Научная статья на тему 'ҲИНДИСТОНДА ЧИШТИЯ ТАРИҚАТИ РИВОЖИ'

ҲИНДИСТОНДА ЧИШТИЯ ТАРИҚАТИ РИВОЖИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
36
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАСАВВУФ / ТАРИқАТ / КОМИЛ ИНСОН / ЧИШТИЯ / ОДОБ / АХЛОқ / ТАРБИЯ / МАЪНАВИЯТ / АВЛИЁ / НИЗОМИДДИН АВЛИЁ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Раззоқов Қ.Қ.

Мазкур мақолада тасаввуф таълимоти ва Ҳинд оламидаги Чиштия тариқати ва ундаги ижтимоий муносабатларга оид фикр юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF THE CHISHTIYA SECT IN INDIA

This article discusses the doctrine of mysticism and the Chishthian sect in the Indian world and social relations in it.

Текст научной работы на тему «ҲИНДИСТОНДА ЧИШТИЯ ТАРИҚАТИ РИВОЖИ»

УДК 321

Раззокрв К,.К,.

"Ижтимоий фанлар" кафедраси уцитувчиси Жиззах политехника институти

ХИВДИСТОНДА ЧИШТИЯ ТАРИЦАТИ РИВОЖИ

Аннотация: Мазкур мацолада тасаввуф таълимоти ва Хцнд оламидаги Чиштия тарицати ва ундаги ижтимоий муносабатларга оид фикр юритилади.

Калит сузлар: Тасаввуф, тарицат, комил инсон, чиштия, одоб, ахлоц, тарбия, маънавият, авлиё, Низомиддин Авлиё.

Razzokov K.K. teacher

"SocialSciences" department Jizzakh Polytechnic Institute

DEVELOPMENT OF THE CHISHTIYA SECT IN INDIA

Annotation: This article discusses the doctrine of mysticism and the Chishthian sect in the Indian world and social relations in it.

Keywords: mysticism, sect, perfect man, Chishtia, decency, morality, upbringing, spirituality, Saint, Nizamiddin Saint.

Маънавий меросимизнинг таркибий кисми булмиш тасаввуф таълимотининг турли йуналишларига оид кулёзмаларни жиддий тадкик этиш ва улар мазмунидан бугунги авлодлар учун ибратли хулосалар чикариш мухимдир. Ушбу йуналишлардан бири тасаввуф намояндалари хаёти ва фаолияти хакида турли ибратли накллар хамда ривоятларни, миллий маънавиятимиз такомилидаги урни ва мавкеини урганиш бугунги кунда алохида ахамият касб этади. Шу боис Шаркнинг хурфикрли мутафаккирлари, чиштия суфийлик таълимотига уз хиссаларини кушиб келган буюк вакиллари шайх Низомиддин Авлиё ва Амир Хусрав Дехлавийларнинг хаёти, фаолияти, тасаввуфий карашлари билан халк рухига кириб борган, колаверса, уларнинг ижтимоий-ахлокий карашларида туб узгаришлар ясаган илмий-амалий ишлари тахлил этилди.

Тасаввуфнинг асосий гояси хам инсон ва унинг маънавий камолотини юксалтиришдан иборатдир. Тасаввуф таълимотида "инсонни комил" ёки "комил инсон" тушунчаси билан ифодаланади.

"Комил инсон - атрофида бутун борлик олами айланаётган бир кутбдир: Киёматга кадар энг улуг валий хам у". [2.Б. 140]

Демак инсон фаолияти давомида эзгулик ва комилликка интилиб яшаши окибатида комил инсон ёхуд авлиёлик даражасига эришиб боради. Бир суз билан айтганда, авлиё дегани бу - комил инсондир.

Авлиёлар, аввало, уларнинг эътикодлари ва мухаббатлари билан бошкалардан ажралиб турганлар. Улар ёшликданок илм укишга, Аллохни танишга динни тугри тушунишига жидду жахд килишган. Укиган ва билган хар бир нарсасига каттик амал килишган. Энг мухими, илм билан бакамти одоб-ахлокка эътибор беришган, угитларида ота-она ва устозларнинг дуосини олишни бот-бот таъкидлаганлар. [3.Б. 104]

Шарк оламида яшаб ижод етган буюк аллома ва мутафаккирларнинг илмий меросини чукур мухокама килиш ва англаш, уларнинг замонавий цивилизация тарихида тутган урни ва ролига бахо бериш хамда Шаркнинг улуг алломалари томонидан амалга оширилган ахлокий ва тарбиявий ишларининг замонавий илм-фан ва тараккиёт учун накадар долзарб ва ахамиятли эканини очиб бериш максадга мувофик. Суфийлар Аллох таолонинг назари тушган тоифаси булганлиги учун "мусулмонларнинг сайланган"лари деб каралсалар, авлиёлар эса Аллохнинг "дустлари" булганликлари учун "суфийларнинг сайланган"лари деб хисобланадилар. [4.Б. 101] Шайх Мухаммад Амин ал-Курдийнинг фикрича, тасаввуф таълимотида соликлар машойих ёки авлиёни курмокликдан кура, маънавий, рухий фойдани уларнинг хаёти, ахлокий сифатлари ва килган амаллари тугрисида урганиб билиб оладилар. У тасаввуфга доир асарларни укиш инсонни ахлокий ва маънавий жихатдан тарбиялайди, деб хисоблайди.

Мухаммад Хдбибнинг ёзишича, шайх Низомиддин Авлиё 1236 йил тугилган. Хрзирги Уттар Прадеш штати худудидаги Бадаун номли жойда дунёга келган. [4.Б. 221] Дехли турклар томонидан босиб олингунига кадар Бадаун мусулмонлар маркази эди. Бу ерга Урта Осиё, Хуросон ва Гурадан куп сонли кучманчилар кучиб келишган. Жумладан, Низомиддиннинг бобоси Бухородан Х,индистонга кучиб келган. Отаси вафотидан сунг Дехлига келиб яшай бошлаган. Шайх Хожа Сайид Мухаммад Низомиддин Авлиё Ажмирлик Хожа Мухйиддин Чиштий хазратларининг туртинчи рухий вориси булиш билан бирга мамлакатдаги чиштия тарикатининг хам давомчиси эди. Х,азрати Бобо Фаридуддин Ганжи шакар вафотидан сунг, Х,азрати Хожа Низомиддин Авлиё Х,индистоннинг туртинчи "Сажжаданашин" яъни энг юксак маънавият рахбари сифатида унинг урнини эгаллади.

Хдсан Дехлавий "Фаваид ал фуад" асарида келтиришича, Низомиддин шайхнинг маслахатларига кулок тутиб хаётини дин йулида риёзатга, зохидликка, тарки дунёчиликка багишлашга карор килди ва келажакда "Аллохнинг дусти", "Авлиё" деган номлар билан бутун Х,индистонга машхур булди. Шу уринда авлиёлар хакида Куръони каримда шундай дейилган: "Огох булингизким албатта Аллохнинг

дyстлaригa бирон xaвф йукдир Ba yлaр Faмгин бyлмaйдилaр. Улaр иймон келтирган Ba тaкволи бyлгaнлaрдир. Улaргa хдёти дyнёдa хдм, оxирaтдa хдм xyшxaбaр бордир". [5.Б. 62]

Инсонгa xизмaт килиш, унинг OFирини енгил, мушкулини осон этиш FOяси aслидa бaрчa тaсaввyф тaрик;aтлaрининг квитэссенцияси, яъни мaъно-мaнтиFи x1исоблaнaди. Шу нукгаи нaзaрдaн чиштия тaрикaти вaкили, Шaйx Низомиддин Aвлиё нaздидa: "Тaнгри томон бошловчи йyллaр жyдa куп, бaмисоли кум зaррaлaридек, aммо yлaрнинг бирортaси хдм инсон юрaгигa кувонч бaxш этишдaн зиёдa эмaс". [7.Б. 154] Xдзрaти Низомиддин Aвлиё чиштия тaрикдти вaкили сифaтидaги xислaтлaри Исломнинг aсосий тaълимотлaри вa суфийлик тaмойиллaри aсосидa курилган булиб, yлaр xa^H^tó диний мaънодa тинчликни aнглaтaди. Унинг шaxсияти вa ёркин феъл-aтвори шу кддaр хукмрон эдики, хдтто хеч ким yлaрнинг мaгнит тортишигa дош беролмaди. Унинг мaзлyм инсониятгa бyлгaн буюк мyxaббaти, xaмдaрдлиги хдм бирдек бетaкрор вa мислсиз эди. Шунингдек aдломaнинг дyнёкдрaшини ифодa этувчи янa бир мухим омил, бу унинг сермaъно ирфоний xикмaтлaри, угит, иборaдaридир: Низомиддин Aвлиё Чиштия тaрикдтидaги: "Aллоxгa мyxaббaт вa сaдокдт, axдокдй фaзилaтлaрни тaрбиядaш вa инсониятга фидокоронa xизмaт килиш" тaълимотлaрини шогирдлaригa тушунтирди вa yлaрни xaм шу йyлдa сaфaрбaр этди. [8.Б. 15]

Хyлосa yрнидa aйтиш мумкинки, чиштия тaрикдтнинг axaмиятли томони xaм шyндaки, yндa купрок жaмият xaётидa иштирок этувчи инсонлaргa axлок,ий вa ижтимоий мyносaбaтлaрдa купрок тaрбия мaсaдaсигa эътибор кдрaтгaнлигидaдир. K;олaверсa мaзкyр тaрикдтдa тaмaки вa нaркотик моддaдaрни истеъмол килиш xaмдa aдкогол ичимликдaр ичишнинг тaъкдкдaнгaнлиги xaм фикримизнинг исботидир. Сирaсини aйтгaндa, инсон-жaмият-дaвлaт мyносaбaтлaри мaсaдaсидa инсоннинг уз "мен"ини шaкллaнтиришидa, инсонпaрвaрлик тyЙFyлaрини тaрaккий этишидa вa озод булиб, яъни мaънaвий вa axлок,ий зaрaр келтирaдигaн шyбxaдaрдaн сaкдaниш, ички хиссиёт вa кечинмaдaри билaн эсa Ддлохга эътикод, сиFиниш xaмдa инсонпaрвaрлик тaрзидa ншоён бyлишидaдир.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Усмон Тyрaр Тaсaввyф тaриxи. Тошкент: Истиклол. 1999.

2. Сaйфиддин Сaйфyллоx. Бyюклaр xaдкдси: (олтин силсилa вaдийлaри).-Т.: Ноширлик ёFдyси, 2011.

3. John A. Subhan "SUFISM ITS SAINTS AND SHRINES". Lahore, India. 193S.

4. Ruziyev, A. (2021). Дyнёкдрaшдa тaриxий xотирa вa онгнинг yзaро деaдектикaси. Нayчно-просветительский жyрнaдм Нaстaвник", (2), 1S7-193.

5. Рузиев, A. (2020). Aмир Темур кдрaшлaридa сиёсий-хукукий FOядaрнинг aкс ЭТИШИ. Нayчно-просветительский жyрнaл" Нaстaвникм.

6. The Life and Times of Shaikh Nizam-u'd-din Auliya, by Khaliq Ahmad Nizami; Idarah-i Adabyat-i Delli, 1991. The Dargah of Nizamuddin Auliya, by Laxmi Dhaul; Pallee, Anoop Kamath, Rupa & Co., 2006. ISBN 81-291-0938-7.

7. Abdur Rahman Momin, "Delhi: Dargah of Shaykh Nizmauddin Awliya," Marg 56:1 (2004).

8. Quvanovich, R. Q. (2021). The Moral Importance of Humanity and Patriotism in Chistiya and Kubraviya. International Journal on Orange Technologies, 3(3), 98-103.

9. Tajibayev, M. A., & Axmedov, J. T. (2022). Sinergetik yondashuv-yoshlarning yangi dunyoqarashini shakllantirishning asosiy jihatlaridan biri sifatida. Scientific progress, 3(3), 527-532.

10. Tajibaev, M. A., & Rashidova, B. Y. (2022). the Concepts of sustainability and instability in synergetics are an important principle. Scientific progress, 3(3), 930-933.

11. Kholbekova, M. A. T. U. (2022). Applications and developments of synergetics. Scientific progress, 3(3), 942-945.

12. Tajibaev, M. A., & Rashidova, B. Y. (2022). Content of the concept of synergetics. Scientific progress, 3(3), 938-941.

13. Kulmatov, P. M., & Tajibaev, M. A. (2022). Synergetic aas a factor for the development of modern science. Scientific progress, 3(3), 925-929.

14. Tajibaev, M. A., & Kholbekova, M. U. (2022). Synergetic methodology serves humanity. Scientific progress, 3(3), 934-937.

15. Abdurashidovich, T. M. (2022). Yoshlarda sinergetik dunyoqarashni shakllantirish omillari. Integration of science, education and practice. scientific-methodical journal, 3(3), 203-207.

16. Abdurashidovich, T. M. (2022). Sinergetika-yoshlarning yangi dunyoqarashini shakllantiruvchi bilim sifatida. Fan, ta'lim, madaniyat va innovatsiya, 1(2), 69-73.

17. Azimova, S. Y., & Tojiboev, M. A. (2021). Improvement of spiritual and educational work it is our important task. Scientific progress, 2(5), 544-548.

18. Melikuziyevich, K. P., & Abdurashidovich, T. M. (2021). State and community management-as a priority task in the appeal. International journal of discourse on innovation, integration and education, 2(2), 133-136.

19. Ruziev, A. J. (2019). Изучение мировоззрения и деятельности мыслителей как исторического критерия. Theoretical & Applied Science, (11), 166-169.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.