Научная статья на тему 'МАРКАЗИЙ ОСИЁ ТАСАВВУФ ТАРИХИДА ТАЗКИРАНАВИСЛИК АНЪАНАЛАРИ'

МАРКАЗИЙ ОСИЁ ТАСАВВУФ ТАРИХИДА ТАЗКИРАНАВИСЛИК АНЪАНАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
69
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тазкиранавислик / тасаввуф / сўфийлик / Тазкира / “Ҳелят ал-авлиё” / “ Нафаҳоту-л-унс ”. / Tazkiranavis / Sufism / Tazkira / "Helyat al-awlio" / "Nafahat al-uns".

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Жўраев, Мухриддин Хасанович

IX-Х асрлардан ҳагиографик жанрда ва сўфийлик таьлимотига оид тасаввуфий, тарихий-назарий асарлар яратила бошланди. “Тазкира” сўзи эсламоқ, ёдга олмоқ, зикр қилмоқ маъноларини англатиб, улуғ зотлар ҳақидаги ибратли хотиралар жамланмасини билдиради. Шарқ ҳагиографик манбалари тарихий, дидактик, диний-тасаввуф, фалсафий, педагогик, этнологик ва адабий-естетик тадқиқотлар учун муҳим манба бўлиб, унинг мумтоз намуналари сифатида ислом маданияти ва тарихида муҳим ўрин тутган авлиёлар ва сўфийларнинг ҳаёти ва фикрларини ўз ичига олади. Шарқ ҳагиографияси тазкира, мақомат, маноқиб, ҳолот, манқаба, рисола жанрларида яратилган ва уларнинг яратилиш географияси бутун ислом минтақасини қамраб олган. Шарқ ҳагиографияси учун тазкира ва маноқиб ёзиш аньанаси устунлик қилади. Форс маданияти соҳасидаги илк ҳагиографик асарлар сўфийларга бағишланган биографик хабарларнинг арабча “Табақат” (“авлодлар”) тўпламлари бўлиб, улар милодий 11-аср бошларида яратилган. ʿАбд-ар-Раҳмон Соламий (ваф. 412/1021) Нишопурлик; тез орада Абу Ноайм Эсфаҳоний (вафоти 430/1038)га мансуб бўлган “Ҳелят ал-авлио” пайдо бўлди. Бу жанрнинг форс тилида ёзилган биринчи асари Абдуллоҳ Ансорийга тегишли “Табақат ас-суфия”дир. Темурийлар давлат арбоби ва шоири Алишер Навоий (ваф. 906/1501) Ўрта Осиё туркий лаҳжасида ёзилган илк сўфий авлиёларнинг биографик луғати (такира) муаллифи. У бу асарни Жомийнинг “Нафаҳат ал-унс” таржимаси сифатида бошлаган бўлса-да, Хуросон, Ҳиндистон ва Туркистондан кўплаб авлиёларни ўз ичига олган ҳолда бу асарни кенгайтирди. Унинг Аҳмад Ясавий билан боғлиқ бўлган сўфийлар гуруҳига оид ёзувлари алоҳида эътиборга молик бўлиб, у турк шайхлари бўлган турк шайхлари деб таърифлаган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE TRADITIONS OF TAZKIRANAVIS IN THE HISTORY OF CENTRAL ASIAN SUFISM

From the 9th-10th centuries mystical, historical and theoretical works in the hagiographic genre and on the doctrine of Sufism began to be created. The word "tazkira" means to remember, to remember, to mention, and it means a collection of exemplary memories about great people. Sources of Eastern hagiography are important sources for historical, didactic, religious-mystical, philosophical, pedagogical, ethnological and literary-aesthetic studies, and its classic examples include the lives and thoughts of saints and Sufis who occupy an important place in Islamic culture and history. Eastern hagiography was created in the genres of tazkira, maqamat, manoqib, holot, manqaba, treatise, and the geography of their creation covers the entire Islamic region. For Eastern hagiography, the tradition of tazkira and manoqib writing is predominant. The first hagiographic works in the Persian cultural sphere are the Arabic ṭabaqāt (“generations”) collections of biographical notices devoted to Sufis, dating from around the turn of the 11th century C.E. The foundational work of this genre is the Ṭabaqāt al-ṣufiya by Abu ʿAbd-al-Raḥmān Solami (d. 412/1021) of Nišāpur; it was soon followed by the Ḥelyat al-awliā, which is traditionally attributed to Abu Noaym Eṣfahāni (q.v.; d. 430/1038). The first work of this genre to be written in Persian was the Ṭabaqāt al-ṣufiya attributed to ʿAbd-Allāh Anṣāri. The Timurid statesman and poet ʿAlī Shīr Navāī (d. 906/1501) was the author of the first biographical dictionary (taẕkira) of Sufi saints to be written in the Central Asian dialect of Turkic. Although he started it as a translation of Nafaḥāt al-uns by Jāmī, he expanded upon that work by including many saints from Khurasan, India, and Turkestan. Of particular note are his entries for a clutch of Sufis associated with Aḥmad Yasavī, whom he described as the mashāʾīkh-i turk—the Turkish shaykhs.

Текст научной работы на тему «МАРКАЗИЙ ОСИЁ ТАСАВВУФ ТАРИХИДА ТАЗКИРАНАВИСЛИК АНЪАНАЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

МАРКАЗИЙ ОСИЁ ТАСАВВУФ ТАРИХИДА ТАЗКИРАНАВИСЛИК

АНЪАНАЛАРИ

Жураев Мухриддин Хасанович

Денов тадбиркорлик ва педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

1Х-Х асрлардан уагиографик жанрда ва суфийлик таълимотига оид тасаввуфий, тарихий-назарий асарлар яратила бошланди. "Тазкира" сузи эсламоц, ёдга олмоц, зикр цилмоц маъноларини англатиб, улуз зотлар уацидаги ибратли хотиралар жамланмасини билдиради. Шарц уагиографик манбалари тарихий, дидактик, диний-тасаввуф, фалсафий, педагогик, этнологик ва адабий-естетик тадцицотлар учун мууим манба булиб, унинг мумтоз намуналари сифатида ислом маданияти ва тарихида мууим урин тутган авлиёлар ва суфийларнинг уаёти ва фикрларини уз ичига олади. Шарц уагиографияси тазкира, мацомат, маноциб, уолот, манцаба, рисола жанрларида яратилган ва уларнинг яратилиш географияси бутун ислом минтацасини цамраб олган. Шарц уагиографияси учун тазкира ва маноциб ёзиш анъанаси устунлик цилади. Форс маданияти соуасидаги илк уагиографик асарлар суфийларга базишланган биографик хабарларнинг арабча "Табацат " ("авлодлар") тупламлари булиб, улар милодий 11-аср бошларида яратилган. Абд-ар-Раумон Соламий (ваф. 412/1021) Нишопурлик; тез орада Абу Ноайм Эсфауоний (вафоти 430/1038)га мансуб булган "Хмелят ал-авлио" пайдо булди. Бу жанрнинг форс тилида ёзилган биринчи асари Абдуллоу Ансорийга тегишли "Табацат ас-суфия "дир. Темурийлар давлат арбоби ва шоири Алишер Навоий (ваф. 906/1501) Урта Осиё туркий лаужасида ёзилган илк суфий авлиёларнинг биографик лузати (такира) муаллифи. У бу асарни Жомийнинг "Нафауат ал-унс" таржимаси сифатида бошлаган булса-да, Хуросон, Хиндистон ва Туркистондан куплаб авлиёларни уз ичига олган уолда бу асарни кенгайтирди. Унинг Аумад Ясавий билан боглиц булган суфийлар гурууига оид ёзувлари алоуида эътиборга молик булиб, у турк шайхлари булган турк шайхлари деб таърифлаган.

Калит сузлар: тазкиранавислик, тасаввуф, суфийлик, Тазкира, "Хелят ал-авлиё", " Нафауоту-л-унс ".

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

THE TRADITIONS OF TAZKIRANAVIS IN THE HISTORY OF CENTRAL

ASIAN SUFISM

ABSTRACT

From the 9th-10th centuries mystical, historical and theoretical works in the hagiographic genre and on the doctrine of Sufism began to be created. The word "tazkira" means to remember, to remember, to mention, and it means a collection of exemplary memories about great people. Sources of Eastern hagiography are important sources for historical, didactic, religious-mystical, philosophical, pedagogical, ethnological and literary-aesthetic studies, and its classic examples include the lives and thoughts of saints and Sufis who occupy an important place in Islamic culture and history. Eastern hagiography was created in the genres of tazkira, maqamat, manoqib, holot, manqaba, treatise, and the geography of their creation covers the entire Islamic region. For Eastern hagiography, the tradition of tazkira and manoqib writing is predominant. The first hagiographic works in the Persian cultural sphere are the Arabic tabaqat ("generations") collections of biographical notices devoted to Sufis, dating from around the turn of the 11th century C.E. The foundational work of this genre is the Tabaqat al-sufiya by Abu Abd-al-Rahman Solami (d. 412/1021) of Nisapur; it was soon followed by the Helyat al-awlia, which is traditionally attributed to Abu Noaym Esfahani (q.v.; d. 430/1038). The first work of this genre to be written in Persian was the Tabaqat al-sufiya attributed to AbdAllah Ansari. The Timurid statesman and poet All Shir Naval (d. 906/1501) was the author of the first biographical dictionary (tazkira) of Sufi saints to be written in the Central Asian dialect of Turkic. Although he started it as a translation of Nafahat aluns by Jami, he expanded upon that work by including many saints from Khurasan, India, and Turkestan. Of particular note are his entries for a clutch of Sufis associated with Ahmad Yasavi, whom he described as the mashaikh-i turk—the Turkish shaykhs.

Key words: Tazkiranavis, Sufism, Tazkira, "Helyat al-awlio", "Nafahat al-uns".

Тасаввуф адабиёти хакида суз юритганда, бу адабиётнинг вужудга келиши, даставвал араб ва форс тилларидаги шеърият, табакот, макомот, манокиб ва тазкиранинг вужудга келиши билан бошланганига гувох булиш мумкин.

Табакрт араб тарихнавислигида биографик жанрнинг бир куриниши булиб, унда маълумотлар хронологик тартибда, табакалар буйича яъни шахснинг дин оламидаги мавке мартабасига, пайгамбарга якинлиги, энг аввалги шахсдан

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

кейинги шахсларга кадар тартибга солиниб берилади. Тасаввуф вакилларини хам тарихий даврга караб табакаларга ажратиш одат тусига кирган. Масалан Абдурахмон Ас Суламийнинг (ваф. 1021) "Табакот ас суфия" асари бунга мисолдир. Шунингдек Абдуллох Ансорий хам валийларни табакага ажратиб силсила тузган.

"Манокиб", "холот" ("Манокиб" сузи лугатларда таъриф тавсифни, холот эса ахвол, характерли хислатларни билдиради.) уз замонасининг шоир, адиб ва валийлари хакидаги рисолага ухшаш асарлардан саналади. Манокиб ва холотлар одатда бирор бир машхур зотнинг вакотидан сунг ёзилиб, уларда мазкур шахснинг хаёти, ижодий фаолияти, шахсий фазилатлари ёритилади. Бундай манокиб холотлардан Хондамирнинг Алишер Навоийга багишлаган "Макорим ул-ахлок", Навоийнинг "Холоти Пахлавон Махмуд" каби асарларини келтириш мумкин.

Урта асрларда Хурасон ва Мовароуннахрда яшаб ижод этган аксарият авлиё ва шайхларнинг хаёти ва фаолияти багишланган "макомот"лар форс тилида ёзилган. Бизгача етиб келган "Макомоти Шайх Абдулкодир Гийлоний", "Макомоти Шайх Юсуф Хамадоний", "Макомоти Шайх Бахоуддин Накшбанд" каби асарларни мисол килиб курсатиш мумкин. "Макомот"- мартабалар, коидалар ва хикояларни билдирувчи китоб. Макомот арабча маком сузининг куплиги булиб, урин жой, мартаба, даражани англатади. Демак бирор киши хакидаги макомот уша кишининг хаётда тутган урни, олиб борган ишлари, мартаба ва даражаларини ифодалайди. Шунингдек, "маком" ёки "макомот" инсоннинг маънавий юксалиши, валийлик зиналаридан баландлаб кутарилишини хам англатади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

"Тазкира" сузи эслаш, хотирлаш, зикр этиш деган мъноларни билдириб, улуг зотлар тугрисидаги ибратли эсдаликлар туплами демакдир. Адабиётшунослик лугатларига юзлансак, Шарк мумтоз адабиётида кенг таркалган адабий-танкидий жанр- тазкирага куйидагича таъриф берилган: "Тазкираларда шоирларнинг хаёти ва ижоди хакидаги мухтасар маълумотлар зикр этилиб, уларнинг асарларидан намуналар келтирилади ва умумий бахо берилади. Тазкираларда ижодкорлар хакидаги маълумотлар бериш билангина чекланиб колинмасдан, шеърият ва унинг назарий масалалари билан боглик эътиборга лойик фикр-мулохазалар, маълум бир давр адабий хаёти хакидаги мухим маълумотлар хам урин олади. Адабиёт тарихида шоирларгина эмас, балки олимлар, авлиёлар хакидаги тазкиралар хам

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

яратилган. Тазкира ёзиш анъанаси дастлаб араб ва форс адабиётларида, кейинрок туркий адабиётда хам кенг оммалашган"[5:305].. Бу маънода тазкирачи маълум бир маслакда танилган кишиларнинг, масалан, авлиё, хаттот, меъмор, мусика усталарининг хатто гул етиштирувчи мохир богбоннинг хаёти ва санъати, хунари хакида суз юритиши мумкин.

Тазкирачилик анъанаси Ислом маданиятига хос бир вокеа. Илдизи мусулмонларнинг илк даврларида бошланган тафсир ва хадисга алокадор фаолиятга бориб такалади. Араблар табакот номини берган фаолиятлари эронликлар ва турклар орасида ривожланди ва тазкира номини олди. Сузнинг бу ном билан таркалиб, муваффакият козонишида XII асрда яшаган машхур эронлик шоир ва мутафаккир Фаридиддин Атторнинг "Тазкирату-л-авлиё" деган асарининг ислом оламидаги мартабаси катта рол уйнади.

Маълумки, тазкиранавислик Шаркда кадим анъанага эга. Узбек мумтоз адабиёти тарихидаги тазкиранавислик тугрисида сузлаганда, асосан, шоирлар тугрисидаги эсдаликлар санаб утилган [4:246]. Аммо азиз-авлиёлар, тасаввуф вакиллари хакидаги тазкиралар бу хисобга киритилмаган. Хрлбуки Аттор, Жомий, Навоий, Рушдий асарлари хакикий тазкира жанри талабларига тугри келувчи асарлар эди. Турк олими Сулаймон Улудог узининг Фаридиддин Аттор (ваф. 1220) асари "Тазкирату-л-авлиё" таржимаси нашрига ёзган сузбошисида тазкиранависликнинг ахамияти тугрисида шундай ёзади: "Тазкира" калимасининг тасаввуфий маком булмиш зикр сузига хам якин алокаси бордир. Накл этилган суфийлар сузлари, холлари ва харакатлари Аллохни танишга васила булиб хизмат этгани учун хам тазкира дейилмишдир" [2:14].

Фаридиддин Аттор ижодида ва тасаввуф намояндалари тугрисида китоблари ичида алохида урин тутадиган асари шубхасиз "Тазкирату-л-авлиё" дир. Асарда 68 та энг йирик тасаввуф алломаларининг кискача хаёти ва фаолияти, хамда турли масалаларга оид фикр мулохазалари уз аксини топган. Шунингдек, асарда тасаввуфий истилохлар, шариат, тарикат, маърифат, таваккул, ризо, шукр, сабр кабиларга турли мутафаккирларнинг карашлари хам баён этилган. Асар хронологик асосда тузилган дейиш мумкин. Аввал авлиёнинг умумий таърифи, кискача хаёт йули, каромат ва насихатлари урин олган. Энг йирик тасаввуф намояндалари хаёти ва фаолияти батафсил ёритилган булса, колганлари умумий тарзда баён этилган.

"Тазкирату-л-авлиё" нинг тазкиранависликдаги мухим ахамияти шундаки унга эргашиб, анъанани давом эттириб, мутафаккирлар уз асарларини

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

apargunap. XycycaH, ASgypaxMoH ^oMMHfiHHHr (1414-1492) "Ha$axoTy-n-yHc mhh xa3opoTH-n-Kygc", Anumep HaBoufiHHHr "HacofiuM yn-MyxaSSar", MyxaMMag PymgufiHHHr "Ta3KHpary-n-aBnHe" acapnapuHH mynap ^yMnacura KHpurm MyMKHH[3:27],

ASgypaxMoH ^omhhhh SyTyH gyHega SyroK Myra^aKKup, TacaBBy^HHHr

Ha3apneTHH ohhmh Ba HaKmSaHgua TapHKarHHHHr fiupuK Bamm cu^araga

TaHHfigunap. Mamxyp pyc map^myHOC ohhmh E.3.BepTentc "^oMHfi" homhh MOHorpa^uacuga MyTa^aKKupHHHr apaS thhh, agaSueTmyHocnuK, HnoxueT, TacaBBy^ra goup 52 acapHH Mepoc khhhS KongupraHnuru Ba HaKmSaHgua TatnuMOTHHH aHaga puBo^naHumura MyHOcuS xucca KymraHnuruHH TatKugnafigu. MatnyMKH, HaBoufiHuHr hothmoch Ba parSara SunaH xu^pufi 881 fiunu (Munogufi 1476 fiunu) ASgypaxMoH ^oMHfi $opc ranuga "Ha$axoTy-n-yHc muh xa3opoTH-n-Kygc" acapuHH e3raH SynuS, yHga 618 aBnue 3HKpu SepunraH.

"HacofiuM yn-MyxaSSar" тaзкнpacн HaBoufiHHHr (1441-1501) MyxuM agaSufi Mepocu xucoSnaHagu. AcapHHHr TynuK homhhh Anumep HaBoufi myHgafi KenTupagu: "HacofiuM yn- MyxaSSar muh maMofiHM yn- ^yryBBar" atHH "MyxaSSar maSaganapu Ba gycTnHKHHHr xymSyfi xugnapu" Ta3Kupaga 770 TacaBBy^ BaKHnu (735 эpкaк, 35 aen) xaKHga MatnyMoT KenTHpunraH SynuS, acapHHHr эpкaк MyTacaBBy^nap xaKugaru khcmh fflafix YBafic KapaHHfi 3HKpu SunaH SomnaHuS, ASgypaxMoH ^oMHfi 3HKpu SunaH aKyHnaHagu. Opu^a aennapra SarumnaHraH khcmh эca PoSua AgaBuagaH SomnaHuS, EuSHnafiH MyHa^^uMa 3HKpu SunaH Huxoacura eTagu. Ma3Kyp KHToSHHHr e3Hnum Tapuxu 901 xu^pufi-1496—Munogufi fiungup. Anumep HaBoufi my acapHHHr Kupum KucMuga yHHHr e3Hnum caSaSuHH SaeH khhhS, "HacofiuM yn-MyxaSSar" ASgypaxMoH ^oMufiHHHr "Ha^axoT yn-yHc" acapugaH HnxoMnaHuS, yHH aHaga MyKaMMannamTupuS e3HnraHnHrHHH yKTupagu[1:69]. Ammo acapga apaS Ba $opc-TO^MK MyTacaBBy^napura KeHr ypuH a^paranraH SynuS, TypKHfi MyTacaBBy^nap 3HKpu TynuK эмacgн. Hkkhhhh ToMoHgaH эca MyracaBBy^nap xaKHga TypKHfi-y3SeK ranuga SupopTa Ta3Kupa MaB^yg эмac эgн. Anumep HaBoufi aHa mynapHH Ha3apga TyTraH xonga MyracaBBy^nap xaKHga TypKHfi - y3SeK Tunuga Ta3Kupa aparuS, yHra Kyn aHrunuKnap KupuTgu, TypKHfi Mamofiux-MyTacaBBy^nap TapuxuHH xaM yma gaBp HyKTafiu Ha3apugaH Shphhhh SynuS MyKaMMan Tap3ga MafigoHra Kemupgu.

Ta3KupaHHHr hhkh KypunumH Ba SaeH ycnySu Anumep HaBoufiHHHr SywK MyTacaBBy^, axnoKmyHoc, MatHaBuaTmyHoc, Tapuxnu, agaSueTmyHoc, эпmyнoc Ba cuecaTmyHoc cu^aTHgaru ucTetgoguHH HaMoeH KHnraH. Myannu^HHHr aHa Sup

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

донолиги шундаки, бирор шайх тугрисида мухтасар маълумот беришни ихтиёр этган булса, кенгрок маълумот олишни хохлаган киши фалон манбага мурожаат килсин, деб эслатма беради.

Купчилик олимларнинг фикрича Навоийнинг бу тазкираси унинг устози Абдурахмон Жомийнинг "Нафахотул унс мин хазаротул-кудс" тазкирасининг айнан таржимаси хисобланади. Лекин, ушбу икки тазкира киёсланганда бир канча фаркдарни куриш мумкин. Жомийнинг асарида умуман туркийгуй шайхлар берилмаган, Абдурахмон Жомийнинг тазкирасида берилган шайхлар сони Навоийникидан сон жихатдан бирмунча фарк килади, Жомийда авлиё аёллар хакидаги маълумотлар йук, Навоийда эса 35 та авлиё аёллар хакида маълумотларни учратишимиз мумкин, Навоийда эстетик нормалар услубда кулланилган, хикоятлар уйгунлиги, таърифлар услуби узига хос тарзда берилган, Навоий асарида "Нафахотул унс" асарининг мукаддимаси умуман берилмаган, Навоий уни эркин тарзда узи ёзган, Жомийда берилмаган 19 та авлиёларни Навоий Фаридиддин Атторнинг "Тазкиратул авлиё" асари асосида киритган, "Нафахотул унс"да берилмаган 84 та хинд шайхларини хам киритган, "Насойимул мухаббат" асари туганчиси хам оригинал тарзда берилган, Жомийнинг тазкираси илм ахлларига багишланган булиб, Навоийники эса кенг омма ахли учун яратилганлиги диккатга сазовордир.

Умуман олганда, хазрати Алишер Навоийнинг авлиёлар таржимаи холига багишланган мазкур "Насойиму-л-мухаббат мин шамойилу-л-футувват" асари шоирнинг етук мутасаввиф олим сифатидаги фаолиятини курсатувчи мухим манбадир[6:25-26]. Мухаммад Рушдий "Тазкира"си 1780 йили Куконда ёзилган. Асар узига хос ички курилишга эга. Х,ар бир шайх хаёти "Зикр" деб номлангани холда, зикрлар кичик боб ёки фаслларга ажратилмаган. "Дебдур" сузи билан баён этилган матнлар эса машойихларнинг зикрларига илова килинган. Х,ар бир зикрда, дастлаб каламга олинган шайх - авлиёнинг илм-фан, дин ва тасаввуф оламидаги шон-шавкати, лакаб ва унвонлари сажъ йулида берилади. Шундан сунг валийнинг келиб чикиши, ватани, таълим олган жойлари, устозлари, тарикат йулида чеккан риёзатлари, тавбасига сабаб булган ибратли вокеалар, кароматлар баён этилади.

ХУЛОСА

Хулоса урнида айтиш мумкинки, Мовароуннахр ва Хуросон валийлари меросини урганиш, уларнинг тасаввуфий-ахлокий карашларини тадкик этиш хамда тарихий тахлилни илмий жихатдан холисона амалга ошириш йулида хали куп ишлар килиниши лозим. Тасаввуф эса инсон рухий камолоти

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 12 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

учун зарур гоя. Уни валийлар хаётини урганмасдан туриб, исломнинг маънавий-маърифий ахамиятини англаб, суфиёна адабиётларнинг гоявий мазмун-мохиятини тушуниб булмайди.

Бугунги кунда тарих ва маданий мерослар кенг урганилаётган хамда тасаввуф таълимотига рагбат курсатилаётган экан, тасаввуф таълимоти билан боглик; асарларни тулик; холда нашр этилиши ва тадкик; килиниши илмий, маърифий ва ахлокий ахамиятга эга.

REFERENCES

1. Алишер Навоий. Асарлар. 15 -том. Тошкент, 1968. 69 - 186- б.

2. Fariduddin Attar. Tazkiratu-l-avliya (Xazirlauan Sulayman Uludag). - Istambul: 1984. - B.14.

3. Mustafo E. Tazkiradan biografiyaga. Monografiya. - Toshkent: Mumtoz so'z,

2012. -B.27

4. Н. Маллаев. Узбек адабиёти тарихи. - Тошкент: Укитувчи, 1976 .- Б. 246

5. Quronov D. va boshqalar. Adabiyotshunoslik lug'ati. - Toshkent: Akademnashr,

2013. -B.305.

6. Рамазонов Н. "Насойим"нинг узига хос хусусиятларига доир / Навоийнинг ижод олами (маколалар туплами). - Т.: Фан, 2001.Б.25-26.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.