровон-лик 2.1. Даромадлар 2.1.1. Ахолининг ойлик пул даромадлари, ахоли жон бошига хисобланганда 2.1.2. Бир ахолининг уртача ойлик иш хаки.

2.2. Бандлик 2.2.1. Бандлик даражаси, %

2.З. Ижтимоий химояланганли к 2.3.1. Бир ахолига ижтимоий туловларнинг уртача микдори, сум.

2.4. Товарлар ва хизматларни истеъмол килиш 2.4.1. Ахолига пулли хизматлар курсатиш хажми, бир ахолига сум хисобида 2.4.2. Ахолига маиший хизматлар курсатиш хажми, бир ахолига сум хисобида

З.Хавфсизл -ик 3.1. Хавфсизлик 3.1.1. 100 минг кишига жиноятчилик коэффициенти (руйхатга олинган жиноятлар сони)

4. Таълим 4.1. Таълим 4.1.1. Мактабгача таълим муассасаларини дамраб олиш, % 4.1.2. Умумтаълим мактабларида удитишни дамраб олиш, % 4.1.3. ОУЮда удитишни дамраб олиш, %

5. Уй-жой 5.1. Ахолининг уй-жой билан таъминланганл и-ги 5.1.1. 1000 кишига тураржойларни фойдаланишга топшириш, м2 5.1.2. 1 кишига хисобланганда уй-жой билан таъминланганлик, м2 5.1.3. Нураб долган уй-жойнинг улуши, %

6. Коммуни-кациялар 6.1. Ахолининг ахборот билан таъминланганл и-ги 6.1.1. 100 та оилага хдсобланганда ахолининг умумий фойдаланиш тармогининг уй телефон аппаратлари билан таъминланганлиги, дона

7. Маданият 7.1. Маданий мулокот 7.1.1. Кутубхоналарга ташрифлар сони, минг киши 7.1.2..Кинотеатрларга ташрифлар сони, минг киши

8.Демограф -ия 8.1. Демография 8.1.1. Тугилиш, минг киши 8.1.2. Улиш, минг киши 8.1.3. Миграция сальдоси, минг киши

Идтисодий блок

9.Идгисоди -ёт 9.1. Ишлаб чикаришнинг институционал таркиби 9.1.1. Ягона давлат реестридаги ташкилотлар сони 9.1.2. Мулкчилик шакллари доирасида корхоналар демографиясининг тавсифи, 1000 та ташкилот учун %да

9.2. Саноат 9.2.1. Саноат тармоклари буйича саноат махсулотлари ишлаб чикариш 9.2.2. Тармоклар буйича махсуотнинг асосий турларини ишлаб чикариш

9.3. Курилиш 9.3.1. Асосий сармояга инвестициялар динамикаси, утган йилга нисбатан %да

9.3.2. Курилиш ишлари хажмининг динамикаси, утган йилга нисбатан %да

9.3.3. Ижтимоий соха объектларини фойдаланишга топшириш, дона

9.3.4. Тураржойларни фойдаланишга

топшириш, дона

9.4. Транспорт 9.4.1. Транспорт ташкилотларининг юк ташувлари хажми ва юк айланмаси, утган йилга нисбатан %да 9.4.2. Транспорт ташкилотларининг йуловчи ташувлари хажми ва йуловчи айланмаси, утган йилга нисбатан %да 9.4.3 Ахолининг енгил автомобиллар билан таъминланганлиги, дона.

Хулосалар

У, бир томондан, ишлаб чикариш ресурсларининг мамлакат худуди буйлаб жойлашувидаги нотенглик билан, иккинчи томондан, алохида омилларнинг иктисодий ривожланишдаги ролининг динамикаси билан боглик. Шунинг учун давлатнинг минтакавий сиёсати миллий хужаликнинг муайян худудий-ишлаб чикариш мувазанатига эришиш юзасидан амалга ошириладиган чора-тадбирлар йигиндисини узида намоён этади. Давлат уз навбатида ишлаб чикариш корхоналарини ташкил этиш ва кенгайтиришга, зарур холатларда - уларни кайта йуналтириш ва такомиллаштиришга ёрдам беради. Минтакалар муайян иктисодий яхлитликка эга булиши ва маълум даражада узини узи таъминлаши зарур. Хрзирги вактга келиб минтакавий дастурлаштириш жахон амалиётида назарий тадкикотлар борасида катта тажриба тупланган булиб уни миллий иктисодиётда жорий этишнинг айни вакти.

REFERENCES

1. Abdusalomovich, N. G. (2019). VISIONS OF ONSOR AL-MAALI KEYKAVUS ABOUT ORGANIZING COMMERCIAL AND TRADE ACTIVITY. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(12).

2. Набиев, Г. А. (2020). ИСТОРИЧЕСКИЙ ОПЫТ ПОДГОТОВКИ ЛИЧНОСТИ К ОРГАНИЗАЦИИ ЭКОНОМИЧЕСКИХ ОТНОШЕНИЙ. In ПЕДАГОГИКА И ПСИХОЛОГИЯ КАК ОСНОВА РАЗВИТИЯ СОВРЕМЕННОГО ОБЩЕСТВА (pp. 82-85).

3. Набиев, Г. А. (2012). Духовно-волевая подготовка учеников-подростков к организации экономических отношений. Актуальные проблемы современной науки, (5), 65-67.

4. Boltabaev, M. R., Tukhliev, I. S., Safarov, B. S., & Abdurakhimov, S. A. (2018). Turizm: nazariya va amaliyot. Tashkent, Fan va tekhnologiya, 6.

5. Узаков, Н. У., Абдиев, А. Ч., Раимова, М. Д., & Очилов, А. О. (2014). НЕЗАВИСИМОСТЬ И УСКОРЕНИЕ ЭКОНОМИЧЕСКОГО РАЗВИТИЯ.

In ФЕНОМЕН РЫНОЧНОГО ХОЗЯЙСТВА: ОТ ИСТОКОВ ДО НАШИХ ДНЕЙ (pp. 372-375).

6. Abdiyev, A. C., & Alimardonov, A. A. (2022). PERSONNEL MANAGEMENT IN THE FIELD OF TOURISM. Scientific progress, 3(2), 495-501.

7. Султанов, Т. И. (2021). ALISHER NAVOIY ASRI VA NASRI ALMAZ ULVIY TADQIQIDA. ALISHER NAVOIYXALQARO JURNALI, 1(2).

8. Abdukhamidov, S. A. (2019). DISTINCTIVE FEATURES OF REGIONAL TOURISM DEVELOPMENT. Theoretical & Applied Science, (4), 337-341.

9. G'ulomxasanov, E., Sardor, A., & Dilnoza, S. (2021). Onlayn Turizmning Jahonda Hamda OZbekistonda Tutgan ORni Va Rivojlanishi. Барцарорлик ва Етакчи Тадцицотлар онлайн илмий журнали, 1(6), 367-374.

10. Kosimov, J., & Ruziboyeva, G. (2022). THE ROLE OF THE DIGITAL ECONOMY IN THE WORLD. Scientific progress, 3(2), 435-441.

11. Туракулова, Ф. А., & Махмудова, О. Ю. (2014). Технология организации и проведения внеклассных мероприятий в период педагогической практики. Инновационная экономика: перспективы развития и совершенствования, (2 (5)), 268-273.

12. Туракулова, Ф. А., & Кудратова, Ш. К. (2014). Социальный статус семьи. In Исследование инновационного потенциала общества и формирование направлений его стратегического развития (pp. 215-216).

13. Turakulova, F. A., Tolqinjon, M., & Muxammadali, N. (2021). NORBOTABIY MADRASAH. ResearchJet Journal of Analysis and Inventions, 2(06), 306-309.

14. Turakulova, F. A., Tolqinjon, M., & Muxammadali, N. (2021). NORBOTABIY MADRASAH. ResearchJet Journal of Analysis and Inventions, 2(06), 306-309.

15. Туракулова, Ф. А. (2016). PRIORITY DIRECTIONS OF DEVELOPMENT OF PEDAGOGICAL SCIENCE. Учёный XXI века, (10 (23)), 58-59.

16. Murodovich, M. M., Qulturaevich, U. M., & Mahamedjanova, D. Comparative Researches of the Composition and Properties Cmc in Different Degree of Polymerization. JournalNX, 6(12), 412-415.

17. Murodovich, M. M., Murodovich, H. M., & Qulturaevich, U. M. (2020). Obtaining technical carboxymethyl cellulose increased in main substance. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 717719.

18. Yusupova, N. F., Urozov, M. K., & Ergashev, S. T. (2021). STUDYING THE INFLUENCE OF TIME, TEMPERATURE, CONCENTRATION ON THE QUALITY INDICATORS OF CELLULOSE. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(10), 204-208.

19. Murodov, M., Turdiboyeva, N., & Urozov, M. (2018). Development of technology for production of cellulose from plants of saflora and production of carboxymethyl cellulose on its basis. Journal of Textile Science & Engineering (USA), 9, 387.

20. Qulturaevich, U. M., Elievich, C. L., Murodovich, M. M., & Fattahovna, Y. N. (2021, May). TECHNOLOGIES FOR PRODUCING CELLULOSE FROM SAFLOR PLANTS AND PRODUCING CARBOXYMETHYL CELLULOSE BASED ON IT. In Euro-Asia Conferences (Vol. 5, No. 1, pp. 1-4).

21. Ganijonovna, H. S. (2021). Causes of high level of anxiety in preschool children. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(1), 1474-1480.

22. Hasanova, S. G. (2019). THE SOCIO-PSYCHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF PSYCHOLOGICAL RESEARCH OF PROBLEMS PREPARATION CHILDREN IN SCHOOLS. Theoretical & Applied Science, (11), 680-684.

23. Umirzoqov, A. (2020). The Tasks of Optimal Design and Research of Systems for Cleaning Gas Emissions of Industrial Enterprises. International Journal of Engineering and Information Systems (IJEAIS) ISSN.

24. Khayitov, O. G. O., Ziyodov, N. R., Fatkhiddinov, A. O. T. O., & Umirzoqov, A. A. (2021). THE INTENSITY OF THE EFFECT OF THE EXPLOSION OF BOREHOLE CHARGES OF EXPLOSIVES IN MULTI-STRENGTH ROCKS OF DEEP QUARRIES. Scientific progress, 2(1), 625-630.

25. Khayitov, O. G. O., Ziyodov, N. R., Fatkhiddinov, A. O. T. O., & Umirzoqov, A. A. (2021). THE INTENSITY OF THE EFFECT OF THE EXPLOSION OF BOREHOLE CHARGES OF EXPLOSIVES IN MULTI-STRENGTH ROCKS OF DEEP QUARRIES. Scientific progress, 2(1), 625-630.

26. Samadov, A. U., Nosirov, N. I., & Umirzoqov, A. A. (2022). OVERVIEW OF THE CONCEPTS OF GOLD RECOVERY FROM STALE TAILINGS OF A GOLD RECOVERY PLANT. БАРКАРОРЛИК ВА ЕТАКЧИ ТАДКЩОТЛАР ОНЛАЙН ИЛМИЙ ЖУРНАЛИ, 2(1), 3-8.

27. Ixtiyorovich, N. N., & Abdurashidovich, U. A. (2022). Study the Location of the Useful Component from the Tailings of the Gold Recovery Plant. International Journal of Innovative Analyses and Emerging Technology, 2(1), 5-8.

28. Usmanovich, S. A., Ikhtiyorovich, N. N., & Abdurashidovich, U. A. (2022). Processing of Layout Tails of Gold-Extracting Plants. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF THEORETICAL & APPLIED SCIENCES, 3(1), 7-13.

29. Abdurashidovich, U. A. (2020). The Condition Of General Development Of The Mineral Resource Base In Uzbekistan. The American Journal of Applied Sciences, 2(12), 1-6.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.