Научная статья на тему 'МИЛЛИЙ-МАЪРИФИЙ УЙҒОНИШ ҲАРАКАТИНИНГ ФИДОЙИЛАРИ'

МИЛЛИЙ-МАЪРИФИЙ УЙҒОНИШ ҲАРАКАТИНИНГ ФИДОЙИЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
38
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Жадид / миллат / маънавият / маърифатли жамият / жадидчилик. / джадиды / нация / духовность / просвещенное общество / джадидизм.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Манзаров, Юсуп Хуррамович

Мақолада Жадид-маърифатпарварлар ўзларининг илғор қарашларини оддий халқ ўртасида ёйиш учун миллий матбаачиликни ривожлантириш орқали, замонавий таълими тизимини жорийлаш, илғор ғарб мамлакатларига маҳалллий ёшлар вакилларини таълим ва таҳсил олишга жўнатиш йўли билан амалга оширишга интилишлари ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПРЕДСТАВИТЕЛИ НАЦИОНАЛЬНО-ПРОСВЕТИТЕЛЬСКОГО ПРОБУЖДЕНИЯ

В статье рассказывается об усилиях джадидов-просветителей по распространению своих прогрессивных взглядов среди простого народа путем развития национальной типографии, внедрения современной системы образования, направления представителей местной молодежи в передовые страны Запада для обучения и обучения.

Текст научной работы на тему «МИЛЛИЙ-МАЪРИФИЙ УЙҒОНИШ ҲАРАКАТИНИНГ ФИДОЙИЛАРИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

МИЛЛИЙ-МАЪРИФИЙ УЙГОНИШ ХДРАКАТИНИНГ ФИДОЙИЛАРИ

Мацолада Жадид-маърифатпарварлар узларининг илгор царашларини оддий халц уртасида ёйиш учун миллий матбаачиликни ривожлантириш орцали, замонавий таълими тизимини жорийлаш, илгор гарб мамлакатларига мауалллий ёшлар вакилларини таълим ва таусил олишга жунатиш йули билан амалга оширишга интилишлари уацида суз боради.

Калит сузлар: Жадид, миллат, маънавият, маърифатли жамият, жадидчилик.

В статье рассказывается об усилиях джадидов-просветителей по распространению своих прогрессивных взглядов среди простого народа путем развития национальной типографии, внедрения современной системы образования, направления представителей местной молодежи в передовые страны Запада для обучения и обучения.

Ключевые слова: джадиды, нация, духовность, просвещенное общество, джадидизм.

Жадидлар харакатининг Туркистондаги намоёндаларидан ва назарий асосчиларидан бири Махмудхужа Бехбудий (1875-1919) булиб, у Самаркан шахрида рухоний оилада тугилган. Ёшлигидан турли фанларга кизикиб, араб, форс тилларини хам яхши урганган. Мусулмончиликнинг хаж сафарини хам амалга оширган, Туркия, Миср, Россиянинг Петербург, Козон шахарларини, Минск шахрини куради.

Бехбудий миллат фарзандларига диний ва дунёвий илмлар бериш билан бирга, уларнинг замонавий илм олишлари учун тараккий топган хориж мамлакатларига укитишга юбориш лозимлигини куп бор таъкидлаган. Бехбудий куйидаги уч коидага куп диккату эътиборини каратган:

1. Замон талабларидан келиб чикиб иш куриш;

2. Миллат такдири ва келажагини белгиловчи миллий кадрларни етиштириш;

3. Миллий бикикликдан чикиб, дунё микёсида фикрлай олади-ган, чет давлатлар билан сиёсий, иктисодий, маънавий-маданий муносабатларда жахон андозалари даражасида иш юритадиган миллатга айланиш.

Манзаров Юсуп Хуррамович

КарМИИ доценти

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

МУХРКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Махмудхужа Бехбудийнинг маърифатпарварлик фаолияти 1893 йиллардан кузга ташлана бошлаган. У жуда катта кийинчиликлар билан дастлабки янги усул мактабини очишга муваффак булади. Унинг ташаббуси билан 1903 йилда Самарканд атрофидаги Х,алвойи кишлогида Ажзий билан, Ражабамин кишлогида эса Абдулкодир Шакурийлар билан уша давр учун улкан янгилик саналган янги усулдаги жадид мактаби очилади. Маърифатпарвар, таълим ислохотчиси сифатида у бу мактаблар учун 1904-1909 йилларда "Рисолаи асбоби савод", "Рисолаи жугрофияи умроний", "Рисолаи жугрофияи Русий", "Китоби атфол" "Амалиёти ислом", "Тарихи мухтасари ислом" каби дарслик ва укув кулланмаларини яратади. У 1914 йилда Туркия, Мисрга бориб, у ердан мухим китоблар, укув кулланмаларини келтиради, янги усулдаги мактаб дастури устида ишлашга киришади. Бирок, у турли тусикларга учраб, «жадидчилик» рахнамоси, дахрий дея эълон килинади. Шунга карамай, татар мутафаккири Исмоил Гаспиралининг маърифатчилик борасидаги таълимотини куллаб-кувватлаб, улкада хам шундай ишларни амалга оширишга киришади, куп утмай жадид-маърифатпарвар сифатида халк хурматига сазовор булади. Уз она тилиси билан бир каторда рус, форс-тожик, араб каби тилларни мукаммал билган аллома юксак маънавият сохиби булиши билан бирга, умуминсоний маданиятнинг таргиботчисига айланади ва фаолиятини унинг амалга оширилишига багишлайди. Махмудхужа Бехбудий фаолияти давомида 300 дан ортик маколалар, 10 дан ортик маърифий дидактик асарлар, 10 дан ортик мактаб дарсликларини яратган. Х,алвойи ва Ражабаминдаги янги усул мактаблари учун Бехбудий томонидан яратилган укув адабиётлари ва дарсликлари "Рисолаи асбоби савод" ("Савод чикариш китоби", 1904), "Рисолаи жугрофияи умроний" ("Ахоли географиясига кириш", 1905), "Мунтахаби жугрофияи умумий" ("^искача танланган умумий география", 1906), "Китоби атфол" ("Болалар китоби", 1908), "Амалиёти ислом" (1908), "Тарихи ислом" (1909) каби дарсликлар эди. Таълим ва тарбия оидларидан эса "Падаркуш" драма(1911)си, "Ок елпигичли чинли хотун" (хикоя), "Бир аъмо боланинг хасрати" (хикоя), "Китоби атфол" (эски узбек ёзувида) асарларини санаш мумкин. Маърифатпарвар жадид бобомиз "Хайрул умури авсатухо" (1906), Мунозара хакида (1911), Ёшларга мурожаат (1913), Миллатлар кандай тараккий этарлар? (1913), Эхтиёжи миллат (1913), Аъмолимиз ёинки муродимиз (1913), Шердор мадрасаси (1913), Туркистон (1913), Баёни хол (1913), Икки эмас, турт тил лозим (1913), Исмоилбек хазратлари (1914), «Сарт» сузи маълум булмади (1914), Туркистон тарихи керак (1914), Мухтарам

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

ёшларга мурожаат (1914),Ох, бонкалар бизни барбод этди (1914), Жахолат дардларидан (1914), Зураки бой (1914), Бизни холлар ва ишлар (1914), Фавкулодда такфир (1914), Теётр надур? (1914), Танкид - сараламокдур (1914), Тарихи ихтирои башар (1914), Сарт сузи мажхулдур (1915), Бизни кемиргувчи иллатлар (1915), Тил масаласи (1915), Мухтарам Самаркандийларга холисона арз (1917), Козок кариндошларимизга очик хат (1918), Галла, аскарлик, ер ва таъминоти харбия (1918) каби турли йуналишларда ёзилган долзарб маколаларида таълим-тарбия, маънавиятга оид даврнинг уткир ва долзарб муаммоларини ёритади.

Бехбудий уз юртида илму маърифат ва маданият ривожини истади ва шу йулда сайъ харакат килди. Жумладан, "Ойна" журналининг 1913 йил 1-сонида чоп этилган "Икки эмас, турт тил лозим" номли маколасида: "Биз туркистонийларга туркий, форсий, арабий ва русий билмок лозимдур. Туркий, яъни узбекийни сабаби шулки, Туркистон халкининг аксари узбакий суйлашур. Форсий булса, мадраса ва удабо тилидур. Бу кунгача Туркистонни хар тарафиндаги эски ва янги мактабларинда форсий назм ва наср китоблари таълим берилиб келгандур. Барча мадрасаларда шаръий ва диний китоблар арабий таълим берилса хам, мударрисларни такриру таржималари форсчадур. Бу коида, яъни дарс китоби-арабий, муаллим-туркий, такриру таржимани форсийлиги хийла ажибдур. Фаранг ва рус донишмандларининг асарларидан фойдаланмок туркий ё русий ва фарангий билмак ила мумкин булур, на учунки бугун усмонли, Кафказ ва Казон турклари замона уламоси асарини туркийга таржима килиб, купайтиргандурлар, яъни туркий билган киши замонни билур. Турк тилига хар бир янги ва нафълик китоблар барча тилда таржима булгандур. Араб маданияти юноний Сукрот, Букрот, Фалотунлардан фойдалангани-дек, замони хозира маданияти Толстуй, Жул Верн, Кеплер, Коперник, Ньютонлардан фойдаланур максадидан узок тушдик", деб таъкидлагани айни бугунги куннинг талабларидан десак хато булмайди ва бу ута ахамиятли эди. У "Самарканд" газетасининг 1913 йил 12 июль сонидаги "Эхтиёжи миллат" номли маколасида: "Бошка миллатларга каралса курилурки, мунтазам мактаблари бор ва аввал мактабда диний илм устида дунёвий илм ва фанлар хам укилур. Чунки дунёда турмок учун дунёвий фан ва илм лозимдур. Замона илми ва фанидан бебахра миллат бошка миллатларга поймол булур. 50 сана мукаддамги замонда, биз туркистонлилар якка ва танхо яшаб, бошкалар ила муомала ва муносабатимиз йук эди. Энди замон узгариб, бошка миллатлар ила махлут булдук, шариъат ва уз урфимиз устига конун ва Оврупо одатига итоат килмокка мажбурмиз. Хулоса, мактабимиз, дуконимиз, корхонамиз,

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

MagpacaMH3 Ba xap HHMapcaMH3Hu 3aMOHa ucgoxu go3HMgyp",-geraH ^HKpgapHH KegTupagu. AxoguHH Matpu^argu Kugum Macagacu MuggarHHHr MyxuM эxтнë:®н Sygumu 3apypguruHH TatKuggaMoKga.

MaxMygxy^a BexSyguH MugguH TugHH acpam Ba puBo^gaHTH-pum, my Tugga yKyB, hhmhh agaSuëTgap, acapgap aparum Macagacura agoxuga ypry Sepagu. AfiHaH MugguH TugHH acpam Ba Kena^aK aBgogra eTKa3umra oug "OHHa" ^ypHaguga non этнgгaн "X,ap Muggar y3 Tugu una $axp этap", "Tun Macagacu" HOMHH MaKogagapuga Myaggu^ Macagara ^yga Tyrpu ëHgamuS, y3 TaBcuagapuHH xaM Sepagu. MaxMygxy^a BexSyguH TatguM Ba Maopu^ra agoxuga эtтн-Sop Kaparagu. ^yMgagaH, CaMapKaHg ra3eTacuga 1913 Hug 30 urogga non этнgгaн "Muggargap KaHgaH TapaKKHH этapgap?" MaKogacuga aHru ycygga 3aMoHaBHH MaKTaSgap Shho этнm, TatguM ®:apaëHHHH 3aMoHaBHH TagaSgap acocuga TaKoMuggamTupum Ba Matpu^ar opKagu ëmgapHH Typgu HoMaKSyg umgap Ba HoTyrpu HyggapgaH acpam Muggar MatHaBHH TapaKKHHcuga FoaT MyxuMguruHH yKTupraHgap.

MaxMygxy^a BexSyguH Sapna MyxuM Macagagap Karopuga yTMum MagaHHH Mepocura axaMuaT Sepum 3apypguruHH ë3agu. ^yMgagaH, "OöHa" ^ypHaguHHHr 1914 Hugru 38 coHuga "TypKucTOH Tapuxu KepaK" MaB3ycugaru MaKogacuga "Muggar TapuxuHH TypKucTOHga yTraH SoSogapuMH3HH h^thmohh xaëTH, KaHcu Hyg SugaH TapaKKHH этгaнннн Ba MagaHuaTHHH Sugum ynyH "TypKucToH Tapuxu" Sop SygraHga TapuxuH xaroguKgapHH SuguS uSpar ograH Sygap эgнк. By khhhh Macaga SyguS, SyHga ëm MyappuxuMH3 MyxTapaM AxMag 3aKH BaguguH a^aHgugaH yMug KugMoKgaMH3", geS ë3agu. OguM yTMum a^goggap MepocuHH, Tapuxu, MagaHuaTH Ba Matpu^aruHH ypraHum MugguH y3guKHH aHrgam, ëmgap TapSuacu, Muggar caBuacuHH omupumga MyxuM oMug экaнgнгнгa ypFy Sepagu. fflyHHHrgeK, y "Mo3HH ucTHKSogHHHr Tapo3ucHgup" MaKogacuga xaM Sy MepocHHHr axaMuaTH, HHcoHHHHr KaMog Tonumu Ba ^aMuaTHH SomKapumga yTMum Mepocu, Tapux ^aHHHHHr ypHH SeKHëcgurHHH agoxuga TatKuggaS yTraH. Y "Tapux Ba ^yFpo^ua" MaKogacuga MyraaccuS ucgoM "HaMoaHga"gapHHHHr kothS KonraH gyHëKapamu xyKMpoHnuK KunraH gaBpnapga Sy ^araap SugtaT Ba ryHox xucoSnaHraHnuruHH aHTagu. Tapux Ba ^yFpo^uaHHHr MyxuMnuru Ba 3apypnuruHH, Sy HKKH ^aHHHHr ®;agug MaKTaSnapuga SyryH ëKH Kena Kam^ этнпмaгaнннн, SanKH ^aMHaT xaëTuga KaguMgaH MaB^yg SynuS KenraHHHH ucSoraaS Sepagu. ^Hru gaBp ogaMnapu, ëmnapu MaHa my ^aHnapHH MyKaMMan ypraHumnapu 3apypnuruHH TaKpopnafigu. BexSyguH TaSuuH Ba h^thmohh ^aHnapHH "aKgnu HHMnap" geS HoMnaraH. XanKgap, MaMnaKaT, hchom TapuxuHH SunMafi TypuS, ogguH MycygMoH ^yKapocugaH TopTuS to gaBgaT apSoSu, pyxoHHH Ba ygaMo,

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

олиму фузалоларгача маърифатли була олиши асло мумкин эмаслигига ишора килиб, шундай ёзади:

"Дунёга ишонмок учун, комил ва одил булмок учун тарихни укумок ва билмок керак. Подшою вазир, хукумат одамлари ва сиёсий кишилар учун тарих укумок керак. Дини исломнинг асли пайгамбар ва сахобаларнинг исломият ва уммат учун жафо чеккан ва мехнатларини билмок учун тарих укумок керак. Паст колган ва ё тараккий килган халкларни, жахонгир булган давлат, ё нопадид булган хукуматларни билмок учун тарих укумок керак...".

Бехбудий каби юрт мустакиллиги ва миллат эрки хакидаги маърифатпарвар узбек зиёлилари орзулари руёбга чиккан бугунги кунларимизда узбек тилига давлат макоми берилганлиги ва давла-тимизнинг тил сиёсати хам узбек адабий тилини ривожлантиришга каратилгани эътиборлидир. Махмудхужа Бехбудий буюк миллат-парвар ва ватанпарвар сифатида узбек маърифатпарварларининг олдинги сафларида булиб, у уз маслакдошлари сингари миллатнинг сиёсий онги ва тафаккурини устиришнинг асосий йуллари сифатида театрдан фойдаланиш, янги усулдаги мактаблар очиш ва улар учун дарсликлар яратиш, матбуотни йулга куйиш, кутубхоналар ташкил этиш ва шу оркали, адабий тил меъёрларини яратишдек энг мухим ишларга улкан хисса кушган, миллат эрки учун толмай курашган чин маърифатпарвар фидойилардан бири булганлигини асослайди. Уларнинг хаёт йули, амалга оширган ишлари хамда ижод намуналари махсус тадкик килиниши галдаги долзарб масалалар сирасига киради. Махмудхужа Бехбудийнинг Карши шахридаги фожеали вафоти, унинг орзу умидлари руёбини тухтата олмади. Улуг мутафаккир уз халки ва эли билан бирга яшайди, унинг номи абадий. Буюк аждодимизга хурмат изхори сифатида Карши шахри 1926-1937 йиллар давомида Бехбудий номи билан аталди. Махмудхужа Бехбудий маърифатимиз, маънавияти-миз, таълимимиз, тарбиямизнинг, халкимизнинг хакикий жонкуяри, у миллатимизнинг озод булишини, бир гоя остида бирлашишини истаган, илмли ва зиёли булишини, бахтли хаёт кечиришини орзу килган. Унинг Ватан озодлиги, халк фаровонлиги йулида килган хайрли ишлари абадиятга дахлдор. Бугун янги Узбекистон ахолиси айнан буюк аллома орзу килган кунларда яшамокда.

Бехбудийнинг юкорида тилга олинган илгор фикрлари хозирги кунда юртбошимизнинг замонавий кадрлар тайёрлаш сиёсатига хамоханг куринади. У маориф сохасида ишлайдиган кадрлар икти-содий ва ижтимоий жихатдан кадрланишини алохида уктирган. "Туркистон болаларини илмсиз куймангизлар. ^аммага озодлик йулини курсатингизлар", дея бонг урганлар. Бехбудийнинг

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

MarSyoTgaru MaKogagapu Ba ygap opacuga Tug Macagacura ouggapuga KaHnaguK ^oHKyapguK SugaH ëHgomraHguKgapu эtтнSopгa MoguK. Bup Mucog. "TypKucToH BugoaTHHHHr ra3eTu" TatKHKgapra ynpaS, ënugraHgaH cyHr, yHHHr y3ugaH KeHHH naHgo SygraH MugguH ra3eTagapga MatHaBuaTHHHr Typgu HyHagumgapura goup gog3apS MaKogagap non этнga SomgaraH. ^yMgagaH, "TypoH", "CaMapKaHg", "Cagou TypKucToH", OuHa","Cagou OapFoHa" Ba SomKa ra3eTagapga TaHHKgu ^agug u^ogKopgapHHHr Muggar MatHaBHH KaMogoTuuga MyxuM ypuH TyTraH Typgu MaKogagapu эtgoн KuguHa SomgaraH. Muggar MatHaBHH eTyKguruHHHr KypuHumgapugaH Supu, agSaTTa yHHHr Tugu Macagacu эgн.

BexSyguH эpкceвapgнк, Matpu^amapBapguK, Muggar o3ogguru FoagapuHH TapKaTraH, aMMo Sy umgapu ynyH TatKuS ocTura oguHraH Ba HaBKupoH ëmga xaëTgaH KeTraH.

BexSyguHHH 1919 Hug 25 MapTuga KaTg этнmgн. BexSyguH xaKuga,yHHHr ^agugnuguKgaru ypHH Ba MapTaSacu TyFpucuga Kyn Ba xyn ë3raH Beragu KocuMoBHHHr Sup KHToSuga KegTupugraH BexSy-guHHHHr KaTg oggugaH KugraH BacuaTHoMacugaH khhhk napnaHH TaKpop Sygca-ga, aHa Sup Sop yKyBHura эcgaтнm ®ou3 Sygagu, geS yHgaguK:

"Bu3 y3 KucMaTHMH3HH SugaMH3, aMMo Senopa xagKHMH3ra y3 xaëTHMH3ga HHMa KHgumHMH3 MyMKHH Sygca, myHH KugraHHMH3HH xuc этнm SugaH $axpgaHraHHMH3gaH yguMHH xorap^aM KymoKgaMH3...arap Su3HHHr xaëTHMH3 xyppuaT Ba xagKHHHr SaxT-caogaru ynyH KypSoHguK cu^aruga KepaK Sygca, Su3 yguMHH xaM xypcaHgnuguK SugaH KyTuS ogaMH3... MyMKHH Kagap KynpoK axmu MaKTaSgap onum, myHHHrgeK Maopu^ Ba xagK caogaruHH TatMHHgam coxacuga THHMaH umgam Su3ra энг axmu xaHKag Sygagu".

BexSyguH agaSuëT, Tapux ^aHgapu SugaH Supra cuëcaTHH xaM ypraHraH. ra3eTa Ba ^ypHaggap opKagu gyHëga cogup SygaëTraH aHruguKgap SugaH TaHumuS SopraH. MaKKa, Mucp xaMga CTaMSygra KugraH caëxargapu yHHHr gyHëKapamuHH SyTyHgaH y3rapTupuS wSopraH. Y ra3eTa Ba ^ypHaggap SugaH xaMKopguKHH ypHaruS, y3 MaKogagapuHH non этa Somgap, ygapga MaKTaS Ba caHtarHH axmugam MacagagapuHH KyTapap эgн.

BexSyguH "OHHa" ra3eTacu acocnucu, Myxappup HXacnpuHcKHH-HUHr "Tap^yMoH" ra3eTacuHH gouMHH Myaggu^u SygraH. MaxMyg-xy^a BexSyguH 200 gaH 3Hëg y3SeK Ba to^hk Tuggapugaru Hampgap Myaggu^u. XycycaH, "MyHTaxaSu ^yFpo^uau yMyMHH" - "KucKana yMyMHH ^yFpo^ua" (1903), "KmoS-yg-ar^og" -"Bogagap ynyH khtoS" (1904) Ba SomKagap. BexSyguHHHHr ë3yBHHguK noHgeBopu HyKTacu 1911 Hug CaMapKaHgga ë3ugraH "nagapKym" gpaMacu caHagagu. YHga ëm aBgog MatgyMoTgu Ba MagaHuaTgu Sygumu KepaKguru KegTupugraH. ^paMa ugK

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

бор 1912 йил "Турон" газетасида босиб чикарилган, 1913 йилда эса алохида китоб куринишида нашр этилган.

Бехбудийнинг сахна асари катта муваффакият козонган ва Самарканд, Бухоро хамда Тошкент шахарлари театрларида сахналаштирилган. Композицион нуктаи назардан асар одимона куринсада, гоявий жуда мураккаб ва драма жанрининг барча талабларига жавоб бера олади. Узбек драматургиясининг биринчи калдиргочи булиб, А. Кодирийнинг "Бахтсиз куёв", Мирмухсина-Фикриянинг "Фарзандсиз Очилдибой" ва Хдмзанинг бир катор асарларининг яратилишида туртки булди. Бехбудий 1919 йил Каршига саёхати даврида кулга олинди ва Саид Олимхоннинг буйругига биноан катл этилди. Садриддин Айний алломанинг фожиали вафоти муносабати билан бундай ёзган: «Жафокаш шоир Бехбудийнинг номини мусулмон Шарки хурмат билан тилга олади, чунки у 20 йил мобайнида узининг онги ва инсоний кадру кимматини билган барча мавжудотни эркин хаёт, нур ва маърифат учун курашга чорлаб келди». Карши шахри 1920-1930 йилларда Бехбудий номи билан аталган. Бехбудий номи 1937 йилга келиб катагон килинади ва 1956 йилда окланади. Хрзирги кунда аллома колдирган бой ва ранг-баранг адабий, маданий ва маърифий мерос уз халкининг истиклолига хизмат килмокда. 1977 йил Бехбудийнинг "Сайланма"си чоп этилди. Ушбу туплам уз ичига дарслик ва укув-кулланмаларни олган, хозирги кунда кучалар ва мактабларга унинг номи берилган. У 1899 йилда хажга бориб, у ердан муфтий унвонига эга булиб кайтган. Бехбудий узбек ва форс-тожик тилларида икки юздан ортик макола ва асарлар яратган. Бехбудий узбек ва форс-тожик тилларида икки юздан ортик макола ва асарлар яратган. Жумладан, «Мунтахаби жугрофияи умумий» («Кискача умумий жугрофия» 1903), «Китоб-ул-атфол» («Болалар учун китоб», 1904), «Мухтасари тарихи ислом» («Исломнинг кискача тарихи», 1904), «Амалиёти ислом» (1905), «Русиянинг кискача жугрофияси» (1908) каби дарслик ва китоблар ёзган. Унинг 1901 йилдан бошлаб «Туркистон вилояти газети», «Тараккий», «Хуршид», «Шухрат», «Тужжор», «Осиё», «Хуррият», «Турон», «Садои Туркистон», «Улуг Туркистон», «Нажот», «Мехнаткашлар товуши», «Тирик суз», «Таржумон», «Шуро», «Вакт», «Тоза хаёт», «Самарканд», «Ойна» каби газета ва журналларда чоп этилган маколалари эса тараккийиарвар кишилар ва айникса, ёшларнинг диккат-эътиборини козонган. У айни чогда янги усулдаги мактабларнинг асосчиси ва таргиботчиси, янги дарсликларнинг илк муаллифи хам булди. Хуллас, Махмудхужа Бехбудий буюк маъри-фатпарвар ва етакчи жадидчи сифатида миллий маданиятимиз тарихидан мустахкам урин эгаллаган улкан сиймолардан.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Чориев А. Инсон фалсафаси. Инсон тугрисидаги фалсафий фикрлар тараккиёти.Биринчи китоб.- Т.: Чинор, 1998.- Б.151-152.

2. Холбоев С. Мунаввар кори.// Мулокот, 1997, №1.- 24-25-бб.

3. Turabova, S. K. (2019). Social importance of the discussion in the development of civil society. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(6), 260-266.

4. Kattakulovna, T. S. (2022, April). SCIENTIFIC DISCUSSIONS AS AN INNOVATIVE METHOD OF COGNITION. In Conference Zone (pp. 116-117).

5. Манзаров, Ю. (2017). ДЕМОКРАТИЧЕСКИЕ ПРЕОБРАЗОВАНИЯ И ОБЕСПЕЧЕНИЕ МЕЖНАЦИОНАЛЬНОГО СОГЛАСИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ В ГОДЫ НЕЗАВИСИМОСТИ. Журнал научных публикаций аспирантов и докторантов, (4), 28-30.

6. Манзаров, Ю. Х., & Джумаева, Ш. С. (2016). СОЦИОДИНАМИКА ДУХОВНОСТИ СТУДЕНЧЕСКОЙ МОЛОДЁЖИ В ГОДЫ НЕЗАВИСИМОСТИ. Журнал научных публикаций аспирантов и докторантов, (1), 41-42.

7. Манзаров, Ю. Х. (2021). НАУКА В ВОСТОЧНОЙ ЭПОХЕ ВОЗРОЖДЕНИЯ. Проблемы науки, (2 (61)), 5-7.

8. Мамасалиев, М. М., & Буриев, И. И. (2019). Информационная безопасность учащихся-одно из основных направлений деятельности педагога. In Фундаментальные основы инновационного развития науки и образования (pp. 188-190).

9. Mamasaliev, M. M., & Elboeva, S. B. (2019). RELIGIOUS-PHILOSOPHICAL DOCTRINES OF SARVEPALLI RADHAKRISHNAN. Theoretical & Applied Science, (11), 339-342.

10. Туробова, С. (2020). Талабаларнинг аргументатив компетентлигини ривожлантиришда бахс-мунозара методининг ахамияти. Общество и инновации, 1(1/s), 496-500.

11. Муртазова, С. Б., Старусев, А. В., Михолап, Л. А., Лобейко, В. И., Потюпкин, А. Ю., & Литвинов, С. П. (2020). Вопросы современной науки: коллект. науч.

12. Murtazova S. B. The Queens Are in the Hearts Forever! //Miasto Przyszlosci. -2022. - Т. 23. - С. 11-16.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.