Научная статья на тему 'САНОАТ ИҚТИСОДИЁТИДА МАҲАЛЛИЙЛАШТИРИЛАЁТГАН МАҲСУЛОТЛАРНИ ДИВЕРСИКАЦИЯЛАШ ОМИЛИ СИФАТИДА'

САНОАТ ИҚТИСОДИЁТИДА МАҲАЛЛИЙЛАШТИРИЛАЁТГАН МАҲСУЛОТЛАРНИ ДИВЕРСИКАЦИЯЛАШ ОМИЛИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
120
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
диверсификация / маҳаллийлаштириш дастури / саноат кооперацияси / маҳаллий ресурслар / стратегик маркетинг / коронавирус пандемияси. / diversification / localization program / industrial cooperation / local resources / strategic marketing / coronavirus pandemic.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Давронбек Шарибжонович Рахимов

Мақолада мамлакатда диверсификациялашнинг инновацион стратегик мақсадлари тадқиқ қилинган, маҳаллийлаштириш дастурининг асосий натижаларидан бири ишлаб чиқилган, бозорни кенгайтириш ва сотиш ҳажмини кўпайтириш, импорт товарлари қисқаришининг омилларини ривожлантириш юзасидан илмий таклиф ва амалий тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AS A FACTOR OF DIVERSIFICATION OF LOCALIZED PRODUCTS IN THE INDUSTRIAL ECONOMY

The article explores the innovative strategic goals of diversification in the country, develops one of the main results of the localization program, develops scientific proposals and practical recommendations on expanding the market and increasing sales, developing factors for reducing imports.

Текст научной работы на тему «САНОАТ ИҚТИСОДИЁТИДА МАҲАЛЛИЙЛАШТИРИЛАЁТГАН МАҲСУЛОТЛАРНИ ДИВЕРСИКАЦИЯЛАШ ОМИЛИ СИФАТИДА»

САНОАТ ЩТИСОДИЁТИДА МАХДЛЛИЙЛАШТИРИЛАЁТГАН МА^СУЛОТЛАРНИ ДИВЕРСИКАЦИЯЛАШ ОМИЛИ СИФАТИДА

Давронбек Шарибжонович Рахимов

Фаргона давлат университети таянч докторанти davronbek.raximov87@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Маколада мамлакатда диверсификациялашнинг инновацион стратегик максадлари тадкик килинган, махаллийлаштириш дастурининг асосий натижаларидан бири ишлаб чикилган, бозорни кенгайтириш ва сотиш хажмини купайтириш, импорт товарлари кискаришининг омилларини ривожлантириш юзасидан илмий таклиф ва амалий тавсиялар ишлаб чикилган.

Калит сузлар: диверсификация, махаллийлаштириш дастури, саноат кооперацияси, махаллий ресурслар, стратегик маркетинг, коронавирус пандемияси.

AS A FACTOR OF DIVERSIFICATION OF LOCALIZED PRODUCTS IN THE

INDUSTRIAL ECONOMY

Davronbek Sharibjonovich Rakhimov

Fergana State University base doctoral student davronbek.raximov87@gmail.com

ABSTRACT

The article explores the innovative strategic goals of diversification in the country, develops one of the main results of the localization program, develops scientific proposals and practical recommendations on expanding the market and increasing sales, developing factors for reducing imports.

Keywords: diversification, localization program, industrial cooperation, local resources, strategic marketing, coronavirus pandemic.

КИРИШ

Жахон иктисодиётининг бекарорлиги шароитида хозирги иктисодиётда бир хил турдаги фаолиятга асосланган саноатнинг ривожланиши хатарли хисобланади. Шу сабабли жахонда барча саноат махсулоти ишлаб чикарувчилар хатарларни бартараф килиш максадида уз бизнесини диверсификациялашни амалга оширадилар. Бугунги кунда Узбекистон саноат ишлаб чикариши даражаси

буйича куплаб мезонлар ва ракобат мавкеини хисобга олган холда саноати ривожланган мамлакатлар ва хом ашё экспортёрлари орасида уз урнини топиб бормокда.

Узбекистоннинг жахон хужалиги тизимига ва УСТ га кириш стратегияси халигача мухим вазифа булиб турибди. Узбекистоннинг мехнат таксимотида тор доирага ихтисослашганлиги (жахон ва минтака даражасида), жахон товарлар бозоридан йирокдалиги, паст транспорт инфратузилмаси кабиларни ажратиш мумкин. Шундан келиб чикиб, Президентнинг Мурожаатномасида: 2020 йилда 3 мингга якин стандартларни кабул килиш, уларнинг сонини 10 мингтага ва халкаро стандартлар билан уйгунлашиш даражасини 40 фоизга етказиш даркорлиги, Андижон, Термиз ва Кунгирот туманларида эркин савдо зоналарини ташкил этиб, улар оркали чегараолди савдосини ривожлантириш" зарурлиги каби вазифалар курсатилди.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Саноатнинг диверсификациялашуви ривожланган мамлакатлар иктисодиётида 1950 йилларнинг урталаридан интенсив ривожлана бошлаган янги ходиса хисобланади. Янги илмий-тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишларига устувор инвестиция куйилмаларининг Осиё, Европа ва Америка мамлакатлари томонидан амалга оширилиши окибатида саноат ишлаб чикаришининг диверсификация шароитидаги ижобий усиш суръатлари таъминланмокда.

Узбекистонда халигача ушбу сохада тажриба етишмайди. Диверсификацияни намоён киладиган хорижий тажрибани амалга оширишга айрим уринишларни ажратиш мумкин. Бирок миллий саноат корхоналарида диверсификацияни куллаш сифатини аниклаш мураккаб.

Бугунги кунга келиб, илгор техника ва технологияларни, илмий тадкикотлар натижаларини узлаштириш етарли эмас. Компаниялар капитални концентрациялашнинг куп таркалган шакли сифатида диверсификациялаш йули билан уз фаолиятларини кенгайтирмокдалар.

Америка компанияларини интеграциялаш ва диверсификациялаш механизмининг дастлабки тадкикотларидан бири 1962 йилда М.Горт томонидан, япон корхоналарини диверсификациялаш эса 1979 йилда Е.Есинара томонидан амалга оширилди.

Т. Кононинг фикрича, бир компаниянинг махсулоти жуда тор кулланишга эга булса, бундай компания ихтисослашган компания хисобланади. Агар улар хилма-хил кулланишини топса, диверсификациялашган компания булади. Бирок бозор муносабатларининг ривожланиши аник олинган вактда корхонани вакт динамикасида ихтисослашган корхона диверсификациялашганига ёки аксинча,

узгариши мумкинлиги сабабли биринчи ёки иккинчи турга мутлок ва нисбий жихатдан киритилишига мажбур килади.

Тадкикотнинг объекти - саноат ишлаб чикаришини махаллийлаштириш буйича комплекс тадбирларнинг амалга ошириш ишлаб чикаришини диверсификациялаш жараёнида тажрибалари ва амалиёти.

Тадкикот усуллари: расмий-мантикий, тарихий, тизимли.

Тадкикотлар шуни курсатадики, баркарор иктисодий усишнинг энг мухим гарови - ракобатдош махсулотлар ишлаб чикариш, улар учун янги халкаро бозорлар топиш ва экспортни купайтириш, транзит салохиятидан тулик фойдаланиш хисобланади.

Тадкикотнинг услубий асосини диалектиканинг асосий коидалари ва тамойиллари ташкил этди. Саноат ишлаб чикаришини диверсификациялаш жараёнларини урганишда оммавий ходиса ва вокеаларни микдорий урганиш, яъни саноат тармоги ишлаб чикариши таркибига оид маълумотларни туплаш, кайта ишлаш ва тахлил килиш услубига таянилди. Маълумотлардан хулоса чикаришда мантикий ва таккослама тахлил, индукция ва дедукция, статистик гурухлаш, иктисодий ходиса ва жараёнларга тизимли ёндашув усулларидан фойдаланилган.

ТАХЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР

Коронавирус пандемияси таъсирида бошланган глобал иктисодий инкирознинг узига хослиги, бир вактнинг узида ички ва ташки иктисодий шароитларнинг ёмонлашуви, шунингдек, ялпи талаб ва ялпи таклиф шокларининг бир пайтда юзага келганлиги билан изохланади. 2020 йил II чорагидан бошлаб жахон иктисодиётида, шу жумладан, асосий савдо хамкорларимизда иктисодий фаолликнинг кескин секинлашиши, хомашё нархларининг тушиб кетиши фонида иктисодий пасайиш тенденцияси кузатила бошланди. 2020 йилнинг I чорагида иктисодиётимизда ижобий усиш суръатлари кузатилган булса, март ойининг иккинчи ярмидан бошлаб коронавирус инфекциясининг таркалиши ва унга карши курашиш борасида жорий этилган катъий карантин чекловлари таъсирида ички иктисодий фаолликнинг пасайиши, шунингдек, асосий савдо хамкорларимиздаги иктисодий пасайиш ва транспорт-логистика сохасидаги узилишлар сабабли экспорт товарларимизга булган ташки талабнинг кискариши кузатилди.

2019 йилда ишлаб чикарадиган саноат корхоналари томонидан ишлаб чикарилган махсулотлар хажми 264,4 трлн. Сумни ёки жами саноат махсулотларининг 79,9% ини ташкил этди.

Утган йилнинг мос даври билан солиштирганда, ишлаб чикарадиган саноат таркибида юкори технологияли тармокнинг улуши 1,6% ни (2017 йил - 1,9%,

2018 йил -1,4%), урта юкори технологияли 25,3% (мос равишда 27,1%, 27,8%), урта куйи технологияли 37,5% (мос равишда 27%, 32,1%) ва куйи технологияли 35,5% (мос равишда 49,4%, 38,7%) ни ташкил этди.

60 40 20

49,4

27

21,7 1,9

38,7

35,37,5

I юкори технологияли тармоклар

урта юкори

технологияли тармоклар

■ урта куйи технологияли тармоклар

2017

2018

2019

0

Кайта ишлаш саноати махсулотларининг усишида катта хиссани республиканинг урта юкори технологияли тармоклари киритди - 9,6%, 2018 йилга нисбатан унинг усиш суръати 138,8% ни ташкил этди. Кишлок хужалигига такдим килинадиган кишлок хужалиги техникалари ишлаб чикаришини махаллийлаштириш буйича комплекс тадбирларнинг амалга оширилиши хам республиканинг урта юкори технологияли ишлаб чикариши махсулотларининг усишига олиб келди. Йирик корхоналар томонидан 2017 йилга нисбатан культиваторлар ишлаб чикариши 64,5 мартага, тракторлар 3,4 мартага, дон уриш комбайнлари ишлаб чикариш 19,4% га усди.

Саноат кооперацияси асосида амалга оширилаётган тайёр махсулотлар, бутловчи буюмлар ва материалларни ишлаб чикаришни махаллийлаштириш хажмларини ошириш буйича чора-тадбирларининг амалга оширилиши, корхоналарнинг ишлаб чикариш фаолияти учун зарур булган саноат махсулотлари ишлаб чикаришининг усиши ва импорт товарлари кискаришининг омилларидан бири хисобланади. Республика саноат ишлаб чикаришининг ривожланишига тайёр махсулотлар, бутловчи буюмлар ва материаллар ишлаб чикаришини махаллийлаштириш Дастурини амалга ошириш хам ёрдам бериб, унинг доирасида 839 та лойиха буйича 21,8 трлн. сумлик махсулотлар ишлаб чикарилган булиб, бу жами саноат махсулотининг 6,6% ини ташкил этди. 549,4 млн. АКШ долл.га тенг махаллийлаштирилган махсулотлар экспорт килинди, бу жами республика экспортининг 3,1% ини ташкил этди.

Карантин талаблари жорий этилиши натижасида 72500 та саноат корхонасидан 16700 таси уз фаолиятини вактинча тухтатган эди, 16600 та корхонада ишлаб чикариш жараёни тикланди. 2020 йил давомида республикамиз саноат корхоналари томонидан умумий киймати 11 млрд. долл. булган лойихалар ишга туширилмокда. Ана шундай йирик лойихалар каторида янги Тошкент металлургия заводида йилига 500 минг тонна металл прокати ишлаб чикариш лойихасини, "Навоийазот" корхонасида йилига 500 минг тонна азот кислотаси ва

100 минг тонна поливинилхлорид ишлаб чикарадиган заводлар фойдаланишга топширилди. Янгитдан барпо этилаётган "Узбекистон ЖТЛ" заводида "Шуртангазкимё" мажмуасининг метан гази асосида йилига 1,5 млн. тонна синтетик ёкилги олиш йулга куйилмокда. Олмалик металлургия комбинатида рангли ва кимматбахо металлар тайёрлашни уч баробар купайтиришга доир, шунингдек, нефть, кимё, электротехника, курилиш материаллари саноати, фармацевтика, тукимачилик, чарм-пойабзал ва бошка тармоклар буйича хам йирик лойихалар амалга оширилмокда.

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Бозор муносабатлари ривожланиши шароитида Узбекистон стратегияси иктисодиёт тармокларини диверсификациялаш ва хом ашёга йуналтирилган ривожланишдан воз кечиш йули билан мамлакат иктисодиётининг баркарор ривожланишига эришиш, мамлакатни жахоннинг ракобатбардош мамлакатлари каторига киритишдек стратегик иктисодий максадга буйсундирилган. Шундай килиб, диверсификациялашга мамлакатнинг инновацион стратегик максадларига эришиш усулларидан бири сифатида караш мумкин.

Турли муаллифлар диверсификация оркали стратегик муаммоларни хал килишга корхоналарни йуналтиришнинг асосий сабабларини келтиришга уринадилар. Бирок катор исботланган ёндашувларни ажратиш мумкин булиб, улар асосида махсулотлар ассортименти ва номланиши, капитал куйиш сохаларининг кенгайиши белгиловчи унсурлар хисобланади. Ишлаб чикаришни диверсификациялашнинг максади корхонанинг молиявий ва ишлаб чикариш мустакиллигига бевосита боглик. Бундан ташкари, аник ишлаб чикариш тармогининг баркарорлиги киска ва узок муддатли даврда хатарлилигича колмокда. Шундай килиб, турли корхоналарнинг молиявий имкониятлари (зарарли, уртача ва илгор) "шунчаки омон колиш" дан тортиб, стратегик альянслар ташкил килишга кадар турли стратегияларга эга.

Халкаро, республика ва махаллий бозорларга янги, махаллийлаштирилаётган махсулот билан кириш, уз урнини эгаллаш, ракобат мухитида фаолият юритиш, бозорни кенгайтириш ва сотиш хажмини купайтириш, истеъмолчиларнинг мавжуд ва янги эхтиёжларига мувофик булган, сифатли, ракобатчилардан арзон булган товарларни ишлаб чикариша буйича узок муддатга мулжалланган корхона сиёсатини ишлаб чикиш.

Стратегик маркетинг корхонани даромадлиги, бозордаги баркарорлиги ва ривожланишини таъминлашга йуналтирилган иктисодий имкониятлар, жумладан, махаллий ресурслардан ва ички захиралардан самарали фойдаланишга хизмат килади.

REFERENCES

1. Узбекистан Республикаси Президентининг ID-9413-сон "Узбекистон Республикасини 2030 йилга кадар ижтимоий-иктисодий комплекс ривожлантириш концепцияси тугрисида" ги карори.

2. Глазьев С.Ю. Теория долгосрочного технико-экономического развития [Текст] / С. Ю. Глазьев. - М. : ВлаДар, 1993.

3. Gort Diversification and Integration in American Industry (Journal). //Princeton, NJ: Princeton University Press,1962.

4. Ansoff I., McDonell E. Implanting Strategic Management. Prentice Hall, 1990. — 568 р.

5. www.stat.uz

6. Shayxislamov, N. (2021). BADIIY NUTQDA "ISHLAMAYDIGAN" SO 'ZLARNING LINGVOPOETIK XUSUSIYATLARI. Scientific progress, 7(6).

7. Мирзакаримова, М., & Азимова, Л. (2020). МЕХНАТ ИКТИСОДИЁТИ ИННОВАЦИОН ТАРАККИЙ ЭТГАН МАМЛАКАТЛАРДА ЗАМОНАВИЙ БАНДЛИК ШАКЛЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИ. Ицтисодиётда инновация, 1(3).

8. Mirzakarimova, M., & Pardaeva, B. (2020). COMPARATIVE ANALYSIS OF STRUCTURAL SHIFTS IN EMPLOYMENT IN THE REGION FERGANA. Theoretical & Applied Science, (1), 385-391.

9. Mirzakarimova, M., & Azimova, L. (2019). Foreign experience in creating employment structure and ways to apply it in Uzbekistan. International Journal of Research in Social Sciences, 9(1), 903-918.

10. Рахимов, Д. (2019). Свободно-экономические зоны-расширение экспортного потенциала Узбекистана. Архивариус, (12 (45)).

11. Хакимов, Д. Р. (2019). Стратегические задачи по развитию государственно-частного партнерства. Образование и наука в России и за рубежом, (16), 158-161.

12. Мирзакаримова, М., & Кулматов, А. (2019). «АХБОРОТЛАШГАН ИКТИСОДИЁТ» ТУШУНЧАСИНИНГ НАЗАРИЙ-УСЛУБИЙ АСОСЛАРИ. Экономика и финансы (Узбекистан), (2).

13. Мирзакаримова, М. М., & Азимова, Л. (2018). БАНДЛИК БЕКАРОРЛИГИ (ПРЕКАРИЗАЦИЯ) ВА УНИНГ ЁЛЛАНМА ИШЧИЛАР ИЖТИМОИЙ-ИКТИСОДИЙ АХВОЛИГА ТАЪСИРИ. Экономика и финансы (Узбекистан), (1).

14. Umarov, O., & Khakimov, D. (2020). CONCEPT OF GUARANTEED DEVELOPMENT OF ENCLAVE TERRITORIES. Экономика и социум, (6), 265268.

15. Rahmonaliyevich, K. D. (2020). Role Of Innovation In The Economy. The

American Journal of Management and Economics Innovations, 2(09), 43-47.

16. Rahmonaliyevich, K. D. (2020). Choosing the optimal rule of monetary policy, taking into account changes in the main macroeconomic indicators. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 1351-1356.

17. Рахимов, Д. Ш. (2020). ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ ОТРАСЛЕЙ ПРОМЫШЛЕННОСТИ УЗБЕКИСТАНА. In МИНТАКА ИКТИСОДИЁТИНИ ИНВЕСТИЦИЯЛАШНИНГ МОЛИЯВИЙ-ХУКУКИЙ ВА ИННОВАЦИОН ЖИХАТЛАРИ (pp. 523-527).

18. Мирзаев, А. Т. ИНВЕСТИЦИОННАЯ СОСТАВЛЯЮЩАЯ РАЗВИТИЯ ТУРИСТИЧЕСКОГО И РЕКРЕАЦИОННОГО ПОТЕНЦИАЛА РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН. Наука сегодня: проблемы и перспективы развития [Текст]: ма, 51.

19. Асракулов, А. С. (2020). Эконометрическое исследование тенденций трудовой занятости населения в Узбекистане. In Наука сегодня: проблемы и перспективы развития (pp. 43-47).

20. Nodira, K. (2016). The historical foundations of the economic thinking of the society. Проблемы современной науки и образования, (14 (56)).

21. Орипов, А. А. (2020). Критерии оценки влияния сферы услуг на уровень жизни населения. Наука сегодня: теория и практика [Текст]: материалы между, 25.

22. Мирзакаримова, М. М. (2013). Ногиронлар бандлиги муаммосини хал кдлишда ижтимоий шериклик. Экономика и финансы (Узбекистан), (7).

23. Чилматова, Д. А. (2020). Интеграционный процесс между странами Центральной Азии. Образование и наука в России и за рубежом, (3), 67-68.

24. Хасанхонова, Н. И. (2017). Рациональное мышление при государственных расходах. Экономика и предпринимательство, (8-3), 102-104.

25. Исмоилова, С. Я. (2020). FINANCIAL CONTROL OVER THE LOCAL BUDGET FUNDS AND ASSESSMENT OF ITS EFFECTIVE USAGE. Экономика: анализы и прогнозы, (7-8), 69-73.

26. Уринов, А. А. (2020). СТРАТЕГИЧЕСКИЕ НАПРАВЛЕНИЯ ИННОВАЦИОННОЙ ПОЛИТИКИ. In МИНТАКА иктисодиётини ИНВЕСТИЦИЯЛАШНИНГ МОЛИЯВИЙ-ХУКУКИЙ ВА ИННОВАЦИОН ЖИХАТЛАРИ (pp. 113-119).

27. Юлбарсова, Х. А. (2015). Теоретическая сущность и структура коммуникативной компетентности и особенности ее формирования. Современное образование (Узбекистан), (11).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.