Научная статья на тему 'МАЪНАВИЯТ - ИНСОННИНГ УЛҒАЙИШ ВА КУЧ-ҚУДРАТ МАНБАИДИР'

МАЪНАВИЯТ - ИНСОННИНГ УЛҒАЙИШ ВА КУЧ-ҚУДРАТ МАНБАИДИР Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
388
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
"МАЪНАВИЯТ" / ТАЪЛИМ / ТАРБИЯ / МУТАФАККИР / МУқАДДАС КИТОБЛАР / қАДРИЯТЛАР / АХЛОқИЙ қАРАШЛАР / ДУНЁқАРАШ / ОДАМИЙЛИК / МЕҲР

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Азимова С.Ю.

Мазкур мақолада “маънавият” ҳақида, унинг маъно-мазмуни, ҳаётимиздаги ўрни ва аҳамияти ҳақида ҳамда “маънавият” ўзи нима, деган саволга аниқ ва лўнда жавоб бериш борасида. сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SPIRITUALITY IS A SOURCE OF HUMAN GROWTH AND STRENGTH

This article is about "spirituality", about its meaning, meaning, role and importance in our life, and about giving a clear and concise answer to the question of what "spirituality" is. the word goes.

Текст научной работы на тему «МАЪНАВИЯТ - ИНСОННИНГ УЛҒАЙИШ ВА КУЧ-ҚУДРАТ МАНБАИДИР»

УДК 321

Азимова С.Ю.

"Архитектура ва куршиш"факультети Ёшлар билан ишлаш буйича декан уринбосари Жиззах политехника нститути

МАЪНАВИЯТ - ИНСОННИНГ УЛГАЙИШ ВА КУЧ-ЦУДРАТ

МАНБАИДИР

Аннотация: Мазкур мацолада "маънавият" уацида, унинг маъно-мазмуни, уаётимиздаги урни ва ауамияти уацида уамда "маънавият " узи нима, деган саволга аниц ва лунда жавоб бериш борасида. суз боради.

Калит сузлар: "Маънавият", таълим, тарбия, мутафаккир, муцаддас китоблар, цадриятлар, ахлоций царашлар, дунёцараш, одамийлик, меур.

Azimova S. Yu.

"Architecture and construction" faculty deputy dean for work with youth Jizzakh Polytechnic Institute

SPIRITUALITY IS A SOURCE OF HUMAN GROWTH AND

STRENGTH

Annotation: This article is about "spirituality", about its meaning, meaning, role and importance in our life, and about giving a clear and concise answer to the question of what "spirituality" is. the word goes.

Keywords:" spirituality", education, upbringing, thinker, holy books, values, moral views, worldview, humanity, kindness.

Албатта, «маънавият» тушунчасининг илмий, фалсафий, адабий ёки оддий тилда ифодаланадиган куплаб таърифларини келтириш мумкин. Умуман, узида жуда чукур ва кенг камровли маъно-мазмунни мужассам этган бу тушунчага хар кайси маърифатли инсон узининг фалсафий ёндашуви, сиёсий карашлари ва эътикоди, онгу тафаккуридан келиб чиккан холда турлича таъриф ва тавсифлар бериши табиий. Шунинг учун хам бу масала буйича илмий адабиётларда, кундалик матбуотда бир-биридан фарк киладиган фикр-мулохазаларни учратганда бундан таажжубланмасдан, уларни хар кайси муаллифнинг узига хос дунёкараши, мушохада тарзи ифодаси сифатида кабул килиш уринлидир. Шу нуктаи назардан караганда, кейинги йилларда бу мавзуда олимларимиз томонидан тайёрланган илмий рисолалар, укув кулланмалари, лугатларда «маънавият» тушунчаси ва унинг асосий тамойилларига узига хос

таърифлар берилаётганини кузатиш мумкин. Мен бу борадаги фикрларни инкор этмаган холда, «маънавият» ту-шунчасининг мазмуни факат «маъни», «маъно» деган сузлар доирасида чегараланиб колмайди, деб уйлайман. Нега деганда, инсонни инсон киладиган, унинг онги ва рухияти билан чамбарчас богланган бу тушунча хар кайси одам, жамият, миллат ва халк хаётида хеч нарса билан улчаб булмайдиган алохида урин тутади.

Маънавиятнинг негизи ва маъно-мазмунини белгилайдиган асосий хусусиятлар, биринчи галда инсоннинг рухий покланиши ва калбан улгайиши хакида гапирар эканмиз, бир масалага алохида эътибор беришимиз лозим. Албатта, бу дунёда халол ва пок яшашни узи учун хаётий эътикод, олий максад деб биладиган одамлар купчиликни ташкил килади. Айнан ана шундай инсонлар ва уларнинг эзгу ишлари туфайли бу ёруг оламда маънавият хамиша бар-карор булиб келади.

Хдммамизга маълумки, мукаддас китобларимиз ва кадриятларимиз, буюк мутафаккир аждодларимиз мероси бизни доимо халол мехнат билан яшашга, мардлик, саховат ва камтарликка чакиради, лекин, шу билан бирга, хаётда бу каби даъватларга амал килишга интиладиган одам купинча турли кийинчиликлар, хатто азобу укубатларга дуч келишини кузатиш кийин эмас. Тан олиш керакки, юксак маънавий тушунчалар билан яшашга харакат киладиган одамнинг бугун хам куп машаккатларни, огир синов ва тусиклар, муаммоларни енгиб утишига тугри келади. Агарки эътибор берсак, тилимизда халоллик ва нопоклик хакидаги ибратли хикматлар билан бирга, «Йулини топибдими, кандини урсин», «Узумини енг-у, богини суриштирманг» деган маколлар хам борлигидан куз юмиб булмайди. Албатта, бундай макол-маталлар бежиз пайдо булмаган, улар хам маълум бир хакикатнинг ифодаси. Бинобарин, биз хаётнинг маъно-мазмунини шундай тушуниб, шу асосда яшашга интиладиган кишилар хам борлигини инкор этолмаймиз. Лекин, бизнинг назаримизда, бундай гаплар одамнинг бойлик ва мол-дунёни кандай йуллар билан топаётганига локайд ва бепарво карайдиган, манфаатпараст шахслар томонидан тукиб чикарилгандек туюлади. Уларнинг фикрича, инсон уз бойлигини пешона тери тукиб, Оллох берган акл-идрок ва тафаккурини ишлатиб топяптими ёки кингир-кийшик, харом-хариш йуллар билан орттиряптими - бу гуёки хеч кимни кизиктирмаслиги керак.

Лунда килиб айтганда, бу уринда гап бир-бирига карама-карши булган, бир-бирини инкор киладиган икки хил хаётий караш хакида бормокда.

Биринчиси - уз нонини халол мехнат билан топадиган, холис ва эзгу ишлар билан эл-юртга наф етказадиган, тириклик мазмунини теран англаб, нафакат бугунги хаёт лаззатлари, балки охират хакида, унинг обод булиши хакида уйлаб яшайдиган инсонларга хос хаётий карашлар.

Иккинчиси - бунга мутлако карама-карши булган ёндашув, яъни, хаётнинг маъно-мазмуни хакида бош котирмасдан, бундай саволлар билан

узини кийнамасдан, факат нафс кайгуси ва уткинчи хою-хавасга, хузур-халоватга берилиб, енгил-елпи умр кечирадиган, узининг ота-она ва фарзанд, эл-юрт олдидаги бурчига умуман бефарк булиб яшайдиган одамларнинг фикр-карашлари. Х,аёт мохиятини англаб етишга уз умри, билим ва салохиятини багишлаган не-не буюк зотлар, мутафаккир файла-суфлар, аллома ва азиз-авлиёлар - миллати, тили ва динидан катъи назар -шу каби мураккаб муаммоларга жавоб топиш учун изланган, бу мавзуда канча-канча асарлар яратган. Умуман олганда, инсоният тарихи маънавият - инсоннинг, халкнинг, жамият ва давлатнинг буюк бойлиги ва куч-кудрат манбаи эканини, бу хаётда маънавиятсиз хеч качон одамийлик ва мехр-окибат, бахт ва саодат булмаслигини яккол тасдиклайди.

Уйлаймизки, ер юзида канча инсон, канча такдир булса, хар бирининг уз маънавий олами бор. Маънавиятни тушуниш, англаш учун аввало инсонни тушуниш, англаш керак. Шунинг учун хам узлигини, инсоний кадр-кимматини англаб етган хар кандай одам бу хакда уйламасдан яшашини тасаввур килиш кийин.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Tajibayev, M. A., & Axmedov, J. T. (2022). Sinergetik yondashuv-yoshlarning yangi dunyoqarashini shakllantirishning asosiy jihatlaridan biri sifatida. Scientific progress, 3(3), 527-532.

2. Tajibaev, M. A., & Rashidova, B. Y. (2022). The concepts of sustainability and instability in synergetics are an important principle. Scientific progress, 3(3), 930-933.

3. Kholbekova, M. A. T. U. (2022). Applications and developments of synergetics. Scientific progress, 3(3), 942-945.

4. Tajibaev, M. A., & Rashidova, B. Y. (2022). Content of the concept of synergetics. Scientific progress, 3(3), 938-941.

5. Kulmatov, P. M., & Tajibaev, M. A. (2022). Synergetic aas a factor for the development of modern science. Scientific progress, 3(3), 925-929.

6. Tajibaev, M. A., & Kholbekova, M. U. (2022). Synergetic methodology serves humanity. Scientific progress, 3(3), 934-937.

7. Abdurashidovich, T. M. (2022). Yoshlarda sinergetik dunyoqarashni shakllantirish omillari. Integration of science, education and practice. scientific-methodical journal, 3(3), 203-207.

8. Abdurashidovich, T. M. (2022). Sinergetika-yoshlarning yangi dunyoqarashini shakllantiruvchi bilim sifatida. fan, ta'lim, madaniyat va innovatsiya, 1(2), 69-73.

9. Azimova, S. Y., & Tojiboev, M. A. (2021). Improvement of spiritual and educational work it is our important task. Scientific progress, 2(5), 544-548.

10. Melikuziyevich, K. P., & Abdurashidovich, T. M. (2021). State and community management-as a priority task in the appeal. International journal of discourse on innovation, integration and education, 2(2), 133-136.

11. Melikuziyevich, K. P., & Abdurashidovich, T. M. (2021). Reforms in the judicial system as a topical direction in the appeal. International journal of discourse on innovation, integration and education, 2(2), 177-182.

12. Tursunmuratovich, A. J., & Abdurashidovich, T. M. (2021). Ensuring the rule of law-as an urgent direction in the appeal. International Journal of Discourse on Innovation, Integration and Education, 2(2), 164-169.

13. Kulmatov, P. M., & Tajibayev, M. A. (2021). Interaction of moral, aesthetic and ecological education. Scientific progress, 2(1), 1149-1154.

14. Melikuziyevich, K. P., & Abdurashidovich, T. M. (2021). International peace as a universal value. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 7(02), 73-78.

15. Tajibaev, M. A., & Akhmedov, J. T. (2021). The young spiritual-moral of the global network effects on education. Scientific progress, 1(5), 708-711.

16. Axmedov, J. T., & Tajibayev, M. A. (2021). Young people from different information attacks care is a requirement of the time. Scientific progress, 2(5), 549-553.

17. Quvanovich, R. Q. (2021). The Moral Importance of Humanity and Patriotism in Chistiya and Kubraviya. International Journal on Orange Technologies, 3(3), 98-103.

18. Ruziev, A. J. (2019). Изучение мировоззрения и деятельности мыслителей как исторического критерия. Theoretical & Applied Science, (11), 166-169.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.