Научная статья на тему 'МИЛЛИЙ ҲУНАРМАНДЧИЛИКНИНГ ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ТУТГАН ЎРНИ'

МИЛЛИЙ ҲУНАРМАНДЧИЛИКНИНГ ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ТУТГАН ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
илмий-маърифий ва илмий-техникавий салоҳият / инновациялар / кичик тадбиркорлик / миллий хунармандчилик.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Абдурашидов Адҳамжон Абдуҳамитович

Ушбу маколада мавжуд илмий-маърифий ва илмий-техникавий салоҳиятдан тўлақонли фойдаланиш, инновацияларни иқтисодиётга кенг тадбиқ этиш орқали мамлакатнинг барча соҳаларини ривожлантириш уларда тадбиркорлик кўникмаларини ривожлантиришга алоҳида эътибор қаратилаётгани хакида фикр юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МИЛЛИЙ ҲУНАРМАНДЧИЛИКНИНГ ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ТУТГАН ЎРНИ»

МИЛЛИЙ ^УНАРМАНДЧИЛИКНИНГ ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ТУТГАН УРНИ

Абдурашидов Адх,амжон Абдух,амитович

^укон давлат педагогика институти доценти,Фалсафа фанлари буйича педагогика доктори

(PhD)

https://doi.org/10.5281/zenodo.11209108

Аннотация. Ушбу маколада мавжуд илмий-маърифий ва илмий-техникавий салощятдан тулацонли фойдаланиш, инновацияларни щтисодиётга кенг тадбщ этиш орцали мамлакатнинг барча со^аларини ривожлантириш уларда тадбиркорлик куникмаларини ривожлантиришга алощда эътибор царатилаётгани хакида фикр юритилган.

Kalit so'zlar: илмий-маърифий ва илмий-техникавий салощят, инновациялар, кичик тадбиркорлик, миллий хунармандчилик.

Аннотация. B Республике Узбекистан конкурентоспособность государства заключается в полном использовании имеющегося у него научно-образовательного и научно-технического потенциала, развитии всех отраслей страны за счет широкого применения инноваций. в экономику, особенно всестороннюю поддержку малого предпринимательства и народных промыслов, создание необходимых льгот для молодежи в этой сфере Особое внимание уделяется развитию у них предпринимательских способностей.

Ключевые слова: конкурентоспособность государства, научно-образовательный и научно-технический потенциал, инновации, малое предпринимательство, народное мастерство.

Abstract. The competitiveness of the state lies in the full use of its scientific, educational and scientific and technical potential, the development of all sectors of the country through the widespread use of innovations. in the economy, especially comprehensive support for small business and folk crafts, the creation of the necessary benefits for young people in this area. Particular attention is paid to the development of their entrepreneurial abilities.

Keywords: competitiveness of the state, scientific and educational and scientific and technical potential, innovations, small business, folk craftsmanship.

Жамият ва инсон манфаатига каратилган хар бир ислохатнинг самараси бевосита таълим тизимида тайёрланаётган мутахассис кадрлар салохиятига боглик. Шу боис сифатли кадрлар тайёрлашга кодир миллий асосда курилган ва жахондаги илгор давлатлар таълим тараккиёти тажрибаларига таянган кадрлар тайёрлаш тизимини яратиш асосий вазифалардан бирига айланди.

Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг назарий асослари ва уни ривожлантириш муаммолари узбекистонлик олимлар Б.Ю.Ходиев, И.А.Бакиева, А.Ё.Остонов, С.Пармонов, ^Д.Муфтайдинов, Н.С.Касимова, М.СДосимова кабилар томонидан тадкик этилган. Талаба ва ёшларда иктисодий билим ва тадбиркорлик куникмаларини шакллантиришнинг педагогик хусусиятлари Н.А.Камалова, С.Бобокулов, Р.РДакимов ва А.Б.Низамов кабиларнинг тадкикотларида уз аксини топган.

Миллий хунармандчиликка оид тахлиллар шуни курсатдики, мамлакатимизда хунармандчилик ва тадбиркорликнинг маълум жихатлари илмий холислик, тарихийлик нуктаи назаридан Х,.З.Зиёев, Г.А.Ахмаджонов, Х,.Н.Бобобеков, Ш.Х.Вохидов, ^.Ражабов,

Н.Абдурахимова, З.Э.Азимова, М.Б.Артиккова, Х.Т.Азизов, Г.А.Агзамова ва бошккаларнинг тадкиккотларида урганилган.

Психолог олимлардан Г.И.Шчукина, М.Г.Давлетшин, Э.Г.Еозиев, В.М.Каримова, Р.И.Суннатова, З.Т.Нишонова ва бошккалар муаммонинг психологик жихатлари хакида фикр билдирган булса, педагогик фасилитация масаласи эса П.Нумми, Д.Йулдошева,

H.М.Эгамбердиева кабиларнинг ишларида ёритилган.

Айтиш жоизки, миллий узликни англаш, ота-боболар меросини асраб-авайлашга эътиборнинг кучайиши самарасида миллий хунармандчилик жадал ривожланмокда. Бу соха янада сайккал топиб, мазмунан бойиб, икктисодиётимизнинг мухим тармогига айланди. Илгари хунармандлар узлари ясаган буюмларни сотиш, намойиш этишда турли тусикларга учраган булса, бугун мамлакатимизнинг хар бир худудида хунармандлар гузарлари фаолият юритмокда, бозорларда махсус савдо расталари ташкил этилган. Буларнинг барчаси асрлар давомида сакланиб келаётган узбек миллий хунармандчилиги ушбу сохада фаолият курсатаётган корхоналар учун сармоя манбаи булибгина колмай, сохада мавжуд булган илгор жараёнларни келажакда саклаб колиш хам демакдир.

Юксак интеллектуал ва жисмоний камолатга эга булиш, ишлаб чикариш жараёнларининг илмий-техникавий ва иктисодий асосларидан хабардор, мехнатга онгли-ижодий муносабатда булган ёшларни тарбиялашни такозо этади ва талабаларда миллий хунармандчилик воситасида тадбиркорлик куникмаларини ривожлантиришда педагогик нуктаий назардан тадкикотлар олиб бориш эхтиёжини хосил килади.

Бу вазифаларни амалга оширишда биз асрлар мабойнида шаклланган миллий анъаналаримизга, аждодларимизнинг бой меросига ва хозирги ривожланиш даврининг ютукларига таянамиз.

Кичик бизнес ва тадбиркорликни ривожлантириш муаммоларини ечиш, бу сохага ёшларни, касб-хунар коллежлар ва олий укув юрти битирувчиларини кенг жалб килиш учун зарурий шарт-шароитлар яратиш бугунги кунда узлуксиз таълим тизимида хам алохида урин эгаллайди. Айнан тадбиркорликни ривожлантиришда узлуксиз таълим тизимининг маълумотлар билан боглик бир каторда унинг узига хос жихатларини хам урганиш зарур.

Юртимизда кичик бизнес ва тадбиркорликни ташкил этиш, шу жумладан миллий хунармандчиликни ривожлантириш иктисодий усишнинг хамда урта мулкдорлар синфини истикболли ривожлантиришнинг мухим омили сифатида нафакат жамиятнинг миллий ва маънавий салохиятини оширишга кумаклашади, балки миллий бойликни купайтириш, иктисодиётни жахон тизимига уйгунлашувини хамда ижтимоий-иктисодий баркарорлигини таъминлайди.

Миллий хунармандчилик воситасида талабаларнинг тадбиркорлик куникмаларини ривожлантириш мехнатга онгли муносабатни шакллантиришдир. Мазкур максадга эришиш йулида куйидаги вазифаларни ижобий хал этиш максадга мувофик:

□ Талабаларда мехнат килиш истагини карор топтириш ва уларни замонавий ишлаб чикаришнинг турли сохаларида тадбиркорлик фаолиятини юритишга тайёрлаш;

□ Миллий хунармандчилик воситасида талабаларнинг тадбиркорлик куникмаларини ривожлантириш оркали уларнинг аклий кобилиятларини ривожлантириш.

REFERENCES

I. Schnepp, Gerald J. and Howard R. Bowen. 2007. "Social Responsibilities of the Businessman." The American Catholic Sociological Review 15(1):42.

2. Katherine M. B. 2006. "Knowledge as a Marketing Strategy: Cultural Information and Ethnic Crafts in the Retail Environment" A thesis submitted in partial satisfaction of the requirements for the degree Master of Arts i n Latin American Studies. University of California, San Diego 2006. P103

3. Courtney Lee Weida. "Crafting Creativity & Creating Craft" Adelphi University, New York, USA. 2014 Sense Publishers.p-82

4. "The EFA movement". United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization. Retrieved 11 Sep 2010.

5. United Nations Millennium Development Goals website, retrieved 21 September 2013

6. UNESCO. "Word Education Form Press Kid" (PDF). Retrieved 3 March 2013.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.