Научная статья на тему 'МИЛЛИЙ ЎЗЛИКНИ АНГЛАШДА МУТАФАККИРЛАРИМИЗ МАЪНАВИЙ МЕРОСИНИНГ АҲАМИЯТИ'

МИЛЛИЙ ЎЗЛИКНИ АНГЛАШДА МУТАФАККИРЛАРИМИЗ МАЪНАВИЙ МЕРОСИНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
41
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАРИХ / МИЛЛИЙ ЎЗЛИКНИ АНГЛАШ / ЁШЛАР / ТАРИХИЙ ДУНЁқАРАШ / МАЪНАВИЙ ТАҲДИД / МИЛЛИЙ ТАРАққИЁТ / АЖДОДЛАР МЕРОСИ / ЖАМИЯТ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Рўзиев А.Ж.

Мақолада аждодларимиз мероси ва унинг энг ёрқин дурдоналарининг моҳияти ҳамда уларнинг ёшларимизни миллий руҳиятига тарғиб-ташвиқ қилиш масалалари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF THE SPIRITUAL HERITAGE OF OUR THINKERS IN THE UNDERSTANDING OF THE NATIONAL IDENTITY

The article covers the heritage of our ancestors and the essence of its brightest masterpieces, as well as the issues of promoting and encouraging our youth to their national psyche.

Текст научной работы на тему «МИЛЛИЙ ЎЗЛИКНИ АНГЛАШДА МУТАФАККИРЛАРИМИЗ МАЪНАВИЙ МЕРОСИНИНГ АҲАМИЯТИ»

УДК 321

Рузиев А.Ж.

"Ижтимоий фанлар" кафедраси доценти в.б (PhD) Жиззах Политехника Институти

МИЛЛИЙ УЗЛИКНИ АНГЛАШДА МУТАФАККИРЛАРИМИЗ МАЪНАВИЙ МЕРОСИНИНГ АХДМИЯТИ

Аннотация: Мацолада аждодларимиз мероси ва унинг энг ёрцин дурдоналарининг моуияти уамда уларнинг ёшларимизни миллий рууиятига тарзиб-ташвиц цилиш масалалари ёритилган.

Калит сузлар: тарих, миллий узликни англаш, ёшлар, тарихий дунёцараш, маънавий таудид, миллий тарацциёт, аждодлар мероси, жамият.

Roziev A.J., PhD associate professor department of "Social Sciences" Jizzakh Polytechnic Institute

THE IMPORTANCE OF THE SPIRITUAL HERITAGE OF OUR

THINKERS IN THE UNDERSTANDING OF THE NATIONAL

IDENTITY

Annotation: the article covers the heritage of our ancestors and the essence of its brightest masterpieces, as well as the issues of promoting and encouraging our youth to their national psyche.

Keywords: history, national identity awareness, youth, historical worldview, spiritual threat, National Development, ancestral heritage, society.

Кухна тарихимизни куз унгимиздан утказиб, тахлил киладиган булсак, мухим ва ибратли бир фикрни англаган буламиз яъни, ота-боболаримиз рухий оламининг томир-илдизлари айнан биз усиб улгаяётган маънавий замин билан хамнафас холда тарихда хам, хозирда хам барчанинг хавасини тортиб келаётган олижаноб фазилатларда шаклланганлигини курамиз. Шу нуктаи назардан Караганда, заминимизда яшаб утган буюк алломаларимиз, мутафаккирларимизнинг ибратли хаёти ва фаолияти, бемисл илмий-ижодий кашфиётлари утган замонларда ва бугунда хам жахон ахлини хайратга солаётганини гурур билан таъкидлаш лозим. Бирок, ёшларнинг уз салохиятини намоён килиши учун зарур

к и

шароитлар яратиш, зуравонлик гояси "вируси" таркалишининг олдини олиш-Бизнинг асосий вазифамиздир"-деб таъкидлайди Президентимиз Ш.М.Мирзиёев [1.1-бет]

Глобаллашув ва маънавий хуруж хамда инсоннинг онги-калби учун кураш кетаётган хозирги шароитда ворисийлик асосида миллий тафаккуримизни аждодларимизнинг асарлари ва уларда илгари сурилган ноёб гоялар билан тулдириш хар кандай ижтимоий муаммоларга нисбатан муносиб калкон вазифасини уташи табиий. Бу борада айрим мутафаккирларимизнинг илмий ижод намуналаридан лавхалар келтириб, уларнинг бугунги кун учун нечогли ахамиятли эканлигини куриб чикамиз.

Жумладан, Мухаммад Мусо Хоразмийнинг унлик санок системасини, алгоритм ва алгебра тушунчаларини дунёда биринчи булиб илм-фан сохасига жорий этгани ва шу асосда аник фанлар ривожи учун уз вактида мустахкам асос яратгани умуминсоний тараккиёт ривожида кандай катта ахамиятга эга булганини барчамиз яхши биламиз. Мусо Хоразмий хакида гап кетар экан мамлакатимиз Биринчи Президенти И.А.Каримов "Одамзотнинг илм-фан ва замонавий технологиялар борасида эришаётган улкан ютукларини куз олдимизга келтирар эканмиз, беихтиёр ана шу буюк бобомиз мисолида бундай юксак марраларга эришишда узбек халкининг хам муносиб хиссаси борлигидан калбимиз ифтихорга тулади"-деб таъкидлаган эди. [2. 23-бет]

Яна бир улуг аждодимиз-Ахмад Фаргоний инсоният тарихидаги илк Уйгониш даврининг энг забардаст ва кучли намоёндаси, уз замонасининг фундаментал фан асосчиларидан бири сифатида башарият дунёкараши ва маънавиятининг ривожланишига шу билан бир каторда уз даврида астраномия фанинг ривожига бекиёс таъсир курсатган.

Шуни алохида таъкидлаш жоизки, "Ахмад Фаргонийнинг бебахо мероси уз даври олимлари учун дастур амал булиб хизмат килгани тарихий манбалар оркали яхши маълум. Алломанинг «Астрономия асослари хакида китоб» номли асари XII-асрдаёк лотин ва иврит тилларига таржима этилгани хам бу фикрнинг исботидир". [3.13-бет] Ахмад Фаргоний бутун Шарк дунёсида астрономия фанинг устози булиш билан бир каторда, Европада Аль-Фраганус номи билан машхур булган бу алломанинг илм-фан ривожидаги нуфузи шу кадар юксак эдики, унинг исми шарифи ер куррасидагина эмас, балки самода хам шухрат топди.

Миллий тарихимизнинг яна бир ёркин юлдузи, бутун Шарк оламининг алломаси, бу Абу Райхон Берунийдир. Унинг илмий масалаларда хам, тарихий вокеа ходисаларга, уз замондошларига бахо беришда хам ута холислик ва хакконийлик билан фикр юритган. Ана шундай ноёб фазилатлар сохиби булмиш машхур аллома, табобат оламининг султони Абу Али Ибн Синонинг «Тиб конунлари» асари неча асрлар давомида Европанинг энг нуфузли олий укув юртларида асосий тиббиёт дарсликларидан бири сифатида укитиб келингани, дунё микёсида «Медицина», «Соглом турмуш тарзи» деган тушунчаларнинг фундаментал асоси булиб хизмат килгани, албатта, чукур хаётий ва илмий заминга эга. Аникрок килиб айтганда, "Абу Али Ибн Синонинг бутун илмий фаолияти

дунё тараккиётини инсонпарварлик рухида, яъни, маънавий негизда ривожлантиришга улкан таъсир утказди, деб айтишга барча асослар бор" [4. 31-бет] Шу уринда буюк боболаримизнинг маънавий олами ва шахси хусусида фикр юритар эканмиз, Сохибкирон Амир Темур хакида алохида тухталишимиз табиий холдир. Чунки тенгсиз азму шижоат, мардлик ва донишмандлик рамзи булган бу буюк сиймо, буюк салтанат барпо этиб колмай, балки, давлатчилик борасида узидан улкан хам амалий, хам назарий мерос колдирди, илму фан, маданият, бунёдкорлик, дин ва маънавият ривожига кенг йул очди. Фикримизнинг исботи сифатида мухтарам юртбошимизнинг Амир Темур шахси хусусида куйидаги фикрларини келтиришни жоиз деб уйлайман, "Шахсан мен «Темур тузуклари»ни хар гал укир эканман, худдики узимга кандайдир рухий куч-кувват топгандек буламан. Уз иш фаолиятимда бу китобга такрор-такрор мурожаат килиб, ундаги хеч качон эскирмайдиган, инсон маънавияти учун бугун хам озик буладиган хикматли фикрларнинг канчалик хаётий эканига куп бор ишонч хосил килганман. Масалан, «Тажрибамда курилганким, азми катъий, тадбиркор, хушёр, мард ва шижоатли бир киши мингта тадбирсиз, локайд кишидан яхширокдир», деган сузлар бугунги кунда хам маънавий жихатдан накадар долзарб ахамиятга эга экани барчамизга аён". 5 [24-бет]

Юкорида зикр этилган мисолларни умумлаштирган холда, мухим бир фикрни хулоса тарикасида таъкидлаш зарурки, бизнинг хар биримиз буюк тарихимиз, буюк маънавий меросимиз, айни чогда жахон маънавий тамаддунига улкан хисса кушган, бир-биридан улуг мутафаккир олим фузалоларимиз билан хакли равишда фахрланамиз ва уларга муносиб булишни узимизнинг мукаддас бурчимиз, деб билмогимиз зарур.

Зеро, хар кандай дарахтнинг кандай гуллаши ва кандай мева бериши унинг илдизлари туташган тупроккка боглик. Буш жойда хеч нарса унмайди. Шундай экан, бизнинг ижтимоий-маънавий тараккиётга ва улкан галабаларга эришмогимиз учун албатта, катта маданий анъана ва маданий мерос керак. Мана шундай тарихий дунёкарашга асос буладиган маънавий мероснинг бизга колдирганлар эса бизнинг бобокалонларимиз булади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Azimova, S. Y., & Tojiboev, M. A. (2021). Improvement of spiritual and educational work it is our important task. Scientific progress, 2(5), 544-548.

2. Ruziev, A. J. (2019). Изучение мировоззрения и деятельности мыслителей как исторического критерия. Theoretical & Applied Science, (11), 166-169.

3. Quvanovich, R. Q. (2021). The Moral Importance of Humanity and Patriotism in Chistiya and Kubraviya. International Journal on Orange Technologies, 3(3), 98-103.

4. Tajibayev, M. A., & Axmedov, J. T. (2022). Sinergetik yondashuv-yoshlarning yangi dunyoqarashini shakllantirishning asosiy jihatlaridan biri sifatida. Scientific progress, 3(3), 527-532.

5. Tajibaev, M. A., & Rashidova, B. Y. (2022). The concepts of sustainability and instability in synergetics are an important principle. Scientific progress, 3(3), 930-933.

6. Kholbekova, M. A. T. U. (2022). Applications and developments of synergetics. Scientific progress, 3(3), 942-945.

7. Tajibaev, M. A., & Rashidova, B. Y. (2022). Content of the concept of synergetics. Scientific progress, 3(3), 938-941.

8. Kulmatov, P. M., & Tajibaev, M. A. (2022). Synergetic aas a factor for the development of modern science. Scientific progress, 3(3), 925-929.

9. Tajibaev, M. A., & Kholbekova, M. U. (2022). Synergetic methodology serves humanity. Scientific progress, 3(3), 934-937.

10. Abdurashidovich, T. M. (2022). Yoshlarda sinergetik dunyoqarashni shakllantirish omillari. integration of science, education and practice. scientific-methodical journal, 3(3), 203-207.

11. Abdurashidovich, T. M. (2022). Sinergetika-yoshlarning yangi dunyoqarashini shakllantiruvchi bilim sifatida. fan, ta'lim, madaniyat va innovatsiya, 1(2), 69-73.

12. Melikuziyevich, K. P., & Abdurashidovich, T. M. (2021). State and community management-as a priority task in the appeal. International journal of discourse on innovation, integration and education, 2(2), 133-136.

13. Ruziyev, A. (2021). Дунёкарашда тарихий хотира ва онгнинг узаро деалектикаси. Научно-просветительский журнал" Наставник", (2), 187-193.

14. Рузиев, А. (2020). Амир Темур карашларида сиёсий-хукукий гояларнинг акс этиши. Научно-просветительский журнал" Наставник".

15. Сафаров, А. И., & Ризаев, И. И. (2021). Этапы самоорганизации социальной системы. In В поисках социальной истины (pp. 237-242).

16. Аликулов С. А., Ризаев И. И. Синергетический анализа онтологической сущности процесса либерализации общества //Под общей редакцией. -2022. - С. 280.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.